- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Između očaranosti i razočaranosti
Razlike između partnera na početku veze ključne su za rasplamsavanje strasti, ali su sličnosti ipak razlog zbog čega ostajemo zajedno, o tome za "Život plus" govori Iva Branković, porodični psihoterapeut
Mnoge ankete pokazale su da je u poslednje vreme sve više slobodnih žena i muškaraca koji imaju problem sa pronalaženjem adekvatnog partnera. Činjenica je da je brz tempo života uticao na to da imamo sve manje vremena za opuštene trenutke, upoznavanja, druženja... Nestala je i neka ležernost i spontanost u kontaktima sa drugima i sve to je dosta doprinelo tome da se parovi teže pronalaze i ostvaruju kvalitetne veze. Svakako pogrešne korake pravimo i sami, da li zbog prevelikih očekivanja, liste kriterijuma ili čekanja da se pojavi "pravi/a"...
Stručnjaci često ističu da ako želite da privučete kvalitetnog partnera, morate i svoj život da učinite kvalitetnim. Upravo je to važno shvatiti i pre svega promeniti ono što nas remeti da stvarnost sagledamo iz pravog ugla. Više o razlozima zbog kojih ne možemo da pronađenom srodnu dušu, pogrešnim izborima, emotivnim blokadama, uticaju okoline... razgovarali smo sa Ivom Branković, porodičnim psihoterapeutom.
- Pronalaženje adekvatnog partnera danas je prilično otežano modernim načinom života, novim ulogama koje su preuzeli muškarci i žene i totalnom konfuzijom vrednosti koja je iz toga nastala. Tako sada imamo nežne muškarce koji brinu o svom izgledu i ne znaju da zamene sijalicu, ali još uvek u sebi nisu odustali od duboko ukorenjenih uverenja o stereotipnim muško-ženskim ulogama, odnosno i dalje očekuju od žene da isključivo želi decu i porodicu. S druge strane, žene su u velikoj meri osvojile finansijsku i svaku drugu nezavisnost, ali i dalje na nesvesnom nivou traže muškarca zaštitnika koji će o njima da brine, i sa čuđenjem posmatraju novog muškarca koji u kupatilu provodi više vremena od njih samih.
* Koliko faza zaljubljenosti utiče na to da pravimo pogrešne izbore?
- Početni koraci u nastanku para su fizička privlačnost, zaljubljenost, očaranost. Međutim, hormonska groznica, oluja endorfina, na žalost ili na sreću, ne traju dugo, statistike kažu oko četiri meseca. Posle toga započinje faza koja može da bude formiranje veze ili otrežnjenje i razilaženje. Mnogi kažu da ovo drugo izgleda kao da im je neko razmakao providnu zavesu ispred očiju ili skinuo ružičaste naočare. Treba biti svestan toga da stanje početne zaljubljenosti nije i stanje potpune uračunljivosti i da važne odluke treba ostaviti za kasnije, i to za najmanje šest meseci nakon početka emotivnog odnosa.
* Psiholozi ističu da je za ljubavni sklad jako važno da partneri budu bar po nečemu slični i kompatibilni...
- Često čujemo da neko kaže "suprotnosti se privlače" i u tome ima istine, jer nam je uvek zanimljivo nešto što je drugačije, egzotično, što nismo ni znali da postoji ili smo znali a nismo se usudili da probamo. Razlike i jesu kao afrodizijak na početku veze i možda su čak i ključne za rasplamsavanje strasti, ali ono što ćemo retko čuti je mnogo veća istina, a to je da iako su razlike osnova za strast na početku, sličnosti su ipak razlog tome zbog čega ostajemo zajedno. Usklađenost uverenja, stavova i očekivanja od veze, ali i života uopšte, baza su za izgradnju kvalitetne partnerske veze, jer određuju i ponašanja i odnose koje gradimo u stvarnom svetu. Na početku to ne mora da bude tako važno jer su partneri fokusirani jedno na drugo i zabavljeni otkrivanjem svih tih uzbudljivih razlika. Kasnije, kada se par okrene ka spolja i počne zajedno da ulazi u odnose sa drugim ljudima javljaju se problemi, jer su njihovi obrasci ponašanja potpuno različiti. Javlja se neprijatnost, ljutnja, pa čak i stid, jer partner koga biramo je zapravo ogledalo i nas samih. Ipak, to ne mora da znači kraj veze, jer usklađenost, pored sličnosti, podrazumeva i sposobnost obostranog prilagođavanja i promene. Ukoliko su partneri svesni šta im stvara teškoće u vezi i spremni da rade na tome da se ona održi, onda treba otvoreno da razgovaraju sa ciljem da zajedno pronađu nove načine funkcionisanja.
