- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Ko su dobitnici krize u Srbiji?
U godinama krize gubitnici se broje stotinama hiljada. Tu su nezaposleni na Birou, u međuvremenu otpušteni, penzioneri, preduzetnici, njihovi radnici....
Građana Srbije koje je, sada već četvorogodišnja, kriza tek okrznula, ili su u njoj profitirali, neuporedivo je manje.
To se desilo samo onima koji su je i dočekali kao - dobrostojeći. Godine teške ekonomije bile su milosrdnije prema ljudima na dobrim pozicijama, pre svega u finansijskom sektoru, državnoj upravi.
Broj zaposlenih se povećao i među umetnicima, inovatorima, naučnicima, zaposlenima u zabavi i rekreaciji, komunikaciji....
"Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je veoma malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik", kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija“.
Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su nezaposleni, preduzetnici, radnici u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, poljoprivredi i saobraćaju. U ovim granama broj zaposlenih je smanjen za 113.000. Veći broj zaposlenih, osim u tri javne delatnosti, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, imaju kreativne usluge, ali i one manje kreativne, poput finansijskih delatnosti i poslovanja sa nekretninama.
Dok je privatni sektor izgubio stotine hiljada zaposlenih, u javnom su "armiju“ smanjili za 12.339.
Analiza Ministarstva finansija i privrede nedavno je pokazala da su tokom krize plate u javnom sektoru rasle brže nego u privatnom. Na kraju prošle godine državni i javni uposlenici su zarađivali blizu 45.000 dinara u proseku, a privatni - jedva malo više od 35.000 dinara.
Najveći rast zabeležen je u javnim preduzećima - sa oko 42.000 u 2008. godini, na 54.000 krajem prošle godine. A po primanjima, penzioneri su prošli loše.
"U proseku, zaposleni su imali manji pad zarada nego penzioneri . Primanja prvih smanjena su za 4,6 odsto, sa 385 na 367 evra, a najstarijih za 10,1 odsto, sa 227 na 199 evra. Manji pad zarada zaposleni su platili otpuštanjima. Broj penzionera povećan je za 71.000, ako se ne računaju vojni. Pad primanja u evrima dodatno je pogoršan „evroinflacijom“ u Srbiji. Nezavisno od rasta dinarskih cena, u Srbiji brže rastu i cene u evrima u odnosu na članice Evropske unije. To se stručno zove konvergencija nivoa cena, pa se u ovom vidu konvergencije najuspešnije približavamo EU. To je dodatno pogoršalo standard zaposlenih i penzionera ", objašnjava Zdravković.
Dok su siromašni siromašili iz godine u godinu, broj najbogatijih u Srbiji je nekim čudom porastao. Evidencija Poreske uprave je tokom 2008. godine prebrojala 16.500 milionera. Toliko je građana platilo porez na godišnji dohodak. Ove godine, doduše za lanjska primanja, poreznicima je stiglo oko 21.000 prijava.
A svako ko se pita ko su bogataši u Srbiji, ova lista teško da će dati verodostojan odgovor. Po njoj, kriza nije oštetila pravnike, ekonomiste, advokate, mašinske inženjere, male privrednike i, naravno, direktore. To su najčešća zanimanja među obaveznicima ovog poreza.
Da su bogati uglavnom ostali u istom statusu, potvrđuje i prodaja luksuzne robe. Niko se ne žali na pad prometa najskupljih artikala, pa ni prodavci automobila.
"Takozvani premijum segment prodaje automobila je prilično stabilan", kaže Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova.
"Godišnje se proda oko 1.500 ovakvih automobila. Po 500 „audija“, oko 500 „BMV“ i 500 „mercedesa“. Retko se desi da neko ko vozi automobil iz ove klase, pređe da kupuje jeftiniji. Može samo da se desi da „mercedes“ zameni za „audi“, ili obrnuto".
Trgovci automobila, međutim, priznaju da 2008. godina nije bila uobičajena. Pred sam početak ekonomske krize, većina je živela preko svojih uobičajenih mogućnosti. Tako je i prodaja četvorotočkaša bila znatno veća.
A ko to u Srbiji vozi najbolje automobile? Pa, ako je suditi, po kupoprodajnim ugovorima - firme. Skoro 99 odsto ovih vozila se prodaje pravnim licima i to na - lizing. To su uspešne kompanije i diplomatska predstavništva.
