- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Porodični lekar
Spavanje „na sav glas”
Hrkanje može nadjačati buku građevinskih mašina i sprečiti druge da utonu u san. Postoji na stotine načina da se ublaži ovaj problem i za sada samo jedan, hirurški – da se izleči
Hrkanje (ronhopatija) muči i dame i džentlmene. Na „sav glas” su spavali Čerčil, Staljin, Orson Vels... Koliki značaj se pridaje bučnom spavanju govori i činjenica da u Evropi, u nemačkom gradiću Alfeldu, postoji jedan od najbizarnijih muzeja na svetu – muzej posvećen hrkanju. Ako se ne preduzme ništa, hrkanje traje do kraja života, sa tendencijom pogoršanja i prelaženja u sledeću fazu poznatu pod imenom „slip apnea” (prekidi disanja tokom spavanja). Tada obično ostavlja posledice na druge organe i sisteme. Ali, često pacijenti, pa i sami lekari, to stanje potcenjuju.
– Hrkanje nije pod kontrolom naše volje, na njega ne možemo uticati – objašnjava primarijus mr sc. med. Novak Vukoje, otorinolaringolog, koji se problemom hrkanja i noćnog gušenja bavi više od dve decenije. – Približno 30 do 35 odsto odraslih osoba zahrču bar ponekad, a 20 do 25 odsto hrču stalno, uobičajeno. Oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena starijih od 60 godina skloni su ovoj pojavi koja je u 10 do 15 odsto slučajeva prisutna i kod dece između treće i šeste godine života. Hrkanje nije svojstveno samo čoveku, već i nekim životinjama, naročito kućnim ljubimcima – psima i mačkama.
Danas su poznati skoro svi etiološki faktori vezani za ovaj pojam, ali je ostalo nejasno da li će, i kada, neko početi da hrče, te kad će hrkanje preći u apneju. Ostala je enigma i zašto ljudi ne čuju sebe dok hrču, iako „buka” može nadjačati 90 decibela. Britanac Majk En je, kako je zabeleženo, najglasniji hrkač na svetu. Njegova „noćna muzika” odzvanja kosmosom: dostiže 102 decibela, što znači da je bučniji od mnogih građevinskih mašina kad rade!
Širi vrat – veći problem
Povećana telesna težina je glavni faktor rizika za pojavu hrkanja. Više od polovine odraslih stanovnika Srbije ima problem prekomerne uhranjenosti, a skoro svaki peti spada u kategoriju gojaznih. Pri tom, što je vrat širi, a kaiš duži, problem je sve veći. Konstitucija, pol, uzrast i neki drugi razlozi su, takođe, od značaja za nastanak bučnog spavanja.
Više od 80 odsto vremena „testeraši” provode spavajući na leđima i u toku sna za sat vremena četiri puta menjaju položaj spavanja.
Obilno konzumiranje alkohola pre polaska na počinak, masna i teška hrana u večernjim satima, kao i korišćenje sedativa, pogoršaće hrkanje. Analizirajući učestalost hrkanja u odnosu na vreme spavanja nađeno je da je ono najprisutnije u periodu između 22 i 24 sata, kao i ujutro između četiri i šet sati, što je vezano za ciklus sna, mada neki počinju sa bučnim spavanjem uporedno sa prvim snom, nastavljajući kontinuirano tokom cele noći.
Glavni razlog za nastanak hrkanja su smetnje na vazdušnom putu od nosa do traheje. Čim nastaje delimično zatvaranje vazdušnog puta javlja se hrkanje, a ako je prolaz potpuno blokiran stanje se definiše kao apnea.
Više od 40 odsto osoba koje bučno spavaju žale se da otežano dišu na nos.
– Kliničkim pregledom kod njih nalazimo promene u nosu kao što su iskrivljena nosna pregrada, uvećane nosne školjke, alergijski rinitis, polipi i drugo, koji doprinose pojavi hrkanja. Svaka peta osoba pati od nekog vida respiratorne alergije. U fazi prisustva alergijskih manifestacija hrkanje je znatno češće. To ukazuje na povezanost disanja na nos i bučnog spavanja. Eliminisanjem ovih stanja u oko 20 odsto slučajeva reduciramo buku kod spavanja – ističe naš sagovornik.
Jedan od najčešćih krivaca za nemirno spavanje je opuštanje mišića nepca, resice i ždrela tokom sna. Naime kada ogromna količina vazduha naiđe na suženi vazdušni kanal uzrokuje da pomenute strukture lepršaju kao „nezategnuta jedra na vetru” proizvodeći buku koja nas može podsećati na riku lavova, predenje mačke, mukanje krava itd. Intenzitet buke zavisi od struktura koje vibriraju. Uvećani krajnici su kod dece glavni krivac ovih smetnji, te odstranjivanjem istih i tegobe prestaju, što nije slučaj sa odraslim.