* Koliko je važno da budemo realni u onome što želimo i kako "spustiti loptu" i sagledati šta je to što bi nam zapravo najviše odgovaralo?
- Kada dvoje ljudi ulazi u vezu uglavnom nisu svesni "prtljaga" koji u nju unose. Pored interesovanja i uverenja koja najčešće koristimo kada o sebi mislimo, svako od nas nosi izvesna, manje ili više određena očekivanja od partnerske veze. Ona proizlaze iz lične istorije, usvojenih porodičnih vrednosti, shvatanja ljubavi, partnerstva, zajedničkog funkcionisanja i bezbroj drugih stvari, a usklađenost i kompatibilnost ovih uverenja su osnova za adekvatno funkcionisanje para. Zamka je u tome što partneri, zaslepljeni strašću sa kojom je započela veza, često podrazumevaju da druga strana razmišlja isto i da deli ista očekivanja, a problem se javlja ne toliko zbog toga što očekivanja nisu identična, već zbog toga što nisu osvešćena i iskomunicirana.
* Emotivne blokade uzrok su mnogim neostvarenostima u ljubavi. Koje su najčešće i kako se prevazilaze?
- Najčešće emotivne blokade koje nas ometaju u pronalaženju adekvatnog partnera izazvane su strahom od vezivanja i odbacivanja, koji zapravo predstavljaju dve strane jedne medalje. Osobe koje imaju ove blokade sklone su vezama sa osobama koje su ili nedostupne, odnosno su u vezi, braku ili u drugoj državi, ili neadekvatne, zapravo različite po svim karakteristikama, ispoljavaju problematična ponašanja kao što su zavisnosti ili agresivnost... Ove blokade su često nesvesne ali su obrasci ponašanja prilično lako uočljivi tako da kada neko kaže, zašto ja uvek izaberem pogrešnog, treba da se zapita na koji način je taj neko pogrešan, koliko se to često dešava i onda da razmotri da li je u pitanju posledica straha ili jednostavno loša sreća.
* Koliko je u ljubavi važno samopouzdanje?
- Ako samopouzdanje definišemo kao pozitivnu sliku o sebi, onda je ono itekako važno za ulazak u partnerski odnos. Oni sa više samopouzdanja lakše će privući potencijalne partnere i moći će lakše da donesu odluku o tome da li im neko zaista odgovara ili ne, jer poznaju sebe i znaju šta žele, i pritom nemaju potrebu da po svaku cenu budu u odnosu kako bi sebi dokazali da vrede. Ipak važno je nešto naglasiti kada je samopouzdanje u pitanju, jer skoro da nema osobe koja će vam reći da ga ima dovoljno. Taj pojam toliko je mistifikovan i glorifikovan da se doživljava kao neko magično svojstvo koje neko ili ima ili nema. Samopouzdanje nije nešto sa čime se čovek rađa ili što se dobija usled određenih srećnih životnih okolnosti, ako što su izrazita lepota, inteligencija, bogatstvo. Samopouzdanje se gradi i neguje i nije tako nedostižno kao što mnogima deluje. I što je najvažnije, samopouzdanje nije u suprotnosti sa nesigurnošću. Određena doza nesigurnosti je sasvim normalna u situacijama koje su nepoznate, a posebno u kontaktima sa osobama koje nam se dopadaju, a koje ne poznajemo dovoljno.
* Mnoga istraživanja pokazala su da je za pronalazak srodne duše jako važno i okruženje, jer je u "pogrešnom vozu svaka stanica pogrešna"...
- Osobe u koje se zaljubljujemo su one u kojima prepoznajemo sopstvene karakteristike, vrednosti, stavove ili osobine i životni stil kom težimo. Zato je važno da poznajemo sebe i svoje potrebe i da gradimo životni kontekst u kome te potrebe možemo da zadovoljimo. Ipak, pored svih individualnih i socijalnih faktora, koje manje više možemo da kontrolišemo, ne treba zaboraviti još nešto što je itekako značajno a na šta nemamo uticaja, to je faktor sreće. Zato je ključ kretati se u kontekstu koji je u skladu sa ličnošću, ali i otvorenost za male izlete u nepoznato, jer se nikad ne zna kada će slučaj da namesti da se baš u tim neverovatnim okolnostima nađe neko ko je takođe zalutao, a u potpunosti odgovara.
* Psiholozi ističu da je posle svake veze važno da damo sebi prostora i vremena da upoznamo nekoga...
