Grčka

[blacklion68]

Leto u Leptokariji

Pošto sam se upravo vratio, evo nekoliko korisnih informacija za sve koji bi da letuju u Grčku-Leptokarija:
Prvo na granici nije bilo većeg zadržavanja, i nisu zagledali niti pitali šta nosimo tako da bez brige možete da natovarite auto s čim god želite. Put do Leptokarije kroz Grčku - putevi dobri, bez zaustavljanja, na par mesta radovi na putu-novi asfalt.
Leptokarija je lepo mestašce pod Olimpom, plaža solidna negde potpuno pesak, negde mešavina malo pesak, malo kamenčići. Voda čista i topla, većinom već posle 5-7 m dubina preko 2m. Nema ježeva ni meduza. Kažu za meduze da ih ima od polovine Avgusta. Komaraca nije bilo !!!
Na centralnoj plaži ispred glavnih hotela u glavnom morate da iznajmite ležaljke sa suncobranom ili dobijete gratis uz piće (2-5eura). Tu je i velika gužva, prosto se sudarate s ljudima i na plaži i u vodi.
Sa strane levo i desno od glavne plaže već posle 100-nak metara, nema gužve i možete da koristite sopstveni suncobran i niko Vas ništa ne pita - bolja solucija jer je i voda čistija (manje ljudi).
Svuda duž plaže na 50-ak metara tuševi i ima i kabine za presvlačenje.
Postoji u centru trgić i parkić gde imaju igraonice za decu.
Cene:
Supermarketi i Lidl:
- Jaja 0,15-0,25 eur/kom
- Mleko 1,10-1,80 eur/lit
- Jogurt 2,50-3,50 eur/lit
- Voda 1,45-2,00 eur/pak 6x1,5lit (može da se pije i iz česme-voda je sa izvora iz olimpa)
- hleb 0,50-0,60 eur/veknica 350gr, ili 1,10-2,00 eur/pak 750gr tost hleb
- meso sv. 4,00-5,50 eur/kg
- sir feta 3,00-3,70 eur/kg
- masline 2,50-3,80 eur/kg na pijaci ima i za 1,20 eur
- sokovi gaz. 1,00-1,80 eur/1,5 lit (kola, sprajt, 7up...)
- mineralna 1,80-2,20 eut/lit
- pivo 0,50-1,30 eur/limenka 0,50 lit
- breskve 0,80-2,00 eur/kg
- kruške 0,95-1,50 eur/kg
- lubenice 0,25-0,40 eur/kg
- paradajz 0,70-1,30 eur/kg
- paprika cr. 1,70-2,20 eur/kg
- krastavci 0,40-0,50 eur/kom
- krompir 0,50-0,60 eur/kg
- sladoled 1,00-1,20 eur/kugla....u frižiderima od 0,50-2,00 eur
- suncobran 5,00-6,00 eur
- naocare za sunce 5,00 eur
- naocare za ronjenje 5,00-8,00 eur
- lopte za vodu 4,00-5,00 eur
- sva garderoba, cene kao i kod nas (ima dosta kineske robe)
- zlato 45 eur/gr, daju popust i do 60%
- bunde od 140 -250 eur (lisica, nerc)

Cene po restoranima:
Girosi, suvlaki i slično u piti (lepinji po naški) - 2,00-2,20 EUR
Jela u porciji od 5,00 do 7,50 EUR (negde piće kola gratis)
Nadam se da sam pomogao, pozdrav

 

[crvendac_011]

Zakintos: Ostrvo na koje poželite da pobegnete

Zakintos: Ostrvo na koje poželite da pobegnete

Blic žena


Ako biste Grke pitali koje je njihovo najlepše ostrvo, svako bi vam naveo neko drugo. Te ovde je najbujnija priroda, tamo je najbolji provod, ovo ostrvo ima najplavlje more, a na onom je najbolje vino ili najromantičniji zalazak sunca… Ali, ako biste pitali za plažu nad plažama, uputili bi vas da nikako ne propustite Navagio na Zakintosu. Da, to je ona čuvena uvala sa snežno belim peskom, azurno plavim morem i nasukanom olupinom broda, koja nas mami sa većine razglednica iz omiljene nam Grčke. Kako za većinu strastvenih putnika pogled na Navagio znači poziv da se pakuju koferi, tako smo i mi rešili da potvrdimo pravilo − krenuli smo put Jonskog mora na Zakintos.

