LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Ljubavni jadi mlade Srpkinje
Novosti
Šta je Uroš Predić zapisao na pozivnici za veridbu svoje mlade prijateljice Vuke Velimirović. “Razveli se zbog perverznih zahteva od žene”, zabeležio je naknadno ispod imena slavni slikar
NEKOLIKO pisama čuvenog slikara Uroša Predića (1857-1953) Vuki Velimirović (1888-1965) srpskoj i jugoslovenskoj vajarki koje je otkupio Arhiv u Pančevu otkrivaju novu “epizodu” na zaboravnoj srpskoj likovnoj i kulturnoj sceni.
Ova “delija-devojka” kako ju je nazivao Predić u svojim pismima, bila je uvažena i nagrađivana evropska vajarka koja je karijeru gradila u Parizu. Ali, u Likovnoj enciklopediji pomenuta je tek sa nekoliko redaka. U katalogu Muzeja savremene umetnosti “Jugoslovenska skulptura 1870-1950” Vuka nije ni pomenuta, iako se i danas mogu videti njene alegorijske skulpture na sadašnjoj ambasadi Turske, nekad Vračarskoj zadruzi porodice Veljković.
Sudeći po nekoliko Predićevih pisama Vuki, “čika” je, kako se često potpisivao, davao moralističke savete mladoj, lepoj i izrazito erotičnoj vajarki. Predić je hrabrio Vuku da odoli iskušenjima, bodrio je da istraje u radu. Posebno je upozoravao na nemoral Francuza i njihovu “perverznost”.
To blisko i na određeni način intimno prijateljstvo rođeno je najverovatinije zato što je osetljivoj devojačkoj umetničkoj duši bio potreban duhovni otac. Vukin otac Miloš sa jedanaestoro dece, prota uz to, sigurno nije imao vremena za roditeljska “dušebrižnička naklapanja”.
Ostaje enigma šta su to konkretno bile “perverzije” za mladu Srpkinju rođenu krajem 19. veka u patrijarhalnoj porodici, odnosno, za starog slikara? Istina, Vuka je bila emancipovana umetnica i samostalna gospođica u Parizu. Možda bi pravi odgovor mogla da daju Vukina pisma Prediću koja nisu (još) pronađena.
Tragajući za portretom vajarke izazovne lepote, koji je uradio stari majstor, umesto slike u Narodnom muzeju Zrenjanina - otkrili smo sasvim druge činjenice!
Zahvaljujući kustosu Oliveri Skoko, iz prašine zaborava otkrivena je do sada javnosti nepoznata fotografija Vuke Velimirović. Na poleđini piše: “Dragom i vrlo poštovanom maestru g.nu. U. Prediću, Vuka Velimirović, skulp, Beograd 1. dec. 1924.”.
Na fotografiji uz svoje delo, u beloj dekoltiranoj tunici, Vuka kipti životnom snagom, erotskim nabojem - upravo onim od čega je asketa Predić celog života sklanjao pogled!
Još značajnije je što su u Zrenjaninu, među sačuvanim muzealijama, pronašli nedvosmislene dokaze da je Vuka bila udata!
Naime, ljubiteljima svoje umetnosti, ali i Prediću, Vuka je ostavljala posetnice na kojima je pisalo “Vuka de la Martinier, vajar”.
Otkud Martinier? Umetnički pseudonim? Muž? Ali, ko je onda taj sretnik?
Na to odgovara svečana pozivnica. Na njoj “Gospođica Vuka Velimirović i grof Lusjen de la Martinier imaju čast pozvati na svečanost veridbe”.
Ko je prema Vuki imao nedolične zahteve, o kojima se dopisuju stari slikar i mlada vajarka? Iz ćiriličnog rukopisa Uroša Predića, iz naknadno dodatog zapisa na svečanoj pozivnici - i to se saznaje!
Uroš je ispod ta dva imena, što srećno najavljuju zajednički život kasnije dopisao: “razveli se zbog njegovih perverznih zahteva od žene”!
Koliko je “čika” bio upućen u jade mlade Srpkinje nije izvesno. Da li je Vuka bila eksplicitna ili je samo nagoveštavala probleme?
Vuki Velimirović nisu bili nepoznati maniri visokog pariskog društva. Upravo po bistama industrijalaca, plemstva, ruskih grofova, političara pa i Ane Pavlove možemo da sledimo njen put kroz pariske salone, prijeme, vrtne zabave. Možemo da naslutimo kako je (i nehotice!) izazovan bio njen osmeh iza šampanjske čaše...
Ali, iako su je muškarci opsedali i doživljavali kao “objekat čežnje”, ona izvesno nije bila koketa. Za njom je ostalo evidentirano 150 skulptura, slike, crteži, pesme...
I možda je, kako to zna bivati, njenu posvećenost redu, njen rad, domete dela - vređalo to što su je muškarci posmatrali kao izazovnu ženu, jer u pozitivnim kritikama i napisima vezanim za njeno stvaralaštvo nazivaju je i “lepoticom dana”!
