- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Kad telo ne sluša mozak
I. Stanojević | 15. decembar 2010. 12:28 | Večernje novosti
Nevoljne kretnje mogu da se pojave samostalno, ili kao deo kompleksnijeg oboljenja
Tremor, horea, balizam, distonija, mioklonus i tikovi, nazivi su za različite vrste pokreta, koji nisu posledica naše volje. Na njihovo pojavljivanje utiče mehanizam, manje-više poznat neurolozima. Terapija je sa sličnim, „mešanim“ uspehom: kod nekih oblika, efekat je manji, kod drugih veći.
Najsloženija je situacija kad je nevoljni pokret deo kompleksnijeg oboljenja. Takav je, recimo, slučaj sa tremorom. Može da se javi u rukama, nogama, a postoje i tremor glave, brade, glasa.
- Za tremor - ritmično trešenje dela tela - vezana je jedna od najvećih zabluda - kaže akademik Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju KC Srbije. - Ovaj nevoljni pokret nije, kako se to najčešće misli, obavezan pratilac Parkinsonove bolesti. Javlja se, naime, samo u 75 odsto slučajeva na samom početku bolesti. Statistički posmatrano, ukoliko je tremor prisutan, radi se o blažoj formi Parkinsonove bolesti.
S druge strane, ističe naš sagovornik, ne potiče ni svaki tremor od Parkinsona. U starijem životnom dobu, neretko se javlja tremor glave, ili tremor ruke, kad se, recimo, drži šoljica kafe. To je takozovani esencijalni tremor, koji nema veze sa Parkinsonovom bolešću, a najčešće se, pogrešno, njoj pripisuje.
- U nevoljne pokrete spada i distonija: abnormalni položaji sa povremnim trzajima ruku, nogu, trupa i drugo, kao i karakteristično držanje glave na jednu stranu (tortikolis), u narodu poznato kao krivošija - kaže akademik Kostić. - Grčevito stezanje očnih kapaka (bleforospazam), ili grč u šaci, prilikom pisanja (grafospazam), takođe su oblici ispoljavanja distonije. Ona može da zahvati i veći deo tela ili celo telo.
Po oceni neurologa, najfascinantniji poremećaj pokreta je balizam. Karakterišu ga snažni nevoljni pokreti velikih amplituda, koji podsećaju na pokrete bacača diska, a prvenstveno zahvataju mišiće ruku i nogu. Bolesnik nevoljno udara ekstremitetima u zid, ivice kreveta, ili druge predmete oko sebe. Pri tome ponekad pokreće celo telo i, neretko se povređuje, a može čak da polomi ruku ili nogu. Ukoliko se ovi pokreti manifestuju samo na jednoj strani tela, radi se o hemibalizmu. Najčešći uzrok naglo nastalog hemibalizma je cerebrovaskularna bolest, recimo, moždani udar.
Tikovi su jedna od najčešćih neuropsihijatrijskih bolesti detinjstva. Brojni pokazatelji govore da postoji organska, čak i genetska predispozicija za pojavu ove hronične bolesti. Tikovi se vremenom menjaju, a manifestuju se i ispuštanjem glasova, ili čak složenih rečenica. Ponekad su praćeni i potrebom za izgovaranjem vulgarnosti. Često su u pitanju deca, koja imaju problema sa koncentracijom, kasnije se javljaju takozvani opsesivno-kompulzivni poremećaji. Članovi iste porodice mogu da se „podele“ tako da jedni imaju tikove, a drugi opsesivno-kompulzivne poremećaje.
Tikovi mogu da budu ventil za unutrašnju nervozu, koje čovek i ne mora da bude svestan.
Na pitanje koliko nevoljni pokreti imaju veze sa našim manjkom samopouzdanja tokom komunikacije sa okruženjem, akademik Kostić kaže da verovatno imaju, jer, smanjujući anksioznost, omogućavaju kvalitetniju komunikaciju sa okolinom.
LEČENJE PACIJENATA
TERAPIJA kojoj se podvrgavaju pacijenti oboleli od ovih oboljenja, praktično ne usporava napredovanje bolesti, nego lekovi mahom samo ublažavaju simptome. Esencijalni tremor, koji nije povezan sa Parkinsonovom bolešću, na primer, ne leči se uvek.
Ova vrsta nevoljnih pokreta može da se ublaži promenom načina života, kao što je, recimo, nošenje tegova za ruke, primena raznih relaksacionih tehnika. Kad je reč o farmakološkom pristupu, u pitanju su, između ostalih, betablokatori, na primer, propranolol i blokatori kalcijumovih kanala. Pomažu i lekovi za smirenje. Moguće je i hirurško lečenje.
Ostali vidovi ispoljavanja nevoljnih pokreta tretiraju se antidepresivima, antipsihoticima, neurolepticima, takozvanim antagonistima dopaminskih receptora i blokatorima preuzimanja serotonina.
