- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.981
Kako da izbegnete polne bolesti
Jedina potpuna zaštita od virusa je totalna apstinencija. Ipak, mnogo toga možete i sami da učinite kako biste sa što manje rizika i dalje uživali u seksu
1
Pre nego što „uskočite" u nečiji krevet, trebalo bi da imate otvoren i iskren razgovor o vašoj istoriji seksa, mogućim rizicima, ali i o tome kada se partner poslednji put testirao na polno prenosive bolesti. Međutim, čak i kada je utvrđeno da je partner HIV negativan, rizici i dalje postoje. Većina HIV testova može da otkrije virus samo tri do šest meseci po dobijanju infekcije, pa bi trebalo da partnera ispitate o seksualnoj prošlosti tokom poslednjih šest meseci. Evo pitanja na koja treba dati odgovore:
1. Da li si HIV pozitivan?
2. Da li si nekada bio pozitivan na neku polno prenosivu bolest? Ako jesi, da li se lečen?
3. Koliko si partnera promenio od poslednjeg testiranja na polno prenosive bolesti i HIV?
4. Da li si imao neku polno prenosivu bolest poslednjih šest meseci?
5. Ako ti je dijagnostikovan herpes ili genitalne bradavice, da li su bile vidljive? Da li si ih lečio?
6. Da li postoji rizik da si dobio HIV u zadnjih šest meseci?
7. Da li imaš nešto protiv korišćenja kondoma?
8. Da li si alergičan na lateks?
9. Da li koristiš bilo koji vid zaštite od trudnoće?
10. U kakvim seksualnim aktivnostima želiš da učestvuješ?
Iako se o polno prenosivim ili veneričnim bolestima ne priča često, stručnjaci upozoravaju da je broj obolelih poslednjih godina u porastu. To se posebno odnosi na mlađu populaciju, od 16 do 25 godina, kako zbog slabe informisanosti, tako i zbog pomeranja granice stupanja u seksualne odnose. Ne postoji tačan podatak koliko ljudi u Srbiji oboli od neke polno prenosive bolesti, ali se grubo procenjuje da skoro 20 odsto populacije boluje od neke vrste oboljenja, koju je dobio prenošenjem virusa ili bakterije seksualnim putem.
Neke polno prenosive bolesti, kao što su HIV, sifilis i gonoreja, raširenije su u nekim slojevima društva, ali to najčešće nema veze sa tim, već prvenstveno sa onim šta radite tokom seksualnog odnosa, odnosno, s kim to činite.
Infekcije su danas toliko rasprostranjene, ali i slabo vidljive, pa je izuzetno teško utvrditi ko je sve u rizičnoj grupi da „zaradi" neku polno prenosivu bolest. Mnogi prenosioci najčešće nemaju nikakvih simptoma, pa se samo na osnovu izgleda njihovih genitalija teško golim okom može utvrditi da li pate od neke bolesti. Većina ljudi ništa ne zna o herpesu, a slično je i sa humanim papiloma virusom, koji je potpuno nevidljiv. Hlamidija se takođe teško otkriva, ali ima razarajuće posledice po žene. Sem toga, tu je i HIV, koji često završava fatalno.
Polnu bolest možete dobiti preko telesne tečnosti, sluzokože, a nekada je dovoljan samo dodir sa inficirananom kožom, što je slučaj sa herpesom i genitalnim bradavicama, kod kojih često ni kondom ne pomaže.
Ako ste u monogamnoj vezi, pri čemu ste se oboje testirali na polno prenosive bolesti, može se reći da spadate u niskorizičnu grupu. Međutim, ako vaš partner možda i nije baš toliko veran koliko mislite, treba podsetiti da postoje neke bolesti za koje vaš partner i nije svestan da ih nosi. Seksualno aktivnim ljudima najveći rizik preti od humanog papiloma virusa, herpesa i hlamidije.
Dobra vest u vezi sa humanim papiloma virusom jeste da je skoro većina od 100 vrsti ovog virusa potpuno bezopasna, ali tridesetak preti da izazove rak grlića materice. Pretkancerozno stanje se lako utvrđuje „papa" testom i lako se leči ukoliko se otkrije na vreme. Ovi virusi izazivaju i genitalne bradavice ili kondilome, koji se pojavljuju kao mala bolna ispupčenja. Leče se sredstvima koja se nanose na kožu, spaljivanjem ili injekcijama, a ako je potrebno mogu se otkloniti i hirurški.
