- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Legati kao eksponati
Dvadeset bibliotečkih zbirki proglašeno dobrima od velikog značaja. Zahvaljujući zaštiti, neće smeti da se parčaju kao Vukova i dvorska biblioteka
VREDAN Legat Miloša Crnjanskog u NBS
LEGATI i biblioteke Milana Rakića, Josipa Broza Tita, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Mihajla Pupina, Stevana Sremca, Branka Miljkovića, Branimira Ćosića, Veselina Čajkanovića, Tihomira Đorđevića, Branibora Debeljkovića, Zorana Đinđića... proglašeni su za kulturna dobra od velikog značaja. Odluka je pre nekoliko dana objavljena u "Službenom glasniku".
Na prvom spisku bibliotečkih celina koje su proglašene za kulturno dobro od velikog značaja su stare i retke knjige u vlasništvu Narodne biblioteke Srbije, UB "Svetozar Marković", Muzeja istorije Jugoslavije, Fondacije Zoran Đinđić, Arhitektonskog fakulteta, Narodnog muzeja u Nišu i biblioteka u Čačku i Smederevu.
Pionirski posao na polju zaštite starih i retkih knjiga obavilo je Odeljenje posebnih fondova NBS. Oni su pripremili listu starih i retkih knjiga koje na osnovu Zakona o retkoj bibliotečkoj građi ispunjavaju sve uslove za status "od velikog značaja". Njihov predlog prihvatio je Upravni odbor NBS.
- Proglašenjem za kulturna dobra od velikog značaja, legati i bibliotečke celine postali su zaštićeni kao muzejski eksponati - objašnjava dr Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova. - Zahvaljujući tome što su zaštićeni kao celine nikada neće smeti da se rasparčavaju, niti otuđuju, pa se neće ponoviti sudbina biblioteka Stojana Novakovića, Vuka Karadžića i dvorske.
Sa 74.111 bibliotečkih jedinica, dvadeset novih kulturnih dobara velika riznica su za buduće istraživače. Legati Veselina Čajkanovića, Crnjanskog, Rakića, Tihomira Đorđevića i Ljubomira Micića pored knjiga, sadrže vrednu rukopisnu zaostavštinu. U NBS je i biblioteka Branibora Debeljkovića sa 833 monografije i 700 časopisa.
U Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" je biblioteka Joce Vujića, koja obuhvata 4.911 knjiga i časopisa i 4.000 arhivskih dokumenata, a vremenski raspon njihovog nastanka je od 1506. do 1931. godine. Tamo je i biblioteka veleposednika Gideona Dunđerskog sa 4.841 knjigom, od kojih je nastarija iz 1494, kao i biblioteke Miroslava Premrua, Isidore Sekulić, Mihaila Pupina i Branimira Ćosića.
U Muzeju istorije Jugoslavije nalazi se lična biblioteka Josipa Broza Tita, koja ima 11.162 naslova, a Fondacija Zorana Đinđića ima njegovu bibliotečku celinu koja obuhvata 1.250 knjiga. Narodni muzej u Nišu ima dve značajne bibliotečke celine, Stevana Sremca i pesnika Branka Miljkovića. Smederevska biblioteka čuva Legat dr Leontija Pavlovića, a čačanska biblioteke Milivoja i Božidarke Filipović i Jovana Davidovića. Za Dan državnosti (14. februara) Odeljenje posebnih fondova NBS priprema veliku izložbu najvrednijih eksponata iz ovih 20 kolekcija.
NE POZNAJEMO NASLEĐE
STATUS kulturnog dobra od izuzetnog značaja ranije je steklo 2.268 rukopisnih knjiga i inkunabula. Šta naša zemlja poseduje od vrednih knjiga znaće se tek kad se formira registar celokupne bibliotečke građe razvrstane u tri kategorije: od izuzetnog značaja, od velikog značaja i kulturnog dobra. Svaka knjiga bi trebalo da dobije "ličnu kartu" i zakonsku zaštitu.
- Zadatak nam je da napravimo bazu podataka u kojoj će se naći sva pisana kulturna dobra Srbije - objašnjava Olivera Stefanović.
