Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Iguman Amvrosije pripitomio vučicu (video)
U manastiru Kovilje, podno Javor planine, nekada je bilo mnogo monaha, u vreme Turaka je tu čak i škola radila. Danas je ovde, u nedavno obnovljenom manastiru s kraja 12. veka samo jedan monah, koji, kako kaže, uči od - vuka...
Na tridesetak kilometara od Ivanjice, na desnoj strani reke Nošnice, nalazi se mesto koje istovremeno odiše neverovatnim mirom i energijom.
Dočekuje nas iguman Amvrosije Alimpijević, ujedno i prvi monah koji je posle 200 godina pauze zamonašen u ovom manastiru.
Priča o njegovom "paktu sa vukovima" prešla je i granice Srbije, a snimke monaha i vučice na "YouTube" videlo je na desetine hiljada ljudi.
[YOUTUBE]PALX_Nn-M94[/YOUTUBE]
"Nisam ja nikakav svetac, niti čudotvorac, cela ta priča je pogrešno shvaćena. Ne pripitomljavam ja životinje, već su one mene prihvatile, a ja kroz druženje sa njima pronalazim neke svoje odgovore. Ja neke stvari ne mogu da objasnim, to ne može da se stavi u reči", veli iguman Amvrosije.
Ovde su posetioci malobrojni, čuju se samo ptice i žubor vode. Iguman kaže da mu samoća prija posle iskustva u Studenici, gde je bio tri i po godine.
"U Studenici sam vodio i po 20 autobusa dnevno. Uveče dođem u sobu, zatvorim oči i samo mi lete lica... Nije to za mene, ovde sam pronašao mir", priča ovaj iguman.
Obrazovan, duhovit, mlad, tek mu je 29 godina, odlučio se na korak koji nije svojstven njegovoj generaciji.
"Monah je čovek ranjen ljubavlju Božjom. Ja sam sa 20 godina otišao u manastir i opet bih to ponovo uradio", govori dok nas poslužuje kafom i rakijom.
Na sto stavlja mobilni telefon.
"To mi je jedini kontakt sa svetom ili se možda zavaravam", sa osmehom priča i dodaje: "Moram da ga imam zbog parohije, jer ja sam i monah i paroh."
Njegova parohija je 45 kilometara u prečniku. Amvrosije drži službu, liturgiju, venčava, sahranjuje... Nedavno je tako venčao Albanku i Srbina, što je uredno zabeležila i "24 časa svadba".
Iguman je iz Arilja. Završio je i muzičku školu, svira gitaru i klavir. Ima ih i ovde, ponekad prebira po dirkama i žicama. Porodicu, kaže, viđa otprilike tri puta godišnje.
Brat Aleksandar je mlađi od njega devet godina, igra fudbal u Mađarskoj. Bio je jednom ovde, kada ni konak nije bio završen i samo je prokomentarisao: "šta je ovo, samo hektar neba..." Da, hektar neba i planine, ali koji zrače posebnom energijom, verovatno zbog stare crkve, dodaje...
Tik uz konak koji je podignut prošlog novembra, parkirani su džip i motor. Još jedan dokaz da mladi iguman odudara od uobičajene slike monaha koji komuniciraju jedino preko službe.
"Džip i motor sam dobio na poklon pre mesec dana, zahvaljujući emisiji RTS-a "Kvadratura kruga", koju je video profesor teološkog fakulteta Miloš Vesin iz Libertvila u SAD."
Profesor, njegovi studenti i parohijani sakupili su novac i tako mi obezbedili prevoz u ovim planinskim bespućima", objašnjava.
Dok priča ispred crkve, koja je delom uklesana u steni i po svom izgledu spada u red pećinskih crkava isposničkog tipa, čaka se čuvena vučica Alfa.
Posle nekoliko zvižduka prikrala se s leđa, ali držeći odstojanje od nekoliko metara.
[YOUTUBE]yGLSRYJi1BI[/YOUTUBE]
Kada nema nikoga leži na klupi na kojoj novinari "Politike" sede.
