Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Hilandar — Osam vekova srpske duše

Diskusija u 'Religija' započeta od zjovan29, 18.04.2011.

  1. zjovan29

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.852
    Zahvala:
    27
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    HILANDAR — OSAM VEKOVA SRPSKE DUŠE


    Hodeći svetogorskim stazama i darivajući atonske manastire, ocu i sinu Svetom Simeonu i Svetom Savi, po Božjoj promisli, kako predanje kazuje, javi se neki čovek i reče im:

    "Vi ne treba da se brinete samo za spasenje svoje duše, već da stvorite pribežište svom otačestvu, gde će i drugi ljudi iz vašeg plemena moći poći istim putem".

    I tačno pre osam burnih vekova iz ruku vizantijskog cara Alekseja III Anđela, otac i sin, Sveti Simeon i Sveti Sava dobijaju hrisovulju (akt) kojom im se dodeljuje Hilandar i Mileja (oblast oko manastira) "Da Srbima bude na večni poklon".

    Taj poklon je upravo početak našeg horizontalnog i vertikalnog trajanja.

    Istorijski i duhovni.

    Kolevka duše, i riznica srpskog pamćenja.

    Večno kandilo Nebeske i kantar ovozemne Srbije. Mistična galerija tajni u čijim su svetim odajama pronašle spokoj sve srpske pobede i porazi. U Milutinovoj crkvi progledale su Stevanove oči i Vožd je celivao radovanjsku sekiru.

    Tu su jedino svi Srbi pomireni, skladno kao u raju, uspavano a živo, motre i opominju.

    Hilandar je jedina ovozemna stanica moćne Srbije. U njemu je i tuga nasmejana, a smrt uzvišena i lepršava.

    Nebeska stanica na zemlji, stanište ka neprolaznom, kolevka naše svesti. Prva učionica. Prvi srpski univerzitet. Vekovima je svom otačestvu nedrio pisce, duhovnike, slikare, filosofe...

    Hilandar najveći procvat doživljava u vreme Nemanjića. Broj monaha se stalno povećavao. Na Gori Antonskoj, u tom svetom vremenu, hiljade monaha sticalo je i prenosilo znanje, živeći u podvizima i osvetljavajući nepregledna prostranstva duše, za vaskoliku Vaseljenu. Skoro svi naši pisci srednjeg veka, od Svetog Save do Konstantina Filosofa, izašli su iz hilandarske škole i sve što su nam ostavili u nasleće, nosi neprocenjivi pečat tog nebeskog prostora.

    Mnogi srpski srednjovekovni vladari uklesali su dušu u svete zidove hilandarske. Kralj Milutin, oko 1300. godine, na mestu stare tesne crkve, podiže novu sabornu crkvu, ukrašavajući je freskama i posvećujući Vavedeniju Bogorodice. Ona i danas, autentično, poput mnogih srpskih srednjovekovnih svetinja, svedoči o moći srpske srednjovekovne države. Osim crkve, kralj Milutin je podigao trpezariju sa mermernim stolovima, dogradio pirg Svetog Save, izgradio Hrusijski pirg sa pristaništem i nedaleko od obale, na putu za Hilandar, snažan pirg za odbranu do pirata s mora. Milutinov primer sledi i car Dušan, izgrađujući i utvrđujući manastir. Osamdesetak godina četrnaestog veka, najsvetiji srpski knez — Lazar dograđuje još jednu pripratu ispred saborne crkve.

    Minulih vekova u manastiru je izgrađeno još 12 crkvica — paraklisa. Konaci su građeni i dograđivani, prepravljena je trpezarija, nicale cisterne za vodu, podizana kuhinja, ulaz u manastir...

    Današnji oblik Hilandar dobija početkom devetnaestog veka, kada je u severnom delu, na mestu starog ekonomskog dvorišta, izgrađeno novo zdanje, a porta formirana kao jedinstveni prostor okružen konacima.

    Danas Hilandar doživljava svoje veliko umivanje, radovi na sređivanju drevnog mu ruha, zahvaljujući otadžbinskim institucijama i dijaspori, teku velikom brzinom.

    Ova izložba i katalog koji je prati, samo je mali pokušaj da naš nekada duhovni i kulturni centar, približimo najširim slojevima. Da ponovo Hilandar usečemo u srpske domove. Ovaj jubilej nije samo Hilandarski.

