Član
- Učlanjen(a)
- 27.11.2009
- Poruka
- 1.306
Kad zglobovi zaškripe
Prvenstveno bolest muškaraca i to sredovečnih, a kod žena giht obično počinje tek u menopauzi. Giht ili urički artritis pripada grupi metaboličkih oboljenja zglobova, koji bivaju oštećeni taloženjem kristala mokraćne kiseline.
Piše: dr Tatjana Jović, reumatolog
Dom zdravlja "Dr Ristić"
To je jedna od najčešće opisivanih bolesti kod ljudi. Prvi put je spominje još u petom veku pre nove ere Hipokrat. Osnovni poremećaj je povišena vrednost mokraćne kiseline u krvi (hiperuratemija).
Mokraćna kiselina se javlja u organizmu čoveka kao krajnji produkt razgradnje purina. Purini su jedinjenja koja se prirodno nalaze u našem organizmu kao i u nekim namirnicama - meso divljači, suhomesnati proizvodi, džigerica, rečna riba, morski plodovi... Hiperuratemija se može javiti zbog njenog pojačanog stvaranja, smanjenog izlučivanja putem bubrega ili kombinacijom ova dva poremećaja.
U višku mokraćne kiseline u krvi dolazi do stvaranja kristala, koji izazivaju zapaljenski proces u zglobovima što se manifestuje bolom, crvenilom i otokom zgloba. Tipično se napad gihta javlja na palcu stopala, ali može zahvatiti bilo koji zglob - skočni, koleno, šake, lakat... Bolovi su veoma jaki, često praćeni povišenom telesnom temperaturom, groznicom i malaksalošću. Napad traje sedam do 14 dana, postepeno se smiruje, ali ima tendenciju ponavljanja. Najčešće između prvog i narednog ataka prođe i par godina, ali se potom napadi ponavljaju u sve kraćim vremenskim intervalima.
Nelečeni artritis može dovesti do ozbiljnog oštećenja zglobova, deformiteta i invalidnosti. Ono što dodatno komplikuje tok i ishod bolesti je taloženje kristala mokraćne kiseline u drugim tkivima - koži, hrskavicama, tetivama, oku, srcu, a jedna od najozbiljnjijih posledica je taloženje u tkivu bubrega i mokraćnim kanalima, gde dolazi do stvaranja bubrežnih kamenčića ili
trajnog oštećenja funkcije bubrega.
Bolest kraljeva
Giht je prvenstveno bolest muškaraca i to sredovečnih, ređi je kod mlađih, dok kod žena obično počinje tek u menopauzi. Genetska sklonost definitivno postoji, ali se može javiti i kod ljudi u čijim porodicama nema obolelih. Ranije se nazivala "bolešću bogatih ili kraljeva", jer se obično javlja kod ljudi koji su skloni preterivanju u hrani i piću. Namirnice, koja potenciraju napad gihta su razne vrste mesa - divljač, rečna riba, rakovi, školjke, lignje, sardine, svinjsko i goveđe meso, posebno roštiljsko, pileća kožica, iznutrice, suhomesnati proizvodi. Alkoholna pića, naročito pivo ili crno vino, su poznati provocirajući faktori. Giht se češće javlja kod ljudi koji već pate od nekih hroničnih bolesti-povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće, gojaznost. Prethodna infekcija, operacija ili stresna situacija kod predisponiranih ljudi takođe može dovesti do napada.
Akutni napad se najčešće leči nekim od protivupalnih lekova - kao što je, na primer, diklofenak, ponekad i malim dozama kortikosteroidnih preparata. Tek po smirivanju zapaljenskog procesa i praćenjem vrednosti mokraćne kiseline u krvi i u urinu, može se uvesti i lek koji smanjuje vrednosti mokraćne kiseline, a samim tim i mogućnost stvaranja kristala i njihovog taloženja. Terapija je obično doživotna.
Sem lekova, ključna je promena stila života - redukcija telesne težine, izbegavanje hrane i alkoholnih pića koji potenciraju napad, unos dosta voća i povrća (posebno korenastog - šargarepa, cvekla, rotkvice), jabuka, limuna... Svakodnevno se mora unositi bar 2,5 litre tečnosti - vode, voćnih sokova i kompota. Ustanovljeno je da dovoljno vitamina C (1500 mg dnevno) može da prevenira napade. Tok i prognoza bolesti su individualni, bolest je teža ukoliko se javi kod mlađih osoba ili kod onih gde već postoje druga hronična oboljenja.
