Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Lekovito bilje

Diskusija u 'Zdravlje' započeta od zjovan29, 23.07.2010.

  1. RSDeki

    RSDeki

    Postova:
    30
    Zahvala:
    6
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Srbija
    Izvor:travarisrbije.com
    Trnjina

    Drugi nazivi: Trn crni, trnovina, drača, kukinja, mrki trn, trnina, trnjina, trlinka.
    Latinski naziv: Prunus spinosa
    [​IMG]
    Opis biljke. Trnjina je listopadni, vrlo razgranat, trnovit grm sa crnom korom. Naraste do 4 m visine. Širi se po okolini pomoću izbojaka iz korena. Listovi su naizmenični, imaju peteljke, jajoliki su, nazubljenog oboda, dlakavi po žilicama naličja. Cvetovi su dvopolni, petočlani, rastu pojedinačno na kratkim drškama, a cvetaju pre listanja. Latice su bele. Cveta u aprilu i maju. Plodovi su okrugle, tamnoplavo-sivkaste koštunice, oporog i kiselog ukusa.

    Stanište. Raste po grmovitim obroncima, obodima šuma, krčevinama i drugim pustim nizijskim i brdskim predelima.

    Upotrebljivi delovi biljke. Cvetovi, plodovi i kora sa korena.

    Hemijski sastav. Plod sadrži tanine, organske kiseline, vitamin C. Semenka ploda je otrovna jer sadrži otrovni glukozid amigdalin koji daje cijanovodoničnu kiselinu.

    Lekovito delovanje. Cvet se koristi kao diuretik, on povećava lučenje soli, kao blagi laksativ i za poboljšanje metabolizma i povećanje nepropusnosti kapilarnih zidova. Plod se koristi kod probavnih smetnji praćenih prolivom, a spolja za ispiranje usta i ždrela kod upale sluzokože. Čaj od kore korena se preporučuje za lečenje groznice. Čaj od cvetova se ne sme uzimati za vreme trudnoće i dojenja.

    Način upotrebe. Čaj od cvetova: 2 kašikice cvetova trnjine natapati 8 sati u jednoj čaši ohlađene provrele vode, procediti. Piti po 1/4 čaše 4 puta na dan. Čaj od kore sa korena: 5g kore korena trnjine kuvati 15 minuta u 1,5 čaša vode, ostaviti da odstoji 2 sata, procediti. Piti u gutljajima sa malim prekidima. Pekmez od zrelih plodova. Sirup od cvetova. Sveži zreli plodovi.
     
    Poslednja izmena: 21.06.2016
  2. RSDeki

    RSDeki

    Postova:
    30
    Zahvala:
    6
    Pol:
    Muški
    Lokacija:
    Srbija
    Izvor:travarisrbije.com
    Zujanje u ušima

    kategorija: Uho, grlo i nos
    TINITIS - ZUJANJE U UŠIMA Zujanje u ušima, izmedju ostaloga, nastaje i slablenjem slušnog živca. Ono može biti prouzrokovano starošcu, promajom, prevelikom bukom, povišenim krvnim pritiskom, ili nasledno steceno. Bolest se iskazuje skoro trajnim šumovima u ušima i osetnim smanjenjem sluha.

    Lečenje - recepti:


    Sastav čaja:

    • 30 g listova i cvetova maticnjaka
    • 30 g listova i cvetova vreska
    • 30 g cvetova gloga
    • 20 g listova masline
    Trave jako usitniti i smešati. U 2 litre prokljucale vode namociti
    preko noci 15 g mešavine trava. Ujutro dodati 4 do 5 supenih kasika meda i na tihoj vatri kuvati 1 minut. Ohladiti poklopljeno, procediti i dodati 1 dcl svežeg limunovog soka. Izmešati i svakih 2 sata piti po 1 dcl caja
    Pored toga uši ispirati cajem od mešavine sledecih trava:

    • 20 g stabljike bele gorcice
    • 20 g bele imele
    • 20 g cvetova kamilice
    Trave jako usitniti i smešati. Pripremiti umeren caj. Mlakim cajern ispirati uši, a nakon toga spoljni deo uha osušiti i staviti tanki sloj procešljanog pamuka (vate). Ispirati pumpicom. Postupak vršiti uvece, pre spavanja, Pripremiti kompot od suvih smokava i suvih šljiva, ali bez sladjenja. Smokve i šljive jesti, a tecnost piti umesto vode. Izbegavati sve što narušava živce i sluh.

