- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Трендови
Лопта за пилатес у канцеларији
У компанијама у Србији нема масерки задужених за опуштање запослених као у америчком „Гуглу”, али тренд да се на радном месту обезбеде релаксација и добра атмосфера полако стиже до нас
Брига о запосленима спада у сферу корпоративне друштвене одговорности
„Очекују да будемо расположени и ширимо оптимизам, а уопште не раде на томе. За осам година су ме само једном звали на тим-билдинг, можда је то само за оне из виших структура”, јада се С. М., службеница једне београдске банке.
Да ради у „Гуглу”, могла би да се у паузи за кафу бућне у базен или легне на сто за масажу. Џин Интернета у свету је познат као шампион бриге за благостање запослених. У „Гуглплексу“ у калифорнијском месту Маунтин Вју међу канцеларијама су терени за одбојку, базен, столови за масажу, теретане, сале за јогу и плес... Други се труде да га свргну са трона најпожељнијег послодавца, па тако популарни сајт Твитер има посебан тим чији је задатак да запослени буду срећни.
У компанијама у Србији нема масерки задужених за опуштање запослених, али тренд да се на радном месту обезбеде релаксација и добра атмосфера полако стиже до нас.
– Добро сте чули, запосленима смо нудили да о трошку фирме посећују спа-центар и теретану. Тренутно то не радимо, али не значи да нећемо опет – рекли су нам у домаћем представништву фармацеутске компаније „Глаксо Смит Клајн”, која овде запошљава осамдесетак људи.
– Задовољан запослени који је поносан на то да је део неке компаније тежња је сваког послодавца – објашњава Мирјана Ћурчић, менаџер за људске ресурсе у овој фармацеутској кући.
Као део тима који је спреман да „засуче рукаве“ да би запослени били задовољни, она свакодневно ради на томе. Негује се отворена комуникација и поштује лично мишљење, развија осећај припадности тиму, брине се о здрављу, а ту су и неке ситнице које значе.
– У нашим просторијама увек ћете наћи пуно воћа, негазираних пића и неколико пилатес лопти. Лопте су спонтано кренуле. Већина људи је приметила да има проблем са кичмом па су их донели да седе на њима уместо на столици. То нам је постало заштитни знак, јер и кад гости дођу ми и даље седимо на тим лоптама, што им буде симпатично – каже Ћурчићева.
Брига о запосленима спада у сферу корпоративне друштвене одговорности. Такође је садржана у међународним стандардима квалитета (ИСО), који налажу да „лидер мора да креира амбијент који охрабрује сараднике да достигну циљеве организације“.
Свака компанија у Србији која држи до себе има у програму такозвани тим-билдинг – јачање тимског духа кроз краћа путовања или компанијске журке. Некима можда смета ово наметнуто дружење, али неспорно је да има ефекта.
– Дешава се да годину дана причаш с неким телефоном, а упознаш га тек кад фирма организује дружење – каже С. В., запослена у Рајфајзен банци.
Тим-билдинг запослених у „Глаксо Смит Клајну”, организован последњи пут у Ковилову, завршио се доделом картонског „Оскара” за најбољи петоминутни филм који су такмичари подељени по екипама имали задатак да сниме. На располагању су имали сву неопходну опрему и стручну подршку камермана и монтажера.
Резервисани термини за мали фудбал су такође уобичајена ствар у многим фирмама у Србији. У представништву једне стране фирме у Београду чак постоји сто за стони тенис уколико неко од запослених жели да се релаксира на овај начин, али после радног времена.
НИС за своје запослене организује спортске игре, корпоративне прославе, боравак у бањама и лечилиштима, јер поклања велику пажњу бризи о запосленима „како би створила средину у којој је задовољство обављати свакодневни посао“, наводи прес служба ове компаније.
Широк осмех и љубазност такође су постали императив. За локалне раднике у једном програму USAID-а у Србији организовано је вежбање љубазности кроз игру „Погоди ко је твој анђео“. Свако од запослених извукао је цедуљу са именом особе према којој је морао да буде љубазан месец дана. Циљ је, међутим, био да та особа не открије свог „анђела“, што сваког тера да према сваком стално буде љубазан.
Једна ствар је такође заједничка за развијене земље и за Србију. Компаније се труде да створе веселе и задовољне раднике док им истовремено нека друга задовољства одузимају. Дувански дим је протеран из компанијских просторија, конзумирање алкохола током радног времена је у озбиљним фирмама незамисливо, а канцеларијски флерт непожељан јер врло лако може да заврши као тужба за сексуално злостављање. У неким фирмама у Србији је забрањено да партнери раде у истом сектору, негде не могу ни ако су у питању две експозитуре исте банке на супротним крајевима града.
Претерано крута правила могу, међутим, да се врате као бумеранг. Када је амерички малопродајни ланац „Волмарт“ ушао на немачко тржиште, забранио је емотивне везе између запослених и покушао свима да „залепи“ осмех од увета до увета. То је изазвало велики отпор и све се завршило његовим неславним повлачењем из ове земље 2006.