Preporuke za ishranu
Meso i proizvodi od mesa: Zabranjeno - svinjsko, goveđe, jagnjeće, belo ćureće, guščije i pačije meso, divljač (fazani, jarebice), sardine, inćuni, pastrmka, haringa, školjke, rakovi, jastog, kavijar, iznutrice (jetra, bubrezi, jezik), salame, slanina, kobasice, a šunka se može povremeno uzimati u manjim količinama (sto grama dnevno). Dozvoljeno - manje količine teletine, junetine, piletine (bez kožice), slatkovodne i morske ribe uz uslov da se odstrane masni delovi. Dnevni unos mesa - 100-200 grama, jaja četiri do pet nedeljno.
Mleko i mlečni proizvodi: Zabranjeno - punomasno mleko i sirevi, posebno konzervisani sirevi. Dozvoljeno - mleko, jogurt, kiselo mleko, svež kravlji (mladi) sir, polumasni sir, maslac.
Hleb i žitarice: Zabranjeno - kvasac (pivski i pekarski), kukuruzni hleb, a ražani uzimati povremeno u manjim količinama. Dozvoljeno - 150 grama belog hleba dnevno, pecivo, tost hleb, dvopek, pšenične klice, testenina, pirinač.
Voće i povrće: Zabranjeno - pasulj, sočivo, špargla, krompir pržen na masti, karfiol, a pečurke, spanać i grašak su dozvoljeni u umerenim količinama.Dozvoljeno - sve ostale vrste voća i povrća, posebno se preporučuje korenasto povrće (šargarepa, cvekla, repa, rotkvice, celer), paradajz, krastavac, tikvice, kuvani krompir, zelje, jabuke, limun.
Masti i ulja: Zabranjena je mast životinjskog porekla, a dozvoljena mast biljnog porekla.
Zbogom čokoladi
Zabranjeni su čokolada i kakao, dozvoljeni med, džem i šećer do 50 grama dnevno. Takođe, zabranjene su sve vrste alkoholnih pića (posebno crno vino i pivo), a kafu i čaj uzimati povremeno u manjim količinama, ali izbegavati ruski i kineski čaj. Dozvoljene su sve vrste voćnih sokova, kompota - poželjan dnevni unos tečnosti je tri litre.
Prvenstveno bolest muškaraca i to sredovečnih, a kod žena giht obično počinje tek u menopauzi. Giht ili urički artritis pripada grupi metaboličkih oboljenja zglobova, koji bivaju oštećeni taloženjem kristala mokraćne kiseline.
Piše: dr Tatjana Jović, reumatolog
Dom zdravlja "Dr Ristić"
Mokraćna kiselina se javlja u organizmu čoveka kao krajnji produkt razgradnje purina. Purini su jedinjenja koja se prirodno nalaze u našem organizmu kao i u nekim namirnicama - meso divljači, suhomesnati proizvodi, džigerica, rečna riba, morski plodovi... Hiperuratemija se može javiti zbog njenog pojačanog stvaranja, smanjenog izlučivanja putem bubrega ili kombinacijom ova dva poremećaja.
U višku mokraćne kiseline u krvi dolazi do stvaranja kristala, koji izazivaju zapaljenski proces u zglobovima što se manifestuje bolom, crvenilom i otokom zgloba. Tipično se napad gihta javlja na palcu stopala, ali može zahvatiti bilo koji zglob - skočni, koleno, šake, lakat... Bolovi su veoma jaki, često praćeni povišenom telesnom temperaturom, groznicom i malaksalošću. Napad traje sedam do 14 dana, postepeno se smiruje, ali ima tendenciju ponavljanja. Najčešće između prvog i narednog ataka prođe i par godina, ali se potom napadi ponavljaju u sve kraćim vremenskim intervalima.
Nelečeni artritis može dovesti do ozbiljnog oštećenja zglobova, deformiteta i invalidnosti. Ono što dodatno komplikuje tok i ishod bolesti je taloženje kristala mokraćne kiseline u drugim tkivima - koži, hrskavicama, tetivama, oku, srcu, a jedna od najozbiljnjijih posledica je taloženje u tkivu bubrega i mokraćnim kanalima, gde dolazi do stvaranja bubrežnih kamenčića ili
trajnog oštećenja funkcije bubrega.