    ZUJANJE U USIMA ZBOG VISOKOG KRVNOG PRITISKA

    Zujanje u ušima može biti uzrokovano povišenim krvnim pritiskom, posebno kod starijih osoba. Ukloni li se visoki pritisak, prestaju i zujanje i slušne smetnje. Lijecenje Pored leka kojega treba uzimati za lecenje povišenog krvnog pritiska potrebno je 2 puta dnevno piti po 1 dcl umereno pripremljenog caja od mešavine jednakih kolicina listova masline, glogovih cvetova i listova i cvetova majcine dušice. Hladan caj pije se uz dodatak supene kasike svežeg limunovog soka što se posebno iscedi za svaki decilitar caja.
     
    Poslednja izmena: 21.06.2016
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Junsko grmlje i drveće smiruje živce i gasi upale

    Lečenje biljem: arodna medicina za lečenje zdravstvenih tegoba preporučuje i cvetove i listove gmlja i drveća koji su odavno ozeleneli: cvetovi jasmina, listovi i plodovi crnog duda, listovi biljke crkvine...

    [​IMG]

    Iako tokom juna mogu da se koriste brojne lekovite trave, naša narodna medicina za lečenje zdravstvenih tegoba preporučuje i cvetove i listove gmlja i drveća koji su odavno ozeleneli. Kako piše časopis „Bilje i zdravlje”, među njima su cvetovi jasmina, listovi i plodovi crnog duda, listovi biljke crkvine...

    Jasmin (Jasminum officinale)

    Listopadna biljka penjačica, duge, tanke i povijene stabljike i listova neparno perastih sa šiljatim vrhovima. Cvetovi su beli, zvezdoliki, sakupljeni u grozdaste cvasti, intenzivno mirišu i beru se od maja. Sadrže glikozide, kumarin, esencijalna ulja, flavonoide, saponine...

    Koristi se:
    * deluje umirujuće
    * snižava povišene nivoe holesterola i triglicerida
    * kao prirodni antibiotik
    * protiv stresa i teskobe

    Sa 2,5 dl vode koja samo što nije počela da vri prelijte 1 do 2 kašičice osušenih cvetova jasmina, poklopite, sačekajte 2 do 3 minuta i procedite.

    Napomena: ovaj čaj blagotvorno deluje u slučaju napetosti, osećaja teskobe, razdraženosti nervnog sistema, stresa... S obzirom na to da sadrži kofein ne bi trebalo da se pije pre spavanja.

    Drača (Paliurus spina-christi)

    Biljka obično raste sa ostalim grmljem i stvara guste šikare. Ima jak i razvijen koren, grane su sjajne, sivosmeđe do tamnosmeđe i prekrivene su čvrstim i oštrim trnjem. Listovi su jajoliki, kožasti, sjajnozeleni, blago nazubljenih ivica. Cvetovi su sitni, zvezdasti, žuti ili zelenkastožuti i razvijaju se u pazusima listova od maja do kraja leta. Plodovi su okrugle koštunice sa krilcem i lekoviti su.

    Koristi se:
    * kao antiseptik
    * da pospeši izbacivanje viška vode
    * za piće i ispiranje

    U hladnu vodu stavite kašičicu do dve zdrobljenih plodova, zagrevajte, kad provri sklonite sa ringle, poklopite, sačekajte 10 do 15 minuta. Posle toga procedite i pijte šoljicu do dve tokom dana pre obroka ili koristite za grgljanje i ispiranje u slučaju upale grla, ždrela i desni, kao i rana koje sporo zarastaju.

