- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
FORMULE LJUBAVI
Javno i privatno
Da li je u redu da se dvoje zaljubljenih strasno ljube nasred ulice dok ih prolaznici zaobilaze? A ako se pritom miluju i dodiruju genitalije jedno drugom? A šta ako su te osobe istog pola? Gde je granica prihvatljivog i da li je ta granica uopšte potrebna?
Ljudi uglavnom dobro razumeju razliku između situacije kada je neko sam, u svojoj privatnosti, od socijalne situacije kada je među nekim drugim ljudima. Ali važne razlike postoje i dalje u zavisnosti ko su ljudi oko osobe. Ako je osoba okružena bliskim osobama sa kojima je emocionalno povezana, ona se tada nalazi u zoni bliskosti ili u intimnom socijalnom krugu. Bliski ljudi se međusobno prihvataju, imaju definisane prijateljske odnose, što im omogućuje da se ponašaju spontano. Kada je osoba okružena ljudima sa kojima nije bliska, koje možda i ne poznaje ili površno poznaje, tada se nalazi u javnosti. Velika razlika u prirodi ovih socijalnih situacija, intimne i javne, toliko je važna da je u osnovi socijalne pismenosti i socijalne inteligencije.
U javnim situacijama se očekuje da učesnik u komunikaciji uvažava prava drugih ljudi i njihova osećanja. Zbog toga on nosi socijalnu masku, što ne znači da je dvoličan, već da skriva neke svoje reakcije da drugog ne bi uvredio svojom spontanošću. Takva osoba je jednostavno ljubazna prema drugima.
Kada u javnosti dvoje ljudi preslobodno pokazuju obostranu naklonost, oni se mogu pozvati na svoju slobodu izražavanja ljubavi. Ali njihova sloboda mora biti ograničena slobodom drugih ljudi. Pogled na strastan zagrljaj dvoje ljudi može nekog prolaznika protiv njegove volje seksualno uzbuditi, može poželeti da im se pridruži ili ga može podsetiti da on nema osobu sa kojom to može da radi. Prolaznica sa malim detetom može osetiti strah da bi ta slika mogla nekako ugroziti detetov emocionalni razvoj i mentalno zdravlje. Ovih dana mnogi su užasnuti pri pomisli da bi se javni prostor mogao tako promeniti da će biti u prilici da malom detetu objašnjavaju zašto se dve čike na ulici ljube u usta.
Upravo zbog toga što javnost pripada svim ljudima, nemoguće je predvideti svačiju negativnu reakciju na slobodnije seksualno ponašanje. Incidente sprečava konvencija da u svakodnevnoj komunikaciji treba izbegavati ponašanja koja druge uznemiruju, da se poštuju njihova osećanja i spokoj. To nije samo stvar ukusa već i zakona („javni red i mir“). Sve dok ima onih kojima smeta tuđe seksualno izražavanje u javnosti, ta ponašanja treba da ostanu u privatnosti i intimi. Međusobno poštovanje je put ka društvu tolerancije ili trpeljivosti i nenasilja.
Zoran Milivojević
Izvor: Politika
Javno i privatno
Da li je u redu da se dvoje zaljubljenih strasno ljube nasred ulice dok ih prolaznici zaobilaze? A ako se pritom miluju i dodiruju genitalije jedno drugom? A šta ako su te osobe istog pola? Gde je granica prihvatljivog i da li je ta granica uopšte potrebna?
Ljudi uglavnom dobro razumeju razliku između situacije kada je neko sam, u svojoj privatnosti, od socijalne situacije kada je među nekim drugim ljudima. Ali važne razlike postoje i dalje u zavisnosti ko su ljudi oko osobe. Ako je osoba okružena bliskim osobama sa kojima je emocionalno povezana, ona se tada nalazi u zoni bliskosti ili u intimnom socijalnom krugu. Bliski ljudi se međusobno prihvataju, imaju definisane prijateljske odnose, što im omogućuje da se ponašaju spontano. Kada je osoba okružena ljudima sa kojima nije bliska, koje možda i ne poznaje ili površno poznaje, tada se nalazi u javnosti. Velika razlika u prirodi ovih socijalnih situacija, intimne i javne, toliko je važna da je u osnovi socijalne pismenosti i socijalne inteligencije.
U javnim situacijama se očekuje da učesnik u komunikaciji uvažava prava drugih ljudi i njihova osećanja. Zbog toga on nosi socijalnu masku, što ne znači da je dvoličan, već da skriva neke svoje reakcije da drugog ne bi uvredio svojom spontanošću. Takva osoba je jednostavno ljubazna prema drugima.
Kada u javnosti dvoje ljudi preslobodno pokazuju obostranu naklonost, oni se mogu pozvati na svoju slobodu izražavanja ljubavi. Ali njihova sloboda mora biti ograničena slobodom drugih ljudi. Pogled na strastan zagrljaj dvoje ljudi može nekog prolaznika protiv njegove volje seksualno uzbuditi, može poželeti da im se pridruži ili ga može podsetiti da on nema osobu sa kojom to može da radi. Prolaznica sa malim detetom može osetiti strah da bi ta slika mogla nekako ugroziti detetov emocionalni razvoj i mentalno zdravlje. Ovih dana mnogi su užasnuti pri pomisli da bi se javni prostor mogao tako promeniti da će biti u prilici da malom detetu objašnjavaju zašto se dve čike na ulici ljube u usta.
Upravo zbog toga što javnost pripada svim ljudima, nemoguće je predvideti svačiju negativnu reakciju na slobodnije seksualno ponašanje. Incidente sprečava konvencija da u svakodnevnoj komunikaciji treba izbegavati ponašanja koja druge uznemiruju, da se poštuju njihova osećanja i spokoj. To nije samo stvar ukusa već i zakona („javni red i mir“). Sve dok ima onih kojima smeta tuđe seksualno izražavanje u javnosti, ta ponašanja treba da ostanu u privatnosti i intimi. Međusobno poštovanje je put ka društvu tolerancije ili trpeljivosti i nenasilja.
Zoran Milivojević
Izvor: Politika