Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Meteoropatija: Svi smo pomalo meteoropate!

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od crvendac_011, 06.04.2010.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Beograd 06. 04. 2010
    Press

    Svi smo pomalo meteoropate!


    Nagle promene vremena i nepravilna ishrana ovih dana izazvale brojne probleme astmatičarima, kao i osobama sa hipertenzijom i reumom

    [​IMG]

    Učestali problemi...
    Oko 80 odsto populacije ima određene tegobe pri promeni vremena

    Hitna pomoć je u nedelju, na dan Vaskrsa, u Beogradu obavila 157 lekarskih intervencija, od kojih 25 na javnom mestu, izjavila je portparol te službe dr Nada Macura. Ona je navela da su se za pomoć najviše obraćale osobe sa hipertenzijom, bolovima u grudima i astmatičari.
    Dr Macura je poručila meteoropatama, hroničnim bolesnicima i osobama sa bolovima u grudima da se što manje izlažu fizičkim aktivnostima, da uzimaju terapiju i da što manje u organizam unose slano i masno.
    Prema poslednjim nezvaničnim istraživanjima, oko 80 odsto populacije ima određene tegobe pri promeni vremena. Iako su među najugroženijima hronični bolesnici, starije osobe i žene u menopauzi, meteoropatija danas pogađa i zdrave i mlade ljude. Meteoropatija, ili u narodu poznatija kao „bolest vremena", predstavlja skup simptoma ili reakcija koji se pojavljuju pri promeni vremena. Vremenske prilike utiču na naš organizam, ali i na psihičko stanje.

    Bolest modernog društva
    Stručnjaci predviđaju da bi osetljivost na vreme mogla da postane bolest modernog društva. Naime, dokazano je da među osobama koje se mnogo kreću i rade na otvorenom gotovo i da nema meteoropata. A u savremenom načinu života, koji se pretežno odvija u zatvorenim, često klimatizovanim prostorijama, smanjuje se sposobnost prirodnog prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim prilikama.

    Sivilo izaziva manjak energije
    Dr Nada Macura, kardiolog i portparol Zavoda za hitnu medicinsku pomoć u Beogradu, objašnjava za Press da postoje pasivne i aktivne meteoropate.
    - Pasivne meteoropate uopšte ne moraju da vide kakvo je vreme, a osećaju malaksalost, umor, bolove u zglobovima, mišićima, na mestima operacija ili nekih udaraca. Oni unapred osećaju te tegobe i na taj način predskazuju vreme i često sa sigurnošću nekoliko dana unapred mogu da kažu da će padati kiša. Aktivne meteoropate smo svi postali. Naime, svima nam smeta kada je sivo, kišno, hladno, vetrovito... - objašnjava dr Macura.
    Među hroničnim bolesnicima meteoropate su najčešće reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari...
    - Na asmatičare deluje vlažnost vazduha, na hipertoničare visok vazdušni pritisak, a na srčane bolesnike hladno i vetrovito vreme. Kod hroničnih bolesnika se javljaju otežano disanje i bolovi u grudima. Reumatičari najčešće reaguju bolovima u mišićima, zglobovima, kostima... - navela je dr Macura.
    Za razliku od hroničnih bolesnika, usled promena vremena relativno zdrave osobe često ne znaju da kažu zašto imaju tegobe.
    - Sivo vreme bez sunca izaziva čak i kod relativno zdravih osoba manjak energije. Ljudi pogotovo kada pada kiša i kada je visoka vlažnost vazduha osećaju pospanost, nevoljnost, gubitak energije, ponekad i vrtoglavicu i glavobolju. Sa druge strane, kada je sunčan i vedar dan te iste osobe su aktivnije i za kraće vreme realizuju više stvari - rekla je dr Macura.
    Meteoropatska stanja traju dan ili dva i sa poboljšanjem vremenskih prilika se i simptomi smanjuju. Prema rečima naše sagovornice, ljudima uvek više smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme.

    Neuspela adaptacija

    - Većina je tada fizički nepripremljena, imamo višak kilograma, nosili smo tešku odeću. Kada bukne proleće svi su odjednom na nogama, a nemaju kondiciju. Tada se svi žale na umor, glavobolju, vrtoglavicu - kaže naša sagovornica, koja meteoropatiju opisuje i kao neuspelu fazu adaptacije:

    [​IMG]

    Pasivne meteoropate uopšte ne moraju da vide kakvo je vreme, a osećaju umor, malaksalost, bolove u mišićima, zglobovima...
    Dr Nada Macura, Hitna pomoć

    - Kod zdravih osoba je ona brža, dok su za starije osobe te vremenske promene brze, pa ne stižu da se adaptiraju.
    Dr Macura kaže da meteoropatija još uvek nije dobila svoje zvanično mesto u medicini, iako se za nju odvajkada zna.
    - Zna se da su stari umetnici, slikari, muzičari i književnici imali te svoje psihičke bioritmove zbog vremenskih pomeranja - kaže dr Macura.
    Ona nagoveštava da se odmoran organizam dobro suprotstavlja svim vremenskim promenama i da su zbog toga jako važni san i preponoćni odmor.

    Simptomi
    - glavobolja
    - migrena
    - nesanica
    - vrtoglavica
    - opšta slabost
    - umor
    - hipertenzija
    - povećana osetljivost na bol u zglobovima i mišićima
    - pogoršano stanje bolesnih organa
    - depresija
    - nagle promene raspoloženja
    - razdražljivost
    - otežana koncentracija

    Meteorološki faktori

    - temperatura i vlažnost vazduha
    - vetar
    - atmosferski pritisak
    - kiša
    - grmljavina
    - efekat jonizacije

    Saveti za ublažavanje negativnih uticaja

    - dovoljno sna
    - što više boraviti u prirodi
    - fizička aktivnost
    - istrenirajte svoje telo za prilagođavanje vremenskim promenama odlascima u saunu, naizmeničnim tuširanjem toplom i hladnom vodom
    - pratite bioprognozu
    - zdrava i pravilna ishrana, bogata voćem i povrćem, uzimanje dovoljne količine vode
    - hronični bolesnici moraju redovno da uzimaju propisane lekove

    Lj. Račić


     
  2. Lapidus

    Lapidus

    Postova:
    307
    Zahvala:
    14
    Lokacija:
    Kod Dragane
    Bravo Crvendać; hoću da te pohvalim ovako, nevezano za temu, jer je ovo jedno od retkih mesta na kojima sam naišao na pravilno izgovorenu ili napisanu reč vezanu za vreme: pa i spikeri i voditelji koji čitaju vreme masovno to izgovaraju pogrešno metereo-, a kod tebe smo normalno METEOROPATE!
    Nemoj da se grizeš, nisi ti kriva što si pismena.
     