    Crni dud (Morus nigra)

    Drvo koje izraste i do 20 metara sa jakom i razvijenom krošnjom. Listovi su jajasti, na vrhu zašiljeni, nazubljenih ivica i na naličju dlakavi. Plod je dudinja, tamnoljubičasta ili crna sa mnogo semenki, ali ukusna i sočna. Sadrži limunsku i jabučnu kiselinu, karotin, vitamine C i B2, tanin...

    Koristi se:

    * kao antiseptik
    * protiv retke stolice
    * da snizi povišenu temperaturu

    Sirup gasi upalu

    Kilogram zrelih plodova pomešajte sa 2 kašike jabukovog sirćeta i pola litra vode, prekrijte gazom i ostavite po strani 24 sata. Posle toga promešajte, procedite, sipajte kilogram šećera i kuvajte na tihoj vatri dok ne dobijete gustinu sirupa, ali obavezno sklanjajte penu. Koristite razređeno sa vodom u slučaju proliva, povišene temperature, upala grla, usne duplje, krajnika...

    Za dijabetičare

    Litrom vrele vode prelijte 50 g osušenih listova, poklopite, ostavite preko noći, ujutro promešajte, procedite i pijte u slučaju šećerne bolesti.

    Crkvina (Parietaria officinalis)

    Ova biljka je dobila naziv jer, osim u vlažnim šumama, uspeva i u ogradama crkava, a reč je o malom grmu koji se prepoznaje po duguljastim i sjajnim listovima. Cvetići se protežu duž stabljike i cvetaju od maja do septembra kada se biljka i koristi kao lek. Sadrži gorke materije, sluz...

    Koristi se:
    * kao diuretik
    * smiruje infekcija mokraćnih kanala
    * protiv peska i kamena u žuči i bubrezima

    Tinktura sa stolisnikom

    U manju flašu sipajte 25 listova crkvine i 10 g stolisnika, nalijte 2 dcl domaće rakije i stavite na tamno mesto. Posle 7 do 10 dana procedite, sipajte u manju flašu i po kašičicu pijte u čaju ili vodi.

    (Novosti)
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Slačica - melem za jetru, pluća, zglobove

    Od nje su i stari Rimljani pravili senf, koji daje ukus i ima antibakterijsku moć

    [​IMG]

    MNOGA jela bi imala potpuno drugačiji ukus da im se ne dodaje senf. Ovaj, mnogima omiljeni začin, pravi se od slačice, biljke u narodu poznate kao gorčica i gorušica, senf, mustarda, ardalj, ognjica... U prirodi postoji crna (Brassica nigra) i bela slačica (Sinapis alba), sa karakterističnim svojstvima.

    Bela slačica, poreklom iz Indije, gaji se radi semena iz kog se ekstrahuje ulje slično suncokretovom. Od njega se prave preparati protiv zatvora, dok se seme koristi za senf, koji su prvi počeli da prave stari Rimljani, po recepturi iz prvog veka nove ere. Za senf su znali i stari Grci, a prvi zapis o njemu datira od pre 5.000 godina. Senf i neprerađeno seme slačice imaju lekovita svojstva za dijabetes, nesanicu, reumatizam, jetru, dušnik.

    Seme je u mahunama, bere se u jesen, dobro se osuši i čuva u zatvorenim limenkama. Slačica je medonosna biljka, a žute cvetiće pčele obožavaju. Sadrži veliku koncentraciju lipida, ugljenih hidrata i proteina. Od minerala najviše ima fosfora, kalijuma i kalcijuma, a od vitamina najviše vitamina A, tiamina, riboflavina i niacina. Dobar su izvor i omega 3 masnih kiselina, kao i glikozid sinalbina, sastojka koji daje osećaj vreline u ustima.