Pogled na plažu Navagio sa vidikovca mami da se i okupate na njoj. Poslušajte svoj osećaj - nemojte to propustiti

Oni koji očekuju bele kućice sa plavim krovovima, stare građevine, golet i kamen, iznenadiće se čim kroče na ovo zeleno ostrvo. Iako vas arhitektura na Zakintosu neće oduševiti jer je zemljotres 1953. sravnio dobar deo ostrva, šumoviti pejzaži će vas ostaviti bez daha, posebno ako krenete u istraživanje unutrašnjosti ovog, ne tako velikog ostrva.
Zakintos je poznat i kao mesto gde gotovo izumrla vrsta velikih kornjača Caretta Caretta leže jaja u mekom zlatnom pesku. Možda ćete ih i videti, što je posebno zanimljiv doživljaj za decu, posebno ako posetite obližnje ostrvce Marathonisi koje čak i oblikom podseća na kornjaču.
Na Zakintosu je mnogo toga podređeno turistima, što se posebno oseća u Laganasu. Ovo mestašce je leti prepuno mladih, razuzdanih Engleza, pa je za preporuku svima koji su željni klupskog provoda koji traje sve do jutra. Plaža duž Laganasa je zato do 11-12 sati gotovo pusta, a onda laganu muziku iz okolnih barova počnu da smenjuju brzi, moderni ritmovi i zabava može da počne. U okolini Laganasa je još nekoliko popularnih turističkih mesta u koja odlaze naši turisti.

Argassi je malo pitomiji, smešten tik uz obalu, sa prostorom između hotelčića taman tolikim da se smesti neka mala plaža. Bukvalno je načičkan radnjama, tezgama, tavernama, ali kao i u Laganasu, van sezone Grci tu verovatno i ne žive.

Zaliv Porto Vromi je miran i ušuškan, a do njega se spuštate vijugavim putem kroz zelena brda Zakintosa

ŠARM VENECIJE
Argassi je nadomak glavnog grada i luke Zakintosa koji ima nešto od mediteranskog duha u sebi. Luka puna brodića, jahti i kruzera, živopisnih kućica u uzanim uličicama gradića u kom treba dopustiti sebi da se izgubite. Na samoj obali nalaze se crkva Sveti Nikola, jedna od retkih netaknutih građevina iz venecijanskog perioda i muzej sa zavidnom kolekcijom ikona, brojni kafići i restorani. Iako ste na ostrvu, u restoranima ćete retko naći jela od ribe ili bar od one sveže, pa ako ste ljubitelj mediteranske kuhinje, nemojte propustiti jedan od najboljih restorana na Zakintosu − „Thymalos“, gde će vas prijatno iznenaditi sve − od nesvakidašnjih ukusa, preko usluge do načina serviranja, a za kraj će vam ljubazna konobarica na račun kuće poslužiti domaće slatko od smokava, uz još nekoliko lokalnih poslastica. Neke od njih, kao što su mandolato od karamelizovanih badema i meda ili pasteli, sa susamom i medom, sigurno ćete poneti sa sobom kad krenete kući.
I mogli bismo tako da nastavimo sa nabrajanjem informacija koje zanimaju svakog putnika, ali njih možete naći u bilo kom turističkom birou kojih je na Zakintosu mnogo. Umesto toga, gde god da ste smešteni, najbolje je da na nekoliko dana iznajmite auto i da krenete sami u obilazak. Put će vas sigurno navesti na poluostrvo Vasilikos, koje je poznato po najlepšim plažama − Porto Zoro, ušuškana među stenama koje izranjaju iz mora, St. Nicholaos sa pomalo mondenskim duhom, Banana Beach prostrana plaža sa belim peskom, glasnom i muzikom, savršena za mlade željne dinamičnog provoda, nezaboravna Gerakas, prijatna Dafni…

Jedan od najpoznatijih proizvođača domaćeg maslinovog ulja i vina, Dimitris, i njegova sestra ugostiće vas kao da ste im najmiliji