    Poslednja izmena: 06.04.2010
  3. sendi

    sendi Legend

    Postova:
    29.060
    Zahvala:
    143
    Moć vremenskih (ne)prilika

    Moć vremenskih (ne)prilika

    Autor: Smiljana Cvetković


    Neki ljudi ispoljavaju izrazitu osetljivost na različite vremenske promene. Glavobolje, migrene, nesanica, mučnina, umor i opšta slabost su samo neki od pokazatelja osetljivosti na vreme. Za ljude koji ispoljavaju ovakve simptome se kaže da pate od meteoropatije, odnosno da su meteoropate.
    Istraživanja pokazuju da se povećava broj ljudi na koje vremenske prilike imaju veliki uticaj. Ujedno, razumljivo, povećava se i interesovanje za ovu pojavu, i pronalaze se načini za prevladavanje tečkoća koje ona izaziva.
    * Metoropatija - bolest novog doba
    U različitim sredstvima informisanja često je moguće čuti ili pročitati da je meteoropatija „bolest novog doba“, i da je uticaj atmosferskih prilika na naše psihofizičko stanje postao uočljiv u poslednjih nekoliko decenija. Verovatno se ovakav zaključak donosi na osnovu činjenice da je biometeorologija nova nauka, iako je spoznaja o uticaju vremenskih (ne)prilika na zdravlje ljudi stara oko dve i po hiljade godina. Još je grčki lekar Hipokrat, koji se smatra „ocem moderne medicine“ u svom traktatu „O vazduhu, vodi i tlu“ napisao da „onaj ko želi da produbi svoje znanje o medicinskoj umetnosti, mora pažljivo da istražuje po redu; pre svega valja uzeti u obzir godišnja doba i njihov uticaj“. Interesantno je da je u Dubrovačkoj Republici postojao propis po kome se zakoni nisu donosili u vreme kad su duvali južni vetrovi, za koje je poznato da utiču na raspoloženje i koncentraciju ljudi. U nekim gradovima Mediterana se, pri proceni uračunljivosti za počinjena krivična dela, uzimala kao olakšavajuća okolnost činjenica da je delo počinjeno za vreme dok su duvali južni vetrovi. Ovih nekoliko istorijskih primera govori u prilog tvrdnji da uticaj koji vremenske promene imaju na čoveka nikako nije novootkriveni fenomen i da je zapravo star koliko i ljudska civilizacija.
    ******
    Neki ljudi ispoljavaju izrazitu osetljivost na različite vremenske promene. Za ljude koji ispoljavaju ovakve simptome se kaže da pate od meteoropatije, odnosno da su meteoropate. Istraživanja pokazuju da se povećava broj ljudi na koje vremenske prilike imaju veliki uticaj.
    *****
    * Zašto ima sve više meteoropata?
    Međutim, iako zavisnost raspoloženja i opšteg stanja organizma od vremenskih prilika nije nov fenomen, činjenica je da se u savremenom dobu sa njim susrećemo sa većom učestalošću nego što je to bio slučaj ranije. Najćešće se kao objašnjenje za povećanu učestalost ovog fenomena navodi savremeni način života kojim se sve više udaljavamo od prirode. Savremeni čovek većinu svog vremena provodi u zatvorenim prostorijama, koje su uglavnom klimatizovane, usled čega se smanjuje sposobnost prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim uslovima. Ljudski organizam je navikao na prostorije koje su zimi često pregrejane a leti rashlađene, pa mehanizmi autoregulacije gube kapacitet da optimalno reaguju na nagle vremenske promene.
    ******
    Najćešće se kao objašnjenje za povećanu učestalost ovog fenomena navodi savremeni način života kojim se sve više udaljavamo od prirode. Savremeni čovek većinu svog vremena provodi u zatvorenim prostorijama, koje su uglavnom klimatizovane, usled čega se smanjuje sposobnost prilagođavanja našeg organizma različitim vremenskim uslovima.
    ******
    * Meteoropatija
    Naziv meteoropatija vodi poreklo od grčkih reči meteoron, što znači nebeska pojava, i pathos, što znači bolest. Meteoropatija se definiše kao grupa simtoma koji se manifestuju pri promeni jednog ili više meteoroloških uslova, pri čemu se pod meteorološkim uslovima podrazumevaju temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina i efekat jonizacije. Osim navedenih, važan faktor predstavlja i dnevna količina svetlosti, odnosno broj sunčanih sati u toku dana.
    Skoro svi ljudi reaguju na određen način na nepovoljne vremenske prilike, i veoma je mali broj onih koji se dobro osećaju na veoma visokim ili izrazito niskim temperaturama, ili pri nagloj promeni vazdušnog pritiska. Ljudski organizam je izrazito osetljiv na promene u atmosferskim uslovima, naročito onda kada se ti uslovi naglo i učestalo menjaju. Ove tegobe su najčešće pri naglim promenama temperature i atmosferskog pritiska ili naglog povećanja vlažnosti vazduha. Uslovno, govorimo o dva tipa meteoropatije; primarnoj i sekundarnoj. Primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, javljanja osećaja fizičke slabosti, ili bolova za vreme vremenskih promena. Sekundarna meteoropatija se javlja kod osoba koje već pate od neke hronične bolesti kao što je povišen krvni pritisak, ili neke srčane ili plućne bolesti i manifestuje se u vidu pogoršanja stanja tokom ovog perioda. Smatra se da danas od neke forme meteoropatije pati oko 25% do 30% celokupne svetske populacije.
    Meteoropatija se manifestuje kroz dve grupe simtoma, psihičke i fizičke. Psihički simptomi se manifestuju u vidu umora, bezvoljnosti, apatije, poremećaja spavanja, ali i naglih promena raspoloženja, kao i smanjenih sposobnosti koncentracije, razmišljanja i koordinacije. Najčešći fizički simptomi su glavobolja, migrena, vrtoglavica, nesvestica, mučnina, reumatski bolovi i bolovi u mišićima, kao i bolovi u predelu starih povreda.
    ******
    Postoje dva tipa meteoropatije; primara i sekundarna. Primarna ili osnovna meteoropatija javlja se kod zdravih osoba u vidu promene raspoloženja, javljanja osećaja fizičke slabosti, ili bolova za vreme vremenskih promena. Sekundarna meteoropatija se javlja kod osoba koje već pate od neke hronične bolesti i manifestuje se u vidu pogoršanja stanja tokom ovog perioda.
    ******
    * Zašto neki ljudi i ne primećuju vremenske promene, dok drugi imaju teškoće?
    Kao što se međusobno razlikujemo po fizičkim osobinama, karakteru ili temperamentu, tako se razlikujemo i po stepenu reakcija koje izazivaju promene vremenskih uslova. Neke osobe su blago ili umereno osetljive na ove promene, dok neke druge ispoljavaju veoma intenzivne reakcije.
    Fizički aktivne osobe, kao i oni koji provode više vremena na otvorenom obično ni ne primećuju promene vremena. Sa druge strane, osobe koje provode vreme u zatvorenom prostoru, kao i osobe koje su imale hiruršku intervenciju, veoma intezivno reaguju na promene, čak mogu da ih „predosete“ na osnovu određenih simptoma kao što su bol ili vrtoglavica.
    * Biološko poreklo meteoropatije
    Pretpostavlja se da se simptomi meteoropatije javljaju jer vremenske promene, naročito dolazak hladnog vazduha, podstiču stvaranje adrenokortikotropnog hormona, ACTH-a (hormona stresa) koji luči hipofiza, što dovodi do stvaranja osećaja teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji predstavlja prirodno sredstvo protiv bola, usled čega se prag bola smanjuje u velikoj meri. Povećana koncentracija adrenokortikotropnog hormona (ACTH-a) i pad endorfina umanjuju odbrambeni kapacitet organizma i snižavaju raspoloženje.
    Isto tako, izlaganje suncu podstiče lučenje seratonina, neurotransmitera koji utiče na pojavu veselog raspoloženja. Suprotno, nedostatak sunčanih sati, oblačno i kišno vreme utiču na stvaranje melanina koji ljude čini pospanim.