    Crna slačica je takođe prepoznatljiva po sitnim žutim cvetovima, koji se javljaju od maja do avgusta. Na plantažama se gaji kao industrijska i lekovita biljka, a divlja i poludivlja raste gotovo svuda na planeti. Žanje se u leto, dok je stabljika zelena, a seme tamno. I to noću dok je rosa, da seme ne bi otpalo. Ostavlja se u snopićima, 10 do 15 dana se suši, a zatim se mlati kao pasulj. Seme se suši na tavanu kao žito, uz često prevrtanje da se ne bi upalilo.

    Seme slačice je bez mirisa, ali kada se žvaće u početku ima uljast, gorkast i kiseo ukus, koji potom prelazi u ljutu aromu i peče. Brašno dobijeno mlevenjem, pokvašeno u vodi, takođe ima ljut miris koji izaziva suze. Iz semena se izdvaja veoma efikasno etarsko ulje, sa kojim treba pažljivo rukovati. U suprotnom, može da izazove teška trovanja. Dobija se destilacijom iz semena, prethodno samlevenog, ceđenog pod pritiskom i oslobođenog masnog ulja. Nalik je bistroj tečnosti, žućkaste boje, ljutog i prodornog mirisa. Izaziva suzenje, iritira sluzokožu, dok na koži mogu da se jave plikovi, pa čak i rane. Drži se u apotekama pod ključem i izdaje samo na recept. U farmaceutskoj industriji služi za spravljanje brojnih lekova, koji mogu da se upotrebe samo po preporuci lekara. Aktivni sastojak ulja slačice alilizo- tiocijanid, ima mali molekul zbog čega brzo prodire u sve organe, a izlučuje se preko pluća i urina. Antibakterijska moć mu je izuzetno jaka, kao i senfa koji se preporučuje preventivno protiv bakterija.

    U manjim količinama, crna slačica pospešuje izlučivanje sokova za varenje. Velike količine nisu preporučljive jer mogu da izazovu nadražaj i upalu želuca i creva, a kod žena i smetnje u vreme menstrualnog ciklusa, kao i upalu jajnika. Stoga se u narodnoj medicini preporučuju oblozi, jer su delotvorniji, pošto sastojci duboko prodiru kroz kožu, podstičući metabolizam i eliminišući bolove.

    ŠPIRITUS I OBLOGE

    OD gorčice se u apotekama spravlja i špiritus, a preporučuje se protiv reumatizma i sličnih tegoba. Brašno od slačice u narodnoj medicini preporučuje se za lečenje bronhitisa, lakšeg zapalenja pluća i plućne maramice. Lek se sprema u vidu obloga ili kupke. Obloga se pravi tako što se u litar mlake vode stave dve šake brašna slačice i sačeka da počne da se kroz paru oslobađa ljutina, koja štipa nos i oči. U tu smesu potopi se čaršav i isceđen obmota oko grudnog koša bolesnika, a preko njega se stavi suv flanelski čaršav. Oblog se drži tri do pet minuta, potom brzo skine, a koža opere mlakom vodom, da tragovi brašna ne bi izazvali opekotine.

    Brašno može da se koristi i kao kupka, kada se u vodu za kupanje potopi platnena vrećica sa dve šake brašna. Pošto se oseti ljut miris, oboleli treba da legne u kadu najduže tri do pet minuta, a zatim odmah istušira i legne u krevet.

    (Novosti)
     
    ramila bogdanovic se ovo sviđa.
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    LEKOVITA PRIRODA: Iva od antičkih vremena pomaže ljudima

    Isceljuje i najteže bolesti, smanjuje stres, efikasna je kod gljivica, afti, bolesti želuca i creva, dijabetesa

    [​IMG]

    TRAVA iva (Teucrium montanum) u narodu poznata i kao dupčac ili gorsko smilje, koristila se za lečenje još u antičko doba. Među narodima Balkana vlada drevno mišljenje da podstiče mentalni i fizički oporavak posle duge bolesti, kao i oporavak nakon teške telesne ili duševne iscrpljenosti. "Trava iva od mrtva pravi živa", narodna je izreka, jer je po blagotvornim sastojcima zlata vredna.

