- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
Melatonin - hormon koji „radi“ u mraku
Melatonin ima izuzetno važnu ulogu u organizmu, ali se ispoljava isključivo tokom noći, pa često ljudi u urbanim sredinama, gde nema potpunog mraka, imaju deficit ovog hormona
Melatonin se ispoljava isključivo tokom noći
VRLO važan, a donekle neopravdano zanemaren, jeste hormon pinealne žlezde - melatonin. Pinelalna žlezda nalazi se u sredini mozga i svoju aktivnost ispoljava isključivo tokom noći. Ona pod okriljem mraka serotonin pretvara u melatonin, koji je vrlo važan za očuvanje moždanih ćelija.
Održavanje normalnog nivoa melatonina u organizmu može biti veoma korisno za odlaganje nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i ishemije mozga, odnosno moždanog udara. Testiranja su pokazala da se može smanjiti i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu. Utvrđeno je, takođe, da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja. Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida koji mogu da oštete srčani mišić.
Nažalost, danas sve više ljudi, naročito u urbanim sredinama, ima deficit melatonina. To je zato, što je u gradovima veštačko osvetljenje glavni krivac za nemogućnost ostvarivanja potpunog mraka tokom noći. A svetlost koči enzime odgovorne za prevođenje serotonina u melatonin, objašnjavaju stručnjaci. Osim toga, melatonin se, po prirodi stvari, manje luči u starosti.
Zato je vrlo važno da se očuva stvaranje i funkcija melatonina. Zamračivanje soba za vreme spavanja je najjednostavniji način. Kod ljudi koji imaju problem da utonu u san ili imaju više od 60 godina, pokazalo se delotvornim davanje ovog hormona kao leka.
Naučnici veruju da prisustvo melatonina može da spreči i rast kancerogenih ćelija. To bi značilo da u budućnosti ovaj hormon može da ima terapeutsku ulogu u lečenju zloćudnih bolesti.
V. Novosti
Melatonin ima izuzetno važnu ulogu u organizmu, ali se ispoljava isključivo tokom noći, pa često ljudi u urbanim sredinama, gde nema potpunog mraka, imaju deficit ovog hormona
Melatonin se ispoljava isključivo tokom noći
VRLO važan, a donekle neopravdano zanemaren, jeste hormon pinealne žlezde - melatonin. Pinelalna žlezda nalazi se u sredini mozga i svoju aktivnost ispoljava isključivo tokom noći. Ona pod okriljem mraka serotonin pretvara u melatonin, koji je vrlo važan za očuvanje moždanih ćelija.
Održavanje normalnog nivoa melatonina u organizmu može biti veoma korisno za odlaganje nastanka Alchajmerove i Parkinsonove bolesti, kao i ishemije mozga, odnosno moždanog udara. Testiranja su pokazala da se može smanjiti i stepen neurodegenerativnih promena u organizmu. Utvrđeno je, takođe, da dovoljna količina ovog hormona pozitivno utiče na raspoloženje, dok njegov nedostatak dovodi do uznemirenosti, zamora i lošeg raspoloženja. Smatra se i da melatonin sprečava srčani udar uzrokovan stresom, tako što smanjuje proizvodnju kortikosteroida koji mogu da oštete srčani mišić.
Nažalost, danas sve više ljudi, naročito u urbanim sredinama, ima deficit melatonina. To je zato, što je u gradovima veštačko osvetljenje glavni krivac za nemogućnost ostvarivanja potpunog mraka tokom noći. A svetlost koči enzime odgovorne za prevođenje serotonina u melatonin, objašnjavaju stručnjaci. Osim toga, melatonin se, po prirodi stvari, manje luči u starosti.
Zato je vrlo važno da se očuva stvaranje i funkcija melatonina. Zamračivanje soba za vreme spavanja je najjednostavniji način. Kod ljudi koji imaju problem da utonu u san ili imaju više od 60 godina, pokazalo se delotvornim davanje ovog hormona kao leka.
Naučnici veruju da prisustvo melatonina može da spreči i rast kancerogenih ćelija. To bi značilo da u budućnosti ovaj hormon može da ima terapeutsku ulogu u lečenju zloćudnih bolesti.
V. Novosti