Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Italija

Diskusija u 'Svet i putovanja' započeta od crvendac_011, 22.10.2009.

  1. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Међу чемпресима и катедралама

    Белешке с пута - ТОСКАНА

    Међу чемпресима и катедралама

    Непоновљива је и такорећи дрско разметљива лепота природе и градова ове брдовите италијанске регије која је изнедрила неке од најчувенијих ренесансних уметника, песника, мислилаца и истраживача, и удомила драгуље светског сликарства, вајарства и средњовековне архитектуре

    [​IMG]

    Здружене лепоте предела и аритектуре нигде у свету нису толико згуснуте као у Италији: готово на свакој стопи, од дубоког југа и живописне Сицилије до високог севера и раскошне Венеције, поглед намерника је заробљен плаветнилом неба и воде, зеленилом башти и воћњака, белином камена античких форума и ренесансних скулптура и пламтећим бојама средњовековних палата и савремених трговина, које све опстају у необичном складу као јединствена слагалица стилова, раздобља и неимарског умећа. А та непоновљива и такорећи дрско разметљива красота природе и човекових прегнућа нарочито је уочљива у брдовитој Тоскани, према којој су, изгледа, једнако дарежљиви били богови древних Етрурака и античког Рима, као и следбеници хришћанства. У крајолику омеђеном с једне стране Апенинима, а с друге Тиренским морем, међу тамним разиграним чемпресима, стрпљивим миром маслињака и богатством винограда (Тоскана је постојбина „кјантија“) рођени су и ту су – понети божанским надахнућем, али и подстицани жељама и новцем имућних мецена и славољубивих владара – стварали неки од највећих уметника у историји.
    У маленој Винчи, родном месту свестраног генија Леонарда (1452-1519), сликара, вајара, научника, проналазача, инжењера, геолога, математичара, картографа, ботаничара, писца и зачетника ренесансе, чији радови су увелико допринели слави Италије, налази се музеј – смештен у замак из 13. века – са изложеним дрвеним моделима разних справа направљених по Леонардовим визионарским скицама. Међу њима су претече савременог бицикла, аутомобила, летелица, па чак и – митраљеза!

    Фирентинска чудеса

    Из овог, средишњег дела Апенинског полуострва је родом и Микеланђело Буонароти (1475-1564), уметник који је успео да удахне живот камену као мало који скулптор пре и после њега.
    Микеланђело је оставио трага по целој Италији, али посебно у Фиренци, престоници регије Тоскане (од 1865. до 1871. и Краљевине Италије), где је и сахрањен у цркви Светог крста (Санта кроче). Његов камени Давид, симбол победе (над библијским Голијатом), драгуљ Фиренце, до данас је остао идеал лепоте мушког тела. Редови за улазак у галерију Академије финих уметности, у којој је изложена оригинална статуа, толико су дугачки, да су градске власти поставиле копију на тргу испред зграде, како би сви могли (бесплатно) да уживају у Микеланђеловом ремек – делу и, наравно, неометано се крај њега сликају.
    У родној Фиренци је Сандро Ботичели (1445-1510) насликао „Рођење Венере” (палата Уфици), Данте Алигијери (1265-1321) писао своје бесмртне стихове а Николо Макијавели (1469-1527) „Владара”. У кугом заробљеном граду на реци Арно је у 14. веку настао и „Декамерон”, збирка стотину голицавих прича Ђованија Бокача (1313-1375).
    Скоро да нема ренесансних мислилаца, научника и уметника - сликара, вајара, градитеља, песника… који бар неко време нису провели у Фиренци, дивећи се Катедрали Свете Марије од цвећа (Санта Марија дел фјоре) и њеној високој крстионици саграђеној по Ђотовој замисли, шетајући Господским тргом (Пјаца дела Сињорија) и парком палате Питијевих, лутајући по ходницима палате Уфици, уздишући на Старом месту и сладећи се чувеним колачићима „фирентинцима“.
    Све тргове, цркве, палате претворене у музеје, галерије, ресторане и скупе продавнице Фиренце сада су запоселе непојамне хорде туриста, опијених толиком лепотом и уморних од мноштва знаменитости које би требало видети и упамтити. Свака од њих заслужује посебну причу, а једну би радо испричали и данашњи житељи града, чије су жеље да окрече, обнове и дограде неке од старих стамбених зграда где живе често онемогућене или бар обесхрабрене откад је историјски центар Фиренце под заштитом Унеска (од 1982) као светска културна баштина.

    Иди

    Романтично путовање Тосканом, најбоље споредним путевима, и то аутомобилом који може да застане кад год се путници ужеле одмора у питорескном крајолику, али и да савлада узане и изувијане успоне до високих средњовековних утврђења, обавезно укључује и Луку, Сијену, Пизу, Арецо и Сан Ђимињано. Да бисте највише тога видели за најкраће расположиво време, притом неометани хладноћом, падавинама, врућином и, најстрашнијим од свих непогода, саобраћајним гужвама, најбоље је да изаберете сезону кад нису празници и годишњи одмори.
    Можда ћете пропустити понеки фестивал, као што су извикане костимиране трке коња (палио) са средњовековним заставама на великом тргу у Сијени (2. јула и 16. августа) или новогодишњи карневал у Вјаређу, али ћете се на миру посветити осталим чудесима задивљујуће Тоскане.
    У рану јесен или касно пролеће нема превише туриста ни у Луци, граду чувеном у 11. и 12. веку по својој школи сликарства и вајарства, који је, као дотле независна република, постао део Тоскане 1847. године, и то вољом народа. На најпространијем тргу, названом Наполеонов у част његове сестре Елизе која је владала Луком од 1805. до 1815, спокојно недељно јутро почиње мирисом свежег пецива и звецкањем шољица капучина у бару, главном састајалишту локалних пензионера, шкрипом дечијих колица и бицикала по шљунку око фонтане, и цвркутом птица у крошњама кроз које се једва назире звоник катедрале Светог Мартина.
    Стари део града је опкољен величанственим зидинама из 17. века, које подсећају на београдску тврђаву и на располагању су шетачима, осим у делу који се наставља на музеј и одвојен је јарком с водом.
    Лука је, иначе, била и дом генерацијама музичара из породице Пучини, чијем је најмлађем и најпознатијем представнику Ђакому (1858-1924) ту подигнут и споменик.
    Тоскана је изнедрила и једног од највећих истраживача свих времена, морепловца Америга Веспучија (1445-1510), по којем је новооткривени свет добио име Америка (мада га је први, у ствари, открио Ђеновљанин Кристифор Колумбо). У Колодију, по којем је касније узео презиме, рођен је „отац“ Пинокија, Карло Лоренцини (1826-1890), а у Пизи физичар и астроном Галилео Галилеј (1564- 1642): крива кула која је прославила овај град, грађена пуна три века (1173-1350) послужила му је за експериментлно проучавање брзине падајућих објеката.
    Данашњим посетиоцима – а има их на хиљаде из целог света, свакога дана, без обзира на сезону и временске прилике – висока и витка искошена грађевина служи као „реквизит” за духовиту али већ овешталу фотографију на којој туриста „придржава” торањ да не падне. Какве све позе не заузимају ради једног снимка: балансирају на огради, скакућу по травњаку, извијају се и један другоме подупиру леђа… А све то уз сталне повике милиције и обезбеђења у узалудном покушају да звиждуцима пиштаљки и махањем руку „уведу у ред” непослушне госте Поља чудеса, како се зове мермерни комплекс на пространој ливади који, поред кривог торња, обухвата облу, чипкасту крстионицу са пространом куполом, катедралу из 1064. године и нешто млађу зграду гробља из 13. века.

    „Димњаци” Сан Ђимињана

    Мермер из чувене Караре краси многобројне цркве и споменике по Тоскани, али не и 13 необично високих кула – „димњака” Сан Ђимињана, који се виде километрима далеко од овог градића подигнутог на врху неприступачног, стеновитог брда. Куле су у 12. и 13. веку подигле племићке породице утркујући се да тако покажу своје богатство, стечено од ходочасника из северне Европе који су се ту заустављали на путу у Рим.
    Пут је измештен након куге која је у том крају избила 1348. године, имовина имућних аристократа се истопила, па је престало и надметање ко ће изградити вишу кулу. Само једна од њих („Велика”) је данас отворена за посетиоце, али варош је и без мукотрпног пењања унутар „димњака” довољно занимљива да вреди дугачког заобилажења са главног пута и напорног успона.
    У ствари, свако тосканско месташце је завредело да му се посвети бар неколико сати разгледања, пар пасуса у путопису и који милион евра за вилу окружену виноградима, какве су себи већ приуштиле неке славне личности као што су Стинг, Џорџ Клуни или Хелен Мирен. Имати кућу у Тоскани је постао врхунски доказ припадности светском „џет - сету”. Није нам познато, мада се помињу извесна имена, да ли се тамо заиста доселио и неки од српских и балканских тајкуна.
    Александра Мијалковић

    Под заштитом Унеска

    На листи заштићене светске културне баштине под окриљем Унеска налази се шест локалитета у Тоскани: историјска гтрадска језгра Фиренце (од 1982), Сијене (од 1995), Сан Ђимињана (од 1990) и Пијенце (од 1996), Поље чудеса у Пизи и Вал д'Орча (од 2004.).
    У Тоскани је и чак 120 заштићених резервата природе, што је чини додатно примамљивом за туристе. Само Фиренцу годишње обиђе у просеку десетак милиона туриста!

