Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Jovan Jovanović Zmaj

Diskusija u 'Književnost' započeta od Ana_ana, 11.10.2009.

  1. Ana_ana

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.046
    Zahvala:
    6.696
    Pol:
    Ženski
    Jovan Jovanović Zmaj(1833-1904)


    [​IMG]


    Život i delo

    Jovan Jovanović Zmaj je najplodniji srpski pesnik iz druge polovine XIX veka. Njegovo pesničko delo je široka i verna slika narodnog života iz jednog burnog perioda naše nacionalne istorije. Stalna aktivnost u društvenom životu omogućila je Zmaju da kroz pedesetogodišnji književni rad postane najverniji književni tumač oslobodilačkih težnji narodnih masa.


    Rodio se 24. novembra 1833. u Novom Sadu, u jednoj od uglednih građanskih porodica. Osnovnu školu završio je u Novom sadu, a zatim je tu počeo gimnaziju, koju je zatim nastavio u Halašu i Požunu. Posle završene gimnazije, studirao je pravne nauke u Pešti, Pragu i Beču. Za njegovo konačno književno i političko obrazovanje od posebnog značaja bio je boravak u Beču, gde su se okupljali mnogi kulturni i politički radnici iz svih južnoslovenskih pokrajina.
    Posle završenih studija, Zmaj se vraća u Novi Sad (1860), i postaje činovnik u novosadskom magistratu. Tu se upoznaje sa Ružom Ličanin i među njima se razvija iskrena i nežna ljubav koja će se uskoro završiti brakom. Ova ljubav i srećan porodični život nadahnuće Zmaja da napiše poznati ciklus pesama pod nazivom Đulići.
    1870. godine, Zmaj završava medicinske studije, vraća se u Novi Sad i tu započinje lekarsku praksu. Ovde ga ubrzo stiže i teška porodična nesreća: umiru mu deca, a najzad i žena Ruža. Iz ove njegove porodične drame, rodio se niz potresnih elegičnih pesama, objavljenih kasnije pod nazivom Đulići uveoci. Posle smrti svoje dece Zmaj je počeo intenzivnije da se bavi dečijom poezijom, mada je i ranije sarađivao sa dečijim listovima koji su pokretani u Novom Sadu.
    Zmajevo književno delo je veoma obimno. Izdao je sledeće zbirke pesama: Đulići (1864); Sve dojakošnje pesme (1871); Pevanija (1882); Đulići uveoci (1888); Druga pevanija (1895); Snohvatice (1895); Čika Jova srpskoj deci (1899); Devesilje (1900); i Čika Jova srpskoj omladini (1901). Od proznih radova poznata mu je pripovetka Vidosava Branković i šaljiva igra Šaran.
    Zmaj je poznat i kao prevodilac, i to prevodilac najbolje vrste. Prevodio je sa mađarskog, koji je znao od detinjstva, a takođe i sa ruskog, nemačkog i francuskog. Iako nije bio strog u izboru, Zmaj je svojim talentom ponekad davao prevode koji su nadmašivali original. U prevodima je želeo da sačuva autentičnost originala samo u mislima i osećanjima. Prevodio je Getea, Puškina, Ljermontova, Hajnea i čitav niz manje poznatih nemačkih pesnika.
    Zmajevu pesničku plodnost najbolje ilustruje činjenica da je njegov najdraži list, Neven, čak i 1911, sedam godina posle pesnikove smrti bio punjen prilozima koji su se našli u Zmajevim neobjavljenim spisima.
    Umro je u Sremskoj, danas Zmajevoj Kamenici - 3. juna 1904. godine.