Uvećani krajnici, duga resica, široko nepce i opušteni bočni zidovi ždrela su najčešći etiološki faktori nastanka hrkanja i apneje. Pri pregledu obično nalazimo uredan ORL klinički nalaz u budnom stanju. Međutim tokom sna, posebno u REM fazi, dolazi do naglog popuštanja tonusa ovih mišića – objašnjava doktor Vukoje.
Hronični hrkači i oni čiji san je isprekidan provode malo od svojih noćnih sati u fazi dubokog sna, koji je esencijalan za dobar odmor, radi čega je i dnevna pospanost jedan od vodećih simptoma kod njih. Tu su i hronični umor (pacijenti se izjutra bude umorniji nego uveče kada legnu), suva usta, frontalne glavobolje, promene u raspoloženju... Ako je hrkanje udruženo sa apneom (pauze u disanju) mogu se razviti brojni simptomi kao povišen krvni pritisak, nepravilan rad srca, moždani udar, dijabet a kod dece noćno mokrenje u krevet.
Prvo – klinički pregled nosa
Detaljan klinički pregled nosa je obavezan kod svakog „bučnog spavača”.
– Kvalitetna dijagnostika ovog sindroma iziskuje primenu polisomnografije. Ovakav pregled se može obaviti u odseku za poremećaje disanja tokom spavanja u Sremskoj Kamenici. Tokom takvog ispitivanja dolazimo do određenih parametara od kojih su najvažniji dužina i broj pauza u disanju, oscilacije krvnog pritiska i rada srca, intenzitet buke i drugi. Da bismo odredili mesto najvećeg suženja vazdušnog puta koristimo drugu tehniku (apneagraf) koja nam daje podatke o vremenu, nivou i stepenu poremećaja. Na osnovu nalaza pomenutih ispitivanja vrši se selekcija pacijenata za hirurški i nehirurški tretman.
Klinički ORL pregled može detektovati uzrok pomenutih smetnji. Naime, kod većine zdravih ljudi i nehrkača distalni kraj mekog nepca i resice leži iznad horizontalne ravni jezika, što nije slučaj kod bučnih spavača. Pri faringoskopiji nekih ,,glasnospavača” neposredno nakon buđenja može se zapaziti otečena, crvena resica kao znak njene velike noćne aktivnosti. Pregled uvek treba početi od nosa – kaže naš sagovornik.
Da bi se pacijent oslobodio hrkanja kao prvo preporučuje se smanjenje telesne težine, izbegavanje obilnih večera i mnogo pića, sedativa i sredstava za spavanje, kao i fizičko vežbanje i šetnje, spavanje na strani sa uzdignutim uzglavljem... Kod ronhopatičara, osoba koje hrču u svakom položaju i poziciji tela, pa čak i kada spavaju na stomaku, tretman iziskuje primenu određenih sprava i naprava ili hirurškog rešavanja problema. Dentalne proteze koje pomeraju donju vilicu napred i time drže otvorenim vazdušni put mogu sprečiti hrkanje. Aparati koji pod pozitivnim pritiskom ubacuju vazduh u pluća prvenstveno se koriste kod apneičara i predstavljaju najbolju opciju nehirurškog tretmana ovih pacijenata. Dok ih pacijent koristi imaju efekta kada prestanu sa upotrebom stanje se vraća na ono kao pre tretmana.
Rez za miran san
– Opstrukcije su anatomsko-patološki problem, a hirurški domen. Danas postoji samo jedan put kojima „bučni spavači” mogu biti izlečeni, a to je rez za miran san. Ovo ne treba da znači da svako sa dijagnozom ronhopatije treba da žuri pod nož. Operacija nije najbolja opcija za svakog pacijenta.
Operacijom bi trebalo proširiti suženi deo disajnog puta da bi ostao dovoljno otvoren i stabilan tokom cele noći, svake noći. Nekada nije moguće jednom hirurškom intervencijom modifikovati sva ta suženja, te se držim principa ,,proširiti najpre mesto najvećeg suženja”, a kasnije utvrditi da li ima potrebe za naknadnim operacijama. Ako hrkanja više nema, ili ono nije više problem smatramo da je operacija uspela. Svaki pacijent se mora posmatrati individualno jer je svaki „slučaj sam za sebe”.
Intervencija, ako je mesto suženja baza jezika, uspešna je u oko 70 odsto slučajeva.