    објављено: 12/09/2010
    Извор: Политика Магазин



     
  2. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    PERUĐA: Grad kojim caruju studenti

    PERUĐA

    Grad kojim caruju studenti


    [​IMG]

    Peruđa je jedan od najstarijih gradova na tlu današnje Italije i sigurno jedan od najznačajnijih studentskih centara. Poznat je i kao jedan od gradova koji su najviše doprineli razvoju renesanse. Mnogi strani studenti zaljubili su se u njega i sada su njegovi ponosni građani

    Italija, pored bezgraničnog šarma koji poseduje, može da se pohvali i svojim brojnim spomenicima kulture. Malo je zemalja u Evropi i svetu koje imaju toliko mnogo važnih kulturno–istorijskih gradova: Torino, Milano, Venecija, Firenca, Bolonja, Peruđa, Rim, Napulj, Palermo, Bari. Oni predstavljaju važne italijanske, ali i evropske, centre kulture. Peruđa je upravno središte i najveći grad pokrajine Umbrija i glavni grad istoimenog okruga. Peruđa je poznata i kao jedan od gradova koji su najviše doprineli razvoju renesanse.
    Kao i u svim manjim italijanskim gradovima, stepenice Peruđe predstavljaju glavno mesto okupljanja mladih. Bilo da je u pitanju zima ili žarko leto, stepenice Peruđe biće uvek pune: uz gitaru, pivo, sladoled, pa čak i večeru. Bez obzira na godine, stepenice ispred Duoma su omiljeno mesto za izlazak za sve koji borave u ovom gradu

    JEDAN OD NAJSTARIJIH ITALIJANSKIH GRADOVA


    [​IMG]

    Na ovom kulturološkom skupu gradova Peruđa je verovatno i najznačajniji studentski centar; glavni grad najzelenije regije Umbrije, smeštene u srcu Apeninskog poluostrva. Kako ne raspolaže velikim aerodromom, bićete prinuđeni da sletite u Rim, pa da onda autobusom za neka dva i po sata stignete do Peruđe. Bilo da dolazite kolima, autobusom ili vozom, prvi susret sa ovim gradom je zaista specifičan: nakon putovanja ravnicom regije Lacio (u kojoj se nalazi i sam Rim) i donekle ravnicom Umbrije, u jednom trenutku čitav put do Peruđe pretvara se u petnaestominutno penjanje neprekidnom uzbrdicom. Karakterističan po svojoj srednjovekovnoj arhitekturi, ovaj mali planinski grad, čiji je istorijski cenar koncentrisan na brdu, nekada je predstavljao jedan od važnijih etrurskih gradova. Etrurski luk (Arco Etrusco) izgrađen u 3. veku p.n.e. ujedno je i zaštitni znak ovog grada.

    [​IMG]

    Peruđa je jedan od najstarijih gradova na tlu današnje Italije. Grad je u vreme praistorije bio naseljen plemenom Umbrima, da bi kasnije postao jedan od gradova drevne Etrurije. Već tada je bio poznat pod nazivom Peruzija. Rimskim osvajanjem Umbrije i Peruzije krajem 3. veka p. n. e. započeo je proces uključivanja današnje Umbrije u latinsku kulturu. Rimljani su osnivali kolonije i gradili drumove. Prolazak puta Vija Flaminija bio je glavni oslonac razvoja grada Peruzije u antici. Početkom srednjeg veka Peruđa menja više gospodara, a u 10. veku dolazi do osamostaljivanja Peruđe, kao i drugih gradova u okruženju. U 12. veku grad potpada pod vlast Papske države i to stanje ostaje vekovima. U 14. veku osnovan je Univerzitet u Peruđi, jedan od najpoznatijih u celoj Italiji. Peruđa 1860. godine ulazi u sastav Kraljevine Italije.


    STUDENTSKI GRAD ZA DOBAR PROVOD


    [​IMG]

    Peruđa je mali grad koji u sebi nosi kosmopolitski duh: nema potrebe za korišćenjem javnog saobraćaja, osim u pravcu od železničke stanice do centra grada. Sve je na dohvat ruke, a da biste ga obišli nije potrebno više od dva dana. Ipak, da bi se osetio pravi duh ovog grada bilo bi dobro da u njemu provedete nekoliko nedelja. Peruđa se ne izdvaja toliko po svojim znamenitostima koliko po jedinstvenoj atmosferi i mogućnosti da na tako malom prostoru sretnete i upoznate ljude iz celog sveta: radi se o pravom studentskom centru čija je glavna karakteristika - dobar provod.

    Najbitniji element ovog grada čini svakako Univerzitet za strance (“L’Università per stranieri di Perugia”), smešten u samom centru. Univerzitet predstavlja spomenik koji ne bi trebalo da se zaobiđe. Jedan od najlepših vidikovaca nalazi se baš na krovu ove zgrade gde je vrlo lako ući bez obzira na to da li ste student ili ne. Nakon Univerziteta za strance, čekaju vas tri puta do samog centra grada: dve ulice koje uzbrdicom vode do glavnog dela grada, Via Ulise Roki i Via Bartolo, dok Via Ćesare Batisti stiže do trga Morlaki. Šetajući ovom ulicom imaćete priliku da uživate u predivnom vidikovcu. Na trgu Morlaki nalazi se i jedan od najzanimljivijih barova, bar “Morlaki”. Na tom mestu se okupljaju uglavnom studenti, jer je i sam trg Morlaki centar italijanskog univerziteta u Peruđi.

    STEPENICE - OMILJENO MESTO ZA IZLAZAK


    [​IMG]

    Na nekoliko minuta od trga Morlaki nalazi se i sam centar grada. Sa neizbežnom fontanom - Fontana Maggiore, trg IV Novembar okružen je impozantnom katedralom i Palacom dei Priori. Osim što predstavlja najveću crkvu, Duomo je mnogo poznatiji po svojim stepenicama. Kao i u svim manjim italijanskim gradovima, stepenice Peruđe predstavljaju glavno mesto okupljanja mladih. Bilo da je u pitanju zima ili žarko leto, stepenice Peruđe biće uvek pune: uz gitaru, pivo, sladoled, pa čak i večeru. Bez obzira na godine, stepenice ispred Duoma su omiljeno mesto za izlazak za sve koji borave u ovom gradu.

    Naspram samih stepenica nalazi se čuvena prodavnica slatkiša “Mania”. “Mania” je kultno mesto Peruđe, jer osim što je prodavnica slatkiša, jedini je bar koji gotovo celu noć prodaje piće. Ukoliko se odlučite za dolazak do centra grada ulicom Ulise Roki, onda je neizbežno posetiti i vinoteku La Tana dell’Orso (Pećina Medveda), koja predstavlja glavnu metu stranih studenata.

    ŠETNJA KROZ GRAD


    [​IMG]

    Korzo Vanući je najvažnija ulica u centru Peruđe, pešačka zona grada puna prodavnica poznatih brendova i zanimljivijih barova. Korzo Vanući je poznat i po najstarijoj poslastičarnici u gradu “Sandri”, koju uglavnom izbegavaju studenti, jer postoji verovanje da ukoliko uđete u ovaj bar nikada noćete stići do kraja studija. Korso Vanući izlazi na Trg Italija, koji je sa svih strana okružen predivnim pogledom na čitavu regiju Umbrije.

