Mevlana Dželaludin Rumi

[crvendac_011]

Mevlana Dželaludin Rumi

Mevlana Dželaludin Rumi (perz.: مولانا جلال الدین محمد رومی) je bio perzijski islamski filozof, teolog, pravnik, pjesnik i sufijski mistik iz 13. vijeka. Smatra se jednim od najvećih mističkih pjesnika islama, koji je pisao na perzijskom jeziku.
​

Ime Rumi dobio je zbog toga što je život proveo u Rumu (Rumski sultanat), današnja srednja Anadolija, a Mevlana na perzijskom znači "naš vodič" ili "naš gospodar".

Život
​

Rođen je 30. septembra 1207. godine u gradu Balhu u regiji Baktriji, tada u sastavu Perzijske Monarhije (današnji Afganistan). Potječe iz ugledne porodice, a njegov otac Bahaudin Velad je bio veliki učenjak. Pred najezdom Mongola[2], ili zbog dvorskih intriga kojima je njegov otac Bahaedin postao izložen[1], njegova porodica napušta Balh između 1213. i 1217. godine. Prema predanju, u gradu Nišapuru sreću čuvenog mistika Atara, koji je, videvši Bahaudina i Dželaludina, uzviknuo: „Gle čuda! Dolazi nam rijeka koja vodi moćni ocean!“. Tada je čuveni sufija malom Dželaludinu poklonio svoju Knjigu tajni (Esrarname).
​

Nakon nekoliko godina putovanja kroz razne oblasti Istoka, porodica se najzad nastanjuje u gradu Konyi, gdje je Bahaedin 1227. godine uspio dobiti položaj profesora teologije. Konya se nalazila u istočnoj Anadoliji, u oblasti koja se nazivala Rum (prema Rumskom Sultanatu, tj. ranijem Istočnom Rimskom Carstvu), po čemu je budući pjesnik dobio svoj nadimak Rumi.
​

Nakon smrti oca 1231. godine, Dželaludin putuje u Siriju i provodi sedam godina u Damasku i Alepu, nakon čega se vraća u Konyu, gdje nasleđuje očevo mjesto i predaje teološke nauke. Rumi nije bio ni najmanje vjerski isključiv - imao je puno prijatelja hrišćana, posjećivao je kršćanska svetišta, a u njegovim djelima ima i metafora koje vode porijeklo iz Evanđelja i kršćanskog predanja.
"Tražiti put do ljubavi razumom, isto je što i tražiti svjetiljkom sunce."​

Poema Masnevija na perzijskom iz 1479.
​

Godine 1244. godine Rumi je doživeo susret sa lutajućim dervišem Šemsedinom Tebrizijem, koji je izmenio dalji tok njegovog života. Šemsedin je prešao u Rumijevu kuću, a Džalaludin se od naučnika i pravnika preobražava u mistika i pjesnika, koji je većinu svojih djela iz tog vremena pisao pod pseudonimom Šemsedin. Nakon nekog vremena, Šemsedin je nestao iz Rumijevog života isto onako misteriozno kao što je i došao. Međutim, Rumi nastavlja da piše inspirisan "božanskim" ljudima. Pod utiskom ličnosti Salahudina Zarkuba, jednostavnog, nepismenog čovjeka čiste duše, piše oko 70 gazala. Nakon Salahudinove smrti, njegov učenik Husamedin Čelebi, isto tako slavni sufija, mu služi kao inspiracija da napiše svoju najpoznatiju poemu Masneviju, koja spada u najviše uzlete ljudske misli.
​

Rumi umire u Konyi (današnja Turska) 17. decembra 1273. godine. Njegovoj sahrani je prisustvovalo na hiljade stanovnika grada, bilo da su muslimani, kršćani ili Jevreji. On sam je ostavio amanet da mu na sahrani svira muzika. Ta noć ostaje poznata kao Noć vjenčanja (Šabe Arus), i od tada svake godine dolazi reka njegovih poštovalaca iz cijeloga svijeta na njegovo turbe.
​

Djela
​

Rumijeva najpoznatija poema je Masnevija, koja se sastoji od šest knjiga i bavi se raznim temama, često u obliku parabola ili anegdota napisanih u slikovitom stihu. Među muslimanskim misticima je poznata kao »Kuran na perzijskom«.
​

Ostavština
​

Vrteći derviši na Rumijevom grobu u Konyi, Turska.
​

Rumi je inspirisao stvaranje nezavisnog sufijskog bratstva mevlevija, nazvanih prema počasnoj tituli koju su učenici dodjeljivali svom učitelju (mevlana − naš učitelj). Ovaj red je postao poznat u Evropi kao »vrteći derviši« prema važnoj ulozi ritualnog plesa u obaveznom sedmičnom obredu nazvanom sama.