Herpes je bolna infekcija, a kod jednog broja onih koji su ga imali može se pojaviti ponovo, jer virus ostaje u telu i posle izlečenja. Karakterišu ga bolni plikovi, pa čak i otvorene rane u predelu genitalija, a prethodi im svrab i peckanje na nogama, butinama i genitalijama. Iako se herpes leči kao i svaka druga kožna bolest, pri čemu mnogi nemaju posebnih posledica nakon toga, rizičan je za trudnice, jer se virus može preneti i na bebu.
Hlamidija je najčešća od svih polno prenosivih bolesti. Problem je što ne izaziva nikakve simptome, a može biti veoma destruktivna po reproduktivne organe i opšte zdravlje ako se ne otkrije i ne leči na vreme. Dijagnoza se uzima uzimanjem uzorka sa genitalija i uzimanjem krvi. Leči se antibioticima, a može biti i jedan od najčešćih uzročnika steriliteta.
Totalna apstinencija je jedini način za 100 odsto sigurnosti, ali je to za većinu nerealno. Uz pomoć nekoliko strategija i jednostavnih načina možete povećati bezbednost, pri čemu ne morate žrtvovati seksualni život. Koristite kondom - to je prvi i najbolji način odbrane. Koristite zaštitu od lateksa (ako ste alergični na lateks, koristite one od poliuretana) svaki put kada imate seks. To znači da bi kondom trebalo da stavljate ne samo na penis, već i kada koristite igračke za seks, ali i da stavljate rukavice od lateksa na ruke, a prilikom oralnog seksa koristite dentalnu zaštitu za vaginu i anus. Razgovarajte - bezbedan seks podrazumeva da razgovarate sa vašim partnerom, diskutujete o aktivnostima i zajedno donosite odluke. Testirajte se - redovno idite kod lekara kako biste bili sigurni u svoje zdravlje.
A.M.
Press
Jedina potpuna zaštita od virusa je totalna apstinencija. Ipak, mnogo toga možete i sami da učinite kako biste sa što manje rizika i dalje uživali u seksu
1
Pre nego što „uskočite" u nečiji krevet, trebalo bi da imate otvoren i iskren razgovor o vašoj istoriji seksa, mogućim rizicima, ali i o tome kada se partner poslednji put testirao na polno prenosive bolesti. Međutim, čak i kada je utvrđeno da je partner HIV negativan, rizici i dalje postoje. Većina HIV testova može da otkrije virus samo tri do šest meseci po dobijanju infekcije, pa bi trebalo da partnera ispitate o seksualnoj prošlosti tokom poslednjih šest meseci. Evo pitanja na koja treba dati odgovore:
1. Da li si HIV pozitivan?
2. Da li si nekada bio pozitivan na neku polno prenosivu bolest? Ako jesi, da li se lečen?
3. Koliko si partnera promenio od poslednjeg testiranja na polno prenosive bolesti i HIV?
4. Da li si imao neku polno prenosivu bolest poslednjih šest meseci?
5. Ako ti je dijagnostikovan herpes ili genitalne bradavice, da li su bile vidljive? Da li si ih lečio?
6. Da li postoji rizik da si dobio HIV u zadnjih šest meseci?
7. Da li imaš nešto protiv korišćenja kondoma?
8. Da li si alergičan na lateks?
9. Da li koristiš bilo koji vid zaštite od trudnoće?
10. U kakvim seksualnim aktivnostima želiš da učestvuješ?
Iako se o polno prenosivim ili veneričnim bolestima ne priča često, stručnjaci upozoravaju da je broj obolelih poslednjih godina u porastu. To se posebno odnosi na mlađu populaciju, od 16 do 25 godina, kako zbog slabe informisanosti, tako i zbog pomeranja granice stupanja u seksualne odnose. Ne postoji tačan podatak koliko ljudi u Srbiji oboli od neke polno prenosive bolesti, ali se grubo procenjuje da skoro 20 odsto populacije boluje od neke vrste oboljenja, koju je dobio prenošenjem virusa ili bakterije seksualnim putem.