    Nakon centra grada još jedna od atrakcija su i Stepenice svetog Erkolana koje vode u podnožje drugog dela centra Peruđe, Corso Cavour. Stepenice su u ovom delu vrlo lepe, a i sama crkva Svetog Erkolana je impresivna građevina i bitan monument grada.
    Peruđa, osim turističke atrakcije, predstavlja i grad koji mnogi biraju za učenje italijanskog jezika na Univerzitetu za strance. Ova institucija je jedna od najpoznatijih u Italiji, a ukoliko se odlučite na ovakav korak, Peruđa je idealno mesto, jer osim što ćete učiti italijanski sa strancima iz celog sveta, ona vam na malom mestu nudi fantastičan smeštaj i provod. O tome svedoči i činjenica da stanovnici Peruđe nisu samo Italijani, nego i veliki broj stranaca koji se u ovaj grad zaljubilo i odabralo ga za svoje stalno prebivalište.

    [​IMG]


    Izvor: Akter



     
  3. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Grad večne ljubavi

    Grad večne ljubavi

    Večernje novosti 27.09.2010 23:42

    [​IMG]

    Verona je dragulj srednjovekovne arhitekture i umetnosti, kakvih je mnogo u Italiji. I dok ti gradovi privlače putnike iz svih delova sveta, ponajviše raskošnim građevinama i burnom istorijskom pričom, Verona ima adut više - najlepšu i najtragičniju ljubav svih vremena, priču o Romeu i Juliji.

    Ta melodrama Viljema Šekspira o Romeu Montegiju i Juliji Kapuleti, koji su za svoju ljubav žrtvovali živote i postali simbol tragične, ali večne ljubavi, privuče svake godine više od tri miliona turista u Veronu, glavni grad istoimene provincije na severu Italije i, posle Venecije, najveći grad pokrajine Veneto.

    Radnju svog popularnog dela, najcitiraniji pisac svih vremena smestio je u 14. vek u Sijenu, ali se ne zna tačno kada ju je napisao. Brojni italijanski i svetski istoričari dali su sve od sebe da nađu tragove o postojanju porodica Montegi i Kapuleti, ali bez pouzdanih rezultata.

    No, to nije pokolebalo britki trgovački duh Veronjana – odlučili su da bude kako je zapisao najbolji dramatičar i pesnik elizabetanske Engleske. Zbog toga je ruinirana kuća, sa balkonom u središtu Verone, adaptirana i proglašena Julijinim domom. Na zid je stavljena tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima, ispod balkona postavljen je bronzani Julijin kip. Sa tog mesta, prema Šekspiru, Romeo je u toplim veronskim noćima šaputao ljubavne poruke Juliji, koja ga je čežnjivo gledala sa oko pet metara visokog balkona.
    Tako su vlasti Verone lansirale kao magnet privlačnu priču da devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Da se priča “primila” na svim kontinentima, svedoči i uglačanost oba dela bronzanog Julijinog tela.
    Priča ima i dodatak: da bi se ljubavna želja stoprocentno ostvarila, potreban je još jedan detalj - ljubavna poruka na papiriću koji se decenijama unatrag lepila ili ispisivala na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće.
    Ako je dodirivanje i slikanje sa Julijom besplatno, ulazak u njenu kuću nije - košta 12 evra, a izlazak na balkon još 10 evra. Svejedno, razneženi turisti sa svih meridijana satima strpljivo čekaju u redu. Zahvaljujući njima, legenda o večnoj ljubavi živi, a zahvaljujući njoj u gradsku kasu Verone slivaju se milioni evra.
    Omamljeni najslavnijom ljubavnom pričom, mnogi turisti naprosto previde činjenicu da Verona ima više od 50 sačuvanih crkava romanskog, gotskog i renesansnog stila, kao i grandiozne palate, mostove i raskošne vrtove.
    Verona je osnovana u 4. veku p.n.e. i dugo je bila pod rimskom vlašću. Nezavisna i slobodna država postala je 1107. godine, ali je ubrzo potpala pod uticaj dinastija i država sa severa Italije, a posle pada Napoleona postala je važno vojno uporište. Godine 1866. zvanično ulazi u sastav ujedinjene Italije.
    Među brojnim znamenitostima arhitekture, a gotovo svaka veronska fasada je istorija, naročito je privlačan rimski teatar – Arena. Sagrađen je u 1. veku, imao je 22.000 mesta, a po veličini je treći amfiteatar u Italiji.
    Arena je danas stecište pozorišnih i operskih predstava, koje se tu održavaju svake godine. Ulaznice po ceni od 150 evra rezervišu se mesecima unapred. Ovde su nezaboravne koncerte održali Pavaroti i Tina Tarner.
    Uz samu Arenu nalaze se i ostaci gradskih zidina iz 265. godine. Svedočanstvo o prisustvu Rimske imperije u ovom gradu je i Avgustovo pozorište na obali reke Adiđi.
    Među brojnim crkvama i manastirima koji su sačuvani u ovom gradu, najveću pažnju privlači crkva San Zeno Mađore, koja se smatra najvažnijom romanskom građevinom Verone i gornje Italije, čiji su temelji podignuti u 5. veku iznad groba prvog veronskog biskupa Zenona. Fasada i prozori ove bazilike bogato su ukrašeni reljefom s prizorima iz jevanđelja i Knjige postanja. Bronzana vrata krase reljefi sa scenama iz Biblije. Uz crkvu se nalazi visoki zvonik iz 1045. godine.
    Zanosna je arhitektura i crkve Santa Marija Antika, zatim gotska crkva Santa Anastazija, čija unutrašnjosti je ukrašena freskama Zavija, Pisanela i Mantenje.
    Osim crkava, u Veroni svakako treba videti i Gradsku palatu, kuću Mazanti, renesansnu Lođu del Konsiljo, zatim prekrasnu renesansnu Palatu del Kapitano, muzej u kome se čuvaju mnoga vredna dela italijanskog slikarstva i kompleks grobnica porodice Saliđeri iz 14. veka. Grobnica sa spomenikom jedinstvena je u Italiji, jer članovi ove bogate porodice, suprotno hrišćanskom verovanju da telo treba predati zemlji, sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, kako bi bili što bliže Bogu.
    Verona je Juliju Cezaru bila omiljeno mesto za odmor. Često su je na svojim putovanjima posećivali Gete, Stendal, Pol Valeri... kao i danas više od tri miliona turista godišnje, iz celog sveta.



     
  4. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Obiđite podzemne hodnike Koloseuma

    Obiđite podzemne hodnike Koloseuma

    15. oktobar 2010. 04:15

    Otvaranje podzemnih prolaza ispod Koloseuma za posetioce najavljeno je za 19. oktobar, a razgledanje će biti moguće samo u grupama od najviše 25 osoba koje će se smenjivati svakih 20 minuta.

    [​IMG]
    Guliver/Getty images



    Od iduće nedelje, turisti koji borave u Rimu biće u prilici da posete i podzemne prolaze Koloseuma, veličanstvenog amfiteatra u kojem su održavane gladijatorske borbe, saopštilo je u četvrtak italijansko Ministarstvo kulture.

    Suteren Koloseuma će biti prvi put otvoren za posetioce, dok je njegov gornji deo iz bezbednosnih razloga bio zatvoren od '70. godina prošlog veka. Pristup Koloseumu omogućen je nakon radova na restauraciji i obezbedenju tog prostora.


    Zvaničnici italijanske metropole najavili su otvaranje za utorak, 19. oktobar, ali uz napomenu da će razgledanje Koloseuma biti moguće samo u grupama od najviše 25 osoba koje će se smenjivati svakih 20 minuta.


    U podzemnim prostorijama nalazili su se kavezi sa tigrovima, lavovima i bikovima koji su čekrkom podizani do arene da bi zabavljali gledaoce antičkog Rima.


    Jedino su slonovi, previše teški da bi bili dizani na ovaj način, ulazili na velika vrata. Zahvaljujući sistemu ručnih dizalica, divlje životinje bi se iznenada pojavljivale u areni na opšte oduševljenje publike.


    Egzotične životinje nisu bile jedine zvezde spektakla u Koloseumu. Posle njihovog lova i ubijanja, u arenu su ulazili gladijatori.


    Koloseum, prvobitno nazvan "Flavijev amfiteatar", mogao je da primi 50.000 gledalaca. Njegova gradnja započeta je 72. godine, za vreme cara Vespazijana, a dovršena desetak godina kasnije za vreme vladavine njegovog sina Domicijana. Godine 2007. Koloseum je proglašen za jedno od novih sedam svetskih čuda.


    Kako prenosi agencija AP, od početka godine, blizu 4,5 miliona turista posetilo je drevnu arenu u Rimu.