Novosti
Šta je Uroš Predić zapisao na pozivnici za veridbu svoje mlade prijateljice Vuke Velimirović. “Razveli se zbog perverznih zahteva od žene”, zabeležio je naknadno ispod imena slavni slikar
NEKOLIKO pisama čuvenog slikara Uroša Predića (1857-1953) Vuki Velimirović (1888-1965) srpskoj i jugoslovenskoj vajarki koje je otkupio Arhiv u Pančevu otkrivaju novu “epizodu” na zaboravnoj srpskoj likovnoj i kulturnoj sceni.
Ova “delija-devojka” kako ju je nazivao Predić u svojim pismima, bila je uvažena i nagrađivana evropska vajarka koja je karijeru gradila u Parizu. Ali, u Likovnoj enciklopediji pomenuta je tek sa nekoliko redaka. U katalogu Muzeja savremene umetnosti “Jugoslovenska skulptura 1870-1950” Vuka nije ni pomenuta, iako se i danas mogu videti njene alegorijske skulpture na sadašnjoj ambasadi Turske, nekad Vračarskoj zadruzi porodice Veljković.
Sudeći po nekoliko Predićevih pisama Vuki, “čika” je, kako se često potpisivao, davao moralističke savete mladoj, lepoj i izrazito erotičnoj vajarki. Predić je hrabrio Vuku da odoli iskušenjima, bodrio je da istraje u radu. Posebno je upozoravao na nemoral Francuza i njihovu “perverznost”.
To blisko i na određeni način intimno prijateljstvo rođeno je najverovatinije zato što je osetljivoj devojačkoj umetničkoj duši bio potreban duhovni otac. Vukin otac Miloš sa jedanaestoro dece, prota uz to, sigurno nije imao vremena za roditeljska “dušebrižnička naklapanja”.
Ostaje enigma šta su to konkretno bile “perverzije” za mladu Srpkinju rođenu krajem 19. veka u patrijarhalnoj porodici, odnosno, za starog slikara? Istina, Vuka je bila emancipovana umetnica i samostalna gospođica u Parizu. Možda bi pravi odgovor mogla da daju Vukina pisma Prediću koja nisu (još) pronađena.
Tragajući za portretom vajarke izazovne lepote, koji je uradio stari majstor, umesto slike u Narodnom muzeju Zrenjanina - otkrili smo sasvim druge činjenice!
Zahvaljujući kustosu Oliveri Skoko, iz prašine zaborava otkrivena je do sada javnosti nepoznata fotografija Vuke Velimirović. Na poleđini piše: “Dragom i vrlo poštovanom maestru g.nu. U. Prediću, Vuka Velimirović, skulp, Beograd 1. dec. 1924.”.
Na fotografiji uz svoje delo, u beloj dekoltiranoj tunici, Vuka kipti životnom snagom, erotskim nabojem - upravo onim od čega je asketa Predić celog života sklanjao pogled!
Još značajnije je što su u Zrenjaninu, među sačuvanim muzealijama, pronašli nedvosmislene dokaze da je Vuka bila udata!
Naime, ljubiteljima svoje umetnosti, ali i Prediću, Vuka je ostavljala posetnice na kojima je pisalo “Vuka de la Martinier, vajar”.
Otkud Martinier? Umetnički pseudonim? Muž? Ali, ko je onda taj sretnik?
Na to odgovara svečana pozivnica. Na njoj “Gospođica Vuka Velimirović i grof Lusjen de la Martinier imaju čast pozvati na svečanost veridbe”.
Ko je prema Vuki imao nedolične zahteve, o kojima se dopisuju stari slikar i mlada vajarka? Iz ćiriličnog rukopisa Uroša Predića, iz naknadno dodatog zapisa na svečanoj pozivnici - i to se saznaje!
Uroš je ispod ta dva imena, što srećno najavljuju zajednički život kasnije dopisao: “razveli se zbog njegovih perverznih zahteva od žene”!
Koliko je “čika” bio upućen u jade mlade Srpkinje nije izvesno. Da li je Vuka bila eksplicitna ili je samo nagoveštavala probleme?
Vuki Velimirović nisu bili nepoznati maniri visokog pariskog društva. Upravo po bistama industrijalaca, plemstva, ruskih grofova, političara pa i Ane Pavlove možemo da sledimo njen put kroz pariske salone, prijeme, vrtne zabave. Možemo da naslutimo kako je (i nehotice!) izazovan bio njen osmeh iza šampanjske čaše...
Ali, iako su je muškarci opsedali i doživljavali kao “objekat čežnje”, ona izvesno nije bila koketa. Za njom je ostalo evidentirano 150 skulptura, slike, crteži, pesme...
I možda je, kako to zna bivati, njenu posvećenost redu, njen rad, domete dela - vređalo to što su je muškarci posmatrali kao izazovnu ženu, jer u pozitivnim kritikama i napisima vezanim za njeno stvaralaštvo nazivaju je i “lepoticom dana”!