Alpsko skijanje je uvek imalo interesantne i harizmatične zvezde: zgodni drvoseča Toni Zajler, kontroverzni zavodnik Žan Klod Kili, ali jedan odskače od svih, samo jedan je bio bomba, samo jedan je mogao da svojeručno dovede skijanje do neslućene popularnosti. Pogađate, reč je o neponovljivom Albertu Tombi, Italijanu koji je zadužio ovaj sport toliko, da će se verovatno uvek pojavljivati na prvim stranama svih skijaških enciklopedija. Prvii je skijaš koji je uspeo da odbrani Olimpijsko zlato. Popularni “Tomba La Bomba” bio je dominantan u slalomu i veleslalomu a nadimak “La Bomba” je dobio zbog svoje brzine i eksplozivnosti.
Sa 19 godina Tomba je debitovao u Svetskom kupu, na takmičenju u Madoni Di Kampiljo. Prvi podijum je došao u Alta Badiji na početku sezone 1986/1987. da bi odmah u sledećoj trci u Sestrijereu zabeležio i prvu pobedu. Pobedio je u devet trka te sezone, osvojio kristalne globuse u slalomu i veleslalomu, ali mu je veliki kristalni globus izmakao. Osvojio je i bronzu na SP u Kran Montani u velesalomu. Zvezda Alberta Tombe počela je da raste. Njegove izjave poput “ja sam Mesija skijanja” i “Alpsko skijanje, to sam ja”, postajale su već čuvene. Ipak, pravi proboj među zvezde doživeo je u Kalgariju na Olimpijskim igrama 1988. kada je osvojio zlata i u slalomu i u veleslalomu, pobedivši svog idola Ingemara Stenmarka. Jedini neuspeh u Kanadi mu je bio što je prelepu nemačku klizačicu Katarinu Vit javno pozvao na večeru, ali je bio glatko odbijen. 
Pobedama na stazi, nekontrolisanim ženskarenjem, čudnim i veoma hrabrim izjavama, koje su ga dosta toga koštale, Alberto Tomba je punio stupce svih vrsta novina. Samim tim, alpsko skijanje je vrtoglavo dobijalo na popularnosti i svako takmičenje gde bi se “La Bomba” pojavio bilo je praćeno sa ogromnom pažnjom. Nije morao da pobedi, niti čak da učestvuje, samo je morao da bude tu. Novi kristalni globus u veleslalomu usledio je 1991. da bi 1992. odbranio tu titulu i pridodao slalomsku. Na ZOI u Albervilu je uzeo zlato u veleslalomu i srebro u slalomu. Postao je tako prvi čovek koji je odbranio skijaško zlato a u Svetskom kupu je te sezone sa 15 pobeda i još devet pobedničkih postolja bio potpuno dominantan. Sada mu je samo nedostajalo zlato na Svetskim prvenstvima a u tome je uspeo 1996. u Sijera Nevadi i to je osvojio dva: u slalomu i veleslalomu. Pre toga, mešavina malera i početničkih grešaka sprečavali su ga u nameri da postane Svetski šampion. Nakon toga se dugo razmišljao da li da ostane ili ne i odlučio je da se ipak oproba još jednom, na OI u Naganu 1998. Nije osvojio medalju, ali je karijeru ipak završio na sebi svojstven spektakularan način, majstorskom pobedom u poslednjoj trci karijere na finalu Svetskog kupa u Kran Montani, koja mu je bila jubilarna pedeseta u karijeri. Otišao je u legendu sa tri Olimpijska, dva Svetska zlata, jednim velikim (1995) i osam malih kristalnih globusa i kao jedini skijaš koji je uspeo da zabeleži bar jednu pobedu u 11 uzastopnih sezona. A skijanje, skijanje neće nikada moći da se oduži za popularnost koju mu je doneo, fenomenalni skijaš, šoumen i plejboj Alberto Tomba “La Bomba”.
Sa 19 godina Tomba je debitovao u Svetskom kupu, na takmičenju u Madoni Di Kampiljo. Prvi podijum je došao u Alta Badiji na početku sezone 1986/1987. da bi odmah u sledećoj trci u Sestrijereu zabeležio i prvu pobedu. Pobedio je u devet trka te sezone, osvojio kristalne globuse u slalomu i veleslalomu, ali mu je veliki kristalni globus izmakao. Osvojio je i bronzu na SP u Kran Montani u velesalomu. Zvezda Alberta Tombe počela je da raste. Njegove izjave poput “ja sam Mesija skijanja” i “Alpsko skijanje, to sam ja”, postajale su već čuvene. Ipak, pravi proboj među zvezde doživeo je u Kalgariju na Olimpijskim igrama 1988. kada je osvojio zlata i u slalomu i u veleslalomu, pobedivši svog idola Ingemara Stenmarka. Jedini neuspeh u Kanadi mu je bio što je prelepu nemačku klizačicu Katarinu Vit javno pozvao na večeru, ali je bio glatko odbijen. Pobedama na stazi, nekontrolisanim ženskarenjem, čudnim i veoma hrabrim izjavama, koje su ga dosta toga koštale, Alberto Tomba je punio stupce svih vrsta novina. Samim tim, alpsko skijanje je vrtoglavo dobijalo na popularnosti i svako takmičenje gde bi se “La Bomba” pojavio bilo je praćeno sa ogromnom pažnjom. Nije morao da pobedi, niti čak da učestvuje, samo je morao da bude tu. Novi kristalni globus u veleslalomu usledio je 1991. da bi 1992. odbranio tu titulu i pridodao slalomsku. Na ZOI u Albervilu je uzeo zlato u veleslalomu i srebro u slalomu. Postao je tako prvi čovek koji je odbranio skijaško zlato a u Svetskom kupu je te sezone sa 15 pobeda i još devet pobedničkih postolja bio potpuno dominantan. Sada mu je samo nedostajalo zlato na Svetskim prvenstvima a u tome je uspeo 1996. u Sijera Nevadi i to je osvojio dva: u slalomu i veleslalomu. Pre toga, mešavina malera i početničkih grešaka sprečavali su ga u nameri da postane Svetski šampion. Nakon toga se dugo razmišljao da li da ostane ili ne i odlučio je da se ipak oproba još jednom, na OI u Naganu 1998. Nije osvojio medalju, ali je karijeru ipak završio na sebi svojstven spektakularan način, majstorskom pobedom u poslednjoj trci karijere na finalu Svetskog kupa u Kran Montani, koja mu je bila jubilarna pedeseta u karijeri. Otišao je u legendu sa tri Olimpijska, dva Svetska zlata, jednim velikim (1995) i osam malih kristalnih globusa i kao jedini skijaš koji je uspeo da zabeleži bar jednu pobedu u 11 uzastopnih sezona. A skijanje, skijanje neće nikada moći da se oduži za popularnost koju mu je doneo, fenomenalni skijaš, šoumen i plejboj Alberto Tomba “La Bomba”.