    (Tanjug)



     
    Poslednja izmena: 16.10.2010
  5. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Trst je naš

    Trst je naš

    20. 10. 2010 . Press

    U nekada nama omiljenoj šoping destinaciji i danas se oseća prijatna bliskost, delom zbog činjenice da ovde živi oko 10.000 Srba. Trst nije turistička meka, ali je zbog svojih znamenitosti veomaprivlačan

    [​IMG]

    Trst, nekada omiljena srpska destinacija, polako vraća stari sjaj. Ukidanje viza i relativna blizina, ali pre svega mogućnost da se svetske marke kupe po niskim cenama, obnavljaju stari povik „Trst je naš„. Ono što zaista impresionira u gradu na samom „ćošku" Jadranskog mora jeste osećaj pripadnosti, skoro da nigde van naših granica nije tako prijatno biti Srbin kao što je to slučaj u Trstu.
    Kao što je poznato iz istorije, Trst smo „vratili" Italijanima u trajno vlasništvo po okončanju Drugog svetskog rata. Takozvana „tršćanska kriza" pretila je da eskalira u veći sukob, pa su pobednici morali poraženima da daju deo teritorije. Ni to nije sprečilo naše sunarodnike da ga posećuju u masovnom broju, u vreme kada je crveni pasoš bio na ceni, kada je bilo normalno da odete u kupovinu na Corso Italia, a ne na Terazije. Stoga i ne čudi da sa srpskim jezikom možete proći u bilo kom delu grada.


    [​IMG]

    Espreso s nogu
    Za potpuni osećaj pripadnosti služi podatak da u gradu od oko 200.000 stanovnika živi oko 10.000 Srba, a da je jedno od najlepših zgrada u strogom centru srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona, najveća pravoslavna svetinja u zapadnoj Evropi. Crkva je prošle godine obeležila 140 godina postojanja, a tom prilikom su organizovani i Dani Srba. Godinu dana ranije crkva je renovirana a radove je finansirala italijanska vlada.
    Razgledanje centra grada je jednostavno i uglavnom se veoma lako obiđe hodajući. Duh Trsta možda se najbolje vidi na Trgu ujedinjenja Italije. Ovaj italijanski primorski gradić više svojim izgledom podseća na Beč, nego na tipične italijanske gradove. U centru samog trga je fontana skulptora Macolenija izrađena u baroknom stilu koja priča o „stranama sveta", tačnije o tada poznata četiri kontinenta.


    [​IMG]

    MACOLENIJEVA FONTANA


    To je trenutno centar Trsta, turisti uglavnom dođu tu, pa odatle prošetaju do doka na rivi, odakle se pruža lep pogled na pučinu, ali i na brda iznad grada. Trg je okružen zgradama iz 18. i 19. veka, tu se ističu Gradska skupština i Teatar „Verdi". Nedaleko odatle na rivi nalazi se kongresni centar „Maritime", otvoren 1930. godine, koji je narednih decenija bio glavna tačka za iskrcavanje emigranata koji su stizali sa svih strana sveta. U neposrednoj blizini su riblja pijaca, koja je postala kulturni centar sa satom kulom, blizu je Pjaca Venecija, na kojoj se nalazi Muzej „Revoltelja".
    Ukoliko vam ne prija gužva, onda je najbolje skloniti se na trg Ponte Roso, koji je smešten duž Velikog kanala i prepun je kafanica. Tu lokalno stanovništvo pije „lily", kako sami ističu, najbolju kafu na svetu. Cene su prikladne našem džepu, od dva evra naviše. Jedini problem predstavlja činjenica da je u retko kom kafiću dozvoljeno zapaliti cigaru, pa Italijani često za šankom s nogu popiju espreso ili kapućino i pođu dalje.

    [​IMG]

    SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA SV. SPIRIDONA


    Tu, kraj crkve Svetog Spiridona možete videti i spomenik Džejmsu Džojsu, čuvenom irskom piscu koji je desetak godina živeo u ovom gradu.

    [​IMG]

    Na spomeniku stoji zapisano „La mia anima e a Trieste" („Moja duša je u Trstu"), izvod iz jednog pisma koje je Džojs pisao svojoj supruzi Nori.

    Ponte Roso nije kao nekad

    Duž Velikog kanala nalaze se i danas dobro obeležene palate uglednih Srba iz 18. i 19. veka koje nose njihova prezimena: Kurtović, Ivanović, Vučetić, Nikolić. Poznata je činjenica da su u ovom gradu boravili i radili Dositej Obradović, Vuk Karadžić, Petar Petrović Njegoš, Aleksa Šantić, Ivo Andrić.
    Ponte Roso se potpuno promenio u odnosu na vreme kada se ovde dolazilo u šoping. Nema više radnji sa kojih vise mnogobrojni proizvodi, sada je tu parking. Duž kanala su uglavnom skupe radnje sa garderobom poznatih marki, a sve jeftinije je izmešteno u velike tržne centre na periferiji Trsta. Cipele, nekada najtraženija roba, koje danas možete da nađete u centru, svakako nisu pristupačnih cena, pa vam ostaje kineska roba u tim velikim hangarima. Tek ponekad, kao ove godine krajem avgusta, kada svi spuštaju cene za 50 i više odsto, cipele i ostala fina garderoba mogu da budu dostupni prosečnom srpskom džepu. Druga mogućnost je, ukoliko ste dobar „pregovarač", a u pojedinim prodavnicima još važi taj običaj, da se cenkate i spustite sami cenu.
    O noćnom životu u Trstu ne vredi trošiti reči, pošto on definitivno ne postoji posle 22 časa. Pojedini klubovi sa živom muzikom su sve što ovaj grad pruža noću.


    D. Ignjatović



     
  6. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Biće sveta sve dok bude Rima

    Biće sveta sve dok bude Rima

    Jelena MATIJEVIĆ | 15. novembar 2010. 13:28 | Večernje novosti

    Reporter “Novosti” u Rimu, jednom od najlepših gradova na svetu i prestonici Italije

    [​IMG]

    Fontana Di Trevi


    Između Apenina i Tirenskog mora, "razbaškario" se na Tibru i preko sedam brežuljaka Rim, grad sa najviše imena: Prestonica sveta (Caputmundi), Apostolski prag (LimenApostolorum), Grad sedam brežuljaka (Lacittadeisettecolli) ili jednostavno Grad (L’Urbe). Ipak, najbolje mu pristaje najpoznatije ime – Večni grad (LaCittaEterna), jer traje već 28 vekova, a predanje kaže da će sveta biti sve dok bude bilo Rima.

    Legenda kaže da su ga, 21. aprila 753. godine pre naše ere, osnovali braća Romul i Rem koje je, bačene u košari niz Tibar, pronašla i odgajila vučica. Zato je etrurski bronzani spomenik vučice, koja hrani blizance, i dan-danas najprepoznatljiviji simbol grada. Istorija i arheološki nalazi, međutim, dokazuju da je nastao iz naselja na brdu Palatin i na mestu gde je kasnije bio rimski Forum, a koji su se spojili u 7. veku pre nove ere. Već 133. godine p.n.e. postao je prvi milionski grad tada poznatog sveta. Iako stručnjaci tvrde da bi u Rimu moglo da živi oko 10 miliona stanovnika, danas u njemu, zvanično, uživa oko 3 miliona Rimljana. Jer, nijedna stambena ili poslovna zgrada ne sme da bude viša od 5 spratova, niti da arhitekturom "izlazi" iz zadatih mediteranskih okvira. Tri milenijuma istorije ove prestonice vidljivo je na svakom koraku. Presvučen neodoljivom patinom, grad brižljivo čuva ostatke antičkih građevina, renesansne palate, barokne trgove, bazilike, mostove i kaldrmisane ulice, pa ne čudi što se istorijski centar Rima nalazi na listi Svetske kulturne baštine Uneska. To je i razlog više da se "naoružate" udobnom obućom i u obilazak grada krenete peške. Ali, pre nego što otpočnete, setite se Geteovih reči da su "za upoznavanje Rima i njegove istorije potrebna najmanje dva života". Nažalost, to je istina, ali i kada bar malo "zagrebete" po površini bićete očarani i poželećete da se vratite.