    Ovo je veliki praznik naše duše i jedina tapija večnosti. Put, u ovom sluđenom i besprizornom vremenu.

    OSAM VEKOVA SRPSKE DUŠE
    Priredio: Mišo Vujović


    [​IMG]

    SVETA GORA SA ATOSA

    [​IMG]

    MOLITVENI POGLED SA VRHA ATOSA

    [​IMG]

    SRBIJA I HILANDAR

    Ovde jeste srpski Rod i Kuća
    tamo kući zače se Ognjište
    Ovde jeste plamen žive Vatre
    tamo Dah je što žišku ožive
    Ovde jeste Sveća na trpezi
    tamo Ruka što sveću prinese
    Ovde jeste Videlo na putu
    tamo zraka i svetli Istočnik
    Ovde jeste u bašti Bosiljak
    tamo neven-bosiljku Žilište
    Ovde jeste Hleb i hlebno zrno
    tamo kolač i slavsko Koljivo
    Ovce jeste Vino za zdravicu
    tamo vinom Pričesnik se celi
    Ovde jeste Zvono kapa hrama
    tamo zvono svetogorsko Nebo
    Ovde jeste Ljuljka nasred kuće
    tamo ljuljka Jasle vitlejemske
    Ovde jeste Čedo krstonosno
    tamo Sin je s krstom i vaskrso
    Ovde jeste čovečica - Majka
    tamo večna Deva trojeručna
    Ovde jeste Narod pravoslavni
    tamo temelj od svete Srbije
    Ako svene Srbija na zemlji
    njoj Hilandar spomen je i seme


    Raša Perić, 1938.



    [​IMG]
    Sveti Sava Srpski i sveti Simeon Srpski, oltar crkve Vavedenja Presvete Bogorodice, sredina XVII veka


    PAKOST MANASTIRIMA SVETE GORE

    Avaj meni, grehova mojih radi.
    U to leto
    prestavi se veliki daskal hilandarski Pahomije,
    večna mu pamet...
    I u to leto meseca dekemvrija,
    u sedamnaesti dan,
    uzvisiše se valovi morski
    i mnogu pakost učiniše manastirima Svete Gore:
    ovom lađe razbiše,
    drugome čunove,
    inima pristaništa rasturiše.
    Avaj meni,
    i dva patrijarha srpsku zemlju držahu.


    Nepoznati Svetogorac (XVI vek)

    [​IMG]
    Ikona Isus Hristos — prestona ikona


    BOGORODICA TROJERUČICA

    Ja ti ne dođoh, brza pomoćnice,
    Da bi mi odsečenu šaku zamirila,
    Niti da te nosim kući, Svemoćnice,
    Da bi zavađenu braću izmirila...

    Iščupane su mi ruke iz ramena,
    Kuća raskućena, a braća poklana,
    Pa siđoh do svog najdonjeg kamena
    Da sebe tražim, Majko sa tri dlana.

    Jedino ovde, Carice Nebesa,
    Na mom jeziku se moli bez zastanka,
    I ne laže ništa, i ne jede mesa,
    I osam vekova posti bez prestanka.

    I kad bi mi zemlju i jezik zbrisali,
    Sve, sem ove stope na kojoj sad stojim,
    Znam: još se iz ljudi nismo ispisali,
    A cdk tebe ima da i ja postojim.


    Matija Bećković, 1976.


    [​IMG]
    Ikona Bogorodica Trojeručica


    IKOS HILANDARSKI

    A hram bi otkriven prevelik i čudan
    Podigoše se pod njim ostrva i gore
    Leteće svečanosti sluha
    Stadoše na slobodnu nogu
    I troruka devica metohe mu zaseja.
    Spalismo vino i očešljasmo senke
    I kada presta rika na Egejevom moru
    Malo daleke tišine s pučine dođe u vetru
    I drveće stade pod njom presvlačiti koru
    A zvona odbrajati nam sate.
    No ja ne poznah koja je noć u meni
    Od noći mojih
    Ni indiktion koji ni sat koji je.

    A hram bi otkriven prevelik i čudan
    Jednoga vaseljenstva i pupak i ključ
    Nasledni vepar kome na leđima niču trave
    I carsko vreme u maglama stoji.
    No zemlja sebe u njemu otvrzla jest
    I ribe po ulicama njegovim izvrgla u žuč
    A ja srebrnu tišinu
    Ostavih u dimu kandila i sveća
    Otoke morske protrčah čun strave
    I prestadoh motriti na snove tuđe u svojim
    Od krugova nebeskih noći
    Vihorni primajuć vetar.
    No ne poznah koja je noć u meni
    Od noći mojih
    Ni indiktion koji ni čas koji je.

