- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
кад привлачно постане одбојно
на то какву особу неко бира за свог партнера може пресудно да утиче то какву слику о себи има онај ко бира. још је фројд установио да људи који су задовољни собом бирају такве партнере који личе на њих, а да људи који сматрају да немају неке особине које су им важне, па су незадовољни собом, бирају такве партнере који управо те особине имају добро развијене. и филозоф шопенхауер је сматрао да у људима постоји нека унутрашња сила – геније врсте – која утиче да се међусобно привлаче разлике. веровао је да у људима постоји несвесна тежња ка складном потомству због које ће, на пример, веома ниска жена бити привучена високим мушкарцем, или мушкарац, који није леп, веома лепом женом.
без обзира на то шта је довело до почетног међусобног привлачења две особе, данас знамо и одговор на оно друго питање: ко дуго остаје заједно? они људи који међусобно деле погледе на важна животна питања. у том случају њихова љубавна веза или брак имају мали потенцијал за раскид или развод.
код неких веза које су настале „привлачењем разлика” опажамо занимљиву појаву претварања позитивног у негативно: да управо она особина која је на почетку везе била занимљива и због тога позитивна, важна и привлачна, касније током развоја везе постаје истој особи негативна и одбојна.
партнер који је на почетку био привлачан зато што је виђен као смирен и сталожен касније постане виђен као неко ко је досадан и пасиван. партнер који је на почетку био духовит и забаван постаје инфантилан и неодговоран. неко ко је био топао и емотиван постаје неконтролисан и импулсиван; рационалан постаје хладан и бездушан; одговоран и пажљив постаје контролишући и љубоморан; итд.
изневерена очекивања чине да слатка разлика постане горка. можда особа несвесно очекује да је љубав спајање две различите половине у заједничку, идеалну целину, тако да оно што нема она мора имати партнер. некада особа очекује да ће уз партнера и сама развити дату особину или се спасилачки нада да ће помоћи партнеру да се промени и превазиђе свој недостатак. некада бира размишљајући у крајностима, без свести да постоји и супротна грешка, претеривање у супротном правцу. и зато долази до разочарања.
уместо да своје умишљене слабости и недостатке покушавамо да компензујемо особинама партнера, подигнимо поглед са друге особе и сагледајмо како желимо да живимо свој живот. након тога лакше ћемо тражити и пронаћи особу која се уклапа у наш животни концепт. и увид да неко не може бити партнер у таквом животу довољан је да себе поштедимо несрећне љубавне приче.
зоран миливојевић
oбјављено: 12.02.2011.
извор: политика
на то какву особу неко бира за свог партнера може пресудно да утиче то какву слику о себи има онај ко бира. још је фројд установио да људи који су задовољни собом бирају такве партнере који личе на њих, а да људи који сматрају да немају неке особине које су им важне, па су незадовољни собом, бирају такве партнере који управо те особине имају добро развијене. и филозоф шопенхауер је сматрао да у људима постоји нека унутрашња сила – геније врсте – која утиче да се међусобно привлаче разлике. веровао је да у људима постоји несвесна тежња ка складном потомству због које ће, на пример, веома ниска жена бити привучена високим мушкарцем, или мушкарац, који није леп, веома лепом женом.
без обзира на то шта је довело до почетног међусобног привлачења две особе, данас знамо и одговор на оно друго питање: ко дуго остаје заједно? они људи који међусобно деле погледе на важна животна питања. у том случају њихова љубавна веза или брак имају мали потенцијал за раскид или развод.
код неких веза које су настале „привлачењем разлика” опажамо занимљиву појаву претварања позитивног у негативно: да управо она особина која је на почетку везе била занимљива и због тога позитивна, важна и привлачна, касније током развоја везе постаје истој особи негативна и одбојна.
партнер који је на почетку био привлачан зато што је виђен као смирен и сталожен касније постане виђен као неко ко је досадан и пасиван. партнер који је на почетку био духовит и забаван постаје инфантилан и неодговоран. неко ко је био топао и емотиван постаје неконтролисан и импулсиван; рационалан постаје хладан и бездушан; одговоран и пажљив постаје контролишући и љубоморан; итд.
изневерена очекивања чине да слатка разлика постане горка. можда особа несвесно очекује да је љубав спајање две различите половине у заједничку, идеалну целину, тако да оно што нема она мора имати партнер. некада особа очекује да ће уз партнера и сама развити дату особину или се спасилачки нада да ће помоћи партнеру да се промени и превазиђе свој недостатак. некада бира размишљајући у крајностима, без свести да постоји и супротна грешка, претеривање у супротном правцу. и зато долази до разочарања.
уместо да своје умишљене слабости и недостатке покушавамо да компензујемо особинама партнера, подигнимо поглед са друге особе и сагледајмо како желимо да живимо свој живот. након тога лакше ћемо тражити и пронаћи особу која се уклапа у наш животни концепт. и увид да неко не може бити партнер у таквом животу довољан је да себе поштедимо несрећне љубавне приче.
зоран миливојевић
oбјављено: 12.02.2011.
извор: политика