- Mnogi ostaju u nezadovoljavajućim partnerskim odnosima iz straha da ne budu sami, a u međuvremenu očekuju da se neko nov pojavi i da "ih spasi". Kada se dogodi ulazak iz jedne u drugu vezu, to može da ostavi posledice koje će se kasnije reflektovati na novi partnerski odnos. Svaki prekid ozbiljnog partnerskog odnosa, ma koliko željen bio, je gubitak i treba mu dati vremena da bude odbolovan. Tuga nije omiljeno ljudsko osećanje i svi je izbegavaju, ali kada je već tu treba joj dati prostora i vremena da odradi svoj posao i prođe. Jedino tako se u narednu vezu može ući sa "okrenutim novim listom" i punim kapacitetom da se u njoj ostvari kvalitetan partnerski odnos.
* Kako prevazići negativna iskustva i “izbrisati” loše “zapise” iz prošlosti?
- Posle svake emotivne veze izlazimo sa ponekim ožiljkom, ali i sa velikim novim životnim iskustvom. Dotakli smo jednu osobu na veoma intiman način i ta osoba je dotakla nas. Samo to je činjenica koja oplemenjuje, koja nas čini bogatijim. Nastaviti dalje znači imati svest o prethodnim iskustvima i integrisati naučene lekcije u neka nova, odnosno na jedan nov, drugačiji, bogatiji način.
* Skloni smo, posebno u fazi zaljubljenosti, da idealizujemo partnera, ali u kojoj meri nam to pomaže, odnosno odmaže u izboru?
- Idealizacija se javlja u procesu zaljubljivanja, jer pomaže da popunimo praznine i stvorimo konzistentnu sliku o osobi sa kojom ulazimo u odnos. Informacije koje tako upisujemo uvek su pozitivne, jer nastaju iz velike želje da ta osoba bude ona "prava". Idealizacija je, dakle, sasvim normalna, ali je treba biti svestan i povremeno preispitati šta je to što znamo o nekom, a šta je ono što mislimo da znamo, ili, što je najčešće slučaj, šta mislimo da znamo. Jedna poznata psihoterapeutkinja kaže da je za očuvanje strasti u odnosu neophodna određena distanca, a to je upravo ono što se dešava na početku veze. Neko je dalek i nepoznat i mi na osnovu jedne njegove karakteristike koja nam se dopada pravimo čitavu mrežu fenomenalnih osobina u koje se zaljubljujemo.
Izvor: Večernje novosti
Razlike između partnera na početku veze ključne su za rasplamsavanje strasti, ali su sličnosti ipak razlog zbog čega ostajemo zajedno, o tome za "Život plus" govori Iva Branković, porodični psihoterapeut
Mnoge ankete pokazale su da je u poslednje vreme sve više slobodnih žena i muškaraca koji imaju problem sa pronalaženjem adekvatnog partnera. Činjenica je da je brz tempo života uticao na to da imamo sve manje vremena za opuštene trenutke, upoznavanja, druženja... Nestala je i neka ležernost i spontanost u kontaktima sa drugima i sve to je dosta doprinelo tome da se parovi teže pronalaze i ostvaruju kvalitetne veze. Svakako pogrešne korake pravimo i sami, da li zbog prevelikih očekivanja, liste kriterijuma ili čekanja da se pojavi "pravi/a"...
Stručnjaci često ističu da ako želite da privučete kvalitetnog partnera, morate i svoj život da učinite kvalitetnim. Upravo je to važno shvatiti i pre svega promeniti ono što nas remeti da stvarnost sagledamo iz pravog ugla. Više o razlozima zbog kojih ne možemo da pronađenom srodnu dušu, pogrešnim izborima, emotivnim blokadama, uticaju okoline... razgovarali smo sa Ivom Branković, porodičnim psihoterapeutom.
- Pronalaženje adekvatnog partnera danas je prilično otežano modernim načinom života, novim ulogama koje su preuzeli muškarci i žene i totalnom konfuzijom vrednosti koja je iz toga nastala. Tako sada imamo nežne muškarce koji brinu o svom izgledu i ne znaju da zamene sijalicu, ali još uvek u sebi nisu odustali od duboko ukorenjenih uverenja o stereotipnim muško-ženskim ulogama, odnosno i dalje očekuju od žene da isključivo želi decu i porodicu. S druge strane, žene su u velikoj meri osvojile finansijsku i svaku drugu nezavisnost, ali i dalje na nesvesnom nivou traže muškarca zaštitnika koji će o njima da brine, i sa čuđenjem posmatraju novog muškarca koji u kupatilu provodi više vremena od njih samih.
* Koliko faza zaljubljenosti utiče na to da pravimo pogrešne izbore?