    Hram je otkriven prevelik i čudan
    I davno udov i prislužen pod zvezde
    Knjigama svetim nahranjeni su hrti
    A hrisovulje razgrnute pod kamenim daždom
    I pod mirisima što kaplju ko suze.
    Razbaštiniše nas horugvonosce
    Što u preizobilnoj tišini
    Praznovasmo na konjma gospu nam ognjenih skuta
    I gospu preseljenih smrti.
    Njenoga rasutog hrama nosimo imena u zdeli
    I gradimo im hramove duž puta
    A ja poznah koja je noć u meni
    Od noći mojih
    I indiktion koji i čas koji je.


    Milorad Pavić (1929)



    [​IMG]
    Ikona Bogorodica Odigritija


    DESET OBRAĆANJA BOGORODICI
    TROJERUČICI HILANDARSKOJ


    Majko Slova i Spasa, Trojeručice,
    neka naše čamce u blage luke
    iz gustih oluja s pučine dovedu
    ptice, izletele iz Tvoje treće ruke!

    Trojeručice, katance, brave i vrata,
    braću u kazanu olova koje ključa,
    sve što su bezbrojne ruke zaključale,
    neka nam Tvoja treća ruka otključa!

    Trojeručice, dok nas love i mere
    metrom, litrom, kantarom, tegom i vrećom,
    Ti, dveju ruku sklopljenih pred kantardžijom,
    izmeri nas, i pomiluj nas, trećom!

    Dok kišu protkiva susnežica, i vuk,
    riba i vrana kreću na nas, u lov,
    beskućnima u vejavici, Trojeručice,
    Tvoj treći dlan neka nam bude krov!

    Dok se zatvaraju sve kapije, svi kapci,
    pred smradom naših grehova i rana,
    Trojeručice, nek nam se otvori crkva na
    Tvojoj trećoj ruci sazidana!

    Gole, mlaćene motkama, sekirama,
    oborene pod noge, i dotučene
    u podnožju brda uz koje smo se peli,
    trećom nas rukom, Trojeručice, isceli!

    I uzvisi, trećom rukom, Trojeručice,
    sve one koji su, stotinama ruku,
    stotinama godina, iz žetvenih slama,
    bacani na dno kazana i jama!

    U ovom svetu neslanih mora i jela,
    dok nam se broje poslednji trenuci,
    nek zasvetli, nek nas osoli, Trojeručice,
    so suza, skupljena u Tvojoj trećoj ruci!

    Trojeručice, luko i uteho,
    majko čokotu kog raspinju i tuku,
    smiluj nam se, grešnim i ubogim, i primi
    duše naše u Tvoju treću ruku!

    Dvema rukama sahranjene, Trojeručice,
    u ovu zemlju, ispunjenu mukom,
    nek nas iz ove crne zemlje u oblak
    ponese hrast, zasađen trećom rukom!


    Ljubomir Simović (1935)


    [​IMG]
    Mozaička ikona Bogorodica iz 1260.

    [​IMG]
    Sveti jevanđelist Marko, treća četvrtina XIV veka


    VIZANTIJA VIII ILI HILANDAR

    Jedini put vodi kroz rascvetane masline,
    Starije od ponekog grada ili istine;
    U retkom sedom lišću more je udaljeno
    I plavo kao oko kamere:
    Ako je snimak uspeo, na njemu je ostala
    I moja sumnja u čudo, pomerena u osmeh,
    Neoštra, skoro sablasna —

    Jer čudo se zaista događa iza sledeće okuke,
    Čudo je grad sa jednom jedinom kapijom
    Gde lozinku treba prećutati bez pogreške,
    Ući u dobar čas, i pun ljubavi
    Za vidljivo:
    za kamen, ćerpič, olovo,
    Kule, doksate, kubeta,
    Foliju srebra popodnevnog sunca
    Na tankom staklu prozora, za senku što se penje
    Uspravno, kao ulje uz fitilj, uz kiparis
    U dvorištu, kamenom popločanom
    I divljim slezom —

