Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Masnoće koje su neophodne organizmu
Iako su masnoće često isključene iz zdravog i uravnoteženog načina ishrane, ipak postoje i "dobre masnoće", ponekad čak i neophodne za organizam, upozoravaju stručnjaci.
Naučni časopis "Godišnjak nutricionizma i metabolizma" - ANM (Annals of Nutrition and Metabolism) objavio je nove preporuke za upotrebu masnoća. Preporuke je formulisalo 40 svetskih kompanija iz sektora dijetetike, nutricionizma i zdravlja.
Tako stručnjaci upozoravaju da iako su masnoće često isključene iz zdravog i uravnoteženog načina ishrane, ipak postoje i "dobre masnoće", ponekad čak i neophodne za organizam.
Eksperti zbog toga savetuju, između ostalog, jednostavne promene načina ishrane, kao što je zamena nekih punomasnih mlečnih proizvoda, poput masnih sireva i kačkavalja, ali i proizvoda na bazi mesa, njihovim varijantama sa smanjenim sadržajem masnoće.
Savetuje se i korišćenje masnoća i ulja biljnog porekla bogatih esencijalnim masnoćama - suncokretovo ulje, ulje od uljane repice, sojino ulje i druga biljna ulja - kao i upotreba proizvoda napravljenih od tih ulja: margarin umesto svinjske masti, butera i drugih.
Naučnici ističu i da količina masnoće koja predstavlja glavni determinant energetskog unosa mora da bude uravnotežena sa energetskom potrošnjom svake osobe.
Kvalitet masnih sastojaka u ishrani je, takođe, važan za rast i razvoj i direktno utiče na nivo holesterola i pojavu kardiovaskularnih oboljenja ili moždanih udara.
Konzumiranje i kvalitet masnih namirnica u ishrani moraju da budu prilagođeni životnom dobu. Naučnici smatraju da, počevši od druge godine života čoveka, masnoće treba da predstavljaju 30 do 35 odsto dnevnog energetskog unosa, ali da zasićene i prerađene masnoće ne bi trebalo da predstavljaju više od 10 do jedan odsto dnevnog energetskog unosa.
Neki proizvođači prehrambenih proizvoda su već smanjili količinu zasićenih i prerađenih masnoća u svojim proizvodima, ali stručnjaci smatraju da se mora mnogo više učiniti u tom smeru.
Izvor: Tanjug
Iako su masnoće često isključene iz zdravog i uravnoteženog načina ishrane, ipak postoje i "dobre masnoće", ponekad čak i neophodne za organizam, upozoravaju stručnjaci.
Naučni časopis "Godišnjak nutricionizma i metabolizma" - ANM (Annals of Nutrition and Metabolism) objavio je nove preporuke za upotrebu masnoća. Preporuke je formulisalo 40 svetskih kompanija iz sektora dijetetike, nutricionizma i zdravlja.
Tako stručnjaci upozoravaju da iako su masnoće često isključene iz zdravog i uravnoteženog načina ishrane, ipak postoje i "dobre masnoće", ponekad čak i neophodne za organizam.
Eksperti zbog toga savetuju, između ostalog, jednostavne promene načina ishrane, kao što je zamena nekih punomasnih mlečnih proizvoda, poput masnih sireva i kačkavalja, ali i proizvoda na bazi mesa, njihovim varijantama sa smanjenim sadržajem masnoće.
Savetuje se i korišćenje masnoća i ulja biljnog porekla bogatih esencijalnim masnoćama - suncokretovo ulje, ulje od uljane repice, sojino ulje i druga biljna ulja - kao i upotreba proizvoda napravljenih od tih ulja: margarin umesto svinjske masti, butera i drugih.
Naučnici ističu i da količina masnoće koja predstavlja glavni determinant energetskog unosa mora da bude uravnotežena sa energetskom potrošnjom svake osobe.
Kvalitet masnih sastojaka u ishrani je, takođe, važan za rast i razvoj i direktno utiče na nivo holesterola i pojavu kardiovaskularnih oboljenja ili moždanih udara.
Konzumiranje i kvalitet masnih namirnica u ishrani moraju da budu prilagođeni životnom dobu. Naučnici smatraju da, počevši od druge godine života čoveka, masnoće treba da predstavljaju 30 do 35 odsto dnevnog energetskog unosa, ali da zasićene i prerađene masnoće ne bi trebalo da predstavljaju više od 10 do jedan odsto dnevnog energetskog unosa.
Neki proizvođači prehrambenih proizvoda su već smanjili količinu zasićenih i prerađenih masnoća u svojim proizvodima, ali stručnjaci smatraju da se mora mnogo više učiniti u tom smeru.
Izvor: Tanjug