Izvor: Vikipedija​

 

[crvendac_011]

Живот је бајка – Мевлана Џелалудин Руми​

ГЛАС КОЈИ ЈЕ

Већ осам векова његови стихови путују светом те не чуди да је био један од Гетеових узора. Био је, на свој начин, и претеча тумачења атома

Силан свет слегао се 18. децембра 1273. године у град Конју како би са сузама испратили упокојеног Мевлану Џелалудина Румија. Један од највећих песника и мистика који је стварао на персијском језику оставио је аманет да га молитвама у исто време испрате муслиманске хоџе, јеврејски рабини и хришћански свештеници. Чин сахране назван Ноћ сједињења (Себул Арус) и дан-данас славе суфи дервиши из реда мевлана који је по њему и добио име. У времену када нас бомбардују подацима о сукобима у којима се немилосрдно убијају људи друге вере или „издајници-секташи” из сопствених редова, добро је сетити се речи које је Руми неустрашиво изговарао у јеку крсташких ратова и жестоких сукоба различитих учења у оквиру сваке од великих вероисповести:
„Ја одлазим у муслиманску џамију и у јеврејску синагогу и у хришћанску цркву и свугде видим један олтар.”

Једна од основних мисли Румијевих стихова јесте потрага за праисконском домовином која није на овом свету. Мевлана, како га називају на персијском језику, недвосмислено је истицао да се свако ко сматра вероисповест или националну припадност важним људским категоријама налази у опасности да своје срце лиши способности да поступа с љубављу и саосећајно према другим људским бићима. Руми није крио да је надахнуће црпео из, рецимо, аскетизма и посвећености хришћанских монаха. У цркви у Ширазу (Иран), изнад улаза, у камену је уклесан његов катрен:
„Тамо где је Исус живео окупљају се храбри и великодушни. Ми смо врата која никада нису закључана. Ако те мучи било каква врста бола, застани поред ових врата и отвори их.”
Данас се такве речи, о другим верама, ретко чују.

У 13. веку, кад је живео, суфизам је, као заједнички назив за разне мистичке покрете у исламу који на прво место стављају одрицање, љубав и јединство с Творцем, обогатио новим редом. Мевлевије, дервиши који се врте, надахнути су Румијевим духовним увидима о суштини света. Око 650 година пре него што је дански физичар Нилс Бор (1885–1962) поставио модел атома, Руми је дошао до закључка да је појавни материјални свет у сталном кретању.
--------------------------------

КО МОЈИМ УСТИМА КАЗУЈЕ РЕЧИ?

Читав дан мислим на то, па ноћу, и кажем.
Одакле сам дошао, и шта би требало да радим?
Појма немам.
Моја душа је из неког другог места, сигуран сам у то,
И намеравам да тамо завршим.
Ово пијанство почело је у некој другој крчми.
Кад прођем около и вратим се на то место бићу потпуно трезан.
А дотле, као птица сам с другог континента, у овој огромној крлетки.
Ближи се дан кад ћу прхнути, али ко ми је то сад у уху,
Ко слуша мој глас? Ко мојим устима казује речи?
Ко мојим очима посматра свет? Шта је душа?
Не могу да престанем са питањима.
Када бих окусио срк одговора могао бих утећи из овог затвора за пијанце.
Не дођох овде својом вољом, и не могу тако да одем. Ко год да ме је довео овамо, мораће да ме одведе кући.
Ово песништво. Никада не знам шта ћу рећи. Не смишљам. Када ме прође,
постајем готово нечујан и ретко ишта кажем.