    * Pozitivan i negativan uticaj vremenskih prlika
    Istraživanja pokazuju da su ljudi koji provode vreme napolju na temperaturi od 20 stepeni srećniji i da imaju bolju memoriju od onih koji provode vreme napolju u manje povoljnim uslovima, kao i od onih koji većinu dana provedu u zatvorenim prostorijama, bez obzira na temperaturu vazduha kojoj su izloženi. Naučnici sugerišu da je neophodno provesti jedan deo dana u otvorenom prostoru kako bi se nadoknadio nivo seratonina u organizmu.
    *****
    Naučnici sugerišu da je neophodno provesti jedan deo dana u otvorenom prostoru kako bi se nadoknadio nivo seratonina u organizmu
    *****
    Vlažnost vazduha, kao i ekstremne temperature, takođe u velikoj meri utiču na naše emotivno stanje. Naučnici Hauard i Hofman su pratili raspoloženje grupe studenata jedanaest dana tako što su zamolili studente da popunjavaju određene upitnike koji su se odnosili na povezanost njihovih emocija i trenutnih vremenskih prilika. Rezultati su pokazali da su najveći uticaj na raspoloženje imali vlažnost vazduha, temperatura i sunčani sati. Ispostavilo se da visoka vlažnost vazduha izaziva pad koncentracije i pospanost. Povećanje temperature vazduha i broja sunčanih sati je dovelo do smanjivanja anksioznosti i povećanja stepena optimizma.
    Vetar utiče na raspoloženje na isti način na koji mogu da utiču i elektronski uređaji (kao što je na primer sistem za ventilaciju ili računar). Neki vetrovi podstiču stvaranje visoke koncentracije pozitivnih jona, što može da uzrokuje brojne psihičke smetnje, depresiju, nervozu, razdražljivost, emocionalnu neuravnoteženost, anksioznost i apatiju.
    * „Sezonsko“ raspoloženje
    Najnovija istraživanja, u poslednjih nekoliko godina, pokazuju da su nivo našeg raspoloženja i radne sposobnosti povezani ne samo sa dnevnim ili nedeljnim promenama vremenskih prilika, već i sa godišnjim dobima. Naime, naučnici sa Univerziteta u Mičigenu su utvrdili da su ispitanici koji su u proleće provodili bar 30 minuta dnevno napolju bili bolje raspoloženi u odnosu na one kojima se svakodnevni život odvijao u zatvorenom prostoru. Osobe koje su svakog dana bar po pola sata bile na otvorenom ispoljavale su veće opšte zadovoljstvo, imale su veći kapacitet memorije i pokazivale su izraženije kreativno mišljenje.
    Takođe, poznato je da zimski dani donose apatiju, sniženo raspoloženje i snižen opšti nivo aktivacije. Statistički podaci čak ukazuju na to da se kod stanovnika onih zemalja u kojima je tokom većeg dela godine hladno i sa malim brojim sunčanih sati, depresivni poremećaji javljaju sa većom učestalošću.
    * Sezonski afektivni poremećaj
    Sezonski afektivni poremećaj je poznat pod imenom zimska depresija, jer se najčešće javlja u zimskom periodu, iako može da se javi u bilo koje doba godine. Kao što je već rečeno, kod nekih ljudi neki od depresivnih simptoma mogu da se jave pri naglim promenama vremenskih uslova, odnosno na prelasku iz jednog u drugo godišnje doba.
    Ovaj poremećaj raspoloženja javlja se kod osoba sa normalnim mentalnim funkcionisanjem, i u zavisnosti od toga u kojim mesecima se javlja, ispoljava se kroz različite simptome. Za sezonski poremećaj koji se javlja u jesenjim i zimskim mesecima karakteristični su: teškoće u ustajanju ujutru, jutarnja mučnina, prejedanje, osećaj slabosti, tečkoće u koncentraciji i izbegavanje socijalnih kontakata. Hladnoća, veće temperaturne oscilacije u toku dana kao i sve manje sunčeve svetlosti dovode do toga da se veliki broj ljudi oseća pospano i neraspoloženo.
    Za sezonski poremećaj koji se javlja u proleće i leto karakteristični su nesanica, anksioznost, razdražljivost, smanjen apetit, gubitak težine i smanjena seksualna želja. Do poremećaja raspoloženja u ovom toplijem delu godine dolazi uglavnom zbog nemogućnosti da se prilagodi na promenu i povišenje temperature koje se javlja u prolećnim i letnjim mesecima.
    Neki podaci pokazuju da se sezonski afektivni poremećaj u ženskoj populaciji javlja osam puta češće nego kod muškaraca, kao i da su deca i adolescenti izuzetno podložni ovom poremećaju raspoloženja. Prvi put se javlja između dvadesete i tridesete godine života, a vrlo retko nakon šesdesetpete godine. Pokazuje se da je ovaj poremećaj donekle i geografski uslovljen, te da se sa većom učestalošću javlja na severu Evrope i u Kanadi.
    ******
    Kod nekih ljudi neki od depresivnih simptoma mogu da se jave pri naglim promenama vremenskih uslova, odnosno na prelasku iz jednog u drugo godišnje doba. Neki od depresivnih simptoma mogu da se jave pri naglim promenama vremenskih uslova, odnosno na prelasku iz jednog u drugo godišnje doba.
    Sezonski afektivni poremećaj se u ženskoj populaciji javlja osam puta češće nego kod muškaraca. Deca i adolescenti su izuzetno podložni ovom poremećaju raspoloženja.
    ******
    * Prevazilaženje sezonskog afektivnog poremećaja
    Ne treba da vas brine ako ste među simptomima koje smo naveli primetili da neke ispoljavate. Sezonski poremećaj nije težak poremećaj i ne zahteva terapiju medikamentima. Sve što je potrebno je da zatražite podršku prijatelja i porodice, i da uložite napor da svoj svakodnevni život učinite kvalitetnijim.
    Ovaj poremećaj raspoloženja leči se terapijom izlaganja svetlosti, pri čemu je od izuzetnog značaja vremensko trajanje izlaganju i jačina svetlosti. Najefikasnije je svakodnevno izlaganje dnevnoj svetlosti u trajanju od dvadeset minuta do pola sata u periodu od jedanaest do petnaest časova. Uz izlaganje dnevnoj svetlosti od koristi mogu da budu i male promene životnih navika kao što su: fizička aktivnost, razmišljanje o lepim stvarima, pravilna ishrana ili druženje sa porodicom i prijateljima.
    ******
    Ovaj poremećaj raspoloženja leči se terapijom izlaganja svetlosti, pri čemu je od izuzetnog značaja vremensko trajanje izlaganju i jačina svetlosti.
    ******
    * Kako protiv negativnih promena raspoloženja izazvanih promenama vremena?
    >>> Provodite što više vremena napolju. Provođenje vremena na otvorenom, u prirodi, je od suštinskog značaja za uspeh u prevladavanju teškoća koje se javljaju pri naglim promenama vremenskih prilika. Bez obzira na to koliko ste zauzeti, uvek možete da izdvojite bar pola sata kako biste izašli iz kuće. Prošetajte psa ili prošetajte do prodavnice bez da razmišljate o temperaturi ili vlažnosti vazduha. Krenite u šetnju čak i ako pada kiša.
    >>> Pokušajte da zavolite niske temperature i visoku vlažnost vazduha. Naučite da uživate u snegu i susnežici. Kada budete naučili da uživate u kiši ili snegu meteoropatija će jednostavno nestati; jer je ona najvećim delom upravo i uzrokovana našom težnjom ka udobnosti.
    >>> Počnite da se bavite nekom fizičkom aktivnošću na otvorenom; vozite bicikl, počnite da džogirate. Ove aktivnosti treba da upražnjavate i onda kada nije lepo vreme, i onda kada pada kiša ili sneg, ili kada duva vetar. Otpornost na vremenske promene možete da steknete samo tako što ćete aktivnosti koje ste isplanirali da realizujete bez obzira na trenutne vremenske uslove.
    >>> Svoj organizam možete da prilagodite vremenskim promenama i tako što ćete ići u saunu, ili tako što ćete se tuširati naizmenično hladnom i vrućom vodom. Ovakav tretman stručnjaci posebno preporučuju osobama koje imaju niži krvni pritisak, a koje su ispoljavaju posebnu osetljivost na promene vremenskih uslova.