    Đulići i Đulići uveoci

    Najpoznatije Zmajevo delo iz oblasti subjektivne lirike su dve zbirke pesama pod nazivom Đulići i Đulići uveoci. U njima je Zmaj neposredno i iskreno opevao najznačajnije trenutke iz dana kad je kao srećan otac gledao svoju decu u atmosferi tihe, građanske porodične idile, i kasnije - iz vremena u kome je smrt pokosila celu njegovu porodicu.
    Osnovni motiv u Đulićima je iskrena ljubav prema ženi, izražena osećanjima srećnog čoveka čiji je život ulepšan porodičnom idilom i prvim glasovima njegove dece. Skala osećanja u ovoj zbirci je veoma široka, kreće se od prvih stidljivih ljubavnih izjava, pa preko zanosa i ustreptalosti do spokoja bračne sreće. Nekoliko početnih pesama sa crnim slikama i mračnim tonovima više su izraz modnih romantičarskih sklonosti nego iskren doživljaj. Zmajeva ljubav u Đulićima nije nesrećna, bajronovski kobna ljubav. Ona je građanski pristojna, realistički mirna i u granicama koje određuje patrijarhalni porodični kult. Zmaj je svoja ljubavna osećanja opevao jednostavnim pesničkim metaforama i bez mnogo artističkog kićenja. Svojoj dragoj pesnik daje bezbroj nežnih imena i čini mu se kako se i slavuji sa njim nadmeću da bi opevali njenu lepotu. U ljubavnoj ushićenosti on traži najlepše ime za svoju dragu:

    Kaži mi kaži, kako da te zovem
    kaži mi kakvo ime da ti dam

    Hoću li reći: diko ili snago,
    ili ću: lane, ili: moje blago

    Hoću li: dušo, ili: moje drago,
    kaži mi kakvo ime da ti dam!


    Čitava zbirka obojena je diskretnim bojama tradicionalnog patriotizma pesnikove epohe. Čak je i majčina uspavanka sinu u kolevci patriotski naglašena.
    Ali, Zmajeva sreća nije dugo trajala. Umrla su mu deca, a ubrzo i žena. Pustoš smrti pokosila je njegovu porodičnu baštu i ostavila ga usamljenog da gorčinu svoga života poveri poeziji. Zato su Đulići uveoci prožeti tragikom smrti koja živi u većini tih njegovih stihova. Osećanja u Uveocima su izražena snažnim realističko lirskim doživljajima. Zmaj je svoju porodičnu tragediju beležio hrabro i bez roptanja, ne krijući grčeve soje ucveljene duše. On je dozvolio da jedan neizmerno dubok bol poteče slobodno, potresno i doživljeno.
    Zmajevo pomirenje sa neminovnostima u životu nije prešlo u rezignaciju niti u skepticizam. On je u potpunosti sačuvao vitalnost i veru u lepote života:

    Bol neka vas diže,
    nek vas ne obara!

    Pored Đulića i Đulića uveoka, Zmaj ima i znatan broj drugih lirskih pesama. Ali se one ni po dubini misli ni po snazi osećanja ne mogu meriti sa pesmama njegove intimne lirike. Poznate su i Zmajeve istočnjačke pesme Lem-Edim i Selim-Beg, kao i zbirke Snohvatice i Devesilje, ispevane u duhu narodne lirske pesme, ali toliko verno da potpuno podsećaju na narodnu poeziju.


    Rodoljubivi pesnik

    Zmaj je želeo da kao pesnik bude u neprekidnom dodiru sa narodnim životom, da svoj narod moralno podiže i hrabri. Iz te težnje je i ponikla njegova rodoljubiva poezija. U njegovo doba, kod znatnog broja slabijih pesnika, poezija je počela da se pretvara u zabavu duha, u golu i praznu igru reči, bez povezanosti sa životom i bez stvarnih osećanja. Zmaj se nije poveo za tom pomodnom književnošću, već je poeziju shvatio kao živu buktinju koja osvetljava put i pojedincima u čitavom čovečanstvu.
    Teme njegove rodoljubive poezije su sloboda, pravda, Srpstvo, junaštvo hajduka i savremenih junaka proslavljenih kod Sentomaša. Svoje misli o ulozi poezije Zmaj je najbolje izrazio u Pesmi o pesmi. Pesnikova reč treba da snaži klonule, da skepticima vraća veru, pesma je uteha bolu i propovednik ljubavi među ljudima. A da bi odgovorila ovakvoj plemenitoj nameni, pesma ne sme biti "pusta igra" već mora da potiče iz plemenitog i zdravog srca.