"Nikome neće da priđe i niko je nije dodirnuo osim mene, što je i logično, jer sam je ja othranio. Imala je samo 15 dana kada su mi je doneli, tek progledala... hranio sam je svaka četiri sata, prvo mlekom, pa mlevenim mesom... Nazvao sam je Alfa jer su mi rekli da je bila najkrupnija u leglu i verovatno predodređena za alfa ženku", priča iguman dok vučica nepoverljivo pravi krugove oko neočekivanih posetilaca.
[YOUTUBE]Iz41zS6NUIU[/YOUTUBE]
Na čuvenu poslovicu "vuk dlaku menja...", Amvrosije odgovara svojom poslovicom: "ljubav dlaku menja, ali ćud nikada..."
Sada ima deset meseci i još je mala, jer vukovi tek sa dve godine postaju zreli. Alfa ima svoj boks, a Amvrosije je često pušta, pa odlaze u lutanja po šumi...
"Imao sam još jednog vuka, isto je bila ženka. Ali nju nisam ja othranio, bila je divlja... Svi smo se zajedno šetali, ali posle nije htela u boks, morao sam da je unosim. Sada je u Čačku, tamo ima ogroman ograđen prostor".
Osim vučice, monahu društvo pravi i lisica, koja obično dolazi kada padne mrak.
"Lisica dolazi samo noću, ona je plašljivija od vuka. Uzeo sam je od nekih lovaca u Nišu, bila je kao čaša... Imao sam i orla, bio je pitom, nije bežao. Ubili su ga pijani lovci... iskreno, mislio sam da će pre neko ubiti vuka", priča iguman.
Pripitomio je i zmiju, gavrana, zeca i papagaja Aru. Amvrosije će sada ostati i bez Alfe, koja bi uskoro trebalo da bude prebačena u rezervat u Bugarskoj, među ostale vukove.
Na pitanje da li će mu biti teško bez druga, monah odgovara:
"Onom koga voliš moraš dati slobodu... To je prava ljubav... Teško mi, ljudi, to shvatamo, ali se učimo... polako..."
Izvor: Mondo
U manastiru Kovilje, podno Javor planine, nekada je bilo mnogo monaha, u vreme Turaka je tu čak i škola radila. Danas je ovde, u nedavno obnovljenom manastiru s kraja 12. veka samo jedan monah, koji, kako kaže, uči od - vuka...
Na tridesetak kilometara od Ivanjice, na desnoj strani reke Nošnice, nalazi se mesto koje istovremeno odiše neverovatnim mirom i energijom.
Dočekuje nas iguman Amvrosije Alimpijević, ujedno i prvi monah koji je posle 200 godina pauze zamonašen u ovom manastiru.
Priča o njegovom "paktu sa vukovima" prešla je i granice Srbije, a snimke monaha i vučice na "YouTube" videlo je na desetine hiljada ljudi.
[YOUTUBE]PALX_Nn-M94[/YOUTUBE]
"Nisam ja nikakav svetac, niti čudotvorac, cela ta priča je pogrešno shvaćena. Ne pripitomljavam ja životinje, već su one mene prihvatile, a ja kroz druženje sa njima pronalazim neke svoje odgovore. Ja neke stvari ne mogu da objasnim, to ne može da se stavi u reči", veli iguman Amvrosije.
Ovde su posetioci malobrojni, čuju se samo ptice i žubor vode. Iguman kaže da mu samoća prija posle iskustva u Studenici, gde je bio tri i po godine.
"U Studenici sam vodio i po 20 autobusa dnevno. Uveče dođem u sobu, zatvorim oči i samo mi lete lica... Nije to za mene, ovde sam pronašao mir", priča ovaj iguman.
Obrazovan, duhovit, mlad, tek mu je 29 godina, odlučio se na korak koji nije svojstven njegovoj generaciji.
"Monah je čovek ranjen ljubavlju Božjom. Ja sam sa 20 godina otišao u manastir i opet bih to ponovo uradio", govori dok nas poslužuje kafom i rakijom.
Na sto stavlja mobilni telefon.