Kombinovanim metodama koje se izvode na nepcu i bazi jezika dobijaju se nešto bolji rezultati.
Operacije prilikom koje se odstranjuju krajnici, resica, deo slobodnog ruba mekog nepca i prednji lukovi traju oko 40 minuta. Operacijom se proširuje vazdušni put. Pri radu koristimo radiofrekventne talase koji nam omogućavaju precizan, siguran i skoro beskrvan rad. Bol, infekcija, promene u boji glasa i otežano gutanje mogu se javiti prvih dana nakon intervencije i obično su privremenog karaktera.
Glavni problem ovih intervencija su njeni nestabilni rezultati. U početku uspeh je znatno veći. Sa godinama koje slede isti opada iz neobjašnjivih razloga. Misli se da povećanje telesne težine i mlitavost mišića vilice i ždrela koji dolaze sa godinama favorizuju takav rezultat. Intervencija se ne preporučuje mlađim od 20 ni starijim od 70 godina života – kaže doktor Vukoje, dodajući da je ubeđen da daleka budućnost lečenja ovih sindroma nije u hirurškim postupcima, mada oni u ovoj fazi razvoja medicinske nauke ostaju primarni.
......
Rez po vlastitoj tehnici
Doktor Novak Vukoje prvi je u bivšoj Jugoslaviji operisao pacijenta koji je patio od takozvanog notornog hrkanja i noćnog gušenja. Izveo je više stotina hirurških intervencija kod „bučnih spavača” po svojoj originalnoj metodi koja je u svetu prihvaćena kao inovacija u hirurgiji. Osim u matičnoj ustanovi, Vukoje je operisao pacijente kao gostujući hirurg u desetak zemalja, a njegovi pacijenti najčešće su poznate ličnosti iz sveta filma, politike i biznisa.
Vukojeva metoda sastoji se u ukrućivanju resice u grlu koja je uzrok bučnog spavanja zbog lepršanja prilikom udisanja i izdisanja vazduha. Pacijenti posle operacije, koja traje 30 minuta, sledećeg dana napuštaju kliniku i sposobni su za rad. Za svoju metodu dobio je velika priznanja u svetu i kod nas, a objavio je i tri knjige o hrkanju.
Slavica Berić
Objavljeno: 25.09.2011.
Izvor: Politika magazin
Spavanje „na sav glas”
Hrkanje može nadjačati buku građevinskih mašina i sprečiti druge da utonu u san. Postoji na stotine načina da se ublaži ovaj problem i za sada samo jedan, hirurški – da se izleči
Hrkanje (ronhopatija) muči i dame i džentlmene. Na „sav glas” su spavali Čerčil, Staljin, Orson Vels... Koliki značaj se pridaje bučnom spavanju govori i činjenica da u Evropi, u nemačkom gradiću Alfeldu, postoji jedan od najbizarnijih muzeja na svetu – muzej posvećen hrkanju. Ako se ne preduzme ništa, hrkanje traje do kraja života, sa tendencijom pogoršanja i prelaženja u sledeću fazu poznatu pod imenom „slip apnea” (prekidi disanja tokom spavanja). Tada obično ostavlja posledice na druge organe i sisteme. Ali, često pacijenti, pa i sami lekari, to stanje potcenjuju.
– Hrkanje nije pod kontrolom naše volje, na njega ne možemo uticati – objašnjava primarijus mr sc. med. Novak Vukoje, otorinolaringolog, koji se problemom hrkanja i noćnog gušenja bavi više od dve decenije. – Približno 30 do 35 odsto odraslih osoba zahrču bar ponekad, a 20 do 25 odsto hrču stalno, uobičajeno. Oko 60 odsto muškaraca i 40 odsto žena starijih od 60 godina skloni su ovoj pojavi koja je u 10 do 15 odsto slučajeva prisutna i kod dece između treće i šeste godine života. Hrkanje nije svojstveno samo čoveku, već i nekim životinjama, naročito kućnim ljubimcima – psima i mačkama.
Danas su poznati skoro svi etiološki faktori vezani za ovaj pojam, ali je ostalo nejasno da li će, i kada, neko početi da hrče, te kad će hrkanje preći u apneju. Ostala je enigma i zašto ljudi ne čuju sebe dok hrču, iako „buka” može nadjačati 90 decibela. Britanac Majk En je, kako je zabeleženo, najglasniji hrkač na svetu. Njegova „noćna muzika” odzvanja kosmosom: dostiže 102 decibela, što znači da je bučniji od mnogih građevinskih mašina kad rade!