MASLINE, SIR, VINO I GRČKA GOSTOLJUBIVOST
Ako od poluostrva Vasilikos krenete prema Laganasu, negde usput ćete naleteti na tavernu „Agnadi“, koja će vas namamiti neverovatnim pogledom na more. Ako ne uspete da odolite, u njoj ćete spoznati i pravi duh grčkog porodičnog ugostiteljstva. Sedokosi vlasnik − otac familije, sedi i pijucka „Verdeu“, jedno od vina koje ne treba propustiti na Zakintosu, ćaska sa vremešnom gospođom − mamom, koja na svakih nekoliko minuta trči do kuhinje, a za to vreme nadgleda svaki korak sina koji je rad da ostavi svoj pečat, kad je reč o uslužnosti i gostoprimstvu. „Agnadi“ i pravo mesto za degustiranje domaćeg sira i maslina, a tu možete probate i lokalni specijalitet − zečetinu u vinu.

PLAŽE KOJE OSTAVLJAJU BEZ DAHA
Iako se najlepše plaže, jedna za drugom, ređaju na južnom delu ostrva, pomalo mistična plaža Navagio je na zapadu i do nje nije lako doći. Možete joj se diviti sa vrtoglavog vidikovca u blizini seoca Anafonitria ili do nje doći čamcem koji će vas tu iskrcati na sat-dva, taman toliko da upijete sav njen mir i osetite kako se vreme zaplelo negde među bele oblutke i pesak ili je večno zagnjurilo u nestvarno plavu vodu. Nema tu dovoljno pravih reči, važno je samo da poslušate naš savet i da na Navagio povedete nekog koga volite.

Isto tako vam niko ne može opisati ni ukus čuvenog grčkog maslinovog ulja koje vam posluži šarmantna Maria, ako se dobro sećamo njenog imena, koja je posebno slaba na turiste iz Srbije. Nadajući se mladoženji iz naših krajeva, Maria će umesiti domaći hleb, posuće ga tek osušenim origanom ubranim u brdima Zakintosa i poslužiti uz maslinovo ulje i slatko domaće vino koje pravi njen brat Dimitris. Kad puni hedonističkih utisaka napustite Dimitrisov dom, prošetajte Anafonitriom i obiđite crkvicu iz 14. veka opasanu kamenim zidom i ružičastim cvećem. U njoj je poslednjih nekoliko godina života proveo sveti Dionisius, zaštitnik Zakintosa, koji je prema legendi tu sakrio ubicu rođenog brata, kom je oprostio greh i pružio utočište pred poterom. U blizini je i maleni zaliv Porto Vromi, gde se možete okupati dok čekate brodić koji će vas odvesti do plaže Navagio ili u obilazak pećina kojima Zakintos obiluje.

NA ZAKINTOSU NEMA ŽURBE
Niko vam ne može sasvim dočarati ni bezbrižnost podnevnog odmora u centru seoceta Exo Chora, u kom se nalazi maslina stara preko 2.000 godina. U Exo Chori, koja ima svega nekoliko kuća, meštani kao da nikad nikud ne žure. Vreme provode u lokalnoj gostioni, ravnodušno posmatrajući turiste koji njihov mir povremeno poremete pitanjem − gde se nalazi to čuveno drvo masline? Ljubazno će vam pokazati rukom, a ako baš imate sreće, doživljaj će vam upotpuniti i zvuci frule bezbrižnog svirača koji sedi u njenom hladu.
Da, Zakintos jeste ostrvo sa neverovatnom obalom, destinacija na koju treba otići ako ste u potrazi za neverovatnim plažama, ali Zakintos je i mesto koje vam može pružiti osećaj da ste pobegli od svakodnevne užurbanosti života u velikim gradovima, ostrvo na kojem ćete poželeti da se sakrijete.

 

[crvendac_011]

Žurke dan i noć

Putopis: Zakintos

Žurke dan i noć


Slađana Vasić| 29. 08. 2010. - 00:02h| Foto: Shutterstock| Blic online



Nije poznato po naročitim istorijskim znamenitostima, niti građevinama, ali je zato dovoljno da čujete da se tamo mreste kornjače i da shvatite da se ostrvo Zakintos nalazi u izrazito čistom moru bogatom podvodnim svetom.