    Izvor: Danas.rs
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako preživeti "nestabilne vremenske prilike"

    Kako preživeti "nestabilne vremenske prilike"

    Mondo 14.07.2010 07:58

    [​IMG]

    Nestabilne vremenske prilike, kako meteorolozi nazivaju naglo smenjivanje sunca i kiše u toku dana, a što je veoma često ovog leta, kod mnogih ljudi stvaraju probleme sa krvotokom, zbog čega bečki profesor Hademar Bankofer preporučuje unošenje manjih količina lagane hrane.

    Bankofer smatra da najvažnije pravilo ishrane kada je vreme promenljivo glasi: jesti malo i laganu hranu, a na vrhu liste je sveže voće, na primer, lubenica i lagano dinstano povrće.

    On ukazuje da nas promenljivo vreme često čini umornim i malaksalim i zato savetuje da se u tom slučaju svakodnevno konzumira jedna šolja supe od povrća ili mesa, jer ona "daje više snage, nego šolja kafe".


    Za krvotok je pri naglim promenama vremena potreban i mikroelement hrom, koji se nalazi u pečurkama, jagodastim plodovima, suvom grožđu.


    Ženama je posebno potrebno gvožđe koje se može naći u kaši od jabuke, peršunu, sitnom luku, dinstanom grašku i semenkama bundeve, a kao glavno jelo Bankofer preporučuje kuvani krompir koji se kuva sa grančicom nane.


    U Institutu za nutricionizam u Njujorku utvrđeno je da se krvotok može stabilizovati kada se jednom dnevno konzumira jedan kiseli krastavac ili jedno parče integralnog hleba namazano senfom, jer mineralni sastojci iz krastavca i ulja iz senfa daju snagu.


    Kao najvažnije, Bankofer navodi dovoljno unošenje tečnosti, uz nekoliko kapi soka od svežeg limuna.





     
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Meteoropatija - simptomi i prevencija

    Meteoropatija - simptomi i prevencija

    Hello magazin 28.10.2010 13:06

    [​IMG]

    Opšte je poznato da vremenske prilike utiču na zdravlje. Kada se vreme menja, umorni smo, a ne možemo da zaspimo. Kad pada kiša, loše smo raspoloženi i boli nas glava, a kada duva vetar, razdražljivi smo i nervozni

    Kada se vreme menja, umorni smo, a ne možemo da zaspimo. Kad pada kiša, loše smo raspoloženi i boli nas glava, a kada duva vetar, razdražljivi smo i nervozni. Nagla promena temperature, vlažnosti vazduha, atmosferskog pritiska i brzine vetra odražava se na ljude koji imaju probleme sa srcem, krvnim sudovima, plućima, nervnim sistemom, želucem i zglobovima.
    Još je Hipokrat, otac moderne medicine, uviđao da mesečeve mene utiču na ljudsko zdravlje. Pre dva i po milenijuma on je upozoravao da bi hronični bolesnici trebalo da se čuvaju nepredvidivih vremenskih ćudi. Danas, novija istraživanja tvrde da 30 odsto svetske populacije čine – meteoropati. Meteoropatija pogađa sve uzraste, od male dece do starijih osoba. Najugroženije su osobe srednjih godina, posebno žene. Stručnjaci predviđaju da osetljivost na vreme može da postane bolest savremenog društva.
    Pod meteorološkim faktorima podrazumevaju se temperatura i vlažnost vazduha, vetar, atmosferski pritisak, kiša i grmljavina, kao i efekat jonizacije.
    Najčešće dvadeset četiri do četrdeset osam sati pre promene vremena osetljive osobe imaju simptome meteoropatije. Reč je, uglavnom, o depresivnom stanju, glavobolji, vrtoglavici, fizičkoj slabosti, hipertenziji, povećanoj osetljivosti na bol u zglobovima i mišićima, kao i o pogoršanom stanju bolesnih organa. Takođe, tu su nagle promene raspoloženja, razdražljivost, pojačano lupanje srca.
    Da bismo, koliko je moguće, izbegli uticaj vremenskih oscilacija na naš ogranizam, korisno je pratiti biometeorološku prognozu. Oprez nije naodmet, naročito kada vremenski ekstremi, veoma hladne zime i topla i sparna leta, sve više postaju naša svakodnevica. „Kritične tačke“ jesu prelazi između godišnjih doba, kada su učestalije pojave bolesti i smrtnosti.
    Osim ljudi, i životinje mogu da predosete vremenske promene. Poznato je da se oko pet dana pre potresa povećava broj izgubljenih kućnih ljubimaca koji dezorijentisani odlutaju. Golubovi pismonoše teže pronalaze put do kuće, pčele dugo ostaju van košnice, a konji odbijaju da uđu u zatvoren prostor.