Širi vrat – veći problem
Povećana telesna težina je glavni faktor rizika za pojavu hrkanja. Više od polovine odraslih stanovnika Srbije ima problem prekomerne uhranjenosti, a skoro svaki peti spada u kategoriju gojaznih. Pri tom, što je vrat širi, a kaiš duži, problem je sve veći. Konstitucija, pol, uzrast i neki drugi razlozi su, takođe, od značaja za nastanak bučnog spavanja.
Više od 80 odsto vremena „testeraši” provode spavajući na leđima i u toku sna za sat vremena četiri puta menjaju položaj spavanja.
Obilno konzumiranje alkohola pre polaska na počinak, masna i teška hrana u večernjim satima, kao i korišćenje sedativa, pogoršaće hrkanje. Analizirajući učestalost hrkanja u odnosu na vreme spavanja nađeno je da je ono najprisutnije u periodu između 22 i 24 sata, kao i ujutro između četiri i šet sati, što je vezano za ciklus sna, mada neki počinju sa bučnim spavanjem uporedno sa prvim snom, nastavljajući kontinuirano tokom cele noći.
Glavni razlog za nastanak hrkanja su smetnje na vazdušnom putu od nosa do traheje. Čim nastaje delimično zatvaranje vazdušnog puta javlja se hrkanje, a ako je prolaz potpuno blokiran stanje se definiše kao apnea.
Više od 40 odsto osoba koje bučno spavaju žale se da otežano dišu na nos.
– Kliničkim pregledom kod njih nalazimo promene u nosu kao što su iskrivljena nosna pregrada, uvećane nosne školjke, alergijski rinitis, polipi i drugo, koji doprinose pojavi hrkanja. Svaka peta osoba pati od nekog vida respiratorne alergije. U fazi prisustva alergijskih manifestacija hrkanje je znatno češće. To ukazuje na povezanost disanja na nos i bučnog spavanja. Eliminisanjem ovih stanja u oko 20 odsto slučajeva reduciramo buku kod spavanja – ističe naš sagovornik.
Jedan od najčešćih krivaca za nemirno spavanje je opuštanje mišića nepca, resice i ždrela tokom sna. Naime kada ogromna količina vazduha naiđe na suženi vazdušni kanal uzrokuje da pomenute strukture lepršaju kao „nezategnuta jedra na vetru” proizvodeći buku koja nas može podsećati na riku lavova, predenje mačke, mukanje krava itd. Intenzitet buke zavisi od struktura koje vibriraju. Uvećani krajnici su kod dece glavni krivac ovih smetnji, te odstranjivanjem istih i tegobe prestaju, što nije slučaj sa odraslim.
Uvećani krajnici, duga resica, široko nepce i opušteni bočni zidovi ždrela su najčešći etiološki faktori nastanka hrkanja i apneje. Pri pregledu obično nalazimo uredan ORL klinički nalaz u budnom stanju. Međutim tokom sna, posebno u REM fazi, dolazi do naglog popuštanja tonusa ovih mišića – objašnjava doktor Vukoje.
Hronični hrkači i oni čiji san je isprekidan provode malo od svojih noćnih sati u fazi dubokog sna, koji je esencijalan za dobar odmor, radi čega je i dnevna pospanost jedan od vodećih simptoma kod njih. Tu su i hronični umor (pacijenti se izjutra bude umorniji nego uveče kada legnu), suva usta, frontalne glavobolje, promene u raspoloženju... Ako je hrkanje udruženo sa apneom (pauze u disanju) mogu se razviti brojni simptomi kao povišen krvni pritisak, nepravilan rad srca, moždani udar, dijabet a kod dece noćno mokrenje u krevet.
Prvo – klinički pregled nosa
Detaljan klinički pregled nosa je obavezan kod svakog „bučnog spavača”.
– Kvalitetna dijagnostika ovog sindroma iziskuje primenu polisomnografije. Ovakav pregled se može obaviti u odseku za poremećaje disanja tokom spavanja u Sremskoj Kamenici. Tokom takvog ispitivanja dolazimo do određenih parametara od kojih su najvažniji dužina i broj pauza u disanju, oscilacije krvnog pritiska i rada srca, intenzitet buke i drugi. Da bismo odredili mesto najvećeg suženja vazdušnog puta koristimo drugu tehniku (apneagraf) koja nam daje podatke o vremenu, nivou i stepenu poremećaja. Na osnovu nalaza pomenutih ispitivanja vrši se selekcija pacijenata za hirurški i nehirurški tretman.
