- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Istorija sedenja: Znali smo za kibic-fenstere, a da li smo čuli za kibic-stolice?
“Vekovi trajanja”, podnaslov je i knjige pred nama i istovetno nazvane izložbe "Stolice", autorke muzejske savetnice Marije Buić, početkom februara okončane u Muzeju primenjene umetnosti, jednom od retkih muzeja koji u Beogradu rade u svom punom kapacitetu, odnosno, preciznije rečeno, prema mogućnostima koje su im pružene od države i grada.
Nije ovo samo uobičajeni katalog. Čitaoci mogu da steknu pogrešnu predstavu kada se pomene ovaj pojam. Pred nama je, kako smo namerno naglasili na početku - knjiga. I to kakva!
Reč je o luksuznoj monografiji velikog formata, ujedno i svojevrsnoj antologiji, štampanoj na 216 stranica u punom koloru i na najboljoj hartiji. Bogato je ilustrovana, prvenstveno vanserijskim fotografijama dorađenim kompjuterom, ali ima tu i nešto malo crteža, ukomponovanih u autorkinu opširnu studiju o stilsko-morfološkom razvoju nameštaja za sedenje.
Prema na početku popisanom Sadržaju i dragocenoj studiji, evidentan je autorkin dijahronijski pristup temi, građi i predmetima. S jedne strane hronološko stepenovanje odista jeste dominantno, ali vremenski zahvat nije isti u tekstu (od starih civilizacija do secesije) i na postavci, u najvećoj meri reprodukovanoj u katalogu (od renesanse do secesije), ponajpre zato što MPU ne poseduje egzemplare baš za sve što razmatra gospođa Buić. Uostalom, o kolekciji stilskog nameštaja MPU je napisala zaseban tekst, smešten nešto posle opisa tehnike tapetiranje (tapaciranje), a pre sređene, i nama veoma korisne Literature.
S druge strane, nekih nagoveštaja sinhronijskog pristupa jeste bilo na samoj izložbi, ali rekli bismo da je to izvedeno samo zato da bi se ukazalo na neretki sinkretizam u ovoj disciplini, odnosno na to da su se, pored onih sebi doslednih i čistih (na primer, Luj XIV), prelaznih (režans) i onih koji su tendenciozno nastali kao proizvod smeše različitih stilova (Čipendejl, pod uticajem gotskog, kineskog i rokoko stila!), neki stilovi evidentno, manje ili više suptilno, preplitali (neorenesansa/italijanska secesija, neorenesansa/neobarok...).
U katalogu je reprodukovano 97 predmeta iz kolekcije nameštaja za sedenje MPU: 34 stolice, 57 fotelja i 6 taburea.
Vazda tu može da se vidi! Na primer, znali smo za kibic-fenstere, ali možda nismo i za kibic-stolice. Ne, ne sedi se na njima dok gledate na sokak kroz takav istureni prozor! Namenjena je kibicerima tokom igranja kartama za stolom, no i samim kartarošima, kao i onima koji uvek dobijaju, bez obzira na ishod igre - jer drže "pikslu"!
Dragoceno je i to što su apsolutno svi tekstovi, uključujući i opise predmeta (naziv, približni ili precizni period nastanka, stil, materijal...) prevedeni na engleski.
Tu smo! Na kraju je u celini “Tabure”, a i na kraju knjige, skrajnuta kao neka crna ovca, tiho pridružen jedan prozaični “fenjeraš”, ali ne mari - moj favorit šamlica!
U katalogu je reprodukovano 97 predmeta iz kolekcije nameštaja za sedenje MPU: 34 stolice, 57 fotelja i 6 taburea.
Tu smo! Na kraju je u celini “Tabure”, a i na kraju knjige, skrajnuta kao neka crna ovca, tiho pridružen jedan prozaični “fenjeraš”, ali ne mari - moj favorit šamlica!
Ona je nekakav bifunkcionalni mešanac. Naime, šamlica vam je tu, volj’ da na njoj da sedite dok muzete kravu, gledate naviše u svoje jato golubova koje ste pustili iz kotera da slobodno lete ili da krunite kukuruz, ali volj’ i da stavite na nju stopala dok sedite na višoj i udobnijoj “sedaljki”, kako voli da kaže onaj deo našeg naroda koji nešto ređe ide po muzejima. Osim toga, nezamislivo mi je da tabure (kako to otmeno zvuči!) ima rupu na sredini sedišta.
Ovo je odista jedna od najlepših šamlica koje sam video, a najinteresantnije mi je što je to primer srpske secesije oko 1910. godine, sa floralnim motivom stabljike irisa (sic!) kao plitkim reljefom.