    S obzirom na to da je Rim jedini grad u svetu koji brižljivo čuva jednu državu – Vatikan, možda je najbolje da on bude početna tačka upoznavanja. Papska država, centar katoličkih hrišćana, smeštena je nedaleko od centra grada i omeđena srednjovekovnim zidinama, osim na istočnoj strani gde se nalazi Trg svetog Petra. Sredinom Trga dominira obelisk visok 12 metara, koji je car Kaligula doneo iz Egipta i na čijem vrhu se čuvaju ostaci krsta na kome je razapet Isus Hristos. Većinu ovog Trga zauzima bazilika Svetog Petra, najveća crkva na svetu sa vajarskim i slikarskim radovima neprolazne i neprocenjive vrednosti. I ma koliko da veličina crkve impresionira, i osim što znate da ste na mestu raspeća apostola Petra, dah oduzima Mikelanđelova "Pijeta", skulptura vanvremenske, nestvarne lepote, koja prikazuje Isusa skinutog sa raspeća u naručju majke. Mikelanđelo je "Pijetu" uradio za 25 godina i ona je njegovo jedino potpisano delo.
    Bazilika Svetog Petra samo je jedna od oko 900 crkava u Rimu. Lepotom plene Santa Marija Mađore, sa najvišim zvonikom u gradu, Rimska katedrala, Mikelanđelova bazilika Santa Marija deli Anđeli i de Martiri na prelepom Trgu Republike, crkva Svetog Pavla izvan zidina, kao i vizantijska bazilika Santa Marija in Trastevere izgrađena u 6. veku.
    Osim crkava, obeležje grada-muzeja su i čuvene pjace. Malo-malo, pa u šetnji naiđete na trg sa skulpturama i obaveznom fontanom. Pjaca Navona - Monmartr Italije, jedna je od najlepših. Ovo boemsko mesto svojevrsna je prodajna galerija na otvorenom, koja u centralnom delu čuva tri Berninijeve fontane, među kojima se ističe ona na kojoj je ovaj veliki umetnik prikazao, po njegovom mišljenju, četiri najznačajnije reke sveta: Dunav, Nil, Gang i Rio dela Platu. Igra arhitekture neprekidno traje nadmetanjem renesanse i baroka. Najlepša i najčuvenija barokna fontana u Rimu je na Trgu di Trevi. Najpoznatiju fontanu uradio je Nikolo Salvi, a predanje kaže da će se svako ko iz nje popije vode ili baci novčić, vratiti u Rim. Koliko je onih koji žele da se vrate najbolje svedoči činjenica da se iz ove fontane godišnje izvadi oko 5 miliona evra. Čaroban je i Kampo de Flori, neodoljiva palata Farneze u kojoj je francuska ambasada i čuvena Pjaca del Popolo, ispod vrta Borgeze koga nazivaju plućima Rima i u čijim parkovima vrve turisti na putu ka Vili Borgeze, najčuvenijoj maloj galeriji na svetu. Nezaobilazna meta turista, sa posebnim ukusom baroka je i Španski trg, sa sigurno najoslikanijim stepenicama na svetu. Dobio je ime po španskom poslanstvu koje se nalazi u neposrednoj blizini. Prošetajte Španskim stepenicama, iznajmijte kočiju, a ako imate sreće kraičkom oka odgledajte i neku od čuvenih modnih revija. Znameniti Koloseum je 7. jula 2007. proglašen za jedno od 7 svetskih čuda savremenog sveta, a bio je to najveći amfiteatar ikada izgrađen u Rimskom carstvu. Primao je pedeset hiljada posetilaca koji su gledali borbe gladijatora. Znameniti su i Forum, Panteon, Cestijeva piramida, Karakline terme, Domus aurea, Trajanov stub, Cirkus maksimus...
    Rimljani, vidi se to, baš vole svoj grad. Arhitekte, sa nepogrešivim italijanskim osećajem za sklad i lepotu, spajaju staro i novo, antičko i moderno. Majstori hrane, neprevaziđeni dizajneri, modni umetnici, sve su podredili "dolče viti". I neodoljivo vas pozivaju da im se pridružite. Najpre espresu, jednom od zaštitnih znakova Italije. Dobar je u svakom restoranu, ali se potrudite da ga popijete u San Eustahiju. Urbana rimska legenda kaže da je tu najbolji. Probajte kapućino, paste i pice, ali zaboravite na kečap, jer to je neoprostiv greh. Ne zaboravite, takođe, da nema načina da u restoranu ručate između 15 i 19 sati, jer Rimljani smatraju da to nije prikladno. Bolje je da tada navratite u najstariju poslastičarnicu "Đijaliti", ili jednu od najvećih, "Andreoti", i da pojedete porciju čuvenih italijanskih sladoleda.
    I ne zaboravite da šetate uveče Rimom. Tada će vam postati jasno zašto je Jovan Dučić napisao da "nikad Rim nije lepši nego noću" i da "nigde noć nije lepša nego u Rimu".


    SIKSTINSKA KAPELA
    Vatikanski vrtovi i muzeji pravo su uživanje za sve ljubitelje umetnosti, jer gledate u remek dela čuvenih srednjovekovnih vajara i slikara, ali i mnogobrojnih savremenih umetnika poput Dalija. Sve vreme čujete žamor oduševljenja i komentare na desetinama jezika. Jedino mesto gde priča prestaje, a tišina iskazuje divljenje slikarskom umeću vajara Mikelanđela, jeste Sikstinska kapela. Ovaj genije samo svod kapele slikao je 4 godine (1508-1512). Svedoci su zapisali da za to vreme skoro da nije napuštao kapelu, a tavancu, površie 800 metara kvadratnih, uz svetlost sveća, oslikavao je ležeći na skelama. Posle 23 godine, na zapadnom zidu kapele, iza oltara, slikajući remek delo "Poslednji sud", stavio je pečat svoje slikarske genijalnosti. Ovo jedinstveno, veličanstveno i neponovljivo delo, Mikelanđelo je slikao od 1535. do 1541. godine.

    ŠOPING
    Kupovina u Rimu poseban je izazov i događaj, jer, ipak ste u modnoj prestonici sveta. Najpoznatije ulice za šoping su Via del Korzo i Via Kondoti sa obližnjim uličicama, ali butici su na svakom koraku. Izlozi doterani do perfekcije prosto mame da zavirite u svaku prodavnicu. Odeća, obuća, nakit, antikvarnice... Radnje sa luksuznom, modernom ili autlet robom.

    TRASTEVERIJANI

    Dobri poznavaoci Rima kažu da posebnu grupu Rimljana čine oni "preko Tibra" (Trastevere), koji žive na levoj obali reke i sebe ponosno nazivaju Trasteverijanima. Istina je da su u pravu, jer je ovo jedan od najljupkijih delova grada. Uske, tipično mediteranske, kaldrmisane uličice, omeđene zgradama šarenih fasada sa restoranima i prodavnicama u prizemlju. Osim što ćete obavezno večerati u jednom od restorana rimske Skadarlije i da probate tipične italijanske specijalitete i vina, ne propustite priliku da vidite izlog prodavnice u kojoj se prodaju, verovatno, najskuplje sandale na svetu. Jedna košta oko 600 evra! Svaka sandala malo je remek delo, skoro skulptura, neobičnog izgleda i od različitih materijala.



     
  7. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Grad večne ljubavi

    26. 11. 2010. 08:00h| Večernje Novosti


    Grad večne ljubavi


    Verona je dragulj srednjovekovne arhitekture i umetnosti, kakvih je mnogo u Italiji. I dok ti gradovi privlače putnike iz svih delova sveta, ponajviše raskošnim građevinama i burnom istorijskom pričom, Verona ima adut više - najlepšu i najtragičniju ljubav svih vremena, priču o Romeu i Juliji.

    [​IMG]
    Grad Romea i Julije

    Ta melodrama Viljema Šekspira o Romeu Montegiju i Juliji Kapuleti, koji su za svoju ljubav žrtvovali živote i postali simbol tragične, ali večne ljubavi, privuče svake godine više od tri miliona turista u Veronu, glavni grad istoimene provincije na severu Italije i, posle Venecije, najveći grad pokrajine Veneto.

    Radnju svog popularnog dela, najcitiraniji pisac svih vremena smestio je u 14. vek u Sijenu, ali se ne zna tačno kada ju je napisao. Brojni italijanski i svetski istoričari dali su sve od sebe da nađu tragove o postojanju porodica Montegi i Kapuleti, ali bez pouzdanih rezultata.

    No, to nije pokolebalo britki trgovački duh Veronjana – odlučili su da bude kako je zapisao najbolji dramatičar i pesnik elizabetanske Engleske. Zbog toga je ruinirana kuća, sa balkonom u središtu Verone, adaptirana i proglašena Julijinim domom. Na zid je stavljena tabla sa čuvenim Šekspirovim stihovima, ispod balkona postavljen je bronzani Julijin kip. Sa tog mesta, prema Šekspiru, Romeo je u toplim veronskim noćima šaputao ljubavne poruke Juliji, koja ga je čežnjivo gledala sa oko pet metara visokog balkona.