Превод и препев с енглеског
Александар Ђусић и Александар Љубиша

Због тога је сам почео и потом обучио ученике да се сатима окрећу око властите осе истовремено кружећи кроз простор. Десна рука окренута је увис како би се примила божја милост која пролази кроз срце и преко леве руке окренуте надоле преноси у земљу. Док једна нога остаје чврсто на земљи, друга се пребацује преко ње и плесача покреће укруг. Дервиши током кретања непрекидо понављају божје име. Такав плес, праћен посебном музиком у којој преовлађују бубњеви, таламбаси и цимбали, води мевлана дервише, како тврде, кроз три етапе: освешћење, виђење и сједињење с богом.
----------------------

СЛОН У МРАКУ

Неки Индуси долазе да покажу слона.
У овом месту нико никада није видео слона.
Уводе га ноћу у мрачну просторију.
Један по један, улазимо у мрак, а онда излазимо
И саопштавамо како смо доживели животињу.
Један од нас је у помрчини напипао сурлу.
„Тај створ личи и на водоводну цев.”
Други је опипао уво. „Врло енергична животиња,
Стално се мрда напред-назад, неко лепезасто биће.”
Следећи је наишао на ногу. „Напротив, ја тврдим
Да је непокретан, као стуб у храму.”
Неко други је рукама испитао савијена леђа.
„То је један кожни престо.”
Следећи, најбистрији, опипао је кљову.
„Заобљени порцелански мач”,
Поносан је на свој опис.
Сваки од нас додирнуо је једно место
И тако дошао до свог закључка о целини.
Длан и прсти који пипају по мраку показују
Како чула испитују природу слона.
Да је сваки од нас држао по једну свећу,
И да смо ушли заједно, могли смо да га видимо.

Превод и препев с енглеског
Александар Ђусић и Александар Љубиша

Руми каже да човека представљају ставови и ствари са којима се поистовећујемо. Због тога ваља брижно да водимо рачуна о обликовању сопствене личности. Животиње жудње – петао похоте, патка наметљивости, коњ жестине, паун жеље за признањем, врана стицања ствари, лав с титулом величанства – не треба да буду осујећене него проживљене, преображене и присаједињене. Ако пустимо те снаге да делују у нама, можемо да увидимо да та задовољења нису оно за чиме жудимо. Постоји још нешто, нешто веће!

Његов гроб-турбе у Коњи и данас посећују хиљаде поштовалаца

Да би се запамтиле поуке Румија и других великих песника у Ирану је смишљена игра по имену мошерех, што значи „дружење с поезијом”. Учесник каже један Румијев стих, после чега следећи мора да изусти неки нови стих који почиње оном речју којом се претходни завршио. Тако је породица или група пријатеља понекад сатима играла ту игру, бар пре него што је телевизија све игре узела своје.

КУРАН НА ПЕРСИЈСКОМ

Мевлана Џелалудин Руми (1207–1273) рођен је у Балку у Авганистану, тада делу Персијског царства. Потицао је из породице учених богослова која је побегла пред монголском најездом, да би се после неколико година скрасила у Конји у Анадолији, тада у саставу Селџучког султаната.

Већ са 24 године наследио је оца на месту шеика у дервишкој заједници која је уочила да је изразито обазован. С места угледног судије, врсног познаваоца шеријатског права, на стазу мистицизма повео га је лутајући дервиш Шемсудин од Табриза чије име помиње у многим својим делима. Руми је за живота говорио да тражи уво које ће га правилно разумети тако да је духовно сродну душу после Шемсудина од Табриза, нашао у још само две особе: златару Саладину Закрубу и ученику Хусаму Челебију. Име Руми добио је због тога што је живот провео у Руму (Румском султанату), данашњој средњој Анадолији, а Мевлана на персијском значи „наш водич” или „наш господар”. Женио се два пута, прва супруга Говхар Катун умрла је млада пошто му је родила синове Султана Велада и Аладина. И са другом женом, Киром Катун, имао је двоје деце, сина Мозафера и кћи Малеки. Румијево најпознатије дело је „Масневија”, која се састоји од шест књига и бави се разним темама, често у облику парабола или анегдота написаних у сликовитом стиху. Међу муслиманским мистицима позната је као „Куран на персијском” .