    Jer u vidljivom je granica radosti
    Sa druge strane; razmer zadanoga,
    Jedina mogućnost da se preračuna
    Nedohvat, i da se slike razvenčane
    Sretnu: zato se čuda potvrđuju
    U neumitnom prostoru vidljivog, gde stoji
    Purpurni plač na slovima, i vetar rastura
    Igle lastavica po naborima vazduha
    Nad Savinim pirgom

    I mahovina jede munju, zaraslu
    U severni zid Hilandara, gde u sobi,
    Uveče, staklo moje petrolejke ima oblik srca
    I uz taj plamen pišem —

    A pišem o ruži i breskvi u dvorištu,
    O milosrdnim očima u zlatu,
    I mislim o Protomajstoru ljubavi, nagnutom
    Nad savršeni crtež čuda.


    Ivan V. Lalić (1931—1996)

    [​IMG]
    Ikona Sv. Luka

    [​IMG]
    Hilandar, severni deo manastira

    izvor:riznicasrpska
     
  2. zjovan29

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.852
    Zahvala:
    27
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    U SKITU HILANDARSKOM ZVANOM SPASOVA VODA
    (Odlomak iz "Poslanice mitropolitu Mihailu Kratovcu")

    U Svetoj Gori Atonskoj,
    u skitu hilandarskom zvanom Spasova Voda,
    smerno metanisanje s ljubavlju i puhovnim pozdravom
    časnom tvom liku i svetinji tvojoj,
    skupivši ruke i kolena priklonivši,
    poklonjenje tvorimo do lica zemlje,
    ali, i ako i grešni jesmo
    da imamo tvoje pominjanje u sveštenom služenju našem,
    da nam zdravstvuješ u obojem,
    u mnogom veselju i blag u savršenoj ljubavi.
    Posle ovog
    ako imaš želju znati o našoj grešnosti, —
    tako Bog hoće, —
    u molitvama onoj koja ga je rodila,
    nalazimo se još među živima,
    provodeći bedni, malovremeni, plačeviti život,
    dok pe vratimo dug iskušenja i huljenja
    za znamenje časnoga krsta svakoga dana
    neprestano,
    kao što i sam dobro znaš, a uvek volja Gospodnja da je.


    Damaskin Hilandarac (XVII vek)



    [​IMG]
    Hilandar, carske dveri


    HILANDAR

    Crna majko Trojeručice
    Pruži mi jedan dlan
    Da se u čarobnom moru okupam
    Pruži mi drugi dlan
    Da se slatkog najedem kamenja

    I treći dlan mi pruži
    Da u gnezdu stihova prenoćim

    Prispeo sam s puta
    Prašnjav i gladan
    I željan drugačijeg sveta

    Pruži mi tri male nežnosti
    Dok mi ne padne hiljadu magli na oči
    I glavu ne izgubim

    I dok tebi sve tri ruke ne odseku
    Crna majko Trojeručice


    Vasko Popa (1922—1991)



    [​IMG]
    Hilandar, igumanski presto sa Bogorodicom Trojeručicom



    [​IMG]
    Hilandar, freska "Sv. Simeon dođe u Vatoped"


    HILANDARSKA MOLITVA ZA SRPSKI NAROD
    (Odlomak iz drame "Nemanja")

    O istočniče ljepote i blaga sviju,
    O duše, care iz čije visoke krune
    Istina jasnih bezbroj rubina griju
    I sjajem slave vrelo života pune,
    Jedini, moćni, veliki i sobomdani,
    Pod šatorima svjetlosti blagodatne
    Što njiviš stabla, cvijet i biljke zlatne,
    I čije djelo plodima zemlju hrani!

    O ti što umu našem pokaza mete,
    Neiskazani, besmrtni oče i spase,
    Pred kojim služe sva sunca i planete,
    Molitve moje tople usliši glase!
    U svakom času s narodom mojim brodi,
    Po pučinama svjetiljke jasne mu pusti!
    Ti moćnu ruku na kormilo mu spusti
    I mirnoj luci njegove brodove vodi!

    Oživi njega i krepke daruj mu sile.
    Ko zdravo stablo zamahom jakih grana
    Neka se i on burama kobnih dana
    Odupre tako zamahom sloge mile!
    Ko što rijeke širokom moru skore,
    Neka sve duše naroda moga lete
    Jednome cilju zavjetne misli svete —
    Jedinstvu srpskom, rođenju zore!


