Član
Učlanjen(a)
10.08.2009
Poruka
141
Kolibri

800px-Hummingbird.jpg

Kolibri (lat. Trochilidae) je porodica ptica koja ima dvije potporodice, Trohilindae i Phaethornithinae. Prije je smatrana zasebnim redom, ali su nedavna istraživanja dokazala da je ipak porodica reda srpokrilki.

Porodica kolibrija ima više od 100 rodova i oko 330 - 340 vrsta.

Kolibri su uglavnom vrlo malene ptice. Najmanji kolibri koji je u isto vrijeme i najmanja ptičja vrsta uopće, Mellisuga helenae, dugačak je, zajedno s kljunom i repnim perima, samo 6 cm. Najveća vrsta je Patagona gigas a veliki su oko 25 cm. Većina kolibrića ima šareno perje, u pravilu s metalnim odsjajem. Grlo mužjaka je često sjajno crveno, plavo ili smaragdno zeleno.

Posebno obilježje kolibrića je kljun, koji je kod gotovo svake vrste drugačiji. Tako vrsta Ensifera ensifera ima kljun dug 10 cm, što je gotovo jednako koliko mu je dugačak ostatak tijela. Suprotno tome, kljun vrste Ramphomicron microrhynchum je dug samo 5 mm. Nekim vrstama kljun je savinut prema dolje, nekim prema gore, a zajedničko im je samo to, da je svaki prilagođen sasvim određenom tipu cvijeta, tako da svaka vrsta ima svoju vlastitu ekološku nišu, čime se izbjegava konkurencija među vrstama. Skupljanjem nektara iz cvijeta uzimaju šećernu vodu.

Jezik im je dugačak i može se ispružiti daleko iz kljuna. Na vrhu je rascijepljen i ima oblik cjevčice, što im omogućuje da lako piju nektar iz cvjetova, no, međutim, nektar je siromašan hranjivim tvarima, pa prehranu dopunjuju kukcima i paukovima, kako bi se opskrbili aminokiselinama, vitaminima, mineralima itd. Med je rizičan za zdravlje kolibrija, jer ima previše šećera. [1][2]

Mnoge vrste prave "gnijezdo" na drvetu ili grmu, a u njemu su obično 2 dva jaja. Jaje kolibrija najmanje je od jaja drugih ptičjh vrsta, a teži oko 0,30 grama. Inkubacija traje 12 do 19 dana, a kad se ptići izlegnu, veliki su otprilike kao orah.


Posebnosti

Kolibri imaju vrlo visoku frekvenciju zamaha krilima, čak do 80 zamaha u sekundi. To im omogućuje let u stranu kao i unatrag, a mogu i ostati u zraku na jednom mjestu. Još jedna osobitost kolibrića je i da imaju osam pari rebara, dok ih druge ptice imaju uglavnom šest. Srce im ima 400 do 500 otkucaja u minuti, a broj udaha u minuti im je do 250. Za vrijeme sna, drastično im se smanjuje frekvencija otkucaja srca, inače bi, zbog vrlo brzog metabolizma, uginuli od gladi.

Rasprostranjenost

Kolibri u prirodi žive isključivo u Americi, i to sve od juga Aljaske pa do Ognjene zemlje.


Wikipedia:
 
Poslednja izmena od urednika:
TMF
Član
Učlanjen(a)
09.07.2011
Poruka
1.433
Kolibri pamti svaki cvet na svojoj teritoriji

[h=2]Kolibri pamti svaki cvet na svojoj teritoriji[/h]Iako su sićušni i teže najviše 20 grama, kolibriji imaju ogromnu memoriju, tvrde naučnici. Deo mozga odgovoran za učenje i pamćenje ove vrste je i do pet puta veći nego hipokampus ptica pevačica, morskih ptica i detlića.Možda je to razlog što pamte svaki cvet na svojoj teritoriji, kao i koliko je vremena potrebno da se on ponovo napuni nektarom. Osim toga, iz godine u godinu pamte mesta na kojima se nalaze hranilice i tačno znaju koji su ljudi nadležni za njihovo punjenje.

4127a84500aa4477d1f0adf5433e87b7_S.jpg


Ženke kolibrija posmatraju starije pripadnike svoje vrste kako prave gnezda da bi naučile trikove ili ukrale materijal.

Zahvaljujući izvanrednoj memoriji, ove ptice mogu u detalje da isplaniraju vreme. Reč je o takozvanom epizodnom pamćenju, za koje se ranije verovalo da je svojstveno samo ljudima.Kolibriji svakodnevno oblete više stotina cvetova, ali da bi se efikasno hranili moraju da zapamte na kojim cvetovima su već bili, kao i gde se nalaze oni sa najviše nektara.

Naučnici veruju da se mozak kolibrija toliko razvio zato što prelaze velike razdaljine i ne mogu da gube vreme i energiju tragajući za hranom. Pogledajte jedan deo emisije o njima koja je emitovana na Bi-bi-siju (BBC), a radio je poznati britanski prirodnjak i autor naučnih televizijskih programa Dejvid Atenboro.


životinje.rs
 
Poslednja izmena od urednika:
Natrag
Top