Dobro došli u Grad Anđela, kasnih 40-tih godina prošlog veka. Vreme kada se ceo svet oporavljao od užasa drugog svetskog rata i kada je kriminal cvetao na ulicama mnogih gradova, a korupcija bila duboko u srži društva. Na drugoj strani okeana, u najvećoj filmskoj industriji na svetu, rasla je popularnost Noir filma. To nije bio novi žanr, već umetnički pravac karakterističan po crno-belim tonovima, glavnim junakom koga progone unutrašnji demoni, kriminalom i korupcijom. Svi koji vole ovakve filmove bi trebali, bez razmišljanja, da nabave L.A. Noire.
Nekoliko meseci nakon premijere na konzolama, L.A. Noire dolazi i na PC. Nagrada za sve nas koji smo čekali PC verziju igre, dolazi u vidu DLC dodataka (koji su se u međuvremenu pojavili za konzole), kao i 3D grafičkih efekata, ako spadate u grupu srećnika sa odgovarajućim grafičkim karticama i monitorima. Što se samog portovanja igre tiče, ono je urađeno više nego korektno. Optimizacija je dosta bolja nego kada je reč o prethodnom Rockstar portu (GTA IV). Korisnici dvojezgarnih procesora će možda imati problema sa niskim FPS-om u igri, što mogu rešiti kucanjem komandi „-str“ i „-npd“ u Launcher/Options/Command line. Kad već pominjemo FPS, moramo napomenuti da je igra zaključana na 30 frejma po sekundi, što nekome može smetati.
L.A. Noire je već postao revolucionarna igra barem po jednoj stvari – vrhunskim facijalnim animacijama!
Za potrebe igre razvijena je potpuno nova MotionScan tehnologija koja je u stanju da prikaže neverovatne rezultate kada su facijalne animacije u pitanju. Ova tehnologija koristi 32 kamere za snimanje lica iz različitih uglova. Zatim su ti snimci, bukvalno, “nalepljeni” na 3D model. Naravno, ova tehnologija još nije savršena. Povremeno se javlja zamućenje slike prilikom animacija lica, što može delovati neprirodno dok se ne naviknete.
Sve ovo donosi potpuno novu kategoriju za ocenjivanje video igara – glumu! A kvalitet iste je na najvišem nivou. Razvojni tim (Team Bondi, koji se na žalost raspao) unajmio je nekoliko desetina profesionalnih glumaca, koji su pozajmili svoj glas i (još važnije) lice, likovima iz igre. Jedan od najpoznatijih je, svakako, Aron Stejton (Aaron Staton), koji glumi protagonistu, Kola Felpsa (Cole Phelps). Aron je najpoznatiji po ulozi u seriji “Mad Man”.
Ostatak vizualnog aspekta L.A. Noire-a, nažalost, ne prati kvalitet facijalnih animacija. To se pre svega ogleda u niskom kvalitetu tekstura, zbog čega igra izgleda prosečno za današnje standarde. Na drugu stranu, sam Los Anđeles je lepo i realno kreiran, sa gomilom pešaka i automobila koji doprinose atmosferi. Muzika, zvuk i glasovna gluma su, naravno, na najvišem nivou. Posebne pohvale idu za muzičke numere, koje su prave „holivudske“, i koje na pravi način pokazuju duh kasnih četrdesetih.
L.A. Noire je, u svojoj osnovi, detektivsko-akciona igra. U ulozi ste Kola Felpsa, ratnog veterana koji se posle drugog svetskog rata zapošljava u LAPD. Zahvaljujuči tome što je izuzetno sposoban, Felps brzo napreduje u službi. Od običnog uličnog prašinara, preko odeljenja za krađe automobila, ubistva, narkotike... Kao i svakog junaka dobrog Noir filma, i Felpsa muče demoni prošlosti. Igra ima tri priče, koje su međusobno isprepletene, i dostojne Noir žanra.
Formula igre je, naizgled, prosta: Dobijate slučaj od pretpostavljenog, odvezete se na mesto zločina, tražite dokaze i ispitujete svedoke ili osumnjičene. Sakupljanje dokaza se svodi na pretraživanje mesta zločina, i podseća na igre “Fahrenheit” i “Heavy Rain”. Samo mesto zločina može sadržati i dokaze koji nisu relevantni za slučaj.