Ostrvo kornjača, kako ga još zovu, slovi za mesto dobre zabave. Relativno je kasno izgrađeno, a do pre koju godinu retko ko je u Srbiji bio zainteresovan da tamo letuje, iako sa dužinom od 60 kilometara uopšte nije malo ostrvo i nudi dosta toga.

U zavisnosti od toga kakvu vrstu odmora želite, treba da se odlučite za grad. Najčešće su u ponudi Cilivi, Argasi, Alikanas, Vasilikos, Kalamaki i Laganas. Najpoznatiji je Laganas koji najradije posećuju mladi Englezi, Holanđani, Italijani, ali ne zaostaju ni Srbi. Idealan je za one koji žele prvenstveno provod, jer sve što im tokom ludih noći treba jeste jedna ulica – glavna džada u Laganasu.

Tamo se mogu videti grupe Engleza, ekscentrične u svakom smislu, pa se porodičnim ljudima ne preporučuje ovo mesto. Čak i ako želite da ostanete u sobi i spavate, nećete moći zbog buka iz centra koja traje do kasno u noć.

Taverne i barovi

Na glavnoj plaži u Laganasu nalazi se taverna do taverne i gomila barova. Možete ih razlikovati samo po boji ležaljki i suncobrana. Ako budete imali sreće, možda dobijete čak dva koktela za pet evra, što je prava retkost s obzirom na visinu ovogodišnjih cena.

Nedaleko od Laganasa je mestašce Agios Sostis koje ima svoju plažu ispresecanu uvalama ili stenama, pa ko je za to da neko veče ostane u sobi, a da ga ne budi buka, bolje da uzme smeštaj ovde. Dovoljno je daleko od Laganasa, ali i dovoljno blizu da dotle stignete za pola sata hoda.

Između Laganasa i Agios Sostisa je ostrvce Kameo do koga se dolazi drvenim mostićem. Ovde su česte žurke uveče, ali još češći su dnevni provodi, pošto su DJ-evi svakodnevno tamo radi dobre atmosfere. Tamo možete videti isključivo mlade. Uživaju u kafićima na plaži, dok se iznad njih vijore bele zastave, okačene između dva grebena. Ulaz se naplaćuje četiri evra, ali uz ulaznicu dobijate neko od pića da se osvežite.

Na osam kilometara od Laganasa je glavni grad Zakintos, poznatiji kao Zante. Ovaj gradić nije u ponudi agencija, ali ga nikako ne možete zaobići s obzirom na to da vas trajekt iz Kilinija dovozi prvo na to mesto na ostrvu. I treba ga videti, jer on jedini odiše tradicijom, starinom… Na brdu pored luke je najviši vrh poznat pod imenom Vasilikos, odakle se pruža predivan pogled na grad. Na tom vidikovcu nalaze se brojni barovi, taverne, poslastičarnice koje se prostiru uz pešačku stazu. Ovde treba probati sladoled “kajmaki”, koji se pravi od smole četinara i služi sa sirupom od višnje. Zaštitnik grada je sveti Dionisije Solomon i na glavnom trgu Zantea je njegova crkva.

Nasukani brod

Pošto su vam potrebna kola i nekoliko dana od odmora da biste obišli sve gradiće na Zakintosu, nije loše ići na turu oko ostrva, kako biste imali okvirni pregled svih plaža i mesta. Ove ture organizuju u svim većim mestima i koštaju oko 20 evra. Uživaćete u idiličnim pejzažima na severu, istoku i jugu ostrva, a na zapadnoj strani videćete veliki broj morskih pećina, krševitih uvala i strmih litica duž obale.
Neizostavna je čuvena plaža Navajo na kojoj je glavna atrakcija nasukani brod. Vozićete se do nje sat i više vremena, ali kada stignete, nećete verovati gde ste došli. Takvu boju mora i peska nigde niste videli, ni talase koji vas konstantno bacaju. Poželećete da to najsitnije kamenje ponesete sa sobom. Savršen prizor leti kvari gomila parkiranih brodića koji dovoze turiste, ali drugog načina da se dođe tamo nema.