I. Stanojević | 15. decembar 2010. 12:28 | Večernje novosti
Nevoljne kretnje mogu da se pojave samostalno, ili kao deo kompleksnijeg oboljenja
Tremor, horea, balizam, distonija, mioklonus i tikovi, nazivi su za različite vrste pokreta, koji nisu posledica naše volje. Na njihovo pojavljivanje utiče mehanizam, manje-više poznat neurolozima. Terapija je sa sličnim, „mešanim“ uspehom: kod nekih oblika, efekat je manji, kod drugih veći.
Najsloženija je situacija kad je nevoljni pokret deo kompleksnijeg oboljenja. Takav je, recimo, slučaj sa tremorom. Može da se javi u rukama, nogama, a postoje i tremor glave, brade, glasa.
- Za tremor - ritmično trešenje dela tela - vezana je jedna od najvećih zabluda - kaže akademik Vladimir Kostić, direktor Klinike za neurologiju KC Srbije. - Ovaj nevoljni pokret nije, kako se to najčešće misli, obavezan pratilac Parkinsonove bolesti. Javlja se, naime, samo u 75 odsto slučajeva na samom početku bolesti. Statistički posmatrano, ukoliko je tremor prisutan, radi se o blažoj formi Parkinsonove bolesti.
S druge strane, ističe naš sagovornik, ne potiče ni svaki tremor od Parkinsona. U starijem životnom dobu, neretko se javlja tremor glave, ili tremor ruke, kad se, recimo, drži šoljica kafe. To je takozovani esencijalni tremor, koji nema veze sa Parkinsonovom bolešću, a najčešće se, pogrešno, njoj pripisuje.
- U nevoljne pokrete spada i distonija: abnormalni položaji sa povremnim trzajima ruku, nogu, trupa i drugo, kao i karakteristično držanje glave na jednu stranu (tortikolis), u narodu poznato kao krivošija - kaže akademik Kostić. - Grčevito stezanje očnih kapaka (bleforospazam), ili grč u šaci, prilikom pisanja (grafospazam), takođe su oblici ispoljavanja distonije. Ona može da zahvati i veći deo tela ili celo telo.
Po oceni neurologa, najfascinantniji poremećaj pokreta je balizam. Karakterišu ga snažni nevoljni pokreti velikih amplituda, koji podsećaju na pokrete bacača diska, a prvenstveno zahvataju mišiće ruku i nogu. Bolesnik nevoljno udara ekstremitetima u zid, ivice kreveta, ili druge predmete oko sebe. Pri tome ponekad pokreće celo telo i, neretko se povređuje, a može čak da polomi ruku ili nogu. Ukoliko se ovi pokreti manifestuju samo na jednoj strani tela, radi se o hemibalizmu. Najčešći uzrok naglo nastalog hemibalizma je cerebrovaskularna bolest, recimo, moždani udar.
Tikovi su jedna od najčešćih neuropsihijatrijskih bolesti detinjstva. Brojni pokazatelji govore da postoji organska, čak i genetska predispozicija za pojavu ove hronične bolesti. Tikovi se vremenom menjaju, a manifestuju se i ispuštanjem glasova, ili čak složenih rečenica. Ponekad su praćeni i potrebom za izgovaranjem vulgarnosti. Često su u pitanju deca, koja imaju problema sa koncentracijom, kasnije se javljaju takozvani opsesivno-kompulzivni poremećaji. Članovi iste porodice mogu da se „podele“ tako da jedni imaju tikove, a drugi opsesivno-kompulzivne poremećaje.
Tikovi mogu da budu ventil za unutrašnju nervozu, koje čovek i ne mora da bude svestan.
Na pitanje koliko nevoljni pokreti imaju veze sa našim manjkom samopouzdanja tokom komunikacije sa okruženjem, akademik Kostić kaže da verovatno imaju, jer, smanjujući anksioznost, omogućavaju kvalitetniju komunikaciju sa okolinom.
LEČENJE PACIJENATA
TERAPIJA kojoj se podvrgavaju pacijenti oboleli od ovih oboljenja, praktično ne usporava napredovanje bolesti, nego lekovi mahom samo ublažavaju simptome. Esencijalni tremor, koji nije povezan sa Parkinsonovom bolešću, na primer, ne leči se uvek.
Ova vrsta nevoljnih pokreta može da se ublaži promenom načina života, kao što je, recimo, nošenje tegova za ruke, primena raznih relaksacionih tehnika. Kad je reč o farmakološkom pristupu, u pitanju su, između ostalih, betablokatori, na primer, propranolol i blokatori kalcijumovih kanala. Pomažu i lekovi za smirenje. Moguće je i hirurško lečenje.
Ostali vidovi ispoljavanja nevoljnih pokreta tretiraju se antidepresivima, antipsihoticima, neurolepticima, takozvanim antagonistima dopaminskih receptora i blokatorima preuzimanja serotonina.