Велики немачки песник Јохан Волфанг фон Гете (1749–1832) својевремено је изјавио да су му духовни пријатељи и узори били персијски песници Руми, Сади и Хафиз под чијим утицајем је написао збирку песама „Западно-источни диван”. Унеско је 2011. годину прогласио за годину Румија, а његов гроб–турбе у Конји посећују хиљаде поштовалаца.

​

Аутор:Владимир Јовановић

Извор: Политикин Забавник​

 

[crvendac_011]

„Uistinu, nikada ljubavnik ne traži, da ga ne želi njegova draga.
Kada grom ljubavi pogodi ovo srce, znaj da je ljubavi i u onom srcu.
Kada ljubav prema bogu u tvom srcu naraste, nasumnjivo i tebe voli bog.
Ne čuje se zvuk pljeska ako ne dolazi od obe ruke.
Božanska mudrost je sudbina i zakon koji zapoveda da ljubimo jedni druge.
Zbog toga prazakona svaki se deo sveta združuje sa svojim parom.
S gledišta mudraca nebo je muškarac, a zemlja žena: zemlja gaji ono što s nebesa padne.
Kad je zemlja bez topline, nebesa je šalju, kad izgubi svežinu i vlagu, nebesa je podmlade.
Nebo kruži poput muža što uvek iznova snabdeva kuću.
I zemlja se o kućnim poslovima brine: porod nutka svojim plodovima.
Smatraj da su zemlja i nebo obdareni inteligencijom, jer rade isto što i inteligentna bića.
Zašto hrle poput ljubavnika dok ukus zadovoljstva jedno od drugog ne kušaju?
Bez zemlje, kako bi cvet i drvo cvali? Nebeska toplina i voda šta bi tada proizvele?
Kao što bog podari želju muškarcu i ženi na vjeki vjekov da se sjedinjenjem njihovim očuva svet,
Tako i u svaki deo bića usadi želju za drugim delom,
Samo spolja neprijatelji su dan i noć, jer oba služe istoj svrsi,
Svaki u ljubavi sa drugim da usavrše svoj uzajamni rad,
Da nema noći, priroda čoveka ne bi platu primala, pa dan ne bi imao šta da troši“.
​

*Moja omiljena pesma

 

[crvendac_011]

Iz knjige "Rumi, kradljivac sna"

U tvojoj je duši životna sila, taj život potraži.
U planini tvoga tijela je dragulj, taj rudnik potraži.
Putniče, ako tragaš za Time ne gledaj oko sebe,
pogledaj u sebe i potraži To

Ova samoća vrijednija je od tisuću života.
Ova sloboda vrijednija je od svih zemalja svijeta.
Makar na trenutak biti Jedno s Istinom,
vrijedi više od svijeta i života samoga.

Na kraju se pokazalo
da su planine moje mašte obična kućica.
A taj moj veličanstveni život samo izgovor.
Cijeloga života strpljivo slušate moju priču.
Sad čujte ovo: sve je to samo bajka.

Najdublje što mogu gledam u sebe.
Ne trebaju mi oči, sve mogu jasno vidjeti.
Zašto bih uopće otvarao svoje,
sad kada svijet gledam kroz oči Njegove?

U ljubavi, dok piješ vino bezvremenosti, ničeg drugog nema.
Nema razloga za življenje osim davanja vlastitog života.
Rekoh: "Prvo te spoznah, a zatim umrijeh."
On reče: "Za one koji Mene spoznaju, umiranja nema."

Koliko ćeš još razmišljati o svom bolnom životu?
Koliko ćeš još razmišljati o krivnji svijeta?
Jedino što ti svijet može oduzeti je tvoje tijelo.
Prestani lupetati gluposti i prestani razmišljati.

U ljudskom srcu je svijeća koja čeka na plamen.
Razdvojenost od Prijatelja je rana koja čeka na šivanje.
O, vi koji ne poznajete ustrajnost i žar ljubavne vatre...
Ljubav dolazi sama, nema škole u kojoj se može naučiti.