    Raste na krševitim mestima, brdima i planinama, a prepoznaje se po malim okruglim i poleglim busenovima. Stabljike su pretežno uzdignute i delimično drvenaste. Cvetići privlačne bledožućkaste boje se javljaju od juna do septembra. Kada se iva bere, trebalo bi makar trećinu cvetića ostaviti, jer pomažu da biljka lakše veže malu količinu zemlje na kamenjaru i spreči njeno spiranje u kišnom periodu. S obzirom na to da se lako čupa, nadzemni deo bi trebalo seći oštrim makazama i tako je sačuvati.

    Zbog izuzetne vrednosti, pristalice narodne medicine insistiraju kod berača da je čuvaju i beru samo kao lek.

    Trava iva je izuzetno gorkog i oporog ukusa, jer sadrži obilje gorkih materija. U većim količinama ima tanin, metanol, petrolejski eter, hloroform, etilni acetat. Zbog specifičnih sastojaka je i u zvaničnoj medicini preporučuju za jačanje imuniteta. Pokazala se i kao odličan lek protiv stresa, a gorke materije pomažu kod nadimanja i drugih bolesti želuca i creva. Delotvorna je i kod bolesti usta i grla, raznih infekcija, gljivica i afti.

    Čaj od ive leči grčeve i čisti krv. Blagotvorno deluje kod svih vrsta groznica, ali i dijabetesa. Tinktura pomaže kod hemoroida, bolesti jetre i žuči, jer podstiče stvaranje i bolji protok žučne kiseline. Spremljena u vidu kupke, povoljno deluje na kožu, pogotovo ako su na njoj rane i druge vrste promena.

    U vidu balzama ublažava reumatizam, a prah od osušene biljke se koristi za razne tegobe. Narodni lekari tvrde da deluje protiv bakterija, smanjuje upale, snažan je antioksidans, pomaže kod depresija, izbacuje višak tečnosti iz organizma i čisti organizam.

    NARODNI RECEPTI

    * Čaj - kašičicu ive prelijte sa 2 dl kipuće vode i poklopite. Posle 15 minuta, čaj procedite i pijte 1 do 2 puta dnevno pre jela, ali nezaslađen.

    * Tinktura - u 1 dl alkohola potopite 20 g ive i ostavite da stoji u posudi dve nedelje. Sadržaj potom procedite i dobijenu tinkturu pijte 3 puta dnevno po 20 kapi.

    JAČANjE IMUNITETA

    * U litar crnog vina potopite 20 g ive i ostavite da stoji osam dana. Nakon toga pijte po jednu čašicu neproceđenog vina, 3 puta dnevno pre jela.

    * Osušenu ivu sameljite u mlinu za kafu, a prah sipajte u čistu bočicu, u količini koja vam je potrebna. Dok traju zdravstvene tegobe, uzimajte 1 do 3 g pre jela. Ovaj prah snažno podiže imunitet.

    (Novosti)
     
    ramila bogdanovic se ovo sviđa.
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Leči rak, hepatitis, jetru, bubrege, želudac… evo kako je pripremiti..

    Osim što ima diuretska svojstva, podstiče stvaranje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol te se preporučuje kao dodatak ishrani trudnicama i ženama u postmenopauzi

    [​IMG]

    Celu biljku najlakše je ubrati tako da pod njen koren zavučete nož i izvučete biljku sa korenom jer su svi delovi ove samonikle biljke vrlo lekoviti.

    Lišće maslačka (radič) pripremite na salatu. Odlična je kombinacija uz kuvana jaja i krompir, a po vitaminskom bogatstvu nadmašuje spanać i paradajz. Osim što ima diuretska svojstva, podstiče stvaranje žuči, čisti jetru, pomaže kod alergija i smanjuje holesterol te se preporučuje kao dodatak ishrani trudnicama i ženama u postmenopauzi, piše AlternativaZaVas. Maslačak sadrži više karotena od šargarepe i odličan je izvor različitih minerala i vitamina.