    Tako su vlasti Verone lansirale kao magnet privlačnu priču da devojke treba da dodirnu Julijinu desnu ruku i pomisle ljubavnu želju, a mladići desnu bronzanu dojku. Ako momak i devojka to učine istovremeno, veruje se da će zauvek ostati zajedno. Da se priča “primila” na svim kontinentima, svedoči i uglačanost oba dela bronzanog Julijinog tela.

    Priča ima i dodatak: da bi se ljubavna želja stoprocentno ostvarila, potreban je još jedan detalj - ljubavna poruka na papiriću koji se decenijama unatrag lepila ili ispisivala na levi ili desni zid u dvorištu Julijine kuće.

    Ako je dodirivanje i slikanje sa Julijom besplatno, ulazak u njenu kuću nije - košta 12 evra, a izlazak na balkon još 10 evra. Svejedno, razneženi turisti sa svih meridijana satima strpljivo čekaju u redu. Zahvaljujući njima, legenda o večnoj ljubavi živi, a zahvaljujući njoj u gradsku kasu Verone slivaju se milioni evra.

    [​IMG]

    Venčanja na Julijinom balkonu

    U kući u Veroni u kojoj je, navodno, živela Julija, juna ove godine obavljeno je prvo venčanje. Prvi su se u kući Šekspirove junakinje venčali fudbaler lokalnog kluba Luka Čekareli i Irena Lanforti. Gradske vlasti Verone najavile su da ubuduće nameravaju da redovno organizuju ovakve svečanosti. Venčanje u Julijinoj kući lokalne stanovnike koštaće 600 evra, turisti iz zemalja Evropske unije plaćaće 800, a mladenci iz ostalih zemalja moraće da izdvoje po 1.000 evra.

    Omamljeni najslavnijom ljubavnom pričom, mnogi turisti naprosto previde činjenicu da Verona ima više od 50 sačuvanih crkava romanskog, gotskog i renesansnog stila, kao i grandiozne palate, mostove i raskošne vrtove.

    Verona je osnovana u 4. veku p.n.e. i dugo je bila pod rimskom vlašću. Nezavisna i slobodna država postala je 1107. godine, ali je ubrzo potpala pod uticaj dinastija i država sa severa Italije, a posle pada Napoleona postala je važno vojno uporište. Godine 1866. zvanično ulazi u sastav ujedinjene Italije.

    Među brojnim znamenitostima arhitekture, a gotovo svaka veronska fasada je istorija, naročito je privlačan rimski teatar – Arena. Sagrađen je u 1. veku, imao je 22.000 mesta, a po veličini je treći amfiteatar u Italiji.

    Arena je danas stecište pozorišnih i operskih predstava, koje se tu održavaju svake godine. Ulaznice po ceni od 150 evra rezervišu se mesecima unapred. Ovde su nezaboravne koncerte održali Pavaroti i Tina Tarner.

    Uz samu Arenu nalaze se i ostaci gradskih zidina iz 265. godine. Svedočanstvo o prisustvu Rimske imperije u ovom gradu je i Avgustovo pozorište na obali reke Adiđi.
    Među brojnim crkvama i manastirima koji su sačuvani u ovom gradu, najveću pažnju privlači crkva San Zeno Mađore, koja se smatra najvažnijom romanskom građevinom Verone i gornje Italije, čiji su temelji podignuti u 5. veku iznad groba prvog veronskog biskupa Zenona. Fasada i prozori ove bazilike bogato su ukrašeni reljefom s prizorima iz jevanđelja i Knjige postanja. Bronzana vrata krase reljefi sa scenama iz Biblije. Uz crkvu se nalazi visoki zvonik iz 1045. godine.

    Zanosna je arhitektura i crkve Santa Marija Antika, zatim gotska crkva Santa Anastazija, čija unutrašnjosti je ukrašena freskama Zavija, Pisanela i Mantenje.
    Osim crkava, u Veroni svakako treba videti i Gradsku palatu, kuću Mazanti, renesansnu Lođu del Konsiljo, zatim prekrasnu renesansnu Palatu del Kapitano, muzej u kome se čuvaju mnoga vredna dela italijanskog slikarstva i kompleks grobnica porodice Saliđeri iz 14. veka.

    Grobnica sa spomenikom jedinstvena je u Italiji, jer članovi ove bogate porodice, suprotno hrišćanskom verovanju da telo treba predati zemlji, sahranjeni su u uzdignutim grobnicama, kako bi bili što bliže Bogu.

    [​IMG]

    U zdanju tamnonarandžaste fasade, na centralnom trgu Verone, živeo je Dante Aligijeri (1265-1321) najveći italijanski i jedan od najznačajnijih svetskih pisaca. O njegovom prisustvu u ovom gradu svedoči danas ogromni spomenik koji su mu Veronjani podigli, a milioni turista posećuju.


    Autor “Božanstvene komedije” rođen je u Firenci, gde je stekao najbolje obrazovanje koje se u to vreme moglo steći, a uključivalo je religiju, Aristotelovu logiku i latinske klasike. Dante je mladost proveo učeći i povremeno učestvujući u bitkama. Ključna ličnost za njegovu poeziju bila je Beatriče, koju je prvi put video kao devetogodišnjak,a ponovni susret dogodio se tek posle devet godina (1283). Ona se, međutim, udala za Simona de Bardija, a Dante se posvetio politici.

    Nasuprot Papi, zalagao se za mir među zavađenim narodima i za slobodu Firence. Iz političkih razloga osuđen je 1302. godine na globu od basnoslovnih 5.000 fjorina, koje ne bi mogao da zaradi ni tokom tri života. Zato je pobegao u Veronu, a posle nekoliko godina u Ravenu, gde je i umro.

    U Raveni je i danas njegov grob prava znamenitost, a vlasti ovog grada nikada nisu želele da usliše molbu Firence i predaju joj posmrtne ostatke velikog pisca. Jedino na šta su pristali bilo je da Firenca šalje svake godine nekoliko litara maslinovog ulja kako bi kandilo na Danteovom grobu neprestano plamtelo.

    Verona je Juliju Cezaru bila omiljeno mesto za odmor. Često su je na svojim putovanjima posećivali Gete, Stendal, Pol Valeri... kao i danas više od tri miliona turista godišnje, iz celog sveta.


     
  8. Armag

    Armag Član

    Postova:
    2.178
    Zahvala:
    1
    Lokacija:
    Niš
    30. novembar 2010. Izvor B92

    Napulj u dva dana (1)

    Uživajte u senci Vezuva uz erupciju spektakularnih vidikovaca, raskošne kuhinje i fascinantnog nasleđa, piše Independent



    [​IMG]

    Zbog čega otići baš sada?

    Bezbrojne haotične vespe koje tokom leta danonoćno trube, delimično utihnu krajem jeseni kada vrućina spadne, a sa uskih ulica se povuku gomile ljudi od kojih leti ne može da se diše. Napulj je poznat po prikazima Isusovog rođenja, jaslicama (it. persepe), koje ćete u izobilju naći u umetničkim radionicama u ulici Via San Gregorio Armeno, gde lokalni umetnici na licu mesta prave kič krevece u jeku božićne potrošačke groznice.

    Aterirajte

    Najjeftinije možete stići kompanijom Wizz Air do Rima, a zatim do Napulja vozom ili autobusom.

    Druga varijanta je kompanijom Alitalia do aerodroma kod Napulja, uz jedno presedanje u Rimu.

    Napuljski aerodrom Capodichino nalazi se samo 6 km severoistočno od centra grada. Autobusi Alibus voze od aerodroma do centra na svakih pola sata, a u gradu staju kod Piazza Garibaldi gde je glavna železnička stanica, kao i na Piazza del Municipio. Vožnja traje 45 minuta i košta €3.

    Taksi do centra je oko €25; ne zaboravite da se oko cene dogovorite pre nego što uđete u auto.

    Orijentacija

    Napulj pokriva veliku površinu, uglavnom brdovitu, i pruža se duž čitavog zaliva koji je po gradu i dobio ime. Distance su velike i početku mogu da obeshrabre putnike koji se prvi put ovde zateknu. Koristan orijentir na obali je Castel dell'Ovo, a glavna gradska arterija je Via Toledo. Na istoku su Centro Storico (istorijski centar), Spaccanapoli (ulica koja deli stari deo grada na dva dela), univerzitet, i luka. U brdima zapadno od ulice Via Toledo su Quartieri Spagnoli i ekskluzivni stambeni kvart Vomero.

    Kraljevska palata i Monte Echia su u centru grada, blizu mora. Zapadno odatle je eksluzivni i trendi kvart Chiaia (srp. Kjaja), a na severu je Capodimonte. U gradu ima više turist biroa, a najcentralniji je na trgu Piazza del Gesù Nuovo (00 39 081 551 2701; inaples.it), sa dvokratnim radnim vremenom, od 9.30h do 13.30h i od 14.30 do 18.30 (9.30h-14h nedeljom).

