Lekarska uputstva za vrućine

[Ana_ana]

Lekarska uputstva za vrućine
​

Za lakše podnošenje visokih temperatura lekari građanima savetuju da se pridržavaju uputstava o načinu ishrane, odgovarajućem unosu vode i drugih napitaka, zaštiti od spoljnih uticaja u boravišnom i radnom prostoru, a posebno na otvorenom i doziranoj fizičkoj aktivnosti

​

Stručnjaci ukazuju da je neophodno da se više odmaraju oni koji spadaju u grupu takozvane osetljive populacije - deca, omladina, trudnice, dojilje, stari, oboleli od hroničnih bolesti, rekonvalescenti, osobe koje se bave teškim fizičkim poslovima i oni čiji je posao vezan za rad na otvorenom prostoru.

Svim građanima se preporučuje da imaju redovne obroke - obavezan doručak, lagan ručak, laganu večeru i dve dnevne užine, koji će sačuvati snagu, održati dobru koncentraciju i okrepiti organizam.
Shodno polu, uzrastu, fizičkoj aktivnosti i vrsti rada, tokom dana treba konzumirati hleb u kolicicni od četiri do sedam parčića srednje veličine.
Neophodno je i konzumiranje mleka ili mlečnih proizvoda sa odgovarajućim procentom mlečne masti, termički dobro obrađenog mesa - piletina, ćuretina, riba, junetina, teletina putem kuvanja, dinstanja ili na grilu tokom četiri do pet dana u nedelji.

Kroz prepodnevnu i poslepodnevnu užinu treba unositi oko pola kilograma dnevno dobro opranog voća, dobro opranog svežeg povrća uz doručak i ručak, oko 300 grama dnevno, povrća u vidu ukusnih i umereno začinjenih kuvanih jela - supa, čorbe, variva.

U vreme visokih temperatura izuzetno je važno piti dovoljno tečnosti, jer organizmu tada najviše prija i pomaže pijaća voda.
Kod visokih temperatura odrasle zdrave osobe treba da piju osam do 10 čaša vode na dan, a oni koji se bave fizičkim aktivnostima ovoj količini treba da dodaju od jedne do tri čaše vode za svaki sat aktivnosti.

Pored vode, dobar izbor su i mleko i voćni sokovi, a istovremeno treba smanjiti unos kofeinskih napitaka i alkoholnih pića, jer deluju kao diuretici, odnosno uslovljavaju dodatni gubitak vode.

Ukoliko se koristi flaširana mineralna voda preporučuje se negazirana i umereno hladna. Tečnost bi trebalo unositi postepeno, gutljaj po gutljaj i ne treba preterivati sa upotrebom previše hladnih napitaka.
Osobama starijim od 65 godina savetuje se da često piju tečnost bez obzira na to da li su žedne, jer organizam starih ljudi ima smanjene rezerve vode zbog smanjenog osećaja žeđi.

Zaštita od spoljnih uticaja u boravišnom prostoru podrazumeva redovno održavanje lične higijene - tuširanje - kupanje mlakom vodom pre odlaska na spavanje, posle dolaska sa posla, iz grada, mesta za rekreaciju, svakodnevno održavanje toalete, pranje zuba.

Preporučuje se redovno provetravanje prostorija, upotreba zavesa na prozorima, podešavanje rada klima uređaja tako da razlika u temperaturi između spoljne sredine i sredine u kojoj se boravi ne bude veća od 7 do 10 stepeni, što pomaže organizmu da upotrebi mehanizme za rashlađivanje i na pravi način se prilagodi vremenskim prilikama.

Na otvorenom prostoru građanima se preporučuje da nose odeću od prirodnih materjala, udobnu obuću, da se žaštite šeširom ili kačketom, da se rashlađuju lepezama i zaštitite kožu odgovarajućim kozmetičkim preparatima, naročito tokom sunčanja koje se ne preporučuje u vremenu od 11 do 16 časova.

Lekari preporučuju da se ne preteruje sa fizičkim naprezanjem, vežbanjem i dugim hodanjem, kao i da se na počinak ide pre ponoći, jer tada san krepi umoran ogranizam, regeneriše tkiva i čini da je osoba sutradan potpuno odmorna i manje nervozna.