LA Noire najviše blista kada ispitujete osumnjičene i svedoke. Osim što MotionScan tehnologija izgleda lepo, ona ima i značajnu ulogu na polju načina igranja.
Sve što je trebalo iskusnom detektivu pre šezdesetak godina da provali ubicu je pogled direktno u lice: kolutanje očima, pogled u stranu, grickanje usne... Jednostavno, u ovoj igri, posmatranje osumnjičenih može vam doneti mnogo više koristi nego prikupljanje dokaza.
Prilikom razgovora imate tri opcije: Truth (istina), Doubt (sumnja), i Lie (laž). Naravno, ako optužite nekoga da laže, morate imati dokaze da potkrepite tu tvrdnju. Važnu ulogu igra i intuicija, koja vam može pomoći prilikom ispitivanja. Sama igra je podeljena na dvadesetak slučajeva, koje obavljate u gore pomenutim odeljenjima. Ovde možemo naći zamerku igri, što su u odeljenju za ubistva slučajeve previše slični.
Los Anđeles je u L.A. Noire pozornica, na kojoj se igra odvija. Gradom se možete slobodno voziti automobilom ili ići pešice. Nažalost, grad je tu manje-više samo scenografija, koja ne nudi ni približno sadržaja kao neke druge open-world igre. Ako vas vožnja smara, možete pitati kolegu detektiva da vas odbaci, što predstavlja “fast travel” sistem.
Pošto se većina kriminalaca neće predati kad ugledaju vašu facu, doći će do fizičkih i vatrenih obračuna, kao i policijskih potera - bilo na nogama, ili automobilima. Ove delovi igre su u drugom planu, pa njihov kvalitet varira. Za potere, posebno automobilske, se može reći da su uzbudljive.
S’ druge strane, pucački deo igre je prilično prost i svodi se na zauzimanje zaklona u Gears of War stilu. Sistem nije savršen, a najveća mana ogleda se u činjenici da posle par neuspelih pokušaja, akcione sekvence možete preskočiti, bez ikakvih penala.
U moru akcionih, trkačkih i sportskih igara, koje svake jeseni niču kao pečurke posle kiše, L.A. Noire predstavlja pravo osveženje. Ovakve igre se retko viđaju, te je prava šteta propustiti ih.
Dragan JEREMIĆ
IZVOR:GAMEINFUSION.NET
Nekoliko meseci nakon premijere na konzolama, L.A. Noire dolazi i na PC. Nagrada za sve nas koji smo čekali PC verziju igre, dolazi u vidu DLC dodataka (koji su se u međuvremenu pojavili za konzole), kao i 3D grafičkih efekata, ako spadate u grupu srećnika sa odgovarajućim grafičkim karticama i monitorima. Što se samog portovanja igre tiče, ono je urađeno više nego korektno. Optimizacija je dosta bolja nego kada je reč o prethodnom Rockstar portu (GTA IV). Korisnici dvojezgarnih procesora će možda imati problema sa niskim FPS-om u igri, što mogu rešiti kucanjem komandi „-str“ i „-npd“ u Launcher/Options/Command line. Kad već pominjemo FPS, moramo napomenuti da je igra zaključana na 30 frejma po sekundi, što nekome može smetati.
L.A. Noire je već postao revolucionarna igra barem po jednoj stvari – vrhunskim facijalnim animacijama!
Za potrebe igre razvijena je potpuno nova MotionScan tehnologija koja je u stanju da prikaže neverovatne rezultate kada su facijalne animacije u pitanju. Ova tehnologija koristi 32 kamere za snimanje lica iz različitih uglova. Zatim su ti snimci, bukvalno, “nalepljeni” na 3D model. Naravno, ova tehnologija još nije savršena. Povremeno se javlja zamućenje slike prilikom animacija lica, što može delovati neprirodno dok se ne naviknete.
Sve ovo donosi potpuno novu kategoriju za ocenjivanje video igara – glumu! A kvalitet iste je na najvišem nivou. Razvojni tim (Team Bondi, koji se na žalost raspao) unajmio je nekoliko desetina profesionalnih glumaca, koji su pozajmili svoj glas i (još važnije) lice, likovima iz igre. Jedan od najpoznatijih je, svakako, Aron Stejton (Aaron Staton), koji glumi protagonistu, Kola Felpsa (Cole Phelps). Aron je najpoznatiji po ulozi u seriji “Mad Man”.