    Aleksa Šantić (1864—1924)



    [​IMG]
    Hilandar, freska Tajna večera



    [​IMG]
    Hilandar, trem ispred trpezarije


    NAŠ SVETI MANASTIR
    (Odlomak iz "Hilandarskog tipika")

    Ovaj naš sveti manastir,
    kao što znate,
    opustelo beše mesto od razbojnika.
    A kada je k meni došao
    otac naš Simeon monah,
    triblaženi nastavnik,
    zbog težnje prema vrlini,
    i nju tražiše vatreno,
    hoteći da primi naš monaški lik.
    Pun vrele ljubavi prema ovom,
    i božanstvenim pokrenut duhom,
    čuvši preslatki glas koji govori:
    "Ko ne ostavi sve i za mnom ne ide
    nije mene dostojan",
    carstvo svoga otačestva ostavivši
    i sve što je na zemlji
    i pobegavši od sveta koji zarobljava dušu,
    dođe u ovu pustinju meseca novembra
    i drugi dan u godini 6706 (1197).
    I htede on blaženi,
    da kao što tamo opravda svoje carstvo,
    tako i ovde.
    Zaželevši da nađe mesto spasenja,
    izmoli u cara ovo pusto mesto,
    i uze mene grešnoga iz Vatopeda,
    i nastanivši se na ovom mestu
    i ostavši neko malo vreme sa mnom,
    a veliki i natprirodni podvig prešavši,
    8 meseci u tome,
    pređe u večno blaženstvo.


    Sava Nemanjić (1175—1235)



    [​IMG]
    Hilandar, odmor monaha


    U DOMU PRESVETE BOGORODICE HILANDARSKE
    (Odlomak iz "Života Svetoga Save")

    U domu presvete Bogorodice Hilandarske
    počeše prebivati dva svetilnika Božja,
    Sveti Sava i Sveti Simeon,
    tvoreći svu silu svoju u molitvama,
    dnevnim i noćnim,
    i sa velikom ljubavlju
    i sa premnogim suzama neprestano
    dogledajući konačni dan,
    omrzoše greh do kraja
    i istinito zavoleše Hrista...
    ..................................
    I radi te ljubavi
    Sin Božji siđe s nebesa k nama
    i sva dobra dade onima koji ga ljube,
    i smrt bi zgažena,
    i ad bi plenjen,
    i radi ljubavi postade stado anđela i ljudi,
    i raj bi otvoren,
    i carstvo nebesko bi spremljeno onima
    koji istinom ljube Boga.
    Ova ljubav je umudrila ribare
    i mučenike je ukrepila,
    i ova je pokazala pustinje kao stanove,
    i ova je ispunila gore i pećine pojanjem,
    i ova nauči sve one koji ljube Boga
    da idu tesnim i skrbnim putem.


    Domentijan (Oko 1210 — posle 1264)



    [​IMG]
    Hilandar, Monah Pavle




    [​IMG]
    Hilandar, kosturnica




    [​IMG]
    Zvona hilandarska




    [​IMG]
    Karejski tipik sa pečatom Sv. Save (detalj)



    [​IMG]
    Povelja kneza Lazara 1379/80.



    [​IMG]
    Krst sa česticama Časnog krsta




    [​IMG]
    Plan manastira Hilandara





    [​IMG]
    Sveta Gora na geografskoj karti

    izvor:riznicasrpska

     
    Poslednja izmena od urednika: 05.12.2013
  3. zjovan29

    zjovan29 Član

    Postova:
    1.852
    Zahvala:
    27
    Lokacija:
    CRIKVENICA
    Sveta Gora - Hilandar


    [​IMG] [​IMG]