    Stabljike maslačka pospešuju rastvaranje žuči, regulišu metabolizam te pročišćavaju krv i želudac. Narodna ih medicina preporučuje protiv dijabetesa i mleko iz stabljike poznato je za uklanjanje bradavica. Iako neki veruju da je „mleko“ maslačka toksično, to nije tačno i istina je potpuno suprotna. Vrlo je lekovito.

    Od cvetova ove biljke dobija se sirup, koji ponekad nazivaju i medom. Taj sirup čisti i jača krv i probavu, a pomaže i kod kašlja. Sada je pravo vreme da zakoračite u prirodu i nabavite si maslačak.

    Priprema:

    Uberite oko 400 žutih cvetova maslačka. Prelijte ih s 3 litre hladne vode i ubacite na kriške iseckana 4 limuna i 4 narandže. Ostavite 24 sata. Nakon toga kroz gazu procedite da ne ostanu mrvice i prebacite tečnost u lonac. Dodajte 2
    kilograma šećera i, uz često mešanje, kuvajte otprilike sat i pol nakon što tečnost proključa. Trebalo bi dobiti gušći sirup.

    Zatim smanjite vatru i dobijeni vrući sirup prelijte u tople tegle koje ste pre toga sterilizirali. Zatvorite. Sirup je gušće teksture pa se često naziva i medom. Odličan je za uklanjanje simptoma prehlade, kašlja, bronhitisa … Uzimajte ga na kašičicu. Odličan je i za decu pa se ne bojte davati ga svojim mališanima svaki dan.

    Čaj od cvetova

    Možete pripremiti i čaj. Uberite cvetove i osušite ih na vazduhu. Od osušenih cvetova napravite čaj i pijte ga uvek sveže pripremljenog. Možete u njega dodati i med, čime ćete dodatno obogatiti lekovitost čaja, ali nemojte zaboraviti da se med nikada ne stavlja u čaj dok je vruć niti metalnom kašikom. Koristite drvenu ili plastičnu.

    Koren maslačka leči rak

    Da je ova biljka toliko lekovita, ne tako davno su otkrili i naučnici koji su izvestili da se korenom maslačka može izlečiti rak. Ako želimo čuvati koren maslačka, potrebno ga je osušiti. Pre sušenja, korenje treba pažljivo oguliti i iseći na jednake manje komadiće. Nakon toga se koren maslačka suši na svežem vazduhu. Koren maslačka raširite na podlozi, na suvom i hladnom mestu sa dobrim protokom vazduha.

    Koren će se osušiti u periodu od 3 do 14 dana, a prepoznat ćete da je osušen kada postane krhak pod prstima. Suvi koren maslačka zadržava lekovita svojstva ovako osušen i do godinu dana, uz čuvanje u tegli na suvom i tamnom mestu.

    Koren maslačka čisti jetru, žuč, bubrege i limfu te podstiče bubrege da toksine kroz urin šalju van iz tela. Ovaj koren koristi se i za lečenje mnogih bolesti, poput opstipacije (op.a. zatvor), čisti kožu od akni, edema i slično, leči artritis, reumu, hepatitis, žučni kamenac …

    Koren maslačka je izrazito dobar za ženska oboljenja, posebno u prevenciji i lečenju različitih bolesti dojki, poput cista, karcinoma, raznih tumora, nateknutih grudi i problema s dojenjem i majčinim mlekom.

    Da bi se iskoristio puni potencijal korena maslačka, najbolje ga je koristiti kao dekokciju ili tinkturu.

    Recept za dekokciju je sledeći: pomešajte 30 grama suvog korena maslačka sa 60 grama svežeg te smesu prelijte sa 2,5 decilitara vode u što dodamo prstohvat soli. Pustite tečnost da provri, prekrijte posudu i lagano kuvajte 20 minuta. Nakon kuvanja, sadržaj procedite, te pijte po tri šoljice „čaja“ dnevno.