Izvor:Tanjug

 

[crvendac_011]

Srce na vrućini

PORODIČNI LEKAR

Srce na vrućini

Srčani bolesnici ne bi trebalo da piju ledenu vodu, odjednom i u velikim količinama, jer jednjak prolazi iza srca i moguće je da se prolaskom vode ono toliko rashladi da dođe do komplikacija



Istraživanja su pokazala da više od petine populacije čine meteoropati, osobe koje teško podnose vremenske promene i kod kojihone izazivaju nastanak ili pogoršanje već ranije prisutnih bolesti.Ipak, najčešće se organizam dobro prilagođava letnjim vrućinama, ali ponekad mogu nastatii vrlo neprijatne i po život opasne komplikacije, posebno kada je reč o srcu i krvotoku.

Prema meteorolozima, letnje vrućine počinju kada temperatura vazduha pređe 30. podeljak, ukoliko premaši 35. reč je o vrlo vrućem vremenu, a iznad 40. stepeni – nastupile su tropske vrućine. Najviše žarkih dana u godini je u julu i avgustu, ali poslednjih decenija pridružuju im se i juni i septembar. Visoka temperatura se još teže podnosi ukoliko je i vlažnost vazduha povećana, budući da zagrejan vazduh vezuje više vodene pare.

Subjektivni osećaj toplote takođe zavisi i od vlažnosti. Na temperaturi od 30 stepeni i relativnoj vlažnosti od 40 odsto, organizam ima osećaj kao da je spoljašnja temperatura 34 stepena. Ukoliko je vazduh zagrejan na 30 stepeni i sadrži 60 odsto vlage, oseća se toplota kao da je 39 stepeni. Na 30 stepeni i vlažnosti vazduha od 90 odsto doživljaj toplote je isti kao da je temperatura 46 stepeni!

Oba činioca, toplota i povećana vlažnost podjednako nepovoljno deluju na rad srca, budući dakod zdravih osoba u takvim klimatskim uslovima srce mora da radi dvostruko i trostruko većom snagom. Naročito ispašta srce gojaznih, jer svaki kilogram masnog tkiva ima oko 800 metara krvnih sudova. Da bi srce u takvu cirkulaciju upumpalo ili iz nje izvuklo krv, mora da radi višestruko većom snagom – podseća kardiolog prof dr. Dragoslav M. Avramović.

Organizam ipak nije toliko bespomoćan, ističe naš sagovornik. Mehanizmi adaptacije pokušavaju da pomognu srcu preraspodelom krvi. Ona se povlači iz unutrašnjih organa i mozga i odlazi u perifernu cirkulaciju, kožu i potkožna tkiva iz kojih je srcu lakše da je izvuče. Zbog ove preraspodele krvi najviše trpi mozak jer ne dobija dovoljno hranljivih sastojaka i kiseonika, a to stanje se subjektivno ispoljava kao slabost, nesvestica ili vrtoglavica.

Tri zlatna pravila

Srčanim bolesnicima ne prija ni previše toplo ni previše hladno vreme, naglašava prof. Dr Avramović. Nepovoljno dejstvo toplote najviše osećaju osobe srednjeg i starijeg životnog doba, budući da je tada suženje malih krvnih sudova srca i najčešće. Ta suženja nastaju taloženjem kalcijuma i zato su takvi krvni sudovi kruti, a na toploti se ne mogu proširiti.

– Preraspodela krvi obavlja se i u srcu tako da se iz suženih krvnih sudova obilaznicama (kolateralama) preliva krv u zdrave krvne sudove, pa tkivo koje oni ishranjuju dobija još manje krvi. Stanje srca se ovakvom raspodelom pogoršava, a ponekad se komplikuje i infarktom – navodi prof. dr Avramović nepovoljno delovanjetoplote na srce.

Smatra se da tri zlatna pravila štite srce, dodaje prof. dr Goran Rađen iz Poliklinike „Intertim”: uzimati što više tečnosti, boraviti u dubokoj hladovini koliko god je to moguće i izbegavati veće fizičke napore.

Gubitak tečnosti i minerala, toplota i nepravilan rad srca mogu da izazovu i poremećaj ravnoteže elektrolita i kalijuma ćime se i na taj način povećava rizik od infarkta na tropskim vrućinama.

– Srcu se na visokim temperaturama može pomoći uzimanjem tečnosti. Međutim, srčani bolesnici ne bi trebalo da uzimaju ledenu vodu i to odjednom u velikim količinama, jer jednjak prolazi iza srca i moguće je da se prolaskom vode ono toliko rashladi i dođe do srčanog udara. Ovim bolesnicima preporučuje se dosta blago rashlađene tečnosti koja se uzima stalno i pomalo. Ishrana se leti sastoji od dosta voća i povrća koje sadrži kalijum i koji se ne može predozirati uzimanjem ovih namirnica, što nije slučaj kada se ovaj mineral uzima samostalno u obliku preparata.