    SIMPTOMI METEOROPATIJE

    Postoje dva tipa meteoropatije: primarna ili osnovna ispoljava se kod zdravih osoba kao promena raspoloženja, telesna slabosti ili bolovi tokom vremenskih promena i sekundarna meteoropatija kada se neke već prisutne bolesti (visok krvni pritisak, srčane i plućne bolesti, upalne i degenerativne bolesti mišićno-koštano-zglobnog sistema) pogoršavaju zbog vremena.
    Glavobolja, neraspoloženje, potištenost i sevanje u kostima samo su deo simptoma koji najavljuju promenu vremena. Neki ljudi tačno znaju da čitaju znakove svog tela i po njima predvide, na primer, kišu ili sneg. Istraživanja su pokazala da meteoropatija najčešće pogađa decu mlađu od petnaest i osobe starije od pedeset godina.
    Najmlađi su osetljivi na promenu vremena jer više od ostalih slede instinkte i reaguju na uticaje elektromagnetnih talasa, a starije osobe imaju osetljiviji metabolizam, koji jače reaguje na hormonske promene uzrokovane promenom vremena. Međutim, meteoropate mogu da predosete i potrese. Zbog trenja kontinentalnih ploča dolazi do remećenja elektromagnetnog polja Zemlje, što se kod meteoropata manifestuje porastom pritiska, nesanicom, drhtavicom i svrabom kože.


    Simptomi su sledeći:

    * Psihički: umor, nagle promene raspoloženja, smanjena sposobnost koncentracije, razmišljanja i koordinacije, bezvoljnost, razdražljivost, apatija i poremećaj sna.
    * Fizički: glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, nesvestica, reumatski bolovi, bolovi u području starih povreda i u mišićima.
    * Pogoršanje srčanih bolesti koje se manifestuje kroz ubrzani rada srca, osećaj lupanja srca, porast krvnog pritiska.


    NAČINI SPREČAVANJA MOGUĆIH PROBLEMA

    * Kad se očekuje promena vremena, izbegavajte veći napor i stres.
    * Dovoljno spavajte. Organizmu je potrebno najmanje sedam sati sna.
    * Svakodnevno provedite pola sata – sat na svežem vazduhu.
    * Koristan je bilo koji oblik fizičke aktivnosti od najmanje pola sata dnevno.
    * Tuširajte se više puta na dan ako je pretoplo. Naizmenično koristite toplu i hladnu vodu.
    * Uzimajte dovoljno voća i povrća.
    * Ako imate hroničnu bolest, redovno uzimajte propisane lekove.
    * Pratite bioprognozu i ponašajte se u skladu sa uputstvima.
    * Da biste ublažili negativne posledice vremenskih prilika, prednost svakako dajte prirodnim sredstvima. Čaj od matičnjaka sa medom, na primer, vrlo je efikasan protiv umora i glavobolje.



     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Jesen donosi mrzovolju

    Jesen donosi mrzovolju

    S. M. | 03. novembar 2010. 12:22 | Večernje novosti

    Čak 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena.

    [​IMG]

    ČAK 80 odsto svetske populacije ima tegobe pri promeni vremena. Meteoropatija ili „bolest vremena“ danas pogađa i zdrave osobe, mlade ljude, pa čak i - decu.
    Pasivne meteoropate na osnovu tegoba koje osećaju mogu nepogrešivo da predvide kakvo će vreme biti narednih dana.
    U aktivne meteoropate spadaju praktično svi ljudi na planeti. Gotovo da ne postoji osoba kojoj ne smeta hladno, vetrovito, kišovito ili sunčano vreme, a sve je više i onih koji ozbiljno shvataju prognozirane biometeorološke parametre. Lekari smatraju da vremenske prilike svakako imaju uticaj na organizam i psihičko stanje ljudi. Statistički, ljudima najviše smeta prelazak iz hladnog u toplo vreme, jer je većina fizički nepripremljena, tako da proces adaptacije teče sporije.
    - Hronični bolesnici imaju uobičajene zdravstvene probleme, a zdrave osobe često nisu u stanju da kažu zašto imaju tegobe, i šta im se dešava - objašnjava dr Nada Macura, kardiolog u Hitnoj pomoći. - Promene vazdušnog pritiska i godišnjih doba čine ljude mrzovoljnijim, i to se posebno odražava s početkom jeseni.
    Prema njenim rečima, ove vremenske oscilacije najčešće izazivaju glavobolju i hipertenziju. U zavisnosti od opšteg zdravstvenog stanja, građani mogu imati i druge simptome poput nesvestice, umora, malaksalosti.
    Zašto meteoropatija još nije dobila zvanično mesto u medicini, iako se za nju odavno zna, niko ne zna da odgovori.Poznato je da je u prošlosti veliki broj poznatih umetnika imao nestabilne psihičke bioritmove zbog naglih promena vremenskih prilika.
    - Najefikasniji „lekovi“ protiv meteoropatije su odmor i relaksacija - poručuje dr Macura. - Upotreba medikamenta može prouzrokovati neželjene efekte i probleme, poput zavisnosti koje kasnije treba naknadno lečiti. Meteoropatska stanja obično traju onoliko koliko traje nepovoljan vremenski period. Sa poboljšanjem vremenskih prilika i simptomi meteoropatije se smanjuju.



     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Kako preživeti nagle klimatske promene

    Kako preživeti nagle klimatske promene

    09. decembar 2010. 09:50 > 14:32

    Dok jedni uživaju u "decembarskom proleću", drugi ne znaju kako da se izbore sa glavoboljom i ostalim pshisomatskim tegobama usled ekstremnih klimatskih uslova. Kako će nam tek biti kada posle gotovo 20 stepeni Celzijusa, padne sneg?