    Čaj od korena maslačka:

    Koren biljke osušite, zatim sitno isecite i sameljite. Sačuvajte prah za buduću upotrebu. Na dan pijte pola čajne kašičice uz čašu vode.

    (Web-tribune)
     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    HIPOKRAT: ‘Ova Božja biljka može da zameni sve lekove - KORISTITE JE!’

    [​IMG]

    Jedna od najstarijih i najlekovitijih biljaka na Zemlji!

    Zova, bazga, baza, bazgovina, crna bazga, zovika, aptovina, bujad, aptika; neka su od narodnih imena biljke koja u proleće zabeli i snažno zamiriše kako bi nas pozvala na branje svojih lekovitih cvetova. Zova spada među najstarije i najlekovitije biljke sveta. Ona je hiljadama godina u službi čovečanstva, a Hipokrat ju je posebno cenio kada je za nju govorio da je upravo zova biljka koja može zameniti sve druge lekove na zemlji.

    Zova je u našim krajevima dobro poznata i cenjena lekovita biljka koja se stolećima koristi u prirodnoj medicini. U poslednjih dvadeset godina naučna zajednica sprovodi istraživanja koja potvrđuju ta brojna lekovita svojstva.

    Najviše istraživanja bavilo se uticajem zove na lečenje simptoma gripa, prehlade, kašlja i sličnih bolesti. Rezultati nekoliko studija upućuju da je ekstrakt zove uporediv s lekovima kao što je Tamiflu kod lečenja gripa. Lekovita zova pomaže u brzom oporavku, a bez loših nuspojava

    Lekovita svojstva zove

    Zovu povezujemo najviše s bolestima respiratornog sistema. Bronhitis, astma, kašalj, gušenje u grudima, početni stadijum upale pluća, upale i infekcije grla… samo su neke od bolesti i stanja kojima pomaže njena lekovitost. Koristi se kao biljni lek za podsticanje imunološkog sistema, a kao i većina bobičastih lekovitih biljaka, izvor je antioksidansa. Zova je blagi laksativ pa ju je preporučeno uzimati kod crevnih i probavnih poremećaja, a ugodna je ukusa, što posebno cene deca. Njena diuretička svojstva gode radu naših bubrega i urinarnog trakta.

    Cvetovi zove su bogati glikozidima, taninima, flavonoidima, karotenima, rutinom i vitaminom C. Bobice zove sadrže alkaloide, karotene, tanine, organske kiseline i vitamine A, B i C. Flavonoidi su moćni antioksidansi koji štite naše ćelije od oštećenja, a zbog toga se zova koristi i u lečenju degenerativnih bolesti i kao i u prevenciji karcinoma.

    Veliki je saveznik u sprečavanju gripa i prehlade jer jača imunitet. Osim toga, zova ima antivirusno i antimikrobno delovanje. Korisna je kod astme i upale disajnih puteva, jer olakšava disanje i pomaže kod iskašljavanja, a u proleće cvet zove možete koristiti kao sredstvo protiv alergija. Zova sadrži i detoksikacijsko delovanje i pospešuje izlučivanje toksina iz limfnih žlezdi. Ova biljka može pomoći i kod akni, čireva, konjunktivitisa i kožnog osipa. Osim kao laksativ, deluje i kao diuretik te doprinosi zdravlju bubrega. Koristi se u stanjima gde je potrebno jače znojenje te leči vodenu bolest. Zova se koristi i u kremama protiv pega i mrlja na koži.

    Ne moramo otići u daleku prošlost da bismo saznali kako su još naše bake zovom lečile grip, prehladu, virozu, groznicu, začepljenja sinusa…

    Dobro su znale za njeno svojstvo izazivanja znojenja koje je izuzetno korisno jer pomaže uklanjanju toksina iz tela te se na taj način, biljnim moćima potpomognut, čovek lakše oporavlja i izbacuje iz sebe otrovne materije, a zbog čega se može potvrditi Hipokratovo mišljenje o ovoj biljci, jer zova obnavlja sve što dotakne.