Sve dok ne upoznaš bol, ni lijek nećeš naći
Sve dok ne odustaneš od života,
nećeš se sjediniti s vrhovnom dušom
Sve dok u sebi ne otkriješ vatru, kao Prijatelj,
izvor života dotaknuti nećeš, kao prorok Khezr.

Uzdigla se svaka duša koja se napila nektara tvoje strasti.
Ta voda života stvara zanos.
Smrt mi je prišla, omirisala me i osjetila tvoj miomiris.
Od tog trenutka izgubila je svaku nadu da će me dobiti.

Od tvoje ljubavi nastaje vatra mladosti.
U grudima nastaju vizije duše.
Ako ćeš me ubiti, ubij me, to je u redu.
Kada Prijatelj ubije nastaje novi život.

Svaki život koji prođe bez susreta s gospodarom
ili je prerušena smrt, ili dubok san.
Voda koja te truje je otrov;
otrov koji te pere je voda.

Ja sam svetogrđe i sveto, čisto i nečisto;
Staro, mlado i novorođenče.
Ako umrem, ne pričaj da sam umro.
Reci da sam bio mrtav, da sam oživio,
i da me Ljubljeni odnio.

U vodama čistoće istopih se kao sol.
Ne ostade ni svetogrđe, ni vjera, ni sigurnost, ni sumnja.
U središtu moga srca pojavila se zvijezda
i svih sedam nebesa utonulo je u nju.

Pokažeš li strpljenje, oslobodit ću te te vrline.
Ako zaspiš, istrljat ću san iz tvojih očiju.
Postaneš li planinom, rastopit ću te vatrom.
A ako postaneš oceanom, svu tvoju vodu ću popiti.

Ti utjelovljuješ riječ Božju.
Ti si odraz lica Kraljevog.
Ne postoji u svemiru ono što ti nisi,
Sve što želiš potraži u sebi...
jer ti si To.​

 

[crvendac_011]

Pijaca semenja

Možeš li naći pijacu nalik ovoj?

Na kojoj sa jednom svojom ružom
možeš da kupiš stotine ružičnjaka?

Na kojoj za jedno seme
dobijaš celu divlju baštu?

Za jedan malaksali dah
božanski vetar?

Plašio si se da te zemlja ne proguta,
da te vazduh ne odvuče uvis.

A sad se tvoj vodeni mehur prepušta
i pada u okean iz kojeg nastade.

Izgubio je svoj raniji oblik,
ali je i dalje voda.
Suština je nepromenjena.

Ta predaja nije pokajanje,
već duboko uvažavanje sebe.

Kad ti okean kao ljubavnik priđe,
venčaj se smesta, hitro,
za ime Boga!

Nipošto to ne odlaži!
Život ne raspolaže vrednijim darom.

Nikakvim upornim traganjem
nećeš ga pronaći.

Savršeni soko ti je, bez ikakvog razloga,
sleteo na rame,
i postao tvoj.​

 

[crvendac_011]

Mesnevija I

Zulum koji vidis kod drugih ljudi, ima ga i kod tebe,
u tvojoj naravi. U njima gledaj sebe.

Tvoje bivstvovanje, licemjerje, zulum i nemarnost
pokazuje ti se na drugome kao refleks.

Ti si taj nasilnik i sebi cinis nasilje
na tebe ce pasti prokletstvo.

U sebi ne vidis lose stvari, inace, bio bi neprijatelj svojoj dusi
kod drugog sve to vidis i kritiziras.

Ne budi naivan i ne napadaj na druge
nego vidi sebe kao lava koji se je bacio na svoju sjenu.

Kada padnes u jamu losih cudi, onda ces vidjeti svoje greske
i saznat da nisi valjao.

Jer kad je lav pao u jamu, tek je onda saznao
da je to bila njegova sjena i udavio se.

Ko god nagriza zubima slabica
znaj da zakljucuje pogresno, kao onaj lav.

O ti koji vidis crni mladez na tudjem licu, to je tvoje crnilo,
nemoj se zavaravati.

Vjernici su jedan drugom ogledalo
tu vijest prenose Pejgamberi.

Ti si stavio pred oci plavu flasu i gledas kroz nju
sav svijet cini ti se plav.

Ako nisi corav, onda znaj da je to plavilo od flase
sebi to kazi, a ne drugome.