U mestu Kap Skinari, koji je najsevernija tačka ostrva, pruža se prelep pogled na Kefaloniju. Tu su svetionik i vetrenjača i postoji putić koji vas vodi sa mora.
Vredi poći i na turu „Kareta-kareta“, kako u Grčkoj zovu velike kornjače. Brodići vode na ostrvo Maratonisi na kome one ležu jaja i koje i samo liči na kornjaču. U tim brodićima sa dnom kao u podmornici, vrlo jasno možete da pratite kornjaču malo manju od čoveka kako mirno pliva pored vas.

Sigurno ćete se zaustaviti ispred neke pećine radi kupanja. Zanimljivo je iskustvo ako to niste ranije probali, a ništa vas neće pojesti, iako je mračno.
Ne propustite ni da se pogledate sa dragim kada budete prolazili između dve stene “koje se vole”. Kažu da ćete posle toga ostati do kraja života zajedno.

Vino za zaljubljene

Za one kojima ovakvo celodnevno putešestvije nije pokazalo dovoljno, preporuka je rentakar. Usred sezone mogli ste da ga dobijete i za džabe. Naravno, ako nađete benzin, pošto je tada bila nestašica izazvana štrajkovima.

Kolima vam neće biti problem da idete na plažu Agios Nikolaos u blizini mesta Vasilikos, zatim na Banana bič, Gerakas, Dafi (nacionalni park gde kornjače legu jaja), Kastiju, Roksu, Vromi, Kristi i mnoge druge…

Ukoliko već imate prilike da se vozite po ostrvu i stajete gde hoćete, obavezno probajte domaće vino koje meštani prodaju na tezgama kraj puta. Vino sa Zakintosa jedno je od najboljih grčkih vina, a naročito se izdvaja slatko crveno vino, za koje kažu da je najbolje kada se deli sa voljenom osobom.

Unutrašnjost ostrva obiluje manastirima, karakterističnim grčkim selima, prastarim maslinicima, vidikovcima za slikanje, kafanama sa pravom grčkom hranom... Nećete zažaliti.

- Udaljenost: oko dva i po sata avionom
- Vremenska razlika: sat vremena više nego kod nas
- Valuta: evro
- Klima: sredozemna klima sa dugim i toplim letima
i blagim i kišovitim zimama
- Lokalni specijaliteti: obavezno probajte njihova vina, musake, plodove mora, nugate…
- Ne propustite: obilazak ostrva, kupanje u pećini i gledanje kornjača pod vodom

 

[oneiro]

Ukoliko se isparkirate tamo gde mislite da možda nebiste trebali,skinite tablice i stavite ih u gepek. Kad se vratite samo ih ponovo postavite na svoje mesto. Uživajte u lepotama Soluna bez problema oko parkiranja.

Znaci, ne verujem cega se sve nece nasi dosetiti )

 

[crvendac_011]

Pefkohori, jedno sasvim (ne)obično letovanje

Pefkohori, jedno sasvim (ne)obično letovanje

18. Septembar. 2010, Autor : Valentina Milenković, STUDIO B

Uvek sam se pitala zašto Srbi, koji su jednom letovali u Pefkohoriju, opet tamo odlaze na odmor?

Uvek sam se pitala zašto Srbi, koji su jednom letovali u Pefkohoriju, opet tamo odlaze na odmor? Da li je zbog predivnog mora, naših prijatelja Grka ili jednostavnog, čarobnog, osećaja kao da ste kod kuće, ali imate more? A onda sam se uverila da je svako letovanje u Pefkohoriju neponovljivo!
Pred sam kraj letnje sezone nekoliko novinara uputilo se (još jednom) put Pefkohorija. Nikad više Srba nije letovalo u ovom gradiću na Halkidikiju. U to smo se uverili i na početku sezone ali i sada kad je sezona skoro na izdisaju. Za razliku od prethodnih godina, sada ovde retko možete sresti "strance", kako smo zvali retke prolaznike turiste Engleze, Ruse ili Čehe, kao da mi Srbi tamo nismo stranci!
Kriza se itekako oseća i kod Srba ali i kod domaćina Grka. Nema slikovitijeg primera od ovog koji sledi... Srbi su se na svakojake načine trudili da pobede siromašan džeparac koji su poneli na odmor. Uglavnom su bili smešteni u tzv. apartmanima bez hrane. Naš je bio okružen turistima sa juga Srbije. Skromnijeg budžeta ali zato punog srca naše komšije na letovanju su se svojski trudile da prenesu domaću atmosferu na strano tlo!