(Večernje novosti)
Dvadeset bibliotečkih zbirki proglašeno dobrima od velikog značaja. Zahvaljujući zaštiti, neće smeti da se parčaju kao Vukova i dvorska biblioteka
VREDAN Legat Miloša Crnjanskog u NBS
LEGATI i biblioteke Milana Rakića, Josipa Broza Tita, Isidore Sekulić, Miloša Crnjanskog, Mihajla Pupina, Stevana Sremca, Branka Miljkovića, Branimira Ćosića, Veselina Čajkanovića, Tihomira Đorđevića, Branibora Debeljkovića, Zorana Đinđića... proglašeni su za kulturna dobra od velikog značaja. Odluka je pre nekoliko dana objavljena u "Službenom glasniku".
Na prvom spisku bibliotečkih celina koje su proglašene za kulturno dobro od velikog značaja su stare i retke knjige u vlasništvu Narodne biblioteke Srbije, UB "Svetozar Marković", Muzeja istorije Jugoslavije, Fondacije Zoran Đinđić, Arhitektonskog fakulteta, Narodnog muzeja u Nišu i biblioteka u Čačku i Smederevu.
Pionirski posao na polju zaštite starih i retkih knjiga obavilo je Odeljenje posebnih fondova NBS. Oni su pripremili listu starih i retkih knjiga koje na osnovu Zakona o retkoj bibliotečkoj građi ispunjavaju sve uslove za status "od velikog značaja". Njihov predlog prihvatio je Upravni odbor NBS.
- Proglašenjem za kulturna dobra od velikog značaja, legati i bibliotečke celine postali su zaštićeni kao muzejski eksponati - objašnjava dr Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova. - Zahvaljujući tome što su zaštićeni kao celine nikada neće smeti da se rasparčavaju, niti otuđuju, pa se neće ponoviti sudbina biblioteka Stojana Novakovića, Vuka Karadžića i dvorske.
Sa 74.111 bibliotečkih jedinica, dvadeset novih kulturnih dobara velika riznica su za buduće istraživače. Legati Veselina Čajkanovića, Crnjanskog, Rakića, Tihomira Đorđevića i Ljubomira Micića pored knjiga, sadrže vrednu rukopisnu zaostavštinu. U NBS je i biblioteka Branibora Debeljkovića sa 833 monografije i 700 časopisa.
U Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" je biblioteka Joce Vujića, koja obuhvata 4.911 knjiga i časopisa i 4.000 arhivskih dokumenata, a vremenski raspon njihovog nastanka je od 1506. do 1931. godine. Tamo je i biblioteka veleposednika Gideona Dunđerskog sa 4.841 knjigom, od kojih je nastarija iz 1494, kao i biblioteke Miroslava Premrua, Isidore Sekulić, Mihaila Pupina i Branimira Ćosića.
U Muzeju istorije Jugoslavije nalazi se lična biblioteka Josipa Broza Tita, koja ima 11.162 naslova, a Fondacija Zorana Đinđića ima njegovu bibliotečku celinu koja obuhvata 1.250 knjiga. Narodni muzej u Nišu ima dve značajne bibliotečke celine, Stevana Sremca i pesnika Branka Miljkovića. Smederevska biblioteka čuva Legat dr Leontija Pavlovića, a čačanska biblioteke Milivoja i Božidarke Filipović i Jovana Davidovića. Za Dan državnosti (14. februara) Odeljenje posebnih fondova NBS priprema veliku izložbu najvrednijih eksponata iz ovih 20 kolekcija.
NE POZNAJEMO NASLEĐE
STATUS kulturnog dobra od izuzetnog značaja ranije je steklo 2.268 rukopisnih knjiga i inkunabula. Šta naša zemlja poseduje od vrednih knjiga znaće se tek kad se formira registar celokupne bibliotečke građe razvrstane u tri kategorije: od izuzetnog značaja, od velikog značaja i kulturnog dobra. Svaka knjiga bi trebalo da dobije "ličnu kartu" i zakonsku zaštitu.
- Zadatak nam je da napravimo bazu podataka u kojoj će se naći sva pisana kulturna dobra Srbije - objašnjava Olivera Stefanović.
(Večernje novosti)