"To mi je jedini kontakt sa svetom ili se možda zavaravam", sa osmehom priča i dodaje: "Moram da ga imam zbog parohije, jer ja sam i monah i paroh."
Njegova parohija je 45 kilometara u prečniku. Amvrosije drži službu, liturgiju, venčava, sahranjuje... Nedavno je tako venčao Albanku i Srbina, što je uredno zabeležila i "24 časa svadba".
Iguman je iz Arilja. Završio je i muzičku školu, svira gitaru i klavir. Ima ih i ovde, ponekad prebira po dirkama i žicama. Porodicu, kaže, viđa otprilike tri puta godišnje.
Brat Aleksandar je mlađi od njega devet godina, igra fudbal u Mađarskoj. Bio je jednom ovde, kada ni konak nije bio završen i samo je prokomentarisao: "šta je ovo, samo hektar neba..." Da, hektar neba i planine, ali koji zrače posebnom energijom, verovatno zbog stare crkve, dodaje...
Tik uz konak koji je podignut prošlog novembra, parkirani su džip i motor. Još jedan dokaz da mladi iguman odudara od uobičajene slike monaha koji komuniciraju jedino preko službe.
"Džip i motor sam dobio na poklon pre mesec dana, zahvaljujući emisiji RTS-a "Kvadratura kruga", koju je video profesor teološkog fakulteta Miloš Vesin iz Libertvila u SAD."
Profesor, njegovi studenti i parohijani sakupili su novac i tako mi obezbedili prevoz u ovim planinskim bespućima", objašnjava.
Dok priča ispred crkve, koja je delom uklesana u steni i po svom izgledu spada u red pećinskih crkava isposničkog tipa, čaka se čuvena vučica Alfa.
Posle nekoliko zvižduka prikrala se s leđa, ali držeći odstojanje od nekoliko metara.
[YOUTUBE]yGLSRYJi1BI[/YOUTUBE]
Kada nema nikoga leži na klupi na kojoj novinari "Politike" sede.
"Nikome neće da priđe i niko je nije dodirnuo osim mene, što je i logično, jer sam je ja othranio. Imala je samo 15 dana kada su mi je doneli, tek progledala... hranio sam je svaka četiri sata, prvo mlekom, pa mlevenim mesom... Nazvao sam je Alfa jer su mi rekli da je bila najkrupnija u leglu i verovatno predodređena za alfa ženku", priča iguman dok vučica nepoverljivo pravi krugove oko neočekivanih posetilaca.
[YOUTUBE]Iz41zS6NUIU[/YOUTUBE]
Na čuvenu poslovicu "vuk dlaku menja...", Amvrosije odgovara svojom poslovicom: "ljubav dlaku menja, ali ćud nikada..."
Sada ima deset meseci i još je mala, jer vukovi tek sa dve godine postaju zreli. Alfa ima svoj boks, a Amvrosije je često pušta, pa odlaze u lutanja po šumi...
"Imao sam još jednog vuka, isto je bila ženka. Ali nju nisam ja othranio, bila je divlja... Svi smo se zajedno šetali, ali posle nije htela u boks, morao sam da je unosim. Sada je u Čačku, tamo ima ogroman ograđen prostor".
Osim vučice, monahu društvo pravi i lisica, koja obično dolazi kada padne mrak.
"Lisica dolazi samo noću, ona je plašljivija od vuka. Uzeo sam je od nekih lovaca u Nišu, bila je kao čaša... Imao sam i orla, bio je pitom, nije bežao. Ubili su ga pijani lovci... iskreno, mislio sam da će pre neko ubiti vuka", priča iguman.
Pripitomio je i zmiju, gavrana, zeca i papagaja Aru. Amvrosije će sada ostati i bez Alfe, koja bi uskoro trebalo da bude prebačena u rezervat u Bugarskoj, među ostale vukove.
Na pitanje da li će mu biti teško bez druga, monah odgovara:
"Onom koga voliš moraš dati slobodu... To je prava ljubav... Teško mi, ljudi, to shvatamo, ali se učimo... polako..."
Izvor: Mondo