Pravila ne važe u Pefkohoriju / Hodnikom se širi miris ajvara
Tako se iz njihovih apartmana, u pravoj kućnoj atmosferi, širom otvorenih vrata, hodnikom hotela širio miris tek pečenih paprika, specijalitet juga Srbije! U šali su nam dobacivali da su došli na letovanje da bi skuvali ajvar! Kasno uveče sledi okupljanje na terasi, uz roštilj i čašu grčkog piva Mithos pevaju se domaći hitovi poput Selo gori, a baba se češlja! I sve to do kasno u noć, odnosno dok starosedeoci komšije Grci ne istrče u pidžamama na svoje terase i nervozno počnu da se deru na susede, goste hotela, kojima kućni red na odmoru nije ni na kraj pameti. S druge strane se samo moglo čuti uz osmeh: "Ne razumemo grčki!"
I to nije sve, nije se ove godine imalo novca ni za česte posete restoranima, iako skromniji ručak u piceriji Kapri košta oko desetak evra. Uobičajen prizor sa plaže bio je da Srbi odmotavaju i zamotavaju čuveni giros! Kriza se mora pobediti, ali punog stomaka! A na plaži, svi govore srpski, izuzev nekolicine gostiju iz Češke, koje kao da su zalutali. Tik do nas starija gospodja prebacuje svom suprugu: "Pero, zašto smo dolazili ovde? Pa ovde je isto kao na Adi Ciganliji! Sve sami Srbi, nema uopšte stranaca!" Gospodja je očigledno želela da oproba svoj grikliš! Kako nam je objasnio naš prijatelj Dimitrije Antonopoulos, Obrenovčanin poreklom iz Grčke, vlasnik jedne od turističkih agencija, to je novi izraz za grčko srpsko engleski jezik koji se masovno govori u Pefkohoriju.

Preporučujemo : FLEGRA PALACE
Osim jeftinijeg smeštaja u već pomenutim apartmanima bez hrane, ovde možete naći i veoma kvalitetan smeštaj po povoljnim cenama. Preporučujemo vam hotel Flegra Palace. Ovaj hotel sa četiri zvezdice nalazi se na samom ulazu u Pefkohori. Renoviran je 2008. godine i postao je prava atrakcija zbog arhitekture i sveukupnog stila koji poseduje. U njemu odsedaju uglavnom Rusi, ali ima i Srba. Sledeće sezone očekuju mnogo više srpskih turista jer je agencija Mouzenidis preko koje posluju otvorila predstavništvo u Beogradu. Na poziv mendažera i vlasnika ovog hotela Janisa Laspasa (Giannis Laspas) posetili smo Flegra Palace. Janis je pravi primer mladog Grka koji se 24 časa dnevno bori da njegov hotel I u vreme ekonomske krize radi punim kapacitetom. Istina je da su vremena teška, ali ako radite ono što volite i ako u ti verujete, možete da se izborite sa krizom, kaže Janis za Studio B.
U vreme krize ovaj menadžer nije otpuštao osoblje na uštrb usluge u hotelu. Janis zapošljava i Srbe. To su uglavnom studenti koji ovde mogu dobro da zarade. Tako nam je Edi iz Novog Sada, koji ovde radi kao barmen napravio specijalitet hotela, najbolji mohito koktel koji smo probali!
Potpuni doživljaj bio je i zbog toga što smo uživali okruženi belim baldahinima na staklenom

podijumu, koji se nalazi tik iznad bazena koji se prelivaju jedan u drugi! Ovde se osećate kao da letujete u Dubaiju, Egiptu, na Mikonosu ... A na pitanje da li možemo da "ukrademo" recept za mohito zbog kojeg ovde dolaze i gosti iz drugih hotela sa čitavog Halkidikija, Janis nam uz osmeh odgovara: "Sveže sastojke kombinujemo sa ljubavlju koju ovde imamo u Flegri!" I tako smo ostali uskraćeni za recept koji smo želeli da "prokrijumčarimo" u Beograd!
Pored ostalog ovo je i jedino mesto u Pefkohoriju gde smo pronašli živu muziku. Grčki bend, u sastavu mladi studenti iz Soluna, svira sve od tradicionalne grčke muzike do disko muzike I popa...

