Član
- Učlanjen(a)
- 12.01.2010
- Poruka
- 472
Већина компанија за део профита који су оствариле уместо кеша акционарима дају нове вредносне папире.
Мали акционари нишке АИК банке, чије су хартије на тржишту међу најликвиднијима, у последње две године нису видели вајду од велике добити коју компанија остварује. Упркос томе што је само прошле године вредност ових папира порасла око 35 одсто. Банка је исплатила само дивиденде за приоритетне акције од 114 динара по акцији које су у укупном проценту акција у мањини, али не и дивиденде за обичне акције.
Исплату није допустила НБС због страха да би та велика исплата могла да угрози ликвидност саме банке. Нишки банкари су најавили исплату дивиденде за обичне акције за 2008. и 2009. годину у првом кварталу ове године, али тек по престанку важења одлуке о привременим мерама за очување финансијске стабилности у Републици Србији.
АИК банка је власницима обичних акција остала „дужна” дивиденде у бруто износима од 44,18 динара за 2008. годину и 23,78 динара за 2009. годину. Менаџмент ове банке својевремено је најавио да ће акционарима бити исплаћено 10 милиона евра на име дивиденде, а до сада је то учињено само за власнике приоритетних акција.
Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза Инвест групе”, каже да је дивиденда право акционара, али не и обавеза компаније.
– Да би мали акционар добио дивиденду компанија мора да оствари профит, али и да скупштина акционара, на предлог управног одбора, одлучи да се добит подели и њима. Међутим, може се догодити да менаџмент не жели да добит дели, већ да је реинвестира. У Србији је постало пракса да се добит не дели акционарима, већ поново уложи у предузеће. На развијеним тржиштима је уобичајено да брзо растуће компаније реинвестирају добит, што се огледа у расту њихове продаје, а последично и вредности акција – објашњава овај брокер додајући да је код нас ниска корпоративна култура.
Гујаничић наводи да вредност акција на берзи не зависи само од пословања компаније, већ и од корпоративне културе предузећа. Уколико компанија има континуирану политику добрих дивиденди акционари ће имати велико поверење у те хартије и неће их радо продавати. И обрнуто, уколико већински власник или, пак, директор не поштује права мањинских акционара (међу којима и исплату дивиденди), велика је вероватноћа да ће акције имати пад вредности.
Од пролећа 2007. до истог периода 2009. године вредност акција на Београдској берзи је пала 70–80 одсто у просеку. Али и такве акције могу да „одбаце” дивиденду. Ипак, дивиденде на акције предузећа код нас су још реткост…
На пример, од 15 компанија које улазе у састав индексне корпе Белекс 15 само је једна компанија имала негативан финансијски резултат у 2009. години, што значи да није испунила услов да дели дивиденде, међутим, ни остале компаније нису много усрећиле акционаре по питању расподеле добити.
Неке од компанија определиле су се, каже Гујаничић, да уместо кеша акционарима поделе акције. Последица такве политике је да долази до пада вредности акција за онолико процената колико је акција и емитовано, тако да тренутне користи за акционара заправо нема.
И нишка АИК банка је, на пример, у 2009. години поделила дивиденду у акцијама, и то на седам постојећих акционари су добили једну нову.
– Остале банке немају ништа бољу дивидендну политику. Агробанка због спора са државом, упркос знатном расту профитабилности, у дужем периоду неће исплаћивати дивиденду док је новосадска Развојна банка фактички спасена од банкротства па дивиденда није ни била очекивана. Власници обичних акција Комерцијалне банке нису добили никакву дивиденду док су приоритетне акције ове банке донеле њиховим власницима солидан бруто приход од 1.200 динара по акцији (дивидендни принос око 12 одсто). Акционари Универзал банке ове године нису добили ни инфлаторну дивиденду у виду акција из нераспоређене добити – каже Гујаничић.
Ни компаније из реалног сектора нису биле много издашније. Скупштина „Енергопројекта” је одржана тек у септембру, али су одустали од емисије акција и дивиденде у новцу. Бечејски „Сојапротеин” је емитовао 29,1 одсто акција по том основу. У групу компанија које исплаћују солидне дивиденде са приносом од четири до пет процената и ове године сврстали су се „Алфа плам”, „Металац” и „Имлек” док је нешто слабији дивидендни принос (око два, три одсто) својим акционарима донео пиротски „Тигар”.
Постоји и мањи број емитената који акционарима омогућавају учешће у деоби добити. Тако је фабрика шећера „Црвенка” донела одлуку о исплати бруто дивиденде од 600 динара, док је производно-монтажно предузеће „Јединство” акционарима исплатило нето износ од 1.000 динара по акцији (дивидендни принос од 16 до 17 одсто). „Гоша Монтажа” је акционарима исплатила чак 650 динара по акцији (дивидендни принос од близу 20 одсто) док је солидну бруто дивиденду од 228 динара својим акционарима исплатила „Галеника фитофармација”. ДИН из Ниша власницима приоритетних акција исплаћује дивиденде квартално и тиме се списак емитената који резултате пословања деле с мањинским акционарима практично завршава.
Иначе, дивидендни принос, како Гујаничић објашњава, показује акционару колико је, заправо, нека компанија издашна у политици дивиденди. Уколико је дивидендни принос већи од 10 одсто, онда се сматра да је акционарско друштво изузетно наклоњено акционарима.