    [​IMG]

    Jačanje klimatskih ekstrema je sve prisutnije u našem podneblju i nisu neuobičajeni prelazi temperatura iz minusa u plus, zbog čega se sve češće priča o uticaju vremena na zdravlje.

    Vremenske promene su fiziološki stres na koji organizam pokušava da se prilagodi. Zbog toga su nagle temperaturne promene praćene izveštajima Hitne pomoći koji kazuju da je je određenog dana bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba...


    Nauka je dokazala da ni fizički, ni psihički zdrave osobe nisu imune na promene koje se dešavaju u atmosferi. Zbog naglih promena meteoroloških parametara pate i osobe koje su psihički i fizički zdrave.


    Najčešći simptomi su glavobolja, ali i razdražljivost, nesanica, konstantan osećaj umora.


    Najosetljiviji na vremenske prilike, su reumatičari, astmatičari, srčani bolesnici (angina pektoris, visoki krvni pritisak), oni koji imaju čir na dvanaestopalačnom crevu i želucu, pacijenti koji pate od raznih psihičkih tegoba, pre svega, psihoze.


    Prema rečima stručnjaka, astmatičar na primer, oseti i reaguje u periodu od tri do 48 sati pre nego što usledi nagla promena temperature i zato je dobro znati bioprognozu, na osnovu koje lekar daje savet kako da ugrožene osobe što bezbolnije prebrode period koji nailazi.


    Zato se savetuje ostanak kod kuće, izbegavanje težih fizičkih aktivnosti, pridržavanje prepisane terapije.


    Pridržavajte se prepisane terapije


    Ako bioklimatolozi kažu da će u određenom periodu biti ugrožene psihički obolele osobe, upotreba leka za smirenje pre tog perioda omogućiće da se taj period gotovo i ne oseti.

    Naučnici su utvrdili da vetroviti i topli dani deluju depresivno na čoveka i njegovo opšte raspoloženje i smanjuju učinak na intelektualnom i fizičkom planu.


    Kada duva jugo (topli vetar), zdravi mogu da osete pogoršanje raspoloženja, a hronični bolesnici koji pate od bolesti krvnih sudova mogu da dožive srčani ili moždani udar.


    Kada je u vazduhu mnogo vlage, otežano je isparavanje znoja sa površine kože, a poznato je da sparni dani opterećuju srce kao da radi pod fizičkim naporom.


    Istraživan je uticaj vremena i na pojavu moždanog udara, srčanog infarkta i plućne embolije, pri čemu je zaključeno da najviše srčanih udara ima zimi i u danima sa niskim vazdušnim pritiskom. U takvim prilikama preovladava oblačno, često vetrovito, snežno ili kišno i veoma hladno vreme.


    Leti su infarkti najčešci pri nestabilnom vremenu, posebno ako je praćeno hladnim strujanjima s pljuskovima i grmljavinom.


    Za pojavu moždanog udara opasni su i višednevni hladni periodi s velikim promenama vazdušnog pritiska.

    Rezultati se mogu dovesti u vezu s promenama koagulacije krvi u različitim vremenskim uslovima.


    I hrana je bitna

    Najvažnije pravilo ishrane kada je vreme promenljivo glasi: jesti malo i laganu hranu, a na vrhu liste su sveže voće i dinstano povrće.

    Preporučuje se i svakodnevno konzumiranje supe od povrća ili mesa, "jer ona daje snagu, više nego šolja kafe", kaže bečki profesor Hademar Bankofer.


    Za krvotok je pri naglim promenama vremena potreban i mikroelement hrom, koji se nalazi u pečurkama, jagodastim plodovima, suvom grožđu.


    Ženama je posebno potrebno gvožđe koje se može naći u kaši od jabuke, peršunu, sitnom luku, dinstanom grašku i semenkama bundeve, a kao glavno jelo Bankofer preporučuje kuvani krompir koji se kuva sa grančicom nane.


    U Institutu za nutricionizam u Njujorku utvrđeno je da se krvotok može stabilizovati kada se jednom dnevno konzumira jedan kiseli krastavac ili jedno parče integralnog hleba namazano senfom, jer mineralni sastojci iz krastavca i ulja iz senfa daju snagu.


    Kao najvažnije, Bankofer navodi dovoljno unošenje tečnosti, uz nekoliko kapi soka od svežeg limuna.



    Ne prati modu, već svoje potrebe

    Slojevito oblačenje je najvažnije. Zaboravite na modne trendove za ovu sezonu i oslušnite svoje telo.

    Ako ćete veći deo dana provesti na ulici, krećući se, obucite pamučnu garderobu koja upija znoj, laganu jaknu koja ne propušta vetra, udobnu obuću koja može da vas zaštiti i od iznenadne kiše ili snega.


    Kišobran u tašni je obavezan, bez obzira na sunce.


    Ako ćete, pak, sedeti na poslu, ili u školi, obavezan je džemper jer se prostorije ne greju pojačano usled visoke spoljašnje temperature.


    Nakon osećaja toplote dok ste dolazili na posao, na primer, za samo sat, dva, može vam biti hladno ako ste sve vreme sedeli. Vuneni džemper, prsluk ili ogrtač, će vam dobro doći.


    (
    MONDO)



     
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Izborite se sa meteoropatijom

    Izborite se sa meteoropatijom

    Alo 09.02.2011 06:34

    [​IMG]

    U poslednjih desetak godina, svedoci smo naglih vremenskih promena, godišnja doba smenjuju se bez prelaznih razdoblja, a dnevne razlike u temperaturi ponekad iznose 15-20°C.

    Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije. Simptomi su različiti i zavise od toga da li je nastupilo naglo zahlađenje, velike vrućine ili je reč o padavinama. Svest o snažnom uticaju vremena na zdravstveno i psihičko stanje ljudi dovela je do razvoja nove grane meteorologije - biometeorološke prognoze - čiji je cilj da se osobe osetljive na vremenske uslove blagovremeno upozore kako bi sprečile nastanak zdravstvenih tegoba. Srećom, problemi koji nastaju usled oscilacija u temperaturi, jonizaciji, vlažnosti i pritisku vazduha nestaju čim se vreme stabilizuje.

    Najčešći simptomi
    Psihički simptomi su umor, nagle promene raspoloženja, nedostatak koncentracije, bezvoljnost, razdražljivost i nesanica. Fizički su glavobolja, migrena, mučnina, vrtoglavica, reumatske tegobe i bolovi u mišićima. Kardiovaskularne bolesti: pogoršanje stanja u vidu ubrzanog rada srca i porasta krvnog pritiska. Digestivni trakt: izražen gastritis i bolovi u stomaku u slučaju čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Nagla promena vremena izaziva veću učestalost srčanih i moždanih udara, upale pluća i astmatičnih napada kod starijih osoba i hroničnih kardiovaskularnih bolesnika.