    Dečji pesnik

    Od celokupnog Zmajevog dela, najtrajniju vrednost ima njegova dečija poezija. Po toj poeziji on je ostao nenadmašan i danas. Svoju uzvišenu ulogu pesnika pesnika slobode i pravde Zmaj je upotpunio patriotskom delatnošću na vaspitanju dece i omladine kroz poeziju:

    U deci je sveta klica,
    nova moć se u njih krije.

    Bolji svet bi mog'o nići
    kad bi znali razviti je.

    Zmajeva velika ljubav prema deci iznikla je u prvom redu iz njegove roditeljske tragedije. On je svoje pesničko delo za decu shvatio kao zavetni dug prema svojoj rano umrloj deci:

    Sada često u snu čujem
    dečice moje glas:

    "Gde god da je Srpče koje
    ljubi ga radi nas!"



    Ali njegova ljubav prema deci nije bila samo rezultat porodične nesreće. Ona je ustvari bila deo njegovog karaktera, njegove prirode. Zmaj je imao istančan smisao i očiglednu obdarenost za uživljavanje u dečiji život, u njihovu psihologiju, osećanja, čežnje, radosti i maštu.
    Vrednost Zmajeve dečije poezije je u njenoj nenametljivoj diktačnosti. Dete, osećajući da su to pesme o njemu i za njega, uvek je znalo da odvoji lepo od ružnog po samoj realnosti života koja je u pesmi prikazana. Kod Zmaja nema sladunjavosti i nametnutog moralisanja. Zato što pruža sve u nenameštenim scenama i slikama, ova poezija može da snažno ukoreni smisao za dobro i pravično, da razvije osećanje lepoga, a isto tako i da suzbija nagon za rđavo i ružno. Slikajući decu, Zmaj je to uvek činio sa smeškom dobronamernog vaspitača i zato je svaka njegova pesma puna duha, vedrine, zdravoga smeha i duhovite šale.

    Zmajevo književno delo je veoma obimno, raznovrsno i po tematici i po sadržini, ali i nejednako po umetničkoj vrednosti. Ono nije ni do dan danas u potpunosti ispitano i klasificirano. U njemu ima raznovrsnih uticaja, naročito nemačkih pesnika, koje je rado čitao i dobro poznavao. Posebno je bio jak uticaj nemačkih pesnika-orijentalista.
    Zamoran lekarski poziv i težnja da kao pesnik prati sve pojave u životu naroda, gonili su ga da radi brzo, na juriš i da još nesasušeni rukopis šalje u štampariju. Otuda kod njega pored vanredno uspelih pesama ima i takvih koje su bez pravog pesničkog nadahnuća. On je umeo vrlo lepo da piše stihove, ali je često, zbog žurbe, suviše zloupotrebljavao "pesničke slobode" i stvarao sasvim slabe pesme.
    Ali osnovu za većinu njegovih pesama stvaralo je toplo i snažno pesničko nadahnuće. Ono što pritom treba naočito istaći, to je činjenica da je njegovo nadahnuće uvek imalo koren u stvarnosti, u životnim potrebama masa, u čiju je budućnost uvek optimistički verovao. Zato Zmaja ne izučavamo kao romantičara u doslovnom smislu te reči. Po svojoj razboritosti, jednostavnosti u izrazu i smislu za poimanje životne realnosti, po zdravom realističkom duhu, on je mnogo brži realističkom shvatanju društvene uloge književnosti.
     
  2. Ana_ana

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.046
    Zahvala:
    6.696
    Pol:
    Ženski
    Kad se setim

    Kad se setim, mila duso,
    Rumenila lica tvoga,
    Tad ne pijem druga vina,
    Nego samo crvenoga.

    Al' kada mi na um dodju,
    Dodju tvoje crne oci,
    Onda krcmar nis' ne radi,
    Samo crno vino toci.