- Početni koraci u nastanku para su fizička privlačnost, zaljubljenost, očaranost. Međutim, hormonska groznica, oluja endorfina, na žalost ili na sreću, ne traju dugo, statistike kažu oko četiri meseca. Posle toga započinje faza koja može da bude formiranje veze ili otrežnjenje i razilaženje. Mnogi kažu da ovo drugo izgleda kao da im je neko razmakao providnu zavesu ispred očiju ili skinuo ružičaste naočare. Treba biti svestan toga da stanje početne zaljubljenosti nije i stanje potpune uračunljivosti i da važne odluke treba ostaviti za kasnije, i to za najmanje šest meseci nakon početka emotivnog odnosa.
* Psiholozi ističu da je za ljubavni sklad jako važno da partneri budu bar po nečemu slični i kompatibilni...
- Često čujemo da neko kaže "suprotnosti se privlače" i u tome ima istine, jer nam je uvek zanimljivo nešto što je drugačije, egzotično, što nismo ni znali da postoji ili smo znali a nismo se usudili da probamo. Razlike i jesu kao afrodizijak na početku veze i možda su čak i ključne za rasplamsavanje strasti, ali ono što ćemo retko čuti je mnogo veća istina, a to je da iako su razlike osnova za strast na početku, sličnosti su ipak razlog tome zbog čega ostajemo zajedno. Usklađenost uverenja, stavova i očekivanja od veze, ali i života uopšte, baza su za izgradnju kvalitetne partnerske veze, jer određuju i ponašanja i odnose koje gradimo u stvarnom svetu. Na početku to ne mora da bude tako važno jer su partneri fokusirani jedno na drugo i zabavljeni otkrivanjem svih tih uzbudljivih razlika. Kasnije, kada se par okrene ka spolja i počne zajedno da ulazi u odnose sa drugim ljudima javljaju se problemi, jer su njihovi obrasci ponašanja potpuno različiti. Javlja se neprijatnost, ljutnja, pa čak i stid, jer partner koga biramo je zapravo ogledalo i nas samih. Ipak, to ne mora da znači kraj veze, jer usklađenost, pored sličnosti, podrazumeva i sposobnost obostranog prilagođavanja i promene. Ukoliko su partneri svesni šta im stvara teškoće u vezi i spremni da rade na tome da se ona održi, onda treba otvoreno da razgovaraju sa ciljem da zajedno pronađu nove načine funkcionisanja.
* Koliko je važno da budemo realni u onome što želimo i kako "spustiti loptu" i sagledati šta je to što bi nam zapravo najviše odgovaralo?
- Kada dvoje ljudi ulazi u vezu uglavnom nisu svesni "prtljaga" koji u nju unose. Pored interesovanja i uverenja koja najčešće koristimo kada o sebi mislimo, svako od nas nosi izvesna, manje ili više određena očekivanja od partnerske veze. Ona proizlaze iz lične istorije, usvojenih porodičnih vrednosti, shvatanja ljubavi, partnerstva, zajedničkog funkcionisanja i bezbroj drugih stvari, a usklađenost i kompatibilnost ovih uverenja su osnova za adekvatno funkcionisanje para. Zamka je u tome što partneri, zaslepljeni strašću sa kojom je započela veza, često podrazumevaju da druga strana razmišlja isto i da deli ista očekivanja, a problem se javlja ne toliko zbog toga što očekivanja nisu identična, već zbog toga što nisu osvešćena i iskomunicirana.
* Emotivne blokade uzrok su mnogim neostvarenostima u ljubavi. Koje su najčešće i kako se prevazilaze?
- Najčešće emotivne blokade koje nas ometaju u pronalaženju adekvatnog partnera izazvane su strahom od vezivanja i odbacivanja, koji zapravo predstavljaju dve strane jedne medalje. Osobe koje imaju ove blokade sklone su vezama sa osobama koje su ili nedostupne, odnosno su u vezi, braku ili u drugoj državi, ili neadekvatne, zapravo različite po svim karakteristikama, ispoljavaju problematična ponašanja kao što su zavisnosti ili agresivnost... Ove blokade su često nesvesne ali su obrasci ponašanja prilično lako uočljivi tako da kada neko kaže, zašto ja uvek izaberem pogrešnog, treba da se zapita na koji način je taj neko pogrešan, koliko se to često dešava i onda da razmotri da li je u pitanju posledica straha ili jednostavno loša sreća.
* Koliko je u ljubavi važno samopouzdanje?