Neke polno prenosive bolesti, kao što su HIV, sifilis i gonoreja, raširenije su u nekim slojevima društva, ali to najčešće nema veze sa tim, već prvenstveno sa onim šta radite tokom seksualnog odnosa, odnosno, s kim to činite.
Infekcije su danas toliko rasprostranjene, ali i slabo vidljive, pa je izuzetno teško utvrditi ko je sve u rizičnoj grupi da „zaradi" neku polno prenosivu bolest. Mnogi prenosioci najčešće nemaju nikakvih simptoma, pa se samo na osnovu izgleda njihovih genitalija teško golim okom može utvrditi da li pate od neke bolesti. Većina ljudi ništa ne zna o herpesu, a slično je i sa humanim papiloma virusom, koji je potpuno nevidljiv. Hlamidija se takođe teško otkriva, ali ima razarajuće posledice po žene. Sem toga, tu je i HIV, koji često završava fatalno.
Polnu bolest možete dobiti preko telesne tečnosti, sluzokože, a nekada je dovoljan samo dodir sa inficirananom kožom, što je slučaj sa herpesom i genitalnim bradavicama, kod kojih često ni kondom ne pomaže.
Ako ste u monogamnoj vezi, pri čemu ste se oboje testirali na polno prenosive bolesti, može se reći da spadate u niskorizičnu grupu. Međutim, ako vaš partner možda i nije baš toliko veran koliko mislite, treba podsetiti da postoje neke bolesti za koje vaš partner i nije svestan da ih nosi. Seksualno aktivnim ljudima najveći rizik preti od humanog papiloma virusa, herpesa i hlamidije.
Dobra vest u vezi sa humanim papiloma virusom jeste da je skoro većina od 100 vrsti ovog virusa potpuno bezopasna, ali tridesetak preti da izazove rak grlića materice. Pretkancerozno stanje se lako utvrđuje „papa" testom i lako se leči ukoliko se otkrije na vreme. Ovi virusi izazivaju i genitalne bradavice ili kondilome, koji se pojavljuju kao mala bolna ispupčenja. Leče se sredstvima koja se nanose na kožu, spaljivanjem ili injekcijama, a ako je potrebno mogu se otkloniti i hirurški.
Herpes je bolna infekcija, a kod jednog broja onih koji su ga imali može se pojaviti ponovo, jer virus ostaje u telu i posle izlečenja. Karakterišu ga bolni plikovi, pa čak i otvorene rane u predelu genitalija, a prethodi im svrab i peckanje na nogama, butinama i genitalijama. Iako se herpes leči kao i svaka druga kožna bolest, pri čemu mnogi nemaju posebnih posledica nakon toga, rizičan je za trudnice, jer se virus može preneti i na bebu.
Hlamidija je najčešća od svih polno prenosivih bolesti. Problem je što ne izaziva nikakve simptome, a može biti veoma destruktivna po reproduktivne organe i opšte zdravlje ako se ne otkrije i ne leči na vreme. Dijagnoza se uzima uzimanjem uzorka sa genitalija i uzimanjem krvi. Leči se antibioticima, a može biti i jedan od najčešćih uzročnika steriliteta.
Totalna apstinencija je jedini način za 100 odsto sigurnosti, ali je to za većinu nerealno. Uz pomoć nekoliko strategija i jednostavnih načina možete povećati bezbednost, pri čemu ne morate žrtvovati seksualni život. Koristite kondom - to je prvi i najbolji način odbrane. Koristite zaštitu od lateksa (ako ste alergični na lateks, koristite one od poliuretana) svaki put kada imate seks. To znači da bi kondom trebalo da stavljate ne samo na penis, već i kada koristite igračke za seks, ali i da stavljate rukavice od lateksa na ruke, a prilikom oralnog seksa koristite dentalnu zaštitu za vaginu i anus. Razgovarajte - bezbedan seks podrazumeva da razgovarate sa vašim partnerom, diskutujete o aktivnostima i zajedno donosite odluke. Testirajte se - redovno idite kod lekara kako biste bili sigurni u svoje zdravlje.
A.M.
Press