    A ja pijem, pevam, placem
    Od zalosti, od milina,
    Pa kad podjem, ja posrnem
    Od ljubavi i- od vina.

    A s prozora tvoja majka
    Gleda pa se osmehiva,-
    Ne smejte se, draga gospo,
    Tom je vasa cerka kriva.





     
  3. Ana_ana

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.046
    Zahvala:
    6.696
    Pol:
    Ženski
    Zaspala si

    Zaspala si. A ja budan
    U misli se neke gubim;
    Cini mi se, grehota bi
    Bila da te sad poljubim.

    Cisto vidim snove tvoje,
    Iz raja su, sa visina,
    To se ne sme porusiti
    Sa zemaljskim poljupcima.
     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.458
    Zahvala:
    827
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Pesma o Maksimu

    Moja omiljena pesma iz "Riznice", koju želim da podelim sa Vama:

    PESMA O MAKSIMU

    Kad je Maksim čuvo stado,
    Premišljo je uvek rado
    O pričama starih baka,
    O četama vilenjaka.

    Bilo podne tiho, nemo,
    Maksim seo, pa zadremo;
    Najedanput - nuto čuda -
    Skoči neki starac s duda.

    Na starcu je bilo džube
    Od šalimse svetle čoje;
    Seda brada do kolena
    Od varamte bele boje.


    Imo j' krila ko u raka,
    A rogove ko u miša -
    Oko pasa crven pojas
    Od zelena nevidiša.


    U ruci mu zlatan kovčeg -
    Tvrdo zlato (sve se giba) -
    On Maksimu poče zborit
    Tako glasno kao riba:


    ¨Oj, Maksime, čedo moje,
    Il' unuče - šta li si mi,
    Preni skokom, skoči okom,
    Pa kovčežić ovaj primi!


    U kovčegu Laždipaždi
    Amulet je Bilbiliti -
    Ko pročita šta j' u njemu,
    Doveka će srećan biti!¨


    Maksim prima, starac daje
    Uzdišući: ihahaj!
    Ko mi i sad još veruje,
    Neka čita pesmi kraj.


    Kad otvori Maksim kovčeg,
    Od miline sav pretrnu,
    Jer tu nađe hartijicu
    Tako belo, čisto crnu.


    Hartija je bila mala,
    Jedva veća od tri hvata,
    Na hartiji behu slova
    Od mokroga suvog zlata.


    E sad, samo nek pročita,
    Pa je srećan. Ali, jao!
    Još jedanput, dvaput jao!
    Maksim nije čitat znao.


    Ja bih sada mogo svršit
    Ovu pesmu šalozbiljnu,
    Jer je pesma stigla metu.
    Onu metu kuda ciljnu.


    Al' još vidim onog starca
    Gde se ceri iza luga. -
    Ko god danas čitat ne zna,
    Tom se svaki đavo ruga.



     
  5. Jurivaka

    Jurivaka Urednik

    Postova:
    7.259
    Zahvala:
    236
    Pol:
    Muški
    Al' je lep ovaj svet,
    Ovde travka onde cvet!
    ..................................
     
    Poslednja izmena: 13.10.2009
  6. Ana_ana

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    27.046
    Zahvala:
    6.696
    Pol:
    Ženski
    Ciganin hvali svoga konja

    Gledaš, je li, moga konja,
    Gospodaru stari?
    Ne znaš je li konj il' ptica
    Lastavica?
    Skidaj naočari -
    Ne možeš se nagledati,
    Već hajde pazari!
    Ti još pitaš za Putalja
    Da li valja!
    Nemaj brige!
    Da ne valja, ne bi bio
    On kod Cige,
    Ne možeš ga u carevoj
    Naći štali -
    Samo Ciga što ne ume
    Da ga hvali.

    Da ga pospe suvim zlatom
    Ko ne štedi,
    Još i onda jedan dukat
    Više vredi.