    Uznemirenost i razdražljivost
    U slučaju glavobolje, migrene, neraspoloženja, uznemirenosti i razdražljivosti neophodno je da izbegavate stresne situacije i veći napor. Promena vremena nepovoljno utiče na nervni sistem, pa određeni deo dana treba da odvojite za opuštanje. Savetuje se odmor u tihoj, zamračenoj prostoriji, tuširanje naizmenično toplom i hladnom vodom, a preporučuje se i ispijanje čaja od matičnjaka.

    Depresija, slabost, umor i apatija

    Stres pojačava apatiju i iscrpljenost, zbog čega treba što više da se odmarate i izbegavate psihički i fizički napor. Neophodno je da uzimate što više voća i povrća kako bi se organizam očistio od toksina i snabdeo korisnim materijama.

    Nizak pritisak i usporen puls

    Kod osoba koje pate od niskog pritiska, usled promene vremena može da dođe do još izraženije hipotenzije. Preporučuje se konzumiranje veće količine tečnosti, vode, ali ne hladne, kao i mlakih nezaslađenih čajeva i razblaženih prirodnih sokova. Ishranu bi trebalo da obogatite žitaricama i ribom, a nakon ručka savetuje se čaša crnog vina.

    Povišen krvni pritisak i ubrzan puls

    Bez obzira na to da li već postoji problem sa hipertenzijom ili je to samo trenutna tegoba, u slučaju promene vremena važno je da obratite pažnju na sve navike. Neophodno je da izbacite namirnice bogate masnoćama, izbegavate cigarete i kofein.


    Nesanica, pad energije i koncentracije
    Najbolji lek za slabu koncentraciju i osećaj gubljenja snage jeste - hrana. Treba da izbegavate teške namirnice i jedete što više žitarica, povrća, voća i mlečnih proizvoda sa niskim procentom masti, a od velike pomoći je i umerena fizička aktivnost. U slučaju poremećaja sna, pred odlazak na spavanje ne bi trebalo da uzimate obilne obroke, a savetuje se da se uveče popije šolja čaja od kamilice ili valerijane.

    Ko najviše reaguje?
    Na vremenske oscilacije, u većoj ili manjoj meri, reaguju svi, ali ih najteže podnose hronični bolesnici. Uprkos redovnom sprovođenju propisane terapije, simptomi osnovne bolesti se pojačavaju, a meteoropatske tegobe su izraženije i kod žena u menopauzi. Ukoliko organizam zdravog čoveka reaguje burno na promenu vremena, preporučuje se detaljan lekarski pregled kako bi se ustanovilo da li se radi o začetku nekog oboljenja.



     
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    34.763
    Zahvala:
    19.813
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    80% ljudi su meteoropate

    80% ljudi su meteoropate

    Radio 021 14.02.2011 07:10

    [​IMG]

    Zvanična medicina još ne može da odgovori da li smo svi pomalo postali meteoropate? Ili, kroz "žiganje" u različitim delovima tela, umor, nesanicu, glavobolju, vrtoglavicu, malaksalost i druge tegobe, koje "pripisujemo" promeni vremena, samo "emitujemo" unutrašnje nezadovoljstvo zbog posla, besparice, bolesti...

    Neka istraživanja pokazuju da tegobe pri promeni vremena sada ima čak 80 odsto svetske populacije. Većinom su to meteoropate, ljudi koji pate od "bolesti vremena". A, samo pola veka ranije ovaj sindrom pogađao je tek 20 odsto stanovnika.

    Iako meteoropatija još nema zvanično mesto u medicini, lekari ne umanjuju utucaj atmosferskih prilika na zdravlje. Ali, ne mogu da objasne zašto neko jeste ili nije meteoropata.

    Atmosferski parametri, ipak, utiču na zdravlje ljudi, a glavnu ulogu ima energija sa Sunca. "Kiša" jona i neutrona, koja se stvara 10 kilometara iznad površine zemlje, ljudima donosi nelagodnost i zdravstvene tegobe. Utvrđeno je da se meteoropatske reakcije javljaju čak i 48 sati pre promene vremena.



     
  10. macula

    macula Član

    Postova:
    2.071
    Zahvala:
    27
    Lokacija:
    just real life
    Verujte meteoropatama

    Verujte meteoropatama


    Informacija o vremenskoj prognozi postala je vrlo bitna ne samo zbog toga kako da se obučemo, već i da bismo znali kako ćemo se sutra osećati. Sve više ljudi se žali da oseća svaku promenu vremena i oni nisu umišljeni bolesnici, već osobe koje ozbiljno osećaju vremenske promene i u savremenom društvu sve ih je više.

    B92

    [​IMG]

    Donedavno se verovalo da su meteoropate pravi predstavnici hipohondara, dok danas sve više naučnika dovodi u vezu naglu promenu vremena s opštim zdravstvenim stanjem. Vetar, sparina, kiša i klimatske promene zaista mogu da izazovu razne simptome, od migrene ili astme do anksioznosti i nesanice. To su dokazala najnovija istraživanja koja ukazuju na impresivne podatke: 30 odsto populacije osetljivo je na promene vremena. Drugim rečima, svaka treća osoba oseća se slomljeno kad nebo iznenada postane oblačno ili počne da pada kiša.

    Prvi koji je proučavao vezu između zdravstvenog stanja i klimatskih uslova bio je Hipokrat u V veku pre nove ere. To je tradicija koja je preuzeta iz istočnjačke medicine, objašnjava Kvaiser Moghal, lekar poreklom iz Pakistana, koji živi i radi u Švajcarskoj.

    Moghal je nedavno napisao knjigu "Boli me glava, da nije zbog vetra? Sredina nas čini bolesnima: uzrok i lek za meteoropatiju". "Zdravstveno stanje osobe zavisi od interakcije temperamenta osobe i sredine koja je okružuje. Klima ima mnogo važniju ulogu u dijagnozi i lečenju bolesti nego što možemo da pretpostavimo", kaže ovaj lekar i dodaje: "Na primer, svaki čovek bi trebalo da izabere mesto za odmor u geografskoj zoni koja najviše odgovara njegovom organizmu." To je lako reći, ali kako da procenite da li je bolje da odete na put u Norvešku ili da leškarite na Forte dei Marmi u Toskani da biste se izlečili od glavobolje? Moghal se poziva na Hipokrata: "Postoji četiri tipa ljudi, baš kao i godišnjih doba.

    U svakom čoveku prisutna su istovremeno sva četiri tipa, ali uvek jedan preovlađuje." Tajna je u tome da pronađete koje godišnje doba prija vašem senzibilitetu."


    Letnji ili zimski tip?

