Mali saveti

[Nostradamus]

Egzotična sobna palma


Patuljasta urma palma (Phoenix roebelenii) koja potiče iz Kine smatra se jednom od omiljenijih sobnih palmi. Izuzetno je otporna. Ako problemi postoje, nastaju zbog nedovoljnog zalivanja. Na duže staze ne podnosi ni suviše tamno stanište. Ova egzotična biljka treba da se nalazi pored prozora, na svetlom mestu. Palma može uspešno da prezimi na temperaturi od 10 stepeni, ali više voli sušnije stanište. Skoro uopšte ne podnosi mraz, pa sme da bude napolju samo od maja do septembra. Prilikom kupovine treba da odaberete primerak čiji se koren dobro razvio. Listovi palme su dugački i do metar.

 

[Nostradamus]

[h=2]Ukrasno voće na terasi[/h]
Ako imate terasu na sunčanoj strani, a pri tom volite ukrasno voće- kupite stablo breskve (Prunus persica) koje možete da gajite u saksiji. Posle prve berbe na leto, s prvim hladnijim danima, od početka novembra, držite je u sanduku od stiropora obloženom drvenom vunom i ispod nadstrešnice. Na tako zaštićenom mestu sa dovoljno vazduha stablo će uspešno prezimiti i već u aprilu prijatno vas iznenaditi mnoštvom tamnoroze cvetova. Pošto se breskva samooplođava, dakle nije joj potrebna druga biljka, pojaviće se zameci plodova. Porcija đubriva sa produženim dejstvom preuzeće ulogu snabdevača hranljivim materijama. Zemlju možete da održavate umereno vlažnom, da bi do berbe u avgustu sve išlo po planu.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD="class: paddingT10"][h=2]Azaleja - cvetna zvezda[/h]
Azaleja je zimzelen ukrasni žbun, koji celog veka može da uspeva u saksiji, ali se zapravo ne radi o klasičnoj sobnoj biljci. Posle cvetanja odsecajte svaki procvali deo, a izdanke skratite. Na svakih nekoliko godina presadite azaleje u zemlju za azaleje. Cvetne zvezde sve do proleća treba da budu u hladnim prostorijama i svake druge nedelje prihranite ih tečnim đubrivom za rododendrone, koje se dodaje u vodu za zalivanje siromašnim krečnjakom. Od sredine maja saksiju s biljkom postavite na senovito mesto na balkonu ili u bašti.[/TD]
[TD="align: right"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: finalisti, colspan: 2"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Bršljan - penjačica za svaku priliku[/h]
Ako prolazite kroz stare parkove ili šetate kroz četvrti sa vremešnim vilama, nećete moći a da ne primetite ovu zimzelenu biljku koja svojim dugačkim izdancima može da prekrije gotovo sve što joj se nađe na putu i tako baštu pretvori u umetničko delo.
Bršljan tokom prvih godina raste sporo. U početku je zahvalan za jednostavnu drvenu konstrukciju kao pomoć pri uspinjanju. Uz nju mogu da se usmeravaju i vezuju mladi izdanci. Posle tri, četiri godine počinje nagli rast i biljka se svojim specifičnim izdancima učvršćuje samostalno za zidove visine do 20 metara. Proverene sorte bršljana Hedera helix koje bujno rastu jesu 'Plattensee', 'Wingertsberg' i 'Woerner'. Sličnu visinu dostižu i Hedera colchia i H.hibernica. Imaju lišće s manje režnjeva, ali zato znatno veće, čija je dužina do 15 cm. One su manje otporne na mraz od običnog bršljana i otuda se preporučuju samo za predele sa umerenom klimom.
Izmrzavanje zemljišta tokom vedrih zimskih dana za bršljan je generalno problematično, zbog čega je bolje da se sadi u proleće ili da se mlade biljke zaštite tamnom mrežicom od zimskog sunca. Bršljanu u svakom pogledu više odgovaraju senovita staništa. Njegovi izdanci ne vole jaku svetlost, pa se retko uspinju uz svetle zidove izložene suncu. Tako bršljan uprkos prirodnom bujnom rastu na tim mestima ostaje nerazvijen.