Klinički ORL pregled može detektovati uzrok pomenutih smetnji. Naime, kod većine zdravih ljudi i nehrkača distalni kraj mekog nepca i resice leži iznad horizontalne ravni jezika, što nije slučaj kod bučnih spavača. Pri faringoskopiji nekih ,,glasnospavača” neposredno nakon buđenja može se zapaziti otečena, crvena resica kao znak njene velike noćne aktivnosti. Pregled uvek treba početi od nosa – kaže naš sagovornik.
Da bi se pacijent oslobodio hrkanja kao prvo preporučuje se smanjenje telesne težine, izbegavanje obilnih večera i mnogo pića, sedativa i sredstava za spavanje, kao i fizičko vežbanje i šetnje, spavanje na strani sa uzdignutim uzglavljem... Kod ronhopatičara, osoba koje hrču u svakom položaju i poziciji tela, pa čak i kada spavaju na stomaku, tretman iziskuje primenu određenih sprava i naprava ili hirurškog rešavanja problema. Dentalne proteze koje pomeraju donju vilicu napred i time drže otvorenim vazdušni put mogu sprečiti hrkanje. Aparati koji pod pozitivnim pritiskom ubacuju vazduh u pluća prvenstveno se koriste kod apneičara i predstavljaju najbolju opciju nehirurškog tretmana ovih pacijenata. Dok ih pacijent koristi imaju efekta kada prestanu sa upotrebom stanje se vraća na ono kao pre tretmana.
Rez za miran san
– Opstrukcije su anatomsko-patološki problem, a hirurški domen. Danas postoji samo jedan put kojima „bučni spavači” mogu biti izlečeni, a to je rez za miran san. Ovo ne treba da znači da svako sa dijagnozom ronhopatije treba da žuri pod nož. Operacija nije najbolja opcija za svakog pacijenta.
Operacijom bi trebalo proširiti suženi deo disajnog puta da bi ostao dovoljno otvoren i stabilan tokom cele noći, svake noći. Nekada nije moguće jednom hirurškom intervencijom modifikovati sva ta suženja, te se držim principa ,,proširiti najpre mesto najvećeg suženja”, a kasnije utvrditi da li ima potrebe za naknadnim operacijama. Ako hrkanja više nema, ili ono nije više problem smatramo da je operacija uspela. Svaki pacijent se mora posmatrati individualno jer je svaki „slučaj sam za sebe”.
Intervencija, ako je mesto suženja baza jezika, uspešna je u oko 70 odsto slučajeva.
Kombinovanim metodama koje se izvode na nepcu i bazi jezika dobijaju se nešto bolji rezultati.
Operacije prilikom koje se odstranjuju krajnici, resica, deo slobodnog ruba mekog nepca i prednji lukovi traju oko 40 minuta. Operacijom se proširuje vazdušni put. Pri radu koristimo radiofrekventne talase koji nam omogućavaju precizan, siguran i skoro beskrvan rad. Bol, infekcija, promene u boji glasa i otežano gutanje mogu se javiti prvih dana nakon intervencije i obično su privremenog karaktera.
Glavni problem ovih intervencija su njeni nestabilni rezultati. U početku uspeh je znatno veći. Sa godinama koje slede isti opada iz neobjašnjivih razloga. Misli se da povećanje telesne težine i mlitavost mišića vilice i ždrela koji dolaze sa godinama favorizuju takav rezultat. Intervencija se ne preporučuje mlađim od 20 ni starijim od 70 godina života – kaže doktor Vukoje, dodajući da je ubeđen da daleka budućnost lečenja ovih sindroma nije u hirurškim postupcima, mada oni u ovoj fazi razvoja medicinske nauke ostaju primarni.
......
Rez po vlastitoj tehnici
Doktor Novak Vukoje prvi je u bivšoj Jugoslaviji operisao pacijenta koji je patio od takozvanog notornog hrkanja i noćnog gušenja. Izveo je više stotina hirurških intervencija kod „bučnih spavača” po svojoj originalnoj metodi koja je u svetu prihvaćena kao inovacija u hirurgiji. Osim u matičnoj ustanovi, Vukoje je operisao pacijente kao gostujući hirurg u desetak zemalja, a njegovi pacijenti najčešće su poznate ličnosti iz sveta filma, politike i biznisa.
Vukojeva metoda sastoji se u ukrućivanju resice u grlu koja je uzrok bučnog spavanja zbog lepršanja prilikom udisanja i izdisanja vazduha. Pacijenti posle operacije, koja traje 30 minuta, sledećeg dana napuštaju kliniku i sposobni su za rad. Za svoju metodu dobio je velika priznanja u svetu i kod nas, a objavio je i tri knjige o hrkanju.
Slavica Berić
Objavljeno: 25.09.2011.
Izvor: Politika magazin