Korigovati terapiju

Opreznost nalaže da na visokim temperaturama bolesnici koji tokom čitave godine uzimaju lekove za širenje krvnih sudova smanje dozu u konsultaciji sa lekarom, a takođe i osobe koje uzimaju diuretike. U suprotnom, može doći do naglog pada krvnog pritiska, nesvestice čak i do gubitka svesti, naglašava dr Avramović.

Redovno uzimanje pravilno doziranih lekova je neophodno na tropskim vrućinama, saglasan je i prof. dr Goran Rađen. Žegu i sparinu posebno teško podnose hronični srčani bolesnici, kojima visoke temperature pogoršavaju simptome osnovnih bolesti. Najteže je osobama koje pate od kardiovaskularnih bolesti, angine pektoris, visokog pritiska, bubrežnim bolesnicima i pacijentima koji su preležali infarkt miokarda. Za njih je jako važno da se pridržavaju mera zaštite od vrućina i da se ne izlažu preteranom naporu, jer to može da pogorša bolest. Hronični srčani bolesnici, zbog tropske temperature i vlažnosti vazduha, imaju osećaj kao da „dišu na škrge”.Upozoravajući simptomi da srce popušta zbog vrućine su otežano disanje, bol u grudima, konfuznost, slabost, vrtoglavica ili se grčevi pogoršaju ili ne prolaze.

– Kod bolesnika sa suženim aortnim zaliskom (aortnom stenozom) može doćido pojave angine pektoris, a u najgorem slučaju i do infarkta miokarda. Prekomerno i neumereno izlaganje toploti i suncu, inače, značajno povećava rizik za infarkt srca imoždani udar od kojih umire čak dve trećine svetske populacije. Pojavi srčanih oboljenja i infarkta miokarda, uz visoki krvni pritisak, dijabetes, pušenje, prekomernu telesnu težinu, naslednu osnovu, fizičku neaktivnost i izloženost hroničnom stresu, podložniji su u ovakvim vremenskim uslovima muškarci – navodi prof. dr Rađen.

Šta prija srcu

Šta još mogu da učine srčani bolesnici u takvim klimatskim uslovima? Naši sagovornici savetuju često rashlađivanje vodom i drugih otkrivenih delova tela. Oni koji se leti rashlađuju klima-uređajima trebalo bi da ih tako regulišu da se temperatura u prostoriji razlikuje od spoljašnje za pet ili šest stepeni. Ako je razlika veća od deset stepeni, rashlađivanje je nepovoljno za srce i krvotok, jer bolesno srce ne može brzo da se prilagodi, bez obzira da li se izlazi sa hladnog na toplo i obrnuto.

Osim toga, kao što je već naglašeno pregrejano telo iziskuje veću srčanu snagu. Srčani bolesnici i starije osobe ne bi trebalo da precenjuju svoje sposobnosti. Sposobnost srca tokom telesnih napora u sedamdesetogodišnjaka je za polovinu manja nego u dvadesetogodišnjaka. Ako osoba u sedmoj deceniji naglo bude opterećena na toploti fizičkim ili psihičkim naporom, to može izazvati naglo popuštanje srca, vrtoglavice i gubitak svesti.

Međutim, upozorava prof. dr Avramović, stanje krvnih sudova često nije u skladu s godinama, kod nekih krvni sudovi stare brže, kod drugih sporije, a niko bez posebnih merenja ne zna koliki su kapaciteti srca i krvnih sudova na napor.Srčani zamor i kapaciteti se mogu povećati pravilnim i kontrolisanim fizičkim aktivnostima, najbolje u prirodi, dok neadekvatni napor može da bude poguban jer iscrpljuju srce i krvne sudove, Svako treba da oslušne granice svog organizma i da tog trenutka stane, da se ne takmiči sam sa sobom, kao oni koji pregrejani ulaze u duboko more i naglim skupljanjem krvnih sudova izazovu sebi infarkt.

Šta prija srcu? Odlazak na umerenu visinu do 800 m gde organizam pojačano proizvodi crvena krvna zrnca može povoljno delovati na srce, jer ga eritrociti snabdevaju sa dovoljno kiseonika. Loša krvna slika kod anemičnih je razlog što njihovo srce teže podnosi toplotu i napore jer se manje snabdeva kiseonikom.

Vera Bošković

Objavljeno: 01.08.2011.
Izvor: Politika magazin


​