    Ako imaš, jede seno,
    zob i slamu,
    Ako nemaš, on ne ište,
    Ne treba mu.
    Nemoj da mu gledaš zube,
    Moj golube,
    Ni ja mu ih nisam gledo,
    Nemoj ni ti -
    Taj ne može ostariti.
    - Što ga duže teraš, kume,
    Sve je mlađi,
    Pa de sad mu
    Para nađi!

    A što pitaš: hoće l' moći
    Kakav jendek da preskoči,
    Jendek, jendek - kakav jendek!
    Taj se nije još rodio
    Koj' on nije preskočio -
    Preskoči ga tako lako
    Kao da je pile neko,
    I to uzduž, ne popreko.

    Ja ga jašem bez sedla -
    Sedlasta mu leđa.
    - Za pasoš ga ne pitaj,
    Jer - to njega vređa.

    Idi, kume, idi, idi -
    Još me pitaš: kako vidi?
    To je da se pripoveda:

    Vidi ostrag ko i spreda,
    Vidi noću ko na danu,
    A na danu ko u noći -
    Takve su mu oči.

    A što pitaš, moj prijane,
    Ima l' mane -
    pa zato ga i prodajem,
    Moj prijane,
    Jerbo nema mane -
    Takvi konji nisu za nas,
    za Cigane.

    A brzina kakva mu je?
    Malko j' brži od oluje.
    Sad ćeš čuti,
    Kazaću ti:
    Jednom sam se iz Erduta
    Vraćo s puta.
    Mada nas je pljusak vijo,
    On se nije umorio.
    Munja sevne, a on rže -
    Pljusak brzo, a on brže;
    Pljusak pišman na mog hata,
    Pa ga hvata,
    A Putalj ga preko gleda,
    Pa se ne da.
    Pljusak leti da polije -
    Tek što nije!
    Kad stigosmo pod šatora,
    U ciganski dvorac lep,
    Na mom konju sve je suvo,
    Pokiso mu samo
    - Rep.
     
  7. majale

    majale Član

    Postova:
    185
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    u svom svetu
    Tijo noći,
    Moje sunce spava,
    Za glavom joj
    Od bisera grana,
    A na grani
    Ko da nesto bruji,
    To su pali
    Sićani slavuji.
    Zice predu
    Od svilena glasa,
    Otkali joj
    Duvak do pojasa,
    Pokrili joj
    I lice i grudi
    Da se moje
    Sunce ne probudi.
     
  8. Nimfa

    Nimfa Član

    Postova:
    132
    Zahvala:
    0
    I molio sam oči
    Da suze ne liju,
    I molio sam prsi
    Da tako ne biju.

    I preklinjo sam ljubav
    Da me ne kuša,
    Al' ljubav,oči,srce,
    Niko ne sluša.

    A jedan cvetić,što ga
    Najlepši rodi maj,
    Čuo je što sam krio,
    Najtajnij' uzdisaj.

    Miris se toga cveta
    S uzdahom zamrsi,
    I cvetak porumene,
    Pade mi na prsi.

    Pa sad mi cvetak draži
    Od samih očiju,
    Pa sad mi cvetak bliži
    Od samih prsiju.

    Pa sad me ljubav goni
    da ištem oproštaj -
    Gle,šta učini sa mnom
    Maleni cvetak taj.
     
  9. erinija

    erinija Član

    Postova:
    1.098
    Zahvala:
    3
    Otkide se

    Jedna mis`o, kao munja,
    Tako brza, tako sjajna,
    Otkide mi s` isred duše
    I postade duši tajna.


    Ka da ode uvis gore -
    Ne da s` videt oku mome;
    Ja osjećam bol otkida
    I žalim za njome.

    Hoćeš mi se ikad vratit,
    Da te bolje čuvam tade,
    Misli moja...ili željo...
    Il spomene...šta l bijade?

    A ona mi kanda šapće
    Kroz tišinu blage noći:
    "Neću ti se nikad vratit -
    Ti ćeš k meni doći."
     