(Blic Online)
“Vekovi trajanja”, podnaslov je i knjige pred nama i istovetno nazvane izložbe "Stolice", autorke muzejske savetnice Marije Buić, početkom februara okončane u Muzeju primenjene umetnosti, jednom od retkih muzeja koji u Beogradu rade u svom punom kapacitetu, odnosno, preciznije rečeno, prema mogućnostima koje su im pružene od države i grada.
Nije ovo samo uobičajeni katalog. Čitaoci mogu da steknu pogrešnu predstavu kada se pomene ovaj pojam. Pred nama je, kako smo namerno naglasili na početku - knjiga. I to kakva!
Reč je o luksuznoj monografiji velikog formata, ujedno i svojevrsnoj antologiji, štampanoj na 216 stranica u punom koloru i na najboljoj hartiji. Bogato je ilustrovana, prvenstveno vanserijskim fotografijama dorađenim kompjuterom, ali ima tu i nešto malo crteža, ukomponovanih u autorkinu opširnu studiju o stilsko-morfološkom razvoju nameštaja za sedenje.
Prema na početku popisanom Sadržaju i dragocenoj studiji, evidentan je autorkin dijahronijski pristup temi, građi i predmetima. S jedne strane hronološko stepenovanje odista jeste dominantno, ali vremenski zahvat nije isti u tekstu (od starih civilizacija do secesije) i na postavci, u najvećoj meri reprodukovanoj u katalogu (od renesanse do secesije), ponajpre zato što MPU ne poseduje egzemplare baš za sve što razmatra gospođa Buić. Uostalom, o kolekciji stilskog nameštaja MPU je napisala zaseban tekst, smešten nešto posle opisa tehnike tapetiranje (tapaciranje), a pre sređene, i nama veoma korisne Literature.
S druge strane, nekih nagoveštaja sinhronijskog pristupa jeste bilo na samoj izložbi, ali rekli bismo da je to izvedeno samo zato da bi se ukazalo na neretki sinkretizam u ovoj disciplini, odnosno na to da su se, pored onih sebi doslednih i čistih (na primer, Luj XIV), prelaznih (režans) i onih koji su tendenciozno nastali kao proizvod smeše različitih stilova (Čipendejl, pod uticajem gotskog, kineskog i rokoko stila!), neki stilovi evidentno, manje ili više suptilno, preplitali (neorenesansa/italijanska secesija, neorenesansa/neobarok...).
U katalogu je reprodukovano 97 predmeta iz kolekcije nameštaja za sedenje MPU: 34 stolice, 57 fotelja i 6 taburea.
Vazda tu može da se vidi! Na primer, znali smo za kibic-fenstere, ali možda nismo i za kibic-stolice. Ne, ne sedi se na njima dok gledate na sokak kroz takav istureni prozor! Namenjena je kibicerima tokom igranja kartama za stolom, no i samim kartarošima, kao i onima koji uvek dobijaju, bez obzira na ishod igre - jer drže "pikslu"!
Dragoceno je i to što su apsolutno svi tekstovi, uključujući i opise predmeta (naziv, približni ili precizni period nastanka, stil, materijal...) prevedeni na engleski.
Tu smo! Na kraju je u celini “Tabure”, a i na kraju knjige, skrajnuta kao neka crna ovca, tiho pridružen jedan prozaični “fenjeraš”, ali ne mari - moj favorit šamlica!
U katalogu je reprodukovano 97 predmeta iz kolekcije nameštaja za sedenje MPU: 34 stolice, 57 fotelja i 6 taburea.
Tu smo! Na kraju je u celini “Tabure”, a i na kraju knjige, skrajnuta kao neka crna ovca, tiho pridružen jedan prozaični “fenjeraš”, ali ne mari - moj favorit šamlica!
Ona je nekakav bifunkcionalni mešanac. Naime, šamlica vam je tu, volj’ da na njoj da sedite dok muzete kravu, gledate naviše u svoje jato golubova koje ste pustili iz kotera da slobodno lete ili da krunite kukuruz, ali volj’ i da stavite na nju stopala dok sedite na višoj i udobnijoj “sedaljki”, kako voli da kaže onaj deo našeg naroda koji nešto ređe ide po muzejima. Osim toga, nezamislivo mi je da tabure (kako to otmeno zvuči!) ima rupu na sredini sedišta.
Ovo je odista jedna od najlepših šamlica koje sam video, a najinteresantnije mi je što je to primer srpske secesije oko 1910. godine, sa floralnim motivom stabljike irisa (sic!) kao plitkim reljefom.
(Blic Online)