- Ako samopouzdanje definišemo kao pozitivnu sliku o sebi, onda je ono itekako važno za ulazak u partnerski odnos. Oni sa više samopouzdanja lakše će privući potencijalne partnere i moći će lakše da donesu odluku o tome da li im neko zaista odgovara ili ne, jer poznaju sebe i znaju šta žele, i pritom nemaju potrebu da po svaku cenu budu u odnosu kako bi sebi dokazali da vrede. Ipak važno je nešto naglasiti kada je samopouzdanje u pitanju, jer skoro da nema osobe koja će vam reći da ga ima dovoljno. Taj pojam toliko je mistifikovan i glorifikovan da se doživljava kao neko magično svojstvo koje neko ili ima ili nema. Samopouzdanje nije nešto sa čime se čovek rađa ili što se dobija usled određenih srećnih životnih okolnosti, ako što su izrazita lepota, inteligencija, bogatstvo. Samopouzdanje se gradi i neguje i nije tako nedostižno kao što mnogima deluje. I što je najvažnije, samopouzdanje nije u suprotnosti sa nesigurnošću. Određena doza nesigurnosti je sasvim normalna u situacijama koje su nepoznate, a posebno u kontaktima sa osobama koje nam se dopadaju, a koje ne poznajemo dovoljno.
* Mnoga istraživanja pokazala su da je za pronalazak srodne duše jako važno i okruženje, jer je u "pogrešnom vozu svaka stanica pogrešna"...
- Osobe u koje se zaljubljujemo su one u kojima prepoznajemo sopstvene karakteristike, vrednosti, stavove ili osobine i životni stil kom težimo. Zato je važno da poznajemo sebe i svoje potrebe i da gradimo životni kontekst u kome te potrebe možemo da zadovoljimo. Ipak, pored svih individualnih i socijalnih faktora, koje manje više možemo da kontrolišemo, ne treba zaboraviti još nešto što je itekako značajno a na šta nemamo uticaja, to je faktor sreće. Zato je ključ kretati se u kontekstu koji je u skladu sa ličnošću, ali i otvorenost za male izlete u nepoznato, jer se nikad ne zna kada će slučaj da namesti da se baš u tim neverovatnim okolnostima nađe neko ko je takođe zalutao, a u potpunosti odgovara.
* Psiholozi ističu da je posle svake veze važno da damo sebi prostora i vremena da upoznamo nekoga...
- Mnogi ostaju u nezadovoljavajućim partnerskim odnosima iz straha da ne budu sami, a u međuvremenu očekuju da se neko nov pojavi i da "ih spasi". Kada se dogodi ulazak iz jedne u drugu vezu, to može da ostavi posledice koje će se kasnije reflektovati na novi partnerski odnos. Svaki prekid ozbiljnog partnerskog odnosa, ma koliko željen bio, je gubitak i treba mu dati vremena da bude odbolovan. Tuga nije omiljeno ljudsko osećanje i svi je izbegavaju, ali kada je već tu treba joj dati prostora i vremena da odradi svoj posao i prođe. Jedino tako se u narednu vezu može ući sa "okrenutim novim listom" i punim kapacitetom da se u njoj ostvari kvalitetan partnerski odnos.
* Kako prevazići negativna iskustva i “izbrisati” loše “zapise” iz prošlosti?
- Posle svake emotivne veze izlazimo sa ponekim ožiljkom, ali i sa velikim novim životnim iskustvom. Dotakli smo jednu osobu na veoma intiman način i ta osoba je dotakla nas. Samo to je činjenica koja oplemenjuje, koja nas čini bogatijim. Nastaviti dalje znači imati svest o prethodnim iskustvima i integrisati naučene lekcije u neka nova, odnosno na jedan nov, drugačiji, bogatiji način.
* Skloni smo, posebno u fazi zaljubljenosti, da idealizujemo partnera, ali u kojoj meri nam to pomaže, odnosno odmaže u izboru?
- Idealizacija se javlja u procesu zaljubljivanja, jer pomaže da popunimo praznine i stvorimo konzistentnu sliku o osobi sa kojom ulazimo u odnos. Informacije koje tako upisujemo uvek su pozitivne, jer nastaju iz velike želje da ta osoba bude ona "prava". Idealizacija je, dakle, sasvim normalna, ali je treba biti svestan i povremeno preispitati šta je to što znamo o nekom, a šta je ono što mislimo da znamo, ili, što je najčešće slučaj, šta mislimo da znamo. Jedna poznata psihoterapeutkinja kaže da je za očuvanje strasti u odnosu neophodna određena distanca, a to je upravo ono što se dešava na početku veze. Neko je dalek i nepoznat i mi na osnovu jedne njegove karakteristike koja nam se dopada pravimo čitavu mrežu fenomenalnih osobina u koje se zaljubljujemo.
Izvor: Večernje novosti