Ostatak vizualnog aspekta L.A. Noire-a, nažalost, ne prati kvalitet facijalnih animacija. To se pre svega ogleda u niskom kvalitetu tekstura, zbog čega igra izgleda prosečno za današnje standarde. Na drugu stranu, sam Los Anđeles je lepo i realno kreiran, sa gomilom pešaka i automobila koji doprinose atmosferi. Muzika, zvuk i glasovna gluma su, naravno, na najvišem nivou. Posebne pohvale idu za muzičke numere, koje su prave „holivudske“, i koje na pravi način pokazuju duh kasnih četrdesetih.
L.A. Noire je, u svojoj osnovi, detektivsko-akciona igra. U ulozi ste Kola Felpsa, ratnog veterana koji se posle drugog svetskog rata zapošljava u LAPD. Zahvaljujuči tome što je izuzetno sposoban, Felps brzo napreduje u službi. Od običnog uličnog prašinara, preko odeljenja za krađe automobila, ubistva, narkotike... Kao i svakog junaka dobrog Noir filma, i Felpsa muče demoni prošlosti. Igra ima tri priče, koje su međusobno isprepletene, i dostojne Noir žanra.
Formula igre je, naizgled, prosta: Dobijate slučaj od pretpostavljenog, odvezete se na mesto zločina, tražite dokaze i ispitujete svedoke ili osumnjičene. Sakupljanje dokaza se svodi na pretraživanje mesta zločina, i podseća na igre “Fahrenheit” i “Heavy Rain”. Samo mesto zločina može sadržati i dokaze koji nisu relevantni za slučaj.
LA Noire najviše blista kada ispitujete osumnjičene i svedoke. Osim što MotionScan tehnologija izgleda lepo, ona ima i značajnu ulogu na polju načina igranja.
Sve što je trebalo iskusnom detektivu pre šezdesetak godina da provali ubicu je pogled direktno u lice: kolutanje očima, pogled u stranu, grickanje usne... Jednostavno, u ovoj igri, posmatranje osumnjičenih može vam doneti mnogo više koristi nego prikupljanje dokaza.
Prilikom razgovora imate tri opcije: Truth (istina), Doubt (sumnja), i Lie (laž). Naravno, ako optužite nekoga da laže, morate imati dokaze da potkrepite tu tvrdnju. Važnu ulogu igra i intuicija, koja vam može pomoći prilikom ispitivanja. Sama igra je podeljena na dvadesetak slučajeva, koje obavljate u gore pomenutim odeljenjima. Ovde možemo naći zamerku igri, što su u odeljenju za ubistva slučajeve previše slični.
Los Anđeles je u L.A. Noire pozornica, na kojoj se igra odvija. Gradom se možete slobodno voziti automobilom ili ići pešice. Nažalost, grad je tu manje-više samo scenografija, koja ne nudi ni približno sadržaja kao neke druge open-world igre. Ako vas vožnja smara, možete pitati kolegu detektiva da vas odbaci, što predstavlja “fast travel” sistem.
Pošto se većina kriminalaca neće predati kad ugledaju vašu facu, doći će do fizičkih i vatrenih obračuna, kao i policijskih potera - bilo na nogama, ili automobilima. Ove delovi igre su u drugom planu, pa njihov kvalitet varira. Za potere, posebno automobilske, se može reći da su uzbudljive.
S’ druge strane, pucački deo igre je prilično prost i svodi se na zauzimanje zaklona u Gears of War stilu. Sistem nije savršen, a najveća mana ogleda se u činjenici da posle par neuspelih pokušaja, akcione sekvence možete preskočiti, bez ikakvih penala.
U moru akcionih, trkačkih i sportskih igara, koje svake jeseni niču kao pečurke posle kiše, L.A. Noire predstavlja pravo osveženje. Ovakve igre se retko viđaju, te je prava šteta propustiti ih.
Dragan JEREMIĆ
IZVOR:GAMEINFUSION.NET