Opet mi pripisuješ nešto što nema veze sa istinom, niti shvataš šta su dela i koja je njihova svrha, niti šta je vera, ni šta znači pripisivanje Hristovih zasluga, ni šta je savršenstvo, sve si pomešao, i pripisao mi što ja nikada nisam ni učio, ni pisao.. to je užas.
Kažeš ja ne odgovaram, a ti nisi ni reagovao na moj predhodni komentar, u kome sam ukratko objasnio suštinu moje - odnosno biblijske vere.
Evo prilažem moja dva komentara, u kojima ukratko objašnjavam pojam spasenja milošću i ljubavlju, i pojam savršenstva.
Samo da napomenem jednu bitnu stvar, a to je - da borba za savršenstvo nije ni u kom slučaju spasenje sopstvenim delima, već je savršenstvo upravo proizvod Božjeg delovanja u nama Hristovom posredničkom službom, kojom nam on daje meru sile Svetoga Duha, i deluje u nama da živimo savršeno pravedno.
Naravno, mi moramo da sarađujemo sa Bogom u toj izgradnji nas samih, da se svakodnevno molimo, da čitamo Božju reč, da stražimo nad našim mislima, da tražimo od njega da nas vodi u svakom trenutku, i ispunjava silom pobede.
Dakle, savršenstvo nisu naše lične zasluge, niti težnja da se spasimo delima - već je proizvod Božjeg delovanja u nama, i našom saradnjom sa njim.
Komentar br 1.
Ti ne znaš šta znači "da nas je Hristos spasio milošću i ljubavlju"
Ovo se ne odnosi na budućnost i sud Božji, koji navodno podrazumeva da će čovek grešiti kroz ceo život i na kraju ući u nebo kao grešnik, jer će Bog iskazati milost i ljubav prema njemu.
Ne.
Ovo označava prošlost svakog neobraćenog čoveka, i znači da je Bog iskazao milost i ljubav prema nama i odlučio da nas spase dok smo bili u svetu kao grešnici, bez poznanja Božje volje, i neobraćeni.
"Јер Христос још кад слаби бјесмо умрије у вријеме своје за безбожнике.
Јер једва ко умре за праведника; за доброга може бити да би се ко усудио умријети.
Али Бог показује своју љубав к нама што Христос још кад бијасмо грјешници умрије за нас.
Много ћемо дакле већма бити кроза њ спасени од гњева кад смо се сад оправдали крвљу његовом.
Јер кад смо се помирили с Богом смрћу сина његова док смо још били непријатељи, много ћемо се већма спасти у животу његову кад смо се помирили" ( Rimljanima 5. 6 - 10 )
Mi nismo imali svoje zasluge da bi nas Bog primio i spasio, već je on to učinio iz čiste ljubavi i milosti.
Tako spaseni u vreme kada smo bili grešnici, i primivši spasenje verom u Hrista - Bog očekuje od nas da od tog trenutka živimo pravedno, da idemo putem posvećenja, i da uzrastemo u veri, ne zato da bi BILI spaseni, već zato što smo VEĆ spaseni, i što to spasenje u nama proizvodi pravedan život, ljubav prema Bogu i bližnjima, i duhovni rast koji nam daje spremnost za ulazak u carstvo nebesko.
Mire, sa takvim tvojim stavom - ti si u velikoj opasnosti, jer snižavaš merila jevanđelja, i ja se molim Bogu da ti se otvore oči, i da ne vodiš time druge stazama nepopravljenja kako kaže jevanđelje.
Komentar br 2.
Što se tiče savršenstva - Bog nas poziva na savršenstvo, i mi kroz posvećenje trebamo da ka tom savršenstvu idemo, da danas živimo potpunu zajednicu sa Hristom, i da uzrastemo u veri.
Isus zato posreduje za nas u nebeskoj Svetinji, i zahvaljujući njegovoj posredničkoj službi daje nam dar Svetoga Duha, koji omogućava da živimo posvećenim životom, i da rastemo u milosti, preobražavajući naš život i karakter po uzoru na Isusa Hrista.
Ono što je najbitnije je to - da smo obraćeni Bogu, a to da li smo obraćeni ili ne - to moramo znati, i ako smo obraćeni - mi će mo kroz posvećenje i ići ka savršenstvu, i kao takvi ući u nebo.
Što se tiče razbojnika na krstu - to je poseban slučaj, gde on nije imao priliku da tu veru koju je izrazio prikaže na delu, u svakodnevnom životu, jer se nalazio u posebnim okolnostima prikovan za krst.
On je verovao, i Hristos mu je kroz veru uračunao svoje sopstvene zasluge svog pravednog života.
Ne kažem da neće biti na kraju ovakvih ljudi, ali su to slučajevi slični razbojnikovom, koji su se pokajali u posebnim okolnostima, ili pak na samrtničkoj postelji..
To ne znači da mi možemo uzeti ovaj primer i reći sebi "ah, Hristos je oprostio razbojniku, oprostiće i meni na kraju, i ja ću sada da nastavim da grešim, pa ću se pokajati na kraju, i Isus će me primiti"
Ovo je velika prevara, jer onaj ko čuje jevanđelje, Bog očekuje da iskoristi priliku sadašnjeg trenutka, jer sutrašnjica je neizvesnost, i nosi sa sobom opasnost odvrdnuća, gde srce više ne odgovara na Božje pozive, i onemogući ikakav duhovni rast koji bi čoveka pripremio za život u Božjem carstvu.
To znači - da mi moramo svakodnevno uz Božju pomoć da izvojevamo nove pobede nad grehom i slabostima tela, i sa svakom takvom kontinuiranom pobedom - mi sve više rastemo, sve nam se više otkriva slava Božja, imamo potpunije i sveobuhvatnije razumevanje Božje volje, i greh i ovaj svet sa svojim ponudama, i idealima - postaje nam dalek, i mi težimo samo da ugodimo Bogu, i da budemo bliže njemu, i savršeni kao i on.
"Sad se radujem u svom stradanju za vas, i dovršujem nedostatak nevolja Hristovih na telu svom za telo Njegovo koje je crkva,
Kojoj ja postadoh sluga po naredbi Božijoj koja mi je dana među vama da ispunim reč Božiju,
Tajnu koja je bila sakrivena od postanja sveta i naraštaja, a sad se javi svetima Njegovim,
Kojima Bog naumi pokazati kako je bogata slava tajne ove među neznabošcima, koje je Hristos u vama, nad slave;
Kog mi propovedamo savetujući svakog čoveka, i učeći svakoj premudrosti, da pokažemo svakog čoveka savršenog u Hristu Isusu.
Zašto se i trudim i borim po Njegovoj moći koja u meni silno čini" ( Kološanima 1. 24 - 29 )
Amin!