    (Family.rs)
     
    losmij se ovo sviđa.
  8. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    33.916
    Zahvala:
    18.336
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Mirta zlata vredna

    Simbol ljubavi i besmrtnosti sa Mediterana je sveta biljka mnogih naroda. Koristi se protiv upala, bolova, prehlada i infekcija disajnih puteva

    [​IMG]

    Mirta (Myrtus communis) je simbol ljubavi i besmrtnosti, nezaobilazni deo flore mediteranskog područja. U južnu Evropu je doneta iz jugoistočne Azije zbog privlačnog izgleda i opojnog mirisa zimzelenog žbuna koji raste i do pet metara, ali i lekovitosti koju su dokazali još stari naroda. Opojni miris nalik pomorandži ispuštaju kožasti listovi, dok beli zvezdasti cvetovi ukrašavaju prirodu od aprila do kraja avgusta.

    Plodovi su tamnoplave, jestive bobice veličine graška, delotvorne protiv lošeg daha, koje se koriste i kao začin. Sušene, mlevene bobice služe kao zamena za biber dok se cela zrna stavljaju u različite sosove. Beru se od novembra do kraja januara. Listovi daju poseban ukus jelima sa mesom, naročito jagnjetini i svinjetini.

    Mirta se smatrala svetom biljkom koja je u grčkoj mitologiji pripadala Afroditi i Demetri, a u rimskoj Veneri. Koristili su je kao afrodizijak i sadili u vrtovima da obezbedi mir i ljubav među partnerima. Sitni beli cvetovi simbolizovali su čistoću i smirenost device Marije, a njihov slatkast miris njenu milost i ljubav. Jevreji je takođe smatraju jednom od četiri svete biljke, a kod pojedinih evropskih naroda cvet mirte se nosi na venčanjima.

    Osim kao začin, koristi se i u proizvodnji pića, a zbog umirujućeg i dezinfekcionog delovanja upotrebljava se za proizvodnju eteričnog ulja i lekovitih preparata. Pored eteričnog ulja, mirta sadrži i smolu, gorke sastojke, limunsku i jabučnu kiselinu. Za lekovite potrebe sakupljaju se samo listovi ili zajedno listovi i cvetovi, od maja do kraja avgusta.

    Čaj od listova sprečava nadimanje, podstiče izbacivanje sekreta iz bronhija i sinusa, pomaže u lečenju prehlada i infekcija disajnih puteva. Ulje greje i deluje protivupalno pa se koristi za ublažavanje bolova kod reumatizma i artritisa. Koristi se u kozmetici, kao i u proizvodnji parfema. Eterično ulje mirte razbuđuje, poboljšava koncentraciju, povećava hrabrost i samopouzdanje.

    Ekstrakt biljke pomaže kod čira na želucu i problema sa varenjem, bolesti creva i bešike. Štiti sluzokožu usta i osetljive desni, a podstiče i rast kose.

    LIKER DAJE SNAGU

    Narodni lekari preporučuju liker od rakije i bobica mirte za poboljšanje opšteg zdravlja organizma. Ovaj napitak se pravi od 350 g bobica, 300 g šećera i litar domaće rakije. Sve sastojke pomešajte u staklenoj boci i ostavite da odstoji četiri do pet nedelja, uz povremeno mućkanje. Nakon toga sadržaj procedite i liker pijte ujutru po jednu čašicu na prazan stomak.

    [​IMG]

    MIRIS OPUŠTA I USPAVLjUJE

    Pomalo gorak, pikantan ukus lišća mirte poboljšava aromu jestivog ulja, sirćeta ili rakije. Sveži pupoljci i cvetovi bez gorkih zelenih delova se dodaju salatama od povrća i voća.

    Takođe, osušeni cvetovi i listovi dugo zadržavaju miris pa su pogodni za mirišljave vrećice koje se stavljaju u garderobere. Ukoliko ih stavite u jastuk, učiniće da se opustite i lakše utonete u san.

    (Novosti)
     

Preporučite stranicu