LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
Kupina je voćna vrsta iz grupe jagodastog voća , žbunaste forme s višegodišnjim korenovim sastavom i jednogodišnjim i dvogodišnjim izdancima. Danas imamo oko 320 sorata kupine dok se intenzivno uzgaja oko 20 sorata. Za sadnju najbolje je odabrati sorte bez bodlji: Thornfre, Čačanku, Black satin, Dirksen, Bojsen.
Najbolja područja za gajenje kupine su blago brdska područja. Kupina uspeva do 600 m. nadmorske visine. Za kupinu moramo birati toplije krajeve i južne ekspozicije. Najbolji su blagi nagibi. Izbalansirano đubrenje i navodnjavanje povećavaju otpornost kupine na niske temperature. Sa izbalansiranim đubrenjem kupina može podneti temperature do -20C, a ako to nije zadovoljeno, tada će kupina stradati na -15C. Podnosi različite tipove zemljišta. Poželjna su zemljišta dobre strukture, a na zemljištima gde su podzemne vode visoke, gde leži voda i puno vlage ne može se uzgajati kupina. Kupina NE podnosi visoki sadržaj kalcijuma.
Srednje dobro podnosi sušu i prolećne mrazeve. Nisu poželjni jako vetroviti predeli. Kupinjake ne treba podizati pored divljih kupinjaka radi zajedničkih štetočina i bolesti. Kupinu je moguće uzgajati i u sušnijim predelima, ali uz sistem za navodnjavanje. Kupina se lako razmnožava vegetativnim putem.
U punu rodnost kupina dolazi u trećoj ili četvrtoj godini. Rodnost kupine pri punoj agrotehnici u ekološkoj proizvodnji po 1 ha može dostići 10.000 do 20.000 kg plodova. Plodovi kupine imaju visoku prehrambenu vrednost jer u sebi sadrže: kiseline, šećere, minerale, pektine, vitamine i dr. Upotrebljavaju se u svežem stanju, industrijskoj preradi i za zamrzavanje. U prehrambenoj industriji koristi se kao odlična sirovina za dobijanje sokova, kupinovih vina, sirupa, džemova, kompota, želea. Od tipa proizvodnje zavisi i izbor sorte. Za sokove i kompote preporučuju se sorte: bojsen, himalaja, divlja kupina te najčešće uzgajana sorta Thornfre. Za duboko (brzo) smrzavanje koriste se sorte: smutsen i thornfre. Kao pojačivač boje i arome drugim proizvodima koristi se divlja kupina. Za korišćenje u svežem stanju trebamo koristiti sorte koje imaju u sebi veću količinu šećera i jaču aromu kao: Čačanka, Blek satin, Dirksen, Bojsen, Smutsen i dr.
Za berbu kupine treba osigurati veliki broj radne snage. Berba traje od 30-50 dana. Relativno je otporna na bolesti i štetočine. Nedostatak kod kupine je što su plodovi osetljivi prema transportu i truljenju, pa zbog toga pre berbe moramo znati namenu upotrebe plodova kako bi se berba organizovala na vreme i kako treba.
Najbolja područja za gajenje kupine su blago brdska područja. Kupina uspeva do 600 m. nadmorske visine. Za kupinu moramo birati toplije krajeve i južne ekspozicije. Najbolji su blagi nagibi. Izbalansirano đubrenje i navodnjavanje povećavaju otpornost kupine na niske temperature. Sa izbalansiranim đubrenjem kupina može podneti temperature do -20C, a ako to nije zadovoljeno, tada će kupina stradati na -15C. Podnosi različite tipove zemljišta. Poželjna su zemljišta dobre strukture, a na zemljištima gde su podzemne vode visoke, gde leži voda i puno vlage ne može se uzgajati kupina. Kupina NE podnosi visoki sadržaj kalcijuma.
Srednje dobro podnosi sušu i prolećne mrazeve. Nisu poželjni jako vetroviti predeli. Kupinjake ne treba podizati pored divljih kupinjaka radi zajedničkih štetočina i bolesti. Kupinu je moguće uzgajati i u sušnijim predelima, ali uz sistem za navodnjavanje. Kupina se lako razmnožava vegetativnim putem.
U punu rodnost kupina dolazi u trećoj ili četvrtoj godini. Rodnost kupine pri punoj agrotehnici u ekološkoj proizvodnji po 1 ha može dostići 10.000 do 20.000 kg plodova. Plodovi kupine imaju visoku prehrambenu vrednost jer u sebi sadrže: kiseline, šećere, minerale, pektine, vitamine i dr. Upotrebljavaju se u svežem stanju, industrijskoj preradi i za zamrzavanje. U prehrambenoj industriji koristi se kao odlična sirovina za dobijanje sokova, kupinovih vina, sirupa, džemova, kompota, želea. Od tipa proizvodnje zavisi i izbor sorte. Za sokove i kompote preporučuju se sorte: bojsen, himalaja, divlja kupina te najčešće uzgajana sorta Thornfre. Za duboko (brzo) smrzavanje koriste se sorte: smutsen i thornfre. Kao pojačivač boje i arome drugim proizvodima koristi se divlja kupina. Za korišćenje u svežem stanju trebamo koristiti sorte koje imaju u sebi veću količinu šećera i jaču aromu kao: Čačanka, Blek satin, Dirksen, Bojsen, Smutsen i dr.
Za berbu kupine treba osigurati veliki broj radne snage. Berba traje od 30-50 dana. Relativno je otporna na bolesti i štetočine. Nedostatak kod kupine je što su plodovi osetljivi prema transportu i truljenju, pa zbog toga pre berbe moramo znati namenu upotrebe plodova kako bi se berba organizovala na vreme i kako treba.