Jedno vreme

[Torrent Maniak]

>Za svu decu koja su rodjena
>i prezivela
>
>
>
>1950-te, 60-te , 70-te & 80-te !!
>
>
>
>
>Prvo, preziveli smo i rodjeni smo normalni iako su nase majke kad ih je

>bolela glava pile aspirine, jele hranu iz konzervi, pusile i radile do
>zadnjeg dana trudnoce i nikad nisu bile testirane na dijabetes
>
>
>U to vreme nisu postojala upozorenja u stilu "Cuvati daleko od domasaja

>dece" na bocicama sa lekovima, vratima i ormarima.
>Mi, kada smo imali 10-11 godina nismo nosili Pampers-e i pisali se u
>krevet.
>
>
>Kao deca, vozili smo se u autima bez pojasa i vazdusnih jastuka i nismo

>morali imati kacige na glavi kad se vozimo biciklom ili na rosulama.
>
>Pili smo vodu iz creva za zalivanje baste a ne iz flasica kupljenih u
>supermarketu. Delili smo flasicu Kole sa nasim prijateljima i
>NIKO
>nije umro zbog toga
>
>
>Jeli smo mlecne sladolede, beli hleb i pravi puter, pili kole koje su i

>tada bile pune secera ali nismo bili debeli
>zato sto smo smo se
>STALNO IGRALI NAPOLJU
>
>Izlazili smo iz kuce ujutro i igrali se celi dan, sve dok se ne upale
>svetla na ulici,
>zmurke, planova, klisa, klikera, Partizana i Nemaca, kauboja i
Indijanaca,
>zaloga i svega ostalog sto je samo decija masta bila u stanju da
smisli,
>
>Neretko, niko nije mogao da nas nadje po celi dan.
>
>I nikad nije bilo problema...
>
>Provodili smo cele dane praveci trokolice od otpada iz podruma,
spustali
>se niz ulice zaboravljajuci da nismo napravili kocnice.
>Nakon par padova, slomljenih prstiju i modrica
>naucili smo kako da resimo problem
>
>
>Mi nismo imali imaginarne prijatelje ni probleme sa koncentracijom u
>skoli.
>Nama nisu davali tablete protiv hiperaktivnosti. Mi nismo imali
skolskog
>psihologa i usmerivaca pa smo ipak zavrsavali nekakve skole.
>
>Nama nisu prodavali drogu ispred skole...
>
>
>
>
>
>Mi nismo imali Playstation, Nintendo, X-box,
>nikakve video igrice,
>nismo imali 99 kanala na televiziji (samo dva),
>nismo imali video rekordere, surround sound, celularne telefone,
>kompjutere, Internet, chat rooms.......
>
>MI SMO IMALI PRIJATELJE
>I MI SMO ISLI NAPOLJE
>DA SE DRUZIMO S NJIMA !
>
>
>
>
>
>
>Padali smo sa drveca, znali se poseci na staklo, slomiti zub, nogu ili
>ruku , ali
>nasi roditelji nikada nisu isli na sud zbog toga
>
>
>
>
>
>
>Igrali smo se lukovima i strelama, pravili katapulte i bacali petarde
za
>Novu Godinu i sve smo to preziveli bez posledica!
>
>
>
>
>
>Isli smo biciklom ili peske do prijateljeve kuce, zvonili na vrata ili
>jednostavno ulazili u njihovu kucu da se druzimo i budemo zajedno!
>
>
>
>
>
>
>
>Kad upadnemo u probleme sa zakonom, roditelji nisu placali kauciju da
nas
>izvuku.
>U stvari, bili su cesto stroziji nego sam zakon!
>
>
>Mi nismo provodili jedan vikend sa mamom a jedan sa tatom. Mi smo imali

>jednu kucu i jednu porodicu.
>
>
>
>
>
>
>
>
>Poslednjih 50 godina su bile najplodonosnije godine u istoriji
covecanstva
>
>
>Nase generacije su proizvele najbolje izumitelje
>i naucnike do danas.
>
>
>
>
>Imali smo slobodu, pravo na greske, uspeh i odgovornost.
>I naucili smo da zivimo s tim !
>
>I ti pripadas toj generaciji?
>
>CESTITAM!
>
>
>
>
>
>MOZDA CES ZELETI DA PODELIS OVO SA OSTALIMA KOJI SU IMALI SRECE DA
ODRASTU
>KAO PRAVA DECA, PRE NEGO STO SU ADVOKATI, DRZAVE I VLADE POCELI DA
>ODREDJUJU KAKO TREBA DA SE ZIVI !
>
>
>
>
>Mozda bi bilo dobro poslati ovu poruku i vasoj deci da vide kako su
>njihovi roditelji odrastali
>
>
>
>Da bi ste lakse citali, ovaj mail je napisan
>VELIKIM SLOVIMA !!
>
>Pozdrav generaciji.
>ZIVELI !!!