    Sveta Gora, Atos je poluostrvo ali se u nju dolazi isključivo brodovima. Kopneni put se koristi samo uz posebnu dozvolu i to u vanrednim slučajevima.
    Manastiri su povezani neasfaltiranim vijugavim putevima, a do najvećeg broja monaških naseobina može se doći isključivo stazama prohodnim i neprohodnim (ponekad krajnje strmim ili zaraslim u rastinje). Mnoge staze prohodne su samo tokom letnjeg prioda jer se njima slivaju potoci od topljenja snega sa Atosa.
    Jedno od bitnih pravila je da nikada ne eksperimentišete sa stazama koje nemaju putokaz jer možete veoma brzo da zalutate.
    Ovde donosimo tabelu razdaljina sa približnim trajanjem pešačenja.
    U IX veku carskom poveljom darovano je monasima pravo samostalne uprave na Atonsu, a njihov broj se tada značajno povećava. Javlja se i slovensko monaštvo, rusko, srpsko i bugarsko. 1453 godine, sa propašću Vizantije, nastupa period turske vladavine, ali je Sveta Gora očuvala slobodu pravoslavne vere i samoupravu uz plaćanje danka. Carska Rusija u to vreme značajno pomaže Svetogorce.
    Danas se na Svetoj Gori nalazi 20 velikih manastira, 12 takozvanih skitova, mnoštvo kelija i drugih monaških naseobina, a na njenim liticama podvizavaju se pustinjaci.
    17 manastira su grčke monaške zajednice: Velika Lavra, Iviron, Dionisijat, Grigorijat, Sveti Pavle, Ksiropotam, Ksenofont, Kutlumuš, Pantokrator, Filotej, Karakala, Dohijar, Esfigmen, Simonopetra, Stavronikita i Konstamonit.
    Tu su i naš Hilandar kao i ruski manastir Pantelejmon i bugarski Zograf. Rumuni imaju svoj skit: Časnog Preteče na samoj litici poluostrva.
    Kareja je srednjovekovni gradić u samom centru Svete Gore. U ovoj svojevrsnoj svetogorskoj prestonici nalazi se sedište Sveštene opštine, koju predvodi Svetogorski prot. Tu su i konaci poslanstva svih svetogorskih manastira. Za Srbe je posebno značajna Isposnica Svetog Save u kojoj se čuva čudotvona ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, a od skora i žezlo Svetog Save. U njoj svakodnevno u molitvi i velikom podvigu danas revnuje monah Nikodim sabrat Hilandarski.
    Hilandar je srpski manastir koje se nalazi na severnom delu Svete Gore - monaške republike sa 20 velikih manastira, smeštenoj na trećem kraku poluostrva Halkidiki u severnoj Grčkoj. Manastir je nekoliko kilometara udaljen od mora. Manastir Hilandar je, spolja gledan, sličan velikom srednjovekovnom utvrdjenju. Opasan je debelim zidovima visokim i do 30 metara, dok je čitav kompleks zidina dug oko 140 metara, a širok skoro 75 metara. Na južnoj i istočnoj strani manastirskog kompleksa uzdižu se dve velike kule – pirgovi.


    Panorama Hilandara Detalj [​IMG] [​IMG]

    Krajem XII veka vizantijski car Aleksije III Andjeo dao je pravo velikom županu Stefanu Nemanji (u monaštvu Simeon) i njegovom sinu monahu Savi (budućem Svetom Savi), da na ruševinama nekadašnjeg vizantijskog manastira Helandariona, podignu srpski manastir u rangu carske lavre. Vizantijskii car je 1198. izdao povelju Simeonu i Savi kojim se manastir Hilandar i svetilište u Milejama daruju ‘’da Srbima budu na večni poklon.’’ Simeon i Sava su podigli, uz finansijsku podršku župana Stefana, budućeg kralja Stefana Prvovenčanog, crkvu posvećenu Vavedenju Bogorodice, oko koje je obrazovan čitav kompleks gradjevina: bedemski zidovi, konaci, pirgovi – kule (pirg Svetog Georgija i pirg Svetog Save). Sava je 1200. sastavio Hilandarski tipik kojim je odredjen način života monaha u manastiru.Srpski kralj Uroš I je 1262, da bi zaštitio manastir sa kopnene strane, podigao veliki pirg – kulu Preobraženja iznad manastira. U tom pirgu će 1264. hilandarski monah Domentijan sastaviti Žitije Sv. Simeona, pošto je dve decenije ranije, u Kareji (1243) sastavio Žitije Sv. Save Srpskog.

    Kralj Milutin je 1303. na temeljima stare, sazidao novu crkvu Vavedenja Bogorodice koja je sačuvana do danas, utvrdio je bedemske zidove, i podigao nove konake u kompleksu. U vreme Milutina podižu se novi pirgovi - kule, jedna na putu od Hilandara ka morskoj obali, tzv. ''Milutinov pirg'', druga na obali mora ''Hrusija'' sa crkvom Sv. Vasilija, zadužbinom Stefana Dečanskog. Glavni hram je živopisan 1321, a u isto vreme oslikane su trpezarija i grobljanska crkva.