 

[Nostradamus]

[TABLE]
[TR]
[TD="class: paddingT10"][h=2]Lukovice u saksiji[/h]
Reč je o jednom vidu sadnje lukovica u saksije. Naime, u duboku saksiju staje više od jednog sloja lukovica. U donjem sloju na svežu zemlju za cveće treba rasporediti ljiljane koji cvetaju u julu. Prekrijte zemljom, pa rasporedite drugi sloj lala i zumbula. Zatim rasporedite tanki sloj zemlje i gotova je postelja za sitne, ranocvetajuće zumbule. Ovako ćete nedeljama uživati u lepoti biljaka zasađenim u samo jednoj saksiji.[/TD]
[TD="align: right"]

[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="class: finalisti, colspan: 2"] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=2]Mirisna snežna zvezda[/h]
Mladoženjin buket (Stephanotis floribunda) s Madagaskara očarava svojim cvetovima u čistobeloj boji, koji nedeljama šire opojan slatki miris. Zapravo, ova puzavica cveta tek kada dani postanu duži, a to je najranije od aprila. Da bi cvetala usred zime, baštovani joj obezbeđuju dodatnu svetlost. U sobi ova egzotična lepotica traži svetlo mesto ali ne na direktnom suncu. Leti je treba zalivati obilno, a zimi umereno vodom siromašnom krečnjakom i sobne temperature. Da bi ponovo cvetala sledeće godine, trebalo bi da prezimi na temperaturi od 12 do 15 stepeni. Ako su se na biljci pojavili pupoljci, nemojte je pomerati.

 

[Nostradamus]

[h=2]Zbog čega visibabe nekada ne cvetaju?[/h]
Da li vaše visibabe formiraju listove, ali ne cvetaju? Ovde će pomoći kura podmlađivanja: iz zemlje ašovom iskopajte grupisane biljke, i postavite ih u buketićima od po šest do osam lukovica. Idealno je da to uradite odmah posle cvetanja. Tada možete da izdvojite ćerke lukovice i rastavite ih. Imajte na umu da se visibabe ne prihranjuju, jer će sva energija ionako završiti u listovima.

 

[Nostradamus]

[h=2]Uzgajanje amarilisa[/h]
Svejedno je da li biljku zovemo riterska zvezda ili amarilis: reč je o lukovici (Hippeastrum) lakoj za negu čiji je cvet u obliku velikog zvona. Debele lukovice sade se od decembra do februara u glinene ili plastične saksije. U zavisnosti od vremena sadnje pojaviće se cvet na stabljici prosečne dužine 40 cm pet do osam nedelja kasnije. Dobrim se pokazala mešavina iste količine zemlje za cveće i za kaktuse. Odmah posle sadnje obilno zalijte. Sa sledećim zalivanjem treba sačekati sve dok se ne pojavi prvi pupoljak. Sada treba umereno povećati obim zalivanja, jer potreba biljke za vodom raste sa svakim pupoljkom i svakim listom. Ali suvišna vlaga mogla bi da izazove truljenje lukovica. Posle cvetanja nastavlja se s negom ovog dugovečnog giganta, koji će vas na leto iznenaditi novim cvetom. Nakon dvomesečne jesenje pauze od decembra počinje novi ciklus.

 

[Nostradamus]

[h=2]Čarolija čuvarkuće[/h]
Najpoznatija predstavnica čuvarkuće jeste krovna čuvarkuća (Sempervivum tectorum), Prema narodnom verovanju, čuvarkuća ima natprirodne moći. Tako se smatra da štiti od groma. Karlo Veliki je čak naredio da svaki seljak na svom krovu mora da ima bar jednu ovu biljku. Krovne čuvarkuće čuvaju tršćane krovove i kamene zidove. Krovna čuvarkuća je poznata i kao lekovita biljka. U savremenoj prirodnoj apoteci sreću se preparati od ove aloje vere sa severa, jer njen svež sok ima umirujuće dejstvo, smanjuje bol i upalne procese i pomaže zarastanju rana.

 

[Nostradamus]

[h=2]Verbena - omiljena u visećoj saksiji[/h]
Verbene su u Srednjoj Evropi poznate više od 250 godina. Duže vreme kao klasične sezonske cvetnice krasile su pre svega balkonske žardinjere. Zahvaljujući novitetima, poslednjih godina razvile su se i atraktivne biljke za viseće saksije sa dugačkim periodom cvetanja. Da bi verbene i u septembru i u oktobru cvetale još bujnije u crvenoj, roze, ljubičastoj ili beloj boji, trebalo bi da vodite računa o sledećem: Idealno je zaštićeno mesto okrenuto prema jugu. Pazite da se zemlja nikada sasvim ne suši i zalivajte je svake druge nedelje. Savet: Ukoliko redovno orezujete precvetale cvasti, ubrzaće formiranje novih cvetova i produžiti vreme cvetanja.