Bolest kraljeva
Giht je prvenstveno bolest muškaraca i to sredovečnih, ređi je kod mlađih, dok kod žena obično počinje tek u menopauzi. Genetska sklonost definitivno postoji, ali se može javiti i kod ljudi u čijim porodicama nema obolelih. Ranije se nazivala "bolešću bogatih ili kraljeva", jer se obično javlja kod ljudi koji su skloni preterivanju u hrani i piću. Namirnice, koja potenciraju napad gihta su razne vrste mesa - divljač, rečna riba, rakovi, školjke, lignje, sardine, svinjsko i goveđe meso, posebno roštiljsko, pileća kožica, iznutrice, suhomesnati proizvodi. Alkoholna pića, naročito pivo ili crno vino, su poznati provocirajući faktori. Giht se češće javlja kod ljudi koji već pate od nekih hroničnih bolesti-povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene masnoće, gojaznost. Prethodna infekcija, operacija ili stresna situacija kod predisponiranih ljudi takođe može dovesti do napada.
Akutni napad se najčešće leči nekim od protivupalnih lekova - kao što je, na primer, diklofenak, ponekad i malim dozama kortikosteroidnih preparata. Tek po smirivanju zapaljenskog procesa i praćenjem vrednosti mokraćne kiseline u krvi i u urinu, može se uvesti i lek koji smanjuje vrednosti mokraćne kiseline, a samim tim i mogućnost stvaranja kristala i njihovog taloženja. Terapija je obično doživotna.
Sem lekova, ključna je promena stila života - redukcija telesne težine, izbegavanje hrane i alkoholnih pića koji potenciraju napad, unos dosta voća i povrća (posebno korenastog - šargarepa, cvekla, rotkvice), jabuka, limuna... Svakodnevno se mora unositi bar 2,5 litre tečnosti - vode, voćnih sokova i kompota. Ustanovljeno je da dovoljno vitamina C (1500 mg dnevno) može da prevenira napade. Tok i prognoza bolesti su individualni, bolest je teža ukoliko se javi kod mlađih osoba ili kod onih gde već postoje druga hronična oboljenja.
Preporuke za ishranu
Meso i proizvodi od mesa: Zabranjeno - svinjsko, goveđe, jagnjeće, belo ćureće, guščije i pačije meso, divljač (fazani, jarebice), sardine, inćuni, pastrmka, haringa, školjke, rakovi, jastog, kavijar, iznutrice (jetra, bubrezi, jezik), salame, slanina, kobasice, a šunka se može povremeno uzimati u manjim količinama (sto grama dnevno). Dozvoljeno - manje količine teletine, junetine, piletine (bez kožice), slatkovodne i morske ribe uz uslov da se odstrane masni delovi. Dnevni unos mesa - 100-200 grama, jaja četiri do pet nedeljno.
Mleko i mlečni proizvodi: Zabranjeno - punomasno mleko i sirevi, posebno konzervisani sirevi. Dozvoljeno - mleko, jogurt, kiselo mleko, svež kravlji (mladi) sir, polumasni sir, maslac.
Hleb i žitarice: Zabranjeno - kvasac (pivski i pekarski), kukuruzni hleb, a ražani uzimati povremeno u manjim količinama. Dozvoljeno - 150 grama belog hleba dnevno, pecivo, tost hleb, dvopek, pšenične klice, testenina, pirinač.
Voće i povrće: Zabranjeno - pasulj, sočivo, špargla, krompir pržen na masti, karfiol, a pečurke, spanać i grašak su dozvoljeni u umerenim količinama.Dozvoljeno - sve ostale vrste voća i povrća, posebno se preporučuje korenasto povrće (šargarepa, cvekla, repa, rotkvice, celer), paradajz, krastavac, tikvice, kuvani krompir, zelje, jabuke, limun.
Masti i ulja: Zabranjena je mast životinjskog porekla, a dozvoljena mast biljnog porekla.
Zbogom čokoladi
Zabranjeni su čokolada i kakao, dozvoljeni med, džem i šećer do 50 grama dnevno. Takođe, zabranjene su sve vrste alkoholnih pića (posebno crno vino i pivo), a kafu i čaj uzimati povremeno u manjim količinama, ali izbegavati ruski i kineski čaj. Dozvoljene su sve vrste voćnih sokova, kompota - poželjan dnevni unos tečnosti je tri litre.