    Smestite se

    Najnoviji hotel u gradu je Romeo Hotel (Via Cristoforo Colombo 45; 00 39 081 017 5001; romeohotel.it), odmah naspram pristaništa za feribote, s pogledom na Napuljski zaliv i Vezuv. Hotel je u ultramodernom italijansko-japanskom stilu, što nije za svačiji ukus, ali sobe su udobne. Dvokrevetne s doručkom su €220.

    Sa manje naglašenim stilom, ali odličnom pozicijom u odnosu na Centro Storico je nedavno renovirani Hotel Palazzo Decumani (Piazza Guistino Fortunato 8; 00 39 081 420 1379; palazzodecumani.com). Smešten je u palazzo s početka 20. veka, a dekor je minimalistički. Dvokevetne s doručkom su od €140.

    Neuporedivo jeftiniji je Hotel Piazza Bellini (Via San Maria di Costantinopoli; 00 39 081 451732; hotelpiazzabellini.com), smešten u palati iz 16. veka sa vrlo prijatnim dvorištem. Dvokrevetne s doručkom su €90.

    Ukoliko ste na minimumu budžeta, u gradu ima više hostela gde već za 15€ možete naći spavanje u višekrevetnoj sobi.

    DAN PRVI
    Prošetajte se


    Krenite od Piazza del Gesù gde se nalazi Basilica di Santa Chiara. Idite do stražnjeg dela kompleksa i uživajte plavo-žutoj fasadi klaustra starog manastira. Radno vreme: od 9.30h do 17.30h svakog dana, nedeljom od 9.30h do 14h. Ulaz: €5.

    Nastavite pored ljupkog trga Piazza San Domenico Maggiore. Na levoj strani ovog malog trga nalazi se mini-trg Piazzetta Nilo kojim dominira statua boga reke po imenu Nilo. Na desnoj strani je omaž još jednom bogu, bivšem igraču Napolija, Dijegu Maradoni, čije se mini-svetilište nalazi na zidu bara Nilo, a među artefaktima je čak i flaša sa Maradoninim suzama. Nastavite ulicom via San Baigio dei Librai i naići ćete na tezge na kojima se prodaje sve, od drečavih religijskih ikona do Pulcinella maski, što celom kraju daje pomalo zlokoban utisak. Nigde se ovaj vajb ne oseća u tolikoj meri kao u Ospedale delle Bambole (Bolnica za lutke - Via San Biagio del Librai 81 (00 39 081 587 2274; ospedaledellebambole.it). Razmontirane lutke i plastični krojački modeli leže na gomili i čekaju da budu prišiveni i u punoj formi kao nekad. Na kraju ove ulice, skrenite levo uz Via Duomo, a zatim desno duž Via dei Tribunali. Obiđite Karavađovo remek-delo Sedam dela milosrđa u crkvi Pio Monte della Misericordia (Via dei Tribunali 253; 00 39 081 44 69 44; piomontedellamissericordia.it; ulaz besplatan; radno vreme je od 9h do 14h, svakog dana osim srede).

    Ručak na brzinu

    U najboljim picerijama obično se teško nalazi slobodan sto i često ste prinuđeni da uzmete broj i čekate na slobodno mesto. Ispred picerije Pizzeria Gino Sorbillo (Via dei Tribunali 32; 00 39 081 44 66 43; accademiadellapizza.it) uvek je gužva, što je pouzdan znak da je klopa odlična. Mermerni stolovi stešnjeni su na dva sprata, ali pizze su gigantske i perfektno ispečene na ćumuru. Ako na kraju naručite neki od semifreddo slatkiša poput sladoleda ili voćne torte, shvatićete zbog čega je vredelo čekati.

    Pogledajte izloge

    Replika milanske galerije Vittorio Emanuele, Galleria Umberto je pokriveni tržni centar s kraja 19. veka, sa mermernim mozaičkim podom, zastakljenom tavanicom i pregršt ekskluzivnih prodavnica. Odatle krenite pešačkom Via Chiaia do Tramonatano (14) at 149 (00 39 081 41 48 37; tramontano.it) gde se torbe i razni drugi proizvodi od kože prodaju od 1865.

    Većina prodavnica u Napulju zatvara se u vreme ručka oko 13h, a zatim su ponovo otvorene od 16h do 20h.



    Napulj u dva dana (2)

    Za pravo "Napoli" iskustvo, idite u Trattoria Mangia e Bevi (Via Sedile di Porto 92) koja se nalazi u univerzitetskom kvartu Napulja. Sedite za komunalni sto, među studente i lokalce, i zamolite upravo nekog od njih da vam protumači jelovnik, piše Independent.[/B]

    [​IMG]
    Aperitiv

    Nakon obilaska radnji, žeđ možete utoliti u obližnjoj vinariji Enoteca Belledonne (18 Vico Belledonne a Chiaia; 00 39 081 403 162). Ovaj prijatni vinski bar, sa bezbrojnim flašama vina u rafovima na zidu, među lokalcima važi za jedan od najpopularnijih. Dođite ranije da biste dobili slobodno mesto na drvenim barskim stolicama za šankom ili oko vinskih buradi pretvorenih u stolove, i zatim naručite čašu ohlađenog vina Greco di Tufo.

    Večerajte sa lokalcima

    Za pravo "Napoli" iskustvo, idite u Trattoria Mangia e Bevi (Via Sedile di Porto 92) koja se nalazi u univerzitetskom kvartu Napulja. Sedite za komunalni sto, među studente i lokalce, i zamolite upravo nekog od njih da vam protumači jelovnik. Za predjelo naručite najklasičniju porciju paste, a za glavno jelo neko teže jelo s mesom, poput pikantne govedine sa krompirom i graškom. Obavezno probajte južnjački brokoli friarielli sa peperoncino paprikama, kao i hrskavi hleb casareccio. Sve to je samo €5, bez pića.

    Druga varijanta je da posetite jedan od omiljenijih napuljskih ribljih restorana Da Dora (Via Ferdinando Palasciano 30; 00 39 081 680 519). Nalazi se u kvartu Chiaia, zavučen u strmoj, uskoj uličici, a sastoji se od dve prostorije sa belim pločicama i nautičkim dekorom. Naručite linguine alla Dora – sa jastogom, škampima, dagnjama i sosom od paradajza.

    DAN DRUGI

    Nedelja ujutro: pravac crkva

    Gradska katedrala Duomo dominira istorijskim centrom (00 39 081 44 90 97; duomodinapoli.com); radno vreme je od 8h do 13.30h, i od 17h do 19.30h nedeljom (od 8h do 12h, i od 16.30h do 19h ostalim danima), ulaz €3.

    Najstariji deo je Basilica di Santa Restituta koja potiče još iz četvrtog veka, a unutra možete videti freske s prikazima Hrista, gotske svodove i mozaike, kao i arheološki deo sa ostacima iz perioda grčkog Neapolisa. Sama katedrala je sagrađena krajem 13. veka, a današnja fasada je dodata u 19. veku nakon što je prvobitna stradala u zemljotresu. Relikvije Svetog Januarija (San Gennaro) – dve staklene bočice s njegovom osušenom krvlju – čuvaju se u kapeli punoj bronzanih i srebrnih statua.

    Branč

    Napuljski specijalitet su sfogliatelle, slatko pecivo punjeno sirom ricotta. Sedite u Gran Caffè Gambrinus (Via Chiaia 1-2) i naručite espresso i tanjir peciva (pasticceria). Sedite ili ispred i posmatrajte svet koji prolazi trgom Piazza del Plebiscito ili se zavucite unutra među mermer i lustere najstarijeg i najpoštovanijeg kafea u Napulju. Na trgu obratite pažnju i na neoklasičnu kopiju rimskog Panteona, što je u stvari Chiesa di San Frascesco di Paola.

    Druga varijatna je da naručite kafu u nekom od mnogih barova iza iskopina grčkih zidina iz četvrtog veka kod boemskog trga Piazza Bellini. Osim što je popularan među ljubiteljima knjige, ovaj kraj je omiljen i među Mastiffima, hardcore navijačima napuljskog fudbalskog kluba.

    Kulturno popodne

    Smešten u zgradi starog univerziteta, Museo Archeologico Nazionale (21) (00 39 081 564 8941; archeona.arti.beniculturali.it) je mesto gde ćete videti na hiljade artefakta iz klasičnog perioda, od kojih su mnogi iskopani iz Pompeja, Herkulaneuma i grada Stabiae. Ne propustite da vidite čuvenu skulpturu Toro Farnese u prostoriji XVI na prvom spratu - obratite pažnju kako je isklesana iz jednog komada mermera.