Pesak, more i provod do zore
A kad smo kod muzike ... Nema krize kada je noćni život u pitanju! Pesak, more i kokteli ... Žurke traju do svitanja. Najpopularniji noćni klub u Pefkohoriju Sushi, celu sezonu radi punom parom. Iako čitava sezona nije bila profitabilna u Pefkohoriju kao što su turistički radnici očekivali, Sushi je poslovao itekako dobro! Kokteli, koje Srbi ali i Grci najviše vole, koštaju oko 10 evra i toče se u potocima...
Vlasnik ume prijatno da iznenadi redovne goste tako što im pošalje flašu šampanjca. Na poklon. Kao da se kriza dešava na susednoj planeti! Uverili smo se da su ovde najbolje mušterije ipak Srbi, jer su spremni da se svega odreknu ne bi li se uveče dobro proveli!

I na kraju....
Pefkohori je sa razlogom naše najpoznatije letovalište u Grčkoj! Šta reći na kraju, ako do sada niste bili, obavezno morate doći. A onda ćete se ovde (tamo) vraćati svakog leta! Obavezno posetite sledeći Sajam turizma u Beogradu jer Grci najavljuju još povoljnije ponude za narednu sezonu.
Vidimo se u Pefkohoriju!

 

[crvendac_011]

Leteći vrčevi i milion sveća!


Uskrs se na Krfu čeka kao nigde na svetu!!!

Leteći vrčevi i milion sveća!

Petak - 04.03.2011

Krf je ostrvo koje živi samo od turizma i maslina, gradile su ga tri civilizacije, a ime nosi po nimfi Korkira, u koju se Posejdon zaljubio, kidnapovao je i doveo na to mesto.

Kristalno čisto more privlači turiste u letnjoj sezoni, a nama je najpoznatije po istorijskom značaju koje ima za Srbiju, budući da u Plavoj morskoj grobnici kod ostrva Vido čuva sećanje na hiljade vojnika iz Prvog svetskog rata.
Ipak, Krf je kao turistička destinacija u celom svetu poznat i kao mesto gde se na jedinstven način dočekuje najveseliji hrišćanski praznik - Uskrs. Vaskrsenje Hristovo predstavlja veličanstven događaj koji ujedinjuje pravoslavnu veru, paganske običaje, venecijansko nasleđe, a sve to uz brojne litije, muziku filharmonijskih orkestara, krčage koji lete sa prozora i opojni dah proleća.

Muzika tuge i sreće
Na ostrvu, posle duge, kišovite zime, vlada neobična živost. Iz Atine i drugih većih gradova Grčke dolaze mladi žitelji Krfa da dočekaju praznike sa porodicom, a s njima i reke turista iz celog sveta, koji ne žele da propuste čudne običaje koji počinju na Cvete, kada se u velikoj litiji iznose mošti svetog Spiridona, čudotvorca i zaštitnika ostrva, koji ga je, prema predanju, spasao od gladi i kuge.
Veliki petak, kao najtužniji dan u hrišćanskom kalendaru, obeležava se u litijama dok su ulice osvetljene fenjerima ljubičaste boje, koja u hrišćanstvu simboliše žalost. Nakon toga počinje nešto što svi iščekuju sa nestrpljenjem. Sa svih ukrašenih prozora i balkona u starom gradu bacaju se na pločnik zemljani ćupovi puni vode. Kanonada vrčeva koja se prolama kao da se nadmeće sa usklicima stotina hiljada očevidaca, koji na taj način slave Hristovo vaskrsenje. Sam događaj traje svega nekoliko minuta, a zatim među prisutnima nastaje prava jagma za krhotinama, naročito onim obojenim crvenom bojom, za koje se veruje da donose sreću.

Vatromet za pamćenje
Ipak, to je samo uvertira za ono što sledi oko ponoći. Isti broj učesnika ponovo se okuplja na trgu Esplanada dok Vaskršnja litija polazi iz crkve svete Petke. Na desetine hiljada vernika do poslednjeg mesta prekrivaju ovaj ogromni prostor, koji slovi za najveći trg na Balkanu. Tačno