Hortikultura

[Nostradamus]

[h=1]Hidroponisko gajenje cveca[/h]


Primenom hidropona u proizvodnji cveca i povrca postizu se 3-4 puta veci prinosi nego uobicajnom agrotehnikom na normalnim zemljistima. U SAD je proizvodnja ruza, karanfila, gladiola i hrizantema sistemom hidropona poprimila pravi industriski karakter. Slicno je i sa proizvodnjom povrca koja se na ovaj nacin masovno gaji na Filipinima, u Japanu, Indiji i Zimbabveu. Hidroponski se veoma uspesno mogu proizvoditi sejanci i oziljavati reznice i izdanci sumskih vrsta drveca. U svakom slucaju mogucnosti se ovim ni izdaleka ne iscrpljuju.
U Nemackoj se prodaje cvece hidroponski odgojeno, oprema za uzgoj i specijalna mineralna hrana. Za celu drzavu je standardizovana velicina saksija, u koje se “vodene” biljke “sade”. Nedavno je pronadjen nov granulisan supstrat koji pricvrscuje biljke i koji se pokazao znatno kvalitetniji od sadasnjih (proprana sljaka, zdrobljena opeka i mineral vermikulit). Materijal “bleton” ima inzvarednu pozornost i trajniji je od svih do sada koriscenih.
Saksije koje se prodaju u Nemackoj, snabdevene su meracima nivoa vode i nemoguce je pogresiti prilikom zalivanja. Specijalna hrana se dodaje zajedno sa vodom, ali postoje i “baterije” cija je trajnost sest meseci, tako da se ceo posao u toku godine svodi na zalivanje.
Prebacivanje biljaka iz zemlje u vodu je u principu moguce ali ne bez problema. Biljka se moze presadjivati samo u periodu rasta, odnosno ne moze od oktobra do februara. Preporucuju se samo mlade biljke, jer je njihova snaga porasta najizrazenija. Posle vadjenja iz zemlje, korenov sistem se dobro opere vodom, da se na njemu ne bi zadrzali organski otpaci koji bi kasnije mogli prouzrukuju truljenje. Korisno je i podrezivanje korena, jer su odumreli delovi u hidroponskoj saksiji velika opasnost po zivot biljke.

 

[Nostradamus]

[h=1]Podmladjena difenbahija[/h]


Zima obicno ostavlja traga na sobnim biljkama osetljive na promene. Usled pada temperature, suvog vazduha i manje kolicine svetlosti u prostoriji, biljka gubi donje listove. Izduzeno stablo bez listova ne izgleda lepo i zato takvu biljku u prolece treba podmladiti.
Kako se to radi?
1) ogolelo stablo difenbahije sece se na delove. Vrh biljke sa listovima, sece se na duzinu oko 40 cm. Deo stabljike sa korenom treba ostaviti u zemlji, jer ce poterati mlade listove. Ostali delovi seku se tako da na svakom ostanu po dva zgloba. Iz donjeg ce se razviti koren, a iz gornjeg zgloba listovi.
2) Vrh biljke ozivljava se u posudi sa vodom. Temperatura vode treba da bude 20-25 stepeni. Vodu ne treba menjati, vec samo povremeno dodati svezu.
3) Ostali delovi difenbahije mogu se oziliti u saksiji sa zemljom. Kada se razviju listovi i koren, biljku treba presaditi.
4) Da bi mlada biljka sto krace vreme posle presadjivanja “bolovala”, treba je prekriti plasticnom folijom.
Na topom mestu, uz dovoljno vlage i povremeno skidanje folije, difenbahija ce za tri-cetiri nedelje poceti da razvija nove listove.

 

[Nostradamus]

[h=1]Automatsko zalivanje cveca[/h]


Postoje jednostavni nacini zalivanja cveca koje mogu da koriste uzgajivaci kada idu na duzi put, a nemaju kome da povere svoje cvece. Navescemo tri nacina koji se preporucuju amaterima-uzgajivacima cveca. Osnovni princip je u tome da voda postepeno protice i snabdeva korenje biljaka u saksijama.
Za zalivanje svake biljke koristi se savijena cevcica. Ispunjena je vodom, tako da u njoj nije ostalo mehurica vazduha. Donji otvor cevcice zatvara se vatom i stavlja u posudu sa vodom. Gornji otvor, koji se nalazi u zemlji, u saksiji, zatvara se gazom, koja treba da ima veliku dodirnu povrsinu sa zemljom i da cvrsto zaptiva cevcicu da se izbegne ulazak vazduha.
Cvece se zaliva uz pomoc uvrtnog zavoja. Jedan kraj je u vodi, a drugi u zemlji. Bilje je da je zavoj u cevcici od gume ili plastike, jer tako se izbegavaju gubici vode pri njegovom savijanju. U prvom i driugom slucaju moguce je kontrolisati doticanje vode podizanjem ili spustanjem saksije u odnosu na nivo bode.
Saksije se smestaju u veci podmetac, u kojem je naopacke stavljena tegla ili boca napunjena vodom. Moze da ima zapreminu od pola do dvadeset litara. Za regulisanje nivoa vode u podmetacu, odnosno u saksiji, koriste se postolja razlicite visine.
Ovakvo zalivanje je efikasno ako je cvece posadjeno u glinene saksije. Pri koriscenju plasticnih ili nepropustljivih glinenih saksija, kroz drenazne otvore saksija treba uvuci fitilje od staklene vune ili gaze. Preko fitilja ce voda dospevati do biljaka. Za prozracivanje treba da se napravi nekoliko otvora na saksiji iznad nivoa vode.
Da bi se smanjili gubici vode prilikom duzeg osustva, podmetac treba pokriti polietilenskom folijom. Pri tome se naprave otvori za saksiju i bocu. Biljka ne sme da se ostavi na suncu, jer ce da se pregreje korenje.
U Zapadnoj Evropi moze da se kupi uredjaj “hidrotank” koji radi na istom principu. Cine ga cilindar s otvorom sa strane i podmetac. Kapacitet cilindra je od pola do sto litara. Nivo vode regulise se obrtanjem cilindra oko ose. Da bi to bilo lakse, na cilindru je ucrtana skala sa podeocima.
Cilindar se puni vodom i stavlja na podmetac. Voda istice u podmetac sve dok njen nivo ne dostigne gornji rub otvora, sprecavajuci priticanje vazuha. Pri snizenju nivoa vode, uzimanje od korenja biljaka i isparavanjem, ona ponovo dotice, odrzavajuci stalno isti nivo. To se odvija sve dok se ne izjednaci nivo vode u cilindru i podmetacu. Tada treba dopuniti cilindar. Ova dva poslednja nacina mogu da se koriste za vise saksija.