    U vreme cara Stefana Dušana (1331-1355) Sveta Gora došla je pod njegovu vlast, pa su Hilandar, ali i drugi svetogorski manastiri, bili obasuti bogatim darovima. Car Dušan se u Hilandar sklonio 1347-1348, od kuge koja je besnela na Balkanu. Hilandar je, zahvaljujući darovima srpskih vladara, raspolagao velikim imanjem – metosima u Pomoravlju, u Hvosnu i oko Peći (današnja Metohija), u dolini reke Strume, u okolini Soluna i na samom poluostrvu Halkidiku. Samo na Svetoj Gori, posed manastira Hilandara zahvatao je petinu njene ukupne teritorije. Sledeći primere vladara, srpska vlastela je takodje bogato darivala manastir novim imanjima (sevastokreator Vlatko, veliki vojvoda Nikola Stanjević, despot Dejan) ili bogato ukrašenim bogoslužbenim knjigama i drugim dragocenim predmetima.


    Knez Lazar Hrebeljanović je ktitor prostrane spoljne priprate koja je oko 1380. sazidana uz zapadnu stranu crkve Vavedenja Bogorodice, čime je glavni manastirski hram iz doba kralja Milutina dobio svoj konačni izgled.


    U kompleksu manastira Hilandara, i oko njega, zidali su, uz Nemanjiće, i drugi srednjevekovni vladari, bogati feudalci, crkveni poglavari i mnogi priložnici. Despot Jovan Uglješa je pred pogibiju u bici na Marici 1371, manastiru poklonio nova imanja, a smatra se da je Toma Preljubović platio oko 1375, oslikavanje crkve Sv. Arhandjela. U Hilandar su se, uzmičući pred Turcima, sklonili mnogi svetovni i crkveni velikodostojnici. Posle privremenog gubitka samostalnosti (1387-1403), Hilandar je je, zajedno sa Svetom Gorom od 1430. do 1912. bio pod osmanskom vlašću. U vekovima turske vladavine, Hilandar su pomagali i ruski carevi i moldavski kneževi u XVI veku, a srpski patrijarsi iz Peći (Antonije, Jovan, Maksim), hercegovački mitropolit Simeon i beogradski mitropolit Simeon u XVII veku. Hilandarski monasi su u XVIII veku uspostavili žive veze sa Karlovačkom mitropolijom i srpskim crkvenim opštinama u južnoj Ugarskoj i u Bosni, dok su Bugari takodje značajno doprineli očuvanju duhovnog života u manastiru, posebno prilozima posle velikih požara 1722 i 1776. U Hilandaru je bugarski monah Pajsije napisao čuvenu Istoriju slavjano-bolgarsku (1762). U Hilandaru je u zimu 1765-1766 boravio Dositej Obradović, koji je ostavio svedočanstvo o sporu Srba i Bugara oko uprave nad manastirom. Od kraja XVIII veka, manastirom prestaje da upravlja iguman, već se igumanijom manastira smatra čudotvorna ikona Bogorodice Trojeručice. (Iguman se ponovo bira tek od 1991).

    Hilandar je, posle obnove Srbije, povremeno pomagao i knez Miloš Obrenović (1820. i 1835), premda je većina monaha u manastiru bila bugarske narodnosti. Spor oko uprave manastirom rešen je posle posete kralja Aleksandra Obrenovića Hilandaru 1896. Kraljevina Srbija je platila manastirske dugove i monasi su ponovo mogli da dolaze iz Srbije i drugih srpskih krajeva. Početkom XX veka, manastir je ponovo imao većinu srpskih monaha. Hilandar je, takodje, u pratnji premijera Nikole Pašića, posetio i kralj Petar I Karađorđević.

    U manastirskom kompleksu nalaze se gradjevine sačuvane od osnivanja manastira, zatim gradjevine koje su obnavljane posle raznih požara i najzad one koje su podignute u novije vreme, uglavnom u XIX veku. Manastir se nalazi pod jurisdikcijom Vaseljenske patrijaršije u Carigradu (današnjem Istanbulu), a staranjem manastirskog bratstva, naše i grčke države dobro se čuva, održava i obnavlja.

    izvor:spcoluzern.ch
     

Preporučite stranicu