  10. zjovan29

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.857
    Zahvala:
    4
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    [​IMG]

    Ljubim li te


    Ljubim li te… il’ me sanak vara,
    Sto te udilj uza me dočara;
    Ljubim li te… il’ me dusa vara
    Sto se udilj s tobom razgovara;
    Ljubim li te… il’ me bezum ganja,
    Nemam vida, nemam osećanja;
    Ljubim li te… il’ ljubavi nije-
    Sto te grli, to su same zmije;
    Ljubim li te… ili me i nema,
    Ili tebe, – nas nijedno nema;
    Ljubim li te… ili nema sveta,
    Nema sunca, ni rose, ni cveta,
    Već sve tmina sto je pako mesi,
    A po tmini vitlaju se besi,
    A međ njima prabesima spava-
    Moju ljubav u snu izmišljava.


    Oj, meseče



    Oj, meseče, mnogo mi je krivo,
    Dragu si mi u čelo celivo,
    Ti u čelo, a sunce u lice,
    Rujna zora obe jagodice,
    Pa to većem i komšije znadu, -
    Poljupci se sakriti ne dadu.


    Pođem, klecam


    Pođem, klecam, idem, zastajavam,
    Šetalicu satu zadržavam,
    Jurim, bežim, ka’ očajnik kleti,
    Zborim reči, reči bez pameti:
    “Ne, ne sme umreti!”

    Vičem Bogu: Ona je još mlada!

    Vičem pravdi: Ona se još nada!
    Anđelima: Vi joj srca znate!
    Vičem zemlji: Ona nije za te!
    Ni otuda nema mi odjeka…
    Vičem sebi: Zar joj nemaš leka?…
    Idem, stanem, ka’ očajnik kleti,
    Opet zborim reči bez pameti:
    “Ne sme nam umreti!”

    Idem, stanem, pa mi klone glava

    Nad kolevkom gde nam čedo spava.
    Čedo s’ budi, pa me gleda nemo;
    Gledamo se, pa se zaplačemo;
    Pa i njemu, ka’ očajnik kleti,
    Zborim reči, reči bez pameti:
    “Ne sme nam umreti!”


    Oj, ljubavi


    Oj, ljubavi, vidovita vilo,
    Il’ me varaš, il’ je tako bilo!…
    - Čuj me, lane, moje milo cveće,
    Jer mi drugi verovati neće.
    U daljini, maglovitoj tmini,
    Starih doba u mutnom oblaku,
    Davnih leta pepeljastom zraku-
    U davnini, tako mi se čini,
    Živeli smo i nas dvoje,
    Srce moje, srce tvoje
    Jedno drugo volelo je.
    Da li se i tebi isto tako seca
    Kako j’ naša ljubav rasla sve to veća,
    A sa njome tuga, sećaš li se, je li?-
    Jer se nikad nismo zagrliti smeli,
    Već smo čežnju tu, ljubav našu svu
    I u grob poneli.
    A grobove naše rastavila j’ zloba.
    Oh, ta ja se sećam i mog crnog groba,
    Gde sam duge noći, kroz vekove duge,
    U pepelu čuvo žeravicu tuge,
    Žeravicu bola, ovo srce malo,
    Dok se nije samom bogu dodijalo,
    Pa nas dvoje diže, sastavi nas bliže,
    Da ogrije hladni svet
    Plamom našeg zara,
    Da pokaže kakva je
    Bila ljubav stara.


    Kaži mi, kaži



    Kaži mi, kaži,
    Kako da te zovem;
    Kaži mi, kakvo
    Ime da ti dam, -
    Hoću li reći:
    “Diko”, ili “snago”,
    Ili ću “lane”,
    Ili “moje blago”;
    Hoću li “dušo”,
    Ili “moje drago” -
    Kaži mi, kakvo
    Ime da ti dam!
    Sve su to mila
    Imena i lepa
    Kojima Srbin
    Svome zlatu tepa;
    Al’ ja bih proveo
    Čitav jedan vek,
    Tražeći lepše,
    Dičnije i slađe,
    Milije ime,
    Što još ne ču svet,
    Da njim nazovem
    Moj rumeni cvet.

    [​IMG]
     

Preporučite stranicu