Ј. Каваја
објављено: 03/10/2010
Извор: Политика
Лопта за пилатес у канцеларији
У компанијама у Србији нема масерки задужених за опуштање запослених као у америчком „Гуглу”, али тренд да се на радном месту обезбеде релаксација и добра атмосфера полако стиже до нас
Брига о запосленима спада у сферу корпоративне друштвене одговорности
„Очекују да будемо расположени и ширимо оптимизам, а уопште не раде на томе. За осам година су ме само једном звали на тим-билдинг, можда је то само за оне из виших структура”, јада се С. М., службеница једне београдске банке.
Да ради у „Гуглу”, могла би да се у паузи за кафу бућне у базен или легне на сто за масажу. Џин Интернета у свету је познат као шампион бриге за благостање запослених. У „Гуглплексу“ у калифорнијском месту Маунтин Вју међу канцеларијама су терени за одбојку, базен, столови за масажу, теретане, сале за јогу и плес... Други се труде да га свргну са трона најпожељнијег послодавца, па тако популарни сајт Твитер има посебан тим чији је задатак да запослени буду срећни.
У компанијама у Србији нема масерки задужених за опуштање запослених, али тренд да се на радном месту обезбеде релаксација и добра атмосфера полако стиже до нас.
– Добро сте чули, запосленима смо нудили да о трошку фирме посећују спа-центар и теретану. Тренутно то не радимо, али не значи да нећемо опет – рекли су нам у домаћем представништву фармацеутске компаније „Глаксо Смит Клајн”, која овде запошљава осамдесетак људи.
– Задовољан запослени који је поносан на то да је део неке компаније тежња је сваког послодавца – објашњава Мирјана Ћурчић, менаџер за људске ресурсе у овој фармацеутској кући.
Као део тима који је спреман да „засуче рукаве“ да би запослени били задовољни, она свакодневно ради на томе. Негује се отворена комуникација и поштује лично мишљење, развија осећај припадности тиму, брине се о здрављу, а ту су и неке ситнице које значе.
– У нашим просторијама увек ћете наћи пуно воћа, негазираних пића и неколико пилатес лопти. Лопте су спонтано кренуле. Већина људи је приметила да има проблем са кичмом па су их донели да седе на њима уместо на столици. То нам је постало заштитни знак, јер и кад гости дођу ми и даље седимо на тим лоптама, што им буде симпатично – каже Ћурчићева.
Брига о запосленима спада у сферу корпоративне друштвене одговорности. Такође је садржана у међународним стандардима квалитета (ИСО), који налажу да „лидер мора да креира амбијент који охрабрује сараднике да достигну циљеве организације“.
Свака компанија у Србији која држи до себе има у програму такозвани тим-билдинг – јачање тимског духа кроз краћа путовања или компанијске журке. Некима можда смета ово наметнуто дружење, али неспорно је да има ефекта.
– Дешава се да годину дана причаш с неким телефоном, а упознаш га тек кад фирма организује дружење – каже С. В., запослена у Рајфајзен банци.
Тим-билдинг запослених у „Глаксо Смит Клајну”, организован последњи пут у Ковилову, завршио се доделом картонског „Оскара” за најбољи петоминутни филм који су такмичари подељени по екипама имали задатак да сниме. На располагању су имали сву неопходну опрему и стручну подршку камермана и монтажера.
Резервисани термини за мали фудбал су такође уобичајена ствар у многим фирмама у Србији. У представништву једне стране фирме у Београду чак постоји сто за стони тенис уколико неко од запослених жели да се релаксира на овај начин, али после радног времена.
НИС за своје запослене организује спортске игре, корпоративне прославе, боравак у бањама и лечилиштима, јер поклања велику пажњу бризи о запосленима „како би створила средину у којој је задовољство обављати свакодневни посао“, наводи прес служба ове компаније.
Широк осмех и љубазност такође су постали императив. За локалне раднике у једном програму USAID-а у Србији организовано је вежбање љубазности кроз игру „Погоди ко је твој анђео“. Свако од запослених извукао је цедуљу са именом особе према којој је морао да буде љубазан месец дана. Циљ је, међутим, био да та особа не открије свог „анђела“, што сваког тера да према сваком стално буде љубазан.
Једна ствар је такође заједничка за развијене земље и за Србију. Компаније се труде да створе веселе и задовољне раднике док им истовремено нека друга задовољства одузимају. Дувански дим је протеран из компанијских просторија, конзумирање алкохола током радног времена је у озбиљним фирмама незамисливо, а канцеларијски флерт непожељан јер врло лако може да заврши као тужба за сексуално злостављање. У неким фирмама у Србији је забрањено да партнери раде у истом сектору, негде не могу ни ако су у питању две експозитуре исте банке на супротним крајевима града.
Претерано крута правила могу, међутим, да се врате као бумеранг. Када је амерички малопродајни ланац „Волмарт“ ушао на немачко тржиште, забранио је емотивне везе између запослених и покушао свима да „залепи“ осмех од увета до увета. То је изазвало велики отпор и све се завршило његовим неславним повлачењем из ове земље 2006.
Ј. Каваја
објављено: 03/10/2010
Извор: Политика