- Učlanjen(a)
- 10.07.2010
- Poruka
- 2.773
Ivana Brlić-Mažuranić
Ivana Brlić-Mažuranić (rođ. 18. april 1874, Ogulin - um. 21. novembar 1938, Zagreb) je hrvatska književnica.
Biografija
Rodila se u poznatoj porodici Mažuranića. Otac Vladimir Mažuranić je bio pisac, advokat i istoričar. Deda joj je bio hrvatski ban i pesnika Ivan Mažuranić, a baba Aleksandra Mažuranić je bila sestra Dimitrija Demetra, pesnika, dramskog pisca i prevodioca. Osnovnu školu i dva razreda Devojačke škole završila je u Zagrebu. Ostalo školovanje je završila privatno. Govorila je nekoliko jezika. Svoje prve radove je pisala na francuskom jeziku.
Udala se za Vatroslava Brlića, advokata u Slavonskom Brodu i hrvatskog političara. U Slavonskom Brodu je proživela veliki deo života, koji je posvetila porodici i književnom radu. Rodila je šestoro dece. Okružena decom, upoznavala je njihovu psihu i njihov naivni i neiskvareni svet, kojem je i posvetila skoro ceo svoj knjižavni opus. Uz supruga uključila se u javni život u krugu prvaka narodnog pokreta. Za svoj književni rad dva puta je od strane Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti predlagana za Nobelovu nagradu za književnost (1931. i 1938) godine. 1937. primljena je za dopisnog člana Akademije kao njen prvi ženski član.
Književni rad
Pisala je pesme, pripovetke, priče, basne, bajke, romane i kulturnoistorijske rasprave. Svoju književnu nadarenost i umetničku zrelost najsnažnije je ostvarila u prefinjenom oblikovanju sveta dečije priče i bajke. Njeno prvo važnije delo objavljeno 1913. Čudnovate zgode šegrta Hlapića, Anton Gustav Matoš je proglasio "klasičnom knjigom". Najveći uspeh, međutim, postiže knjigom Priče iz davnine 1916, za koju je iskoristila riznicu slovenske mitologije i narodnog verovanja. Čudesna bajkovitost izražena je u tim pričama toplinom i napetošće pripšovedanja.
Pisala je-kako sama reče- da vlastitoj deci "otvori vrata k onom bajnom, šarolikom svijetu bajke". Priče se odlikuju neposrednošću izraza. Prevođena je na desetinu jezika od englaskog do kineskog, a nazvana je "hrvatskim Andersenom.
Izdavačka kuća Školska knjiga iz Zagreba 1971. je ustanovila godišnju književnu nagradu "Ivana Brlić-Mažuranić" za najbolji književni tekst za decu i ilustraciju knjige za decu objavljne u toj godini. Od 2001. nagrada se dodeljuje za najbonje neobjavljeno delo za decu hrvatskih autora.
Dela
Ivana Brlić-Mažuranić (rođ. 18. april 1874, Ogulin - um. 21. novembar 1938, Zagreb) je hrvatska književnica.
Biografija
Rodila se u poznatoj porodici Mažuranića. Otac Vladimir Mažuranić je bio pisac, advokat i istoričar. Deda joj je bio hrvatski ban i pesnika Ivan Mažuranić, a baba Aleksandra Mažuranić je bila sestra Dimitrija Demetra, pesnika, dramskog pisca i prevodioca. Osnovnu školu i dva razreda Devojačke škole završila je u Zagrebu. Ostalo školovanje je završila privatno. Govorila je nekoliko jezika. Svoje prve radove je pisala na francuskom jeziku.
Udala se za Vatroslava Brlića, advokata u Slavonskom Brodu i hrvatskog političara. U Slavonskom Brodu je proživela veliki deo života, koji je posvetila porodici i književnom radu. Rodila je šestoro dece. Okružena decom, upoznavala je njihovu psihu i njihov naivni i neiskvareni svet, kojem je i posvetila skoro ceo svoj knjižavni opus. Uz supruga uključila se u javni život u krugu prvaka narodnog pokreta. Za svoj književni rad dva puta je od strane Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti predlagana za Nobelovu nagradu za književnost (1931. i 1938) godine. 1937. primljena je za dopisnog člana Akademije kao njen prvi ženski član.
Književni rad
Pisala je pesme, pripovetke, priče, basne, bajke, romane i kulturnoistorijske rasprave. Svoju književnu nadarenost i umetničku zrelost najsnažnije je ostvarila u prefinjenom oblikovanju sveta dečije priče i bajke. Njeno prvo važnije delo objavljeno 1913. Čudnovate zgode šegrta Hlapića, Anton Gustav Matoš je proglasio "klasičnom knjigom". Najveći uspeh, međutim, postiže knjigom Priče iz davnine 1916, za koju je iskoristila riznicu slovenske mitologije i narodnog verovanja. Čudesna bajkovitost izražena je u tim pričama toplinom i napetošće pripšovedanja.
Pisala je-kako sama reče- da vlastitoj deci "otvori vrata k onom bajnom, šarolikom svijetu bajke". Priče se odlikuju neposrednošću izraza. Prevođena je na desetinu jezika od englaskog do kineskog, a nazvana je "hrvatskim Andersenom.
Izdavačka kuća Školska knjiga iz Zagreba 1971. je ustanovila godišnju književnu nagradu "Ivana Brlić-Mažuranić" za najbolji književni tekst za decu i ilustraciju knjige za decu objavljne u toj godini. Od 2001. nagrada se dodeljuje za najbonje neobjavljeno delo za decu hrvatskih autora.
Dela
- Valjani i nevaljani (pripovetke i pesme za dečake) 1902.
- Škola i praznici (Zbirka pesama i pripovedaka) 1905.
- Slike (pesme) 1912.
- Čudnovate zgode šegrta Hlapića 1913.
- Priče iz davnine 1916.
- Knjiga omladini 1924.
- Dečja čitanka o zdravlju 1927.
- Mir u duši 1930.
- Iz arhiva obitelji Brlić u Brodu na Savi (studije) 1934. I, 1935. II-III
- Jura Dalmatin potkralj Gadžerata (avanturistički roman) 1937.
- Srce od licitara (Pripovetke i pesme za mlade; objavljeno posthumno) 1938.