    [​IMG]

    Letnji tip osobe, na primer, ukazuje na osobu punu entuzijazma, ekstravertnu, hiperaktivnu osobu koja ima optimizma, ogromne ambicije i ne pretura po prošlosti. "Nadbubrežne žlezde kod takvih osoba rade aktivnije nego što je to normalno. Posledica toga jeste da je letnji tip otporniji na fizičke i klimatske stresove", kaže doktor Moghal. "Njemu smeta samo prekomerna vrućina. Tada beži u hranu nabacujući koji kilogram, ali nije meteoropata."

    Zatim, postoji zimski tip, koji je u izvesnom smislu suprotan prethodnom. Te osobe su lenje, flegmatične, introvertne i usamljene. Izgledaju mirne, ali loše podnose bol. Ne vole nepredviđene situacije, vrlo su rigidne sa svojim rasporedom, više vole da izvršavaju naredbe nego da ih daju. Pune su poverenja, ali mogu biti sklone depresiji. Ne vole sport i njihova averzija prema fizičkom naporu može se povezati sa slabom aktivnošću tiroidne i ostalih žlezda. "Ovaj tip osobe je osetljiv na vlažnost i hladnoću", kaže doktor Moghal i dodaje: "Kiše i niske temperature, na primer, kod ovih ljudi izazivaju bolove u zglobovima, zadržavanje tečnosti i povećanje telesne težine. Za njih je, dakle, bolje da idu na odmor u suve i tople krajeve, što će na njih delovati terapeutski. Doduše, dovoljno je da iznenada padne kiša i odmah će postati strašno neraspoloženi."

    Prolećni tip ljudi je nepomirljiv i ekstravertan. Njihov život je stresan jer su vrlo agresivni u odnosu na sebe i druge ljude. Teško ih je utešiti, ne prihvataju stvarnost i idu kod doktora samo kad moraju. Njihove hormonalne žlezde su hiperaktivne, zbog čega im je životni ritam uvek neobuzdan. Oni se obično ne umaraju, ali imaju i svoju slabu tačku, a to je da nikad ne mogu da sede s mirom. "Ovaj tip osobe je izuzetno tople naravi, da bi se bolje osećao trebalo bi da izabere planinu kao mesto na kom će provesti odmor. Jer, more ga još više unervozi. I mora da pazi na vetar, koji previše utiče na njegov nervni sistem", kaže ovaj stručnjak koji se godinama bavi meteoropatama.

    Poslednji temperament je jesenji. To su sentimentalne, hipersenzibilne osobe, pesimistične i gorde. Često su anksiozne, konsultuju gomilu lekara i brzo se umaraju. "Teško podnose stres izazvan klimatskim faktorima (velika hladnoća ili velika vrućina)", objašnjava doktor iz Pakistana i dodaje: "Zato se često razboljevaju prilikom promena godišnjih doba. Koja bi bila idealna klimatološka terapija? Da pronađu ambijent koji će probuditi njihov organizam. Idealno bi bilo letovanje na moru, koje će stimulisati sve njihove hormonalne žlezde."



    [​IMG]

    Lekari bioklimatolozi
    Nije samo istočnjačka medicina otkrila da je oblačno nebo dovoljno da se osetimo slomljeno. I savremena naučna istraživanja su to dokazala. Na državnom univerzitetu u Milanu, na primer, osnovan je Centar za istraživanja medicinske bioklimatologije koji priprema specifične prognoze vremena za meteoropate
    Ali, ono što pogađa više od poslednjih istraživanja, ističe Sabrina Barbijeri u svojoj knjizi "XXXX", jeste činjenica da je osetljivost na promene vremena pre svega ženska karakteristika i pogađa skoro svaku drugu žena, a samo svakog četvrtog muškarca. Jedno je svakako sigurno: promena vremena izaziva fizičke smetnje zbog lošeg funkcionisanja našeg termoregulacionog sistema, koji je neka vrsta telesnog termostata, biološkog sistema koji nam pomaže da telesnu temperaturu održimo stalnom.

    Meteoropate, praktično, reaguju neadekvatno na spoljašnje uticaje (hladnoća, kiša, vetar), ne uspevaju da se prilagode i osećaju se loše. Za to su krivi hormoni koje luče moždane žlezde. Posledice variraju od osobe do osobe, ali obično nemir, anksioznost i nesanica prethode vremenskoj promeni. Dok se depresija i osećaj umora javljaju kad već nastupi sparina, nevreme, vlažnost ili brzi porast temperature. Ali, koji klimatski uslovi su najopasniji? Nisu hladnoća ili kiša, već vetar. Naime, kad jako duva, u organizmu se poveća nivo serotonina, koji utiče na naše raspoloženje. Promena elektriciteta vazduha, koja je ponekad iznenadna, upravo je ono što izaziva anksioznost. Ali, s naletima vetra dolazi i glavobolja, mučnina, napetost mišića. Rečju, meteoropate bi na odmoru trebalo da se klone vazdušnih strujanja.


    [​IMG]

    Zašto žene više pate?
    Žene više pate usled klimatskih promena od muškaraca. Nauka još nije objasnila zašto. Jedno objašnjenje dao je, međutim, francuski sociolog Patrik Lemoan u eseju "Blagodeti sreće": "Krenimo od činjenice da ženski pol češće pati od depresije od muškog pola. Ovo ima veze s unutrašnjim biološkim satom kod žena, koji prati hormonalni ciklus.

    Nije slučajno što se u danima pre ciklusa povećavaju depresivni momenti i hospitalizacije. Naime, lučenje progesterona čini žene labilnijim. Pojava depresije je pet puta veća kod promene godišnjih doba (posebno iz jeseni u zimu) u odnosu na ostale periode. Objašnjenje nema samo biološke, već i antropološke osnove. Ljudska vrsta nastala je u ekvatorijalnom pojasu. Kada je prešla u umerenija područja, žene nisu uspele sasvim da se prilagode. Muškarci su morali da budu vrlo aktivni, da se brinu o grupi ili da traže hranu.

    Žene su, s druge strane, bile žrtve neke vrste hibernacije, više su jele, imale su sporiji metabolizam, brinule su se o kući. Sada rade napolju kao i muškarci i ispaštaju zbog nedovoljne prilagođenosti."

    Meteoropatija u brojkama

    - 40 odsto žena pati od promena vremena (naspram 24 odsto muškaraca)

    - 70 odsto meteoropata ima anksiozne poremećaje

    - Najlošije se osećaju 10 do 20 minuta pre nevremena

    - Serotonin se luči 1.000 odsto više kod osoba koje pate zbog vetra

    - Osetljivost na promene vremena pogađa skoro svaku drugu žena, a samo svakog četvrtog muškarca

     

Preporučite stranicu