Ako vjernik ne bude gledao Bozijim nurom(svjetlom)
pa zar ce mu se pokazati gajb(nevidljivi svijet).

Posto ti gledas vatrom a ne svjetlom,
ti ne mozes raspoznati dobro od zla.

Dobro od loseg nisi razdvojio, ostao si nezainteresiran
i ne poznajes ni lose ni dobro.

O covjece koji si upao u brige i gorcine,
malo po malo gasi vatru i vracaj se svjetlu.

O Boze, prospi na nas cistu vodu,
pa da vatra koja przi postane svjetlo.

Morske vode su Tebi pokorne,
i voda i vatra je pod Tvojom komandom.

Ti ako hoces, vatra ce postati lijepa voda,
Ti ako hoces, voda ce postati kao vatra.

Ovo nase obracanje Tebi, i trazenje, Ti si nam udahnuo
molenje da se spasimo zuluma, to je od Tvoje dobrote.

Bez naseg trazenja, Ti si nam dao(udahnuo) da trazimo hidajet(pravi put)
otvori nam riznice svojih blagodati dobrote, o nas Boze!​

 

[crvendac_011]

Šta je sema? Poruka iz vilinskog sveta, skrivena u tvom srcu;
sa njom vedrina prodire u otuđeno srce.
Drvo mudrosti cveta na tom lahoru;
pore unutrašnjeg života otvaraju se na tu melodiju.
Kad duhovni petao zakukuriče, nastupa zora;
kada Mars udari u svoj bubanj, pobeda je naša.
Suština duše izborila se sa nezasitim telom;
kada začuje zvuk defa, ona sazreva i smiruje se.
U telu se oseća čudesna slast;
to je šećer koji svirala i svirač nude slušaocu.​

 

[crvendac_011]

Ne zanima me suton

Ono što u svijetu vrijedi nema isti sjaj u istini duše.
Zanima te vlastita sjenka. Bolje pogledaj izravno u sunce.

Što možemo doznati pukim promatranjem svojih oblika u vremenu i prostoru?
Netko tko se usred noći razbudi, u mraku vidi zamišljene opasnosti;
uzdiže se jutarnja zvijezda; razabire se obzor;
nastaju nova prijateljstva u karavani koja se kreće.

Noćne ptice možda misle da je zora tama,
jer to je sve što znaju.
Sretna je ptica koju ne zanima suton,
jer leti pod suncem (koje se zove Šams).​

 

[crvendac_011]

Ljubav mi reče

Obožavam mjesec.
Pričaj mi o nježnom sjaju svijeće
i kako sladak je moj mjesec.

Ne pričaj mi o žalosti
već o takvom blagu,
ali ako ti je nedokučivo,
onda samo ostani u tišini.

Sinoć mi je stvarnost pobjegla
i prigrlio sam ludost.
Ljubav je to vidjela i reče mi,
Evo me!
Obriši suze i ostani u tišini.

Rekoh joj,Ljubavi,
bojim se,
a to nisi ti.
Ljubav mi reče,
nema toga što ja nisam.
Ostani u tišini.

Na uho ću ti šaptati tajne,
a kada ih prepoznaš ti samo glavom kimni
i ostani u tišini.

A mjesec duše
ukaza se na putanji moga srca.
Toliko je dragocjeno to putovanje.

Rekoh… Ljubavi
kakav je to mjesec?
Ljubav mi reče,
ne trebaš se to pitati.
Ostani u tišini.

Rekoh… Ljubavi,
je li to lice anđeosko ili ljudsko?
Ljubav mi reče,ništa što bi tebi bilo poznato.
Ostani u tišini.

Rekoh, molim te objasni mi,
umrijet ću od iščekivanja.
Ljubav mi reče,
tu sam te čekala!<
Budi uvijek na rubu
i ostani u tišini.
Ti u ovoj dvorani
prikaza i iluzija stanuješ,
a sada išetaj iz kuće
i ostani u tišini.

Rekoh… Ljubavi,
reci mi…
zna li Gospod da ovako
samnom postupaš?
Ljubav mi reče,
o da, On zna…
samo budi potpuno…
potpuno…u tišini.​

 

[crvendac_011]