Иѕвор: ПОЛИТИКА
Јована Рабреновић
Мали акционари нишке АИК банке, чије су хартије на тржишту међу најликвиднијима, у последње две године нису видели вајду од велике добити коју компанија остварује. Упркос томе што је само прошле године вредност ових папира порасла око 35 одсто. Банка је исплатила само дивиденде за приоритетне акције од 114 динара по акцији које су у укупном проценту акција у мањини, али не и дивиденде за обичне акције.
Исплату није допустила НБС због страха да би та велика исплата могла да угрози ликвидност саме банке. Нишки банкари су најавили исплату дивиденде за обичне акције за 2008. и 2009. годину у првом кварталу ове године, али тек по престанку важења одлуке о привременим мерама за очување финансијске стабилности у Републици Србији.
АИК банка је власницима обичних акција остала „дужна” дивиденде у бруто износима од 44,18 динара за 2008. годину и 23,78 динара за 2009. годину. Менаџмент ове банке својевремено је најавио да ће акционарима бити исплаћено 10 милиона евра на име дивиденде, а до сада је то учињено само за власнике приоритетних акција.
Ненад Гујаничић, главни брокер „Синтеза Инвест групе”, каже да је дивиденда право акционара, али не и обавеза компаније.
– Да би мали акционар добио дивиденду компанија мора да оствари профит, али и да скупштина акционара, на предлог управног одбора, одлучи да се добит подели и њима. Међутим, може се догодити да менаџмент не жели да добит дели, већ да је реинвестира. У Србији је постало пракса да се добит не дели акционарима, већ поново уложи у предузеће. На развијеним тржиштима је уобичајено да брзо растуће компаније реинвестирају добит, што се огледа у расту њихове продаје, а последично и вредности акција – објашњава овај брокер додајући да је код нас ниска корпоративна култура.
Гујаничић наводи да вредност акција на берзи не зависи само од пословања компаније, већ и од корпоративне културе предузећа. Уколико компанија има континуирану политику добрих дивиденди акционари ће имати велико поверење у те хартије и неће их радо продавати. И обрнуто, уколико већински власник или, пак, директор не поштује права мањинских акционара (међу којима и исплату дивиденди), велика је вероватноћа да ће акције имати пад вредности.
Од пролећа 2007. до истог периода 2009. године вредност акција на Београдској берзи је пала 70–80 одсто у просеку. Али и такве акције могу да „одбаце” дивиденду. Ипак, дивиденде на акције предузећа код нас су још реткост…
На пример, од 15 компанија које улазе у састав индексне корпе Белекс 15 само је једна компанија имала негативан финансијски резултат у 2009. години, што значи да није испунила услов да дели дивиденде, међутим, ни остале компаније нису много усрећиле акционаре по питању расподеле добити.
Неке од компанија определиле су се, каже Гујаничић, да уместо кеша акционарима поделе акције. Последица такве политике је да долази до пада вредности акција за онолико процената колико је акција и емитовано, тако да тренутне користи за акционара заправо нема.
И нишка АИК банка је, на пример, у 2009. години поделила дивиденду у акцијама, и то на седам постојећих акционари су добили једну нову.
– Остале банке немају ништа бољу дивидендну политику. Агробанка због спора са државом, упркос знатном расту профитабилности, у дужем периоду неће исплаћивати дивиденду док је новосадска Развојна банка фактички спасена од банкротства па дивиденда није ни била очекивана. Власници обичних акција Комерцијалне банке нису добили никакву дивиденду док су приоритетне акције ове банке донеле њиховим власницима солидан бруто приход од 1.200 динара по акцији (дивидендни принос око 12 одсто). Акционари Универзал банке ове године нису добили ни инфлаторну дивиденду у виду акција из нераспоређене добити – каже Гујаничић.
Ни компаније из реалног сектора нису биле много издашније. Скупштина „Енергопројекта” је одржана тек у септембру, али су одустали од емисије акција и дивиденде у новцу. Бечејски „Сојапротеин” је емитовао 29,1 одсто акција по том основу. У групу компанија које исплаћују солидне дивиденде са приносом од четири до пет процената и ове године сврстали су се „Алфа плам”, „Металац” и „Имлек” док је нешто слабији дивидендни принос (око два, три одсто) својим акционарима донео пиротски „Тигар”.
Постоји и мањи број емитената који акционарима омогућавају учешће у деоби добити. Тако је фабрика шећера „Црвенка” донела одлуку о исплати бруто дивиденде од 600 динара, док је производно-монтажно предузеће „Јединство” акционарима исплатило нето износ од 1.000 динара по акцији (дивидендни принос од 16 до 17 одсто). „Гоша Монтажа” је акционарима исплатила чак 650 динара по акцији (дивидендни принос од близу 20 одсто) док је солидну бруто дивиденду од 228 динара својим акционарима исплатила „Галеника фитофармација”. ДИН из Ниша власницима приоритетних акција исплаћује дивиденде квартално и тиме се списак емитената који резултате пословања деле с мањинским акционарима практично завршава.
Иначе, дивидендни принос, како Гујаничић објашњава, показује акционару колико је, заправо, нека компанија издашна у политици дивиденди. Уколико је дивидендни принос већи од 10 одсто, онда се сматра да је акционарско друштво изузетно наклоњено акционарима.
Иѕвор: ПОЛИТИКА
Јована Рабреновић