Izvor:
B92.net
U godinama krize gubitnici se broje stotinama hiljada. Tu su nezaposleni na Birou, u međuvremenu otpušteni, penzioneri, preduzetnici, njihovi radnici....
Građana Srbije koje je, sada već četvorogodišnja, kriza tek okrznula, ili su u njoj profitirali, neuporedivo je manje.
To se desilo samo onima koji su je i dočekali kao - dobrostojeći. Godine teške ekonomije bile su milosrdnije prema ljudima na dobrim pozicijama, pre svega u finansijskom sektoru, državnoj upravi.
Broj zaposlenih se povećao i među umetnicima, inovatorima, naučnicima, zaposlenima u zabavi i rekreaciji, komunikaciji....
"Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je veoma malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik", kaže ekonomista Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija“.
Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su nezaposleni, preduzetnici, radnici u prerađivačkoj industriji, građevinarstvu, trgovini, poljoprivredi i saobraćaju. U ovim granama broj zaposlenih je smanjen za 113.000. Veći broj zaposlenih, osim u tri javne delatnosti, državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, imaju kreativne usluge, ali i one manje kreativne, poput finansijskih delatnosti i poslovanja sa nekretninama.
Dok je privatni sektor izgubio stotine hiljada zaposlenih, u javnom su "armiju“ smanjili za 12.339.
Analiza Ministarstva finansija i privrede nedavno je pokazala da su tokom krize plate u javnom sektoru rasle brže nego u privatnom. Na kraju prošle godine državni i javni uposlenici su zarađivali blizu 45.000 dinara u proseku, a privatni - jedva malo više od 35.000 dinara.
Najveći rast zabeležen je u javnim preduzećima - sa oko 42.000 u 2008. godini, na 54.000 krajem prošle godine. A po primanjima, penzioneri su prošli loše.
"U proseku, zaposleni su imali manji pad zarada nego penzioneri . Primanja prvih smanjena su za 4,6 odsto, sa 385 na 367 evra, a najstarijih za 10,1 odsto, sa 227 na 199 evra. Manji pad zarada zaposleni su platili otpuštanjima. Broj penzionera povećan je za 71.000, ako se ne računaju vojni. Pad primanja u evrima dodatno je pogoršan „evroinflacijom“ u Srbiji. Nezavisno od rasta dinarskih cena, u Srbiji brže rastu i cene u evrima u odnosu na članice Evropske unije. To se stručno zove konvergencija nivoa cena, pa se u ovom vidu konvergencije najuspešnije približavamo EU. To je dodatno pogoršalo standard zaposlenih i penzionera ", objašnjava Zdravković.
Dok su siromašni siromašili iz godine u godinu, broj najbogatijih u Srbiji je nekim čudom porastao. Evidencija Poreske uprave je tokom 2008. godine prebrojala 16.500 milionera. Toliko je građana platilo porez na godišnji dohodak. Ove godine, doduše za lanjska primanja, poreznicima je stiglo oko 21.000 prijava.
A svako ko se pita ko su bogataši u Srbiji, ova lista teško da će dati verodostojan odgovor. Po njoj, kriza nije oštetila pravnike, ekonomiste, advokate, mašinske inženjere, male privrednike i, naravno, direktore. To su najčešća zanimanja među obaveznicima ovog poreza.
Da su bogati uglavnom ostali u istom statusu, potvrđuje i prodaja luksuzne robe. Niko se ne žali na pad prometa najskupljih artikala, pa ni prodavci automobila.
"Takozvani premijum segment prodaje automobila je prilično stabilan", kaže Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika automobila i delova.
"Godišnje se proda oko 1.500 ovakvih automobila. Po 500 „audija“, oko 500 „BMV“ i 500 „mercedesa“. Retko se desi da neko ko vozi automobil iz ove klase, pređe da kupuje jeftiniji. Može samo da se desi da „mercedes“ zameni za „audi“, ili obrnuto".
Trgovci automobila, međutim, priznaju da 2008. godina nije bila uobičajena. Pred sam početak ekonomske krize, većina je živela preko svojih uobičajenih mogućnosti. Tako je i prodaja četvorotočkaša bila znatno veća.
A ko to u Srbiji vozi najbolje automobile? Pa, ako je suditi, po kupoprodajnim ugovorima - firme. Skoro 99 odsto ovih vozila se prodaje pravnim licima i to na - lizing. To su uspešne kompanije i diplomatska predstavništva.
Izvor:
B92.net