    Među atrakcijama muzeja su mozaici iz Pompeja, među kojima je i Bitka između Aleksandra i Darija u prostoriji LXI na međuspratu. Muzej je otvoren od 9h do 17h svakog dana, osim utorkom. Ulaz: €8.

    Bacite pogled

    Popnite se na terasu muzeja savremene umetnosti MADRe (Museo d'Arte contemporanea DonnaRegina - Via Settembrini 79; 00 39 081 193 13 016; museomadre.it; otvoren od 10h do 21h svakog dana osim utorkom, a vikendom do ponoći; ulaz €7.

    Sa vrha se pruža panoramski pogled na krovove Napulja. Nakon toga, istražite prvi muzej savremene umetnosti u ovom gradu - između ostalog, videćete dela umetnika kao što su Anish Kapoor, Rebecca Horn, Gilbert and George, i Damien Hirst.

    Šlag na torti

    Zavučena u kapeli Cappella Sansevero (Via de Sanctis 19; radno vreme od 10h do 17.40h svakog dana osim utorkom, a nedeljom do 13.10h; ulaz €7) nalazi se jezivo realistična skulptura Hristovog tela, poznata kao Cristo Velato. Autor je italijanski skulptor iz 18. veka, Guiseppe Sanmartino.
     
  9. crvendac_011

    crvendac_011 Always a lady Moderator

    Postova:
    24.087
    Zahvala:
    557
    Pol:
    Ženski
    Lokacija:
    Beograd
    Krivi toranj na polju Čuda

    Krivi toranj na polju Čuda

    27. 10. 2010 .
    Press


    Iako najpoznatija po tornju, Piza je grad koji bi trebalo posetiti iz mnogo razloga: nekadašnja pomorska sila ima bogatu kulturno-istorijsku prošlost, a danas je značajan univerzitetski centar i grad u kome se piju odlična toskanska vina

    [​IMG]

    Posetiti središnji deo Italije i Toskanu, a ne svratiti u Pizu velika je greška. Piza je najveći grad i administrativno središte istoimenog okruga u pokrajini Toskana i poznata je širom sveta po krivom tornju, ali to nije jedino što možete videti u ovom gradu.
    Piza je izgrađena na močvarnom zemljištu i to je jedan od razloga fenomena krivog tornja. Kroz grad protiče reka Arno, koja se svega nekoliko kilometara zapadnije uliva u Tirensko more. Iz tog razloga ovaj gradić sa 87.000 stanovnika, pored kulturno-istorijske ponude, ima i turistički značaj. Reka Arno je žute boje, kao i većina zgrada na obali, pa to daje poseban šmek ovom delu grada, inače detaljno opisanog u knjizi Miloša Crnjanskog „Ljubav u Toskani".
    U Pizi mogu da se nađu građevine koje potiču iz etrurskog doba, pošto su Etrurci bili prvi poznati stanovnici ovog mesta. Rimljani su ga osvojili u drugom veku pre nove ere i razvijali grad kao luku. Piza je kasnijih vekova često menjala gospodare pošto je uvek bila na udaru onih osvajača koji su merkali Rim. Zlatno doba grada nastaje u periodu od 11. do 14. veka, kada Piza postaje samostalni grad-država i velika pomorska sila na Sredozemlju. U tom periodu je i počela da se gradi Katedrala, u okviru koje se nalazi današnji krivi toranj - Torre pendente di Pisa, ili kraće Torre di Pisa.


    Svetska atrakcija

    Katedrala je smeštena u širem centru grada u delu koji se zove Kampo de Mirakolo ili u prevodu „polje čuda". Toranj, tačnije zvonik, je počeo da se gradi 1173. godine, ali je iste godine neplanirano počeo da se krivi. Temelje je postavio čuveni arhitekta tog doba Bonano Pisano i radio je na izgradnji do 1185. godine, kada mu se gubi svaki trag. Postoje tri verzije njegovog nestanka. Prema jednoj, sam je nestao kada je shvatio da toranj tone, prema drugoj je umro, prema trećoj je ubijen. Pisano je do tada uradio tri i po sprata i zvonik je narednih 90 godina stajao napola završen. Tada je drugi arhitekta Giljermo de Instril započeo dogradnju, posle njega su još neke arhitekte pokušavale da isprave toranj, ali je po završetku izgradnje 1360. godine na duže prestala briga o ispravljanju tornja.
    Toranj je do 1990. godine bio toliko nakrivljen da su vlasti morale da ga zatvore za turiste i krenu u sanaciju. Rezultat tog rada bio je ispravljanje za 44 centimetra i vraćanje u položaj iz 1838. Radovi su trajali punih 11 godina i toranj je 2001. ponovo otvoren za posetioce. Visina tornja od zemlje do niže strane danas iznosi 55,86 metara, a od zemlje do više strane 56,70 metara.


    [​IMG]

    Debljina zidova pri dnu je 4,09 metara, a pri vrhu 2,48 metara. Težina tornja je 14.453 tone, zvonik sa sedam zvona ima tačno 294 stepenika. Svako od tih sedam zvona ima drugačiji naziv. Ukoliko želite da se prošetate tornjem, to zadovoljstvo će vas koštati 10 evra ukoliko ste sami, ili šest evra ukoliko ste deo neke veće organizovane grupe.
    Naravno, Toranj kao svetska atrakcija privlači mnoge turiste, posebno su česti gosti iz Azije i Rusije. Takođe, nemali broj Srba posećuje ovo mesto, a posebno su uočljive studentske ekskurzije, pa nimalo ne čudi što lokalni prodavci na spomen da dolazite iz Srbije razvuku širok osmeh i ponude nešto nižu cenu suvenira.


    Pasta i kjanti

    Kada je reč o suvenirima, na „polju čuda" se mogu naći razni suveniri sa motivima krivog tornja. Cene raznih privezaka i malih suvenira su od dva do pet evra, majice i kape se kreću od sedam do 10 evra, dok su duksevi oko 20 evra.
    Naravno, ovde se mogu naći i čuvena italijanska testa i špagete, ali su za naše prilike dosta skupa, od šest evra pa naviše. Čuvena toskanska vina, poput kjantija, prodaju se u običnoj ili veoma interesantnoj ambalaži, a u zavisnosti od toga koštaju od 14 evra pa naviše. Posebna atrakcija za potpisnika ovih redova bio je hot-dog napravljen u obliku krivog tornja. Cena od 4,5 evra za jedan od najvećih hot-dogova koji možete da nađete na svetu i nije prevelika.
    Zbog krivog tornja sve drugo u Pizi pada u senku, pa i podatak da je tu rođen slavni italijanski astronom, fizičar, matematičar i filozof Galileo Galilej (1564-1642). Galileo je studirao na Univerzitetu u Pizi od 1581. do 1585, da bi na tom univerzitetu od 1592. do 1610. predavao matematiku. Najpoznatiji današnji stanovnik Pize je čuveni tenor Andrea Bočeli. U Pizi možete videti i fascinantnu statuu Romula i Rema dok ih hrani vučica.
    Noćni život zavisi od dana kada se nalazite u njemu. Tokom vikenda je mnogo življe, posebno na obali reke, na kojoj se nalaze jedan splav i nekoliko kafića koji nude živu muziku. Sve u svemu, Piza se obiđe za pola dana, ali je dolazak u ovaj gradić svakako nešto što ćete pamtiti celog života.


    D. Ignjatović

    [​IMG][​IMG][​IMG][​IMG][​IMG][​IMG][​IMG]



     
  10. cinkvecento

    cinkvecento Član

    Postova:
    5
    Zahvala:
    0
    Za Firencu kazu da je ljubav na drugi pogled, za razliku od Venecije u koju se svi odmah zaljube. Ali, Venecija je kao bombonjera (slatka i nakicena), a Firenca kao kutija tajni - sto je vise otvarate vise vas intrigira i zaokuplja. Da bi istinski uzivali u Firenci morate da imate predznanje iz istorije umetnosti. Inace, samo cete blenuti u zgrade kojima cete odmah naci "mane", za razliku od venecijanskih. Kao ilustraciju onog o cemu govorim, podseticu vas na Palaco Vekio. Mnogi ce reci da je nekako nezgrapna i nedorecena, a zapravo se radi o tome da je zidana za vreme gvelfa i gibelina, suprotstavljenih gradkih struja, kojima je lice te zgrade posluzilo kao politicki i umetnicki manifest.
     

Preporučite stranicu