- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.990
Knjige za godišnji odmor
Ugledni pisci predlažu čitaocima „Novosti“ koju knjigu poneti na godišnji odmor. Velmar-Janković: Na Taru gde idem na odmor, poneću knjige Antonija Tabukija
LETO je u zenitu, odmori su u punom jeku, i prava je prilika da se baterije napune i uz dobru knjigu. Ugledni pisci i pesnici čitaocima „Novosti“ pomažu u izboru naslova, i predlažu knjige koje ne bi trebalo preskočiti ni po ovakvoj vrućini.
SvetlanaVelmar-Janković
Kaže nam da nije mogla ni da primi ni da prihvati vest koju su javljali, od 25. marta ove godine, svi italijanski mediji: da se sa sopstvenom smrti sreo Antonio Tabuki, pisac neverovatne stvaralačke moći, autor za nju dragocenog romana „Tristano umire“.
- Svojevremeno nisam mogla da se odvojim od te knjige u kojoj se Tabuki, valjda najdublje i najpronicljivije od evropskih spisatelja, primicao i primakao onoj večnoj misteriji smrti - kaže književnica i akademik SANU.
Oblik njegovog pripovedanja, po njenim rečima, može se učiniti, u prvi mah, lako prepoznatljiv, nasleđen od prastarih vremena - ali to je varka, opasna zamka velikog igrača sa rečima.
- Jeste, jedan stari čovek, Tristan koji umire, nekada slavni borac protiv nacizma u Drugom svetskom ratu, pokušava da ispriča svome posetiocu, mladom piscu, agoniju svojih sećanja. Mislite da pogađate dalji tok pripovedanja - ne, to nije moguće! Tristanova, starčeva agonija sasvim je osobena iako je opštečovečanska: Tristano kida iz sebe izmešana svoja iskustva, sačuvana sa međa straha i ljubavi, izdaje i bola, iz samog ponora istine!
Sve je novo u toj naizgled starinski istkanoj pripovesti, a najviše rečenica Antonija Tabukija, neverovatna u jednostavnosti, u čudesnoj saglasnosti reči i ritmova reči, odjeka rečenica, dubinskog zvuka ljudske patnje.
- Tokom ovog proleća nisam stigla da se, uprkos suštinskoj želji, vratim Tabukiju, ali se nadam da ću sad, na Tari, moći da se dočepam njegovih knjiga koje nosim sa sobom. Svakako da njegove knjige nisu one „lake“ što se nose na odmor, ali jesu knjige koje hrane i jačaju svaku vrstu moralnog i estetičkog osećanja za koje nas osposobljava baš predah od svakodnevice. Sasvim sam sigurna da ću staviti, uz uzglavlje, pored „Tristano umire“ i druge Tabukijeve naslove: „Indijanski nokturno“, „Linija horizonta“, „Pereira tvrdi da“, „Rekvijem“ i, nezaobilaznu „Vreme brzo stari“. Čudo je kako se lako osećate posle druženja sa takozvanim teškim knjigama najboljih pisaca prošlog i sadašnjeg stoleća! Oni imaju, kao i Tabuki, šta da vam kažu - kaže Svetlana Velmar-Janković.
Slobodan Vladušić
Preporučuje „Rečnik pakla“ Kolena de Plansija, i to, kako kaže, iz dva razloga:
- U ovim paklenim vrućinama ne vidim bolju literaturu od Plansijevog rečnika. Drugi razlog je estetski: „Rečnik pakla“ sam čitao kao odličnu zbirku priča u kojoj je ljudska mašta upotrebila svu svoju moć da dočara najstrašniji prostor koji se može zamisliti. Mnoštvo junaka, mnoštvo priča, mogućnost da svakog dana pročitate dve-tri zaokružene odrednice o paklu, sve mi je to dosad pružilo puno uživanja. Osim toga, ova knjiga je napravila jedan paradoksalni krug: ono što nas je nekada plašilo, sada nas zabavlja. Čini mi se da važi i obratno: možda bi ono što nas zabavlja trebalo da nas plaši - kaže nam Vladušić.
Tomislav Marinković
Izbor je knjiga probranih eseja Morisa Meterlinka.
- Leto ne mora da bude doba samo za laku, relaksirajuću literaturu. I po vrelini možemo razmišljati o stvarima koje su važnije za naš život od puke letnje razonode i razbibrige.
Slično kazuju i „Eseji“ M. Meterlinka. Kako da život proživimo ozbiljno, u postojećoj lepoti, kako da svaki čovek za sebe pronađe posebnu mogućnost višeg života. Prava književnost i jeste uvek ozbiljna, a zabavu treba tražiti na letnjim festivalima muzike i piva - kaže nam Marinković.
Izvor: Večernje novosti
Ugledni pisci predlažu čitaocima „Novosti“ koju knjigu poneti na godišnji odmor. Velmar-Janković: Na Taru gde idem na odmor, poneću knjige Antonija Tabukija
LETO je u zenitu, odmori su u punom jeku, i prava je prilika da se baterije napune i uz dobru knjigu. Ugledni pisci i pesnici čitaocima „Novosti“ pomažu u izboru naslova, i predlažu knjige koje ne bi trebalo preskočiti ni po ovakvoj vrućini.
SvetlanaVelmar-Janković
Kaže nam da nije mogla ni da primi ni da prihvati vest koju su javljali, od 25. marta ove godine, svi italijanski mediji: da se sa sopstvenom smrti sreo Antonio Tabuki, pisac neverovatne stvaralačke moći, autor za nju dragocenog romana „Tristano umire“.
- Svojevremeno nisam mogla da se odvojim od te knjige u kojoj se Tabuki, valjda najdublje i najpronicljivije od evropskih spisatelja, primicao i primakao onoj večnoj misteriji smrti - kaže književnica i akademik SANU.
Oblik njegovog pripovedanja, po njenim rečima, može se učiniti, u prvi mah, lako prepoznatljiv, nasleđen od prastarih vremena - ali to je varka, opasna zamka velikog igrača sa rečima.
- Jeste, jedan stari čovek, Tristan koji umire, nekada slavni borac protiv nacizma u Drugom svetskom ratu, pokušava da ispriča svome posetiocu, mladom piscu, agoniju svojih sećanja. Mislite da pogađate dalji tok pripovedanja - ne, to nije moguće! Tristanova, starčeva agonija sasvim je osobena iako je opštečovečanska: Tristano kida iz sebe izmešana svoja iskustva, sačuvana sa međa straha i ljubavi, izdaje i bola, iz samog ponora istine!
Sve je novo u toj naizgled starinski istkanoj pripovesti, a najviše rečenica Antonija Tabukija, neverovatna u jednostavnosti, u čudesnoj saglasnosti reči i ritmova reči, odjeka rečenica, dubinskog zvuka ljudske patnje.
- Tokom ovog proleća nisam stigla da se, uprkos suštinskoj želji, vratim Tabukiju, ali se nadam da ću sad, na Tari, moći da se dočepam njegovih knjiga koje nosim sa sobom. Svakako da njegove knjige nisu one „lake“ što se nose na odmor, ali jesu knjige koje hrane i jačaju svaku vrstu moralnog i estetičkog osećanja za koje nas osposobljava baš predah od svakodnevice. Sasvim sam sigurna da ću staviti, uz uzglavlje, pored „Tristano umire“ i druge Tabukijeve naslove: „Indijanski nokturno“, „Linija horizonta“, „Pereira tvrdi da“, „Rekvijem“ i, nezaobilaznu „Vreme brzo stari“. Čudo je kako se lako osećate posle druženja sa takozvanim teškim knjigama najboljih pisaca prošlog i sadašnjeg stoleća! Oni imaju, kao i Tabuki, šta da vam kažu - kaže Svetlana Velmar-Janković.
Slobodan Vladušić
Preporučuje „Rečnik pakla“ Kolena de Plansija, i to, kako kaže, iz dva razloga:
- U ovim paklenim vrućinama ne vidim bolju literaturu od Plansijevog rečnika. Drugi razlog je estetski: „Rečnik pakla“ sam čitao kao odličnu zbirku priča u kojoj je ljudska mašta upotrebila svu svoju moć da dočara najstrašniji prostor koji se može zamisliti. Mnoštvo junaka, mnoštvo priča, mogućnost da svakog dana pročitate dve-tri zaokružene odrednice o paklu, sve mi je to dosad pružilo puno uživanja. Osim toga, ova knjiga je napravila jedan paradoksalni krug: ono što nas je nekada plašilo, sada nas zabavlja. Čini mi se da važi i obratno: možda bi ono što nas zabavlja trebalo da nas plaši - kaže nam Vladušić.
Tomislav Marinković
Izbor je knjiga probranih eseja Morisa Meterlinka.
- Leto ne mora da bude doba samo za laku, relaksirajuću literaturu. I po vrelini možemo razmišljati o stvarima koje su važnije za naš život od puke letnje razonode i razbibrige.
Slično kazuju i „Eseji“ M. Meterlinka. Kako da život proživimo ozbiljno, u postojećoj lepoti, kako da svaki čovek za sebe pronađe posebnu mogućnost višeg života. Prava književnost i jeste uvek ozbiljna, a zabavu treba tražiti na letnjim festivalima muzike i piva - kaže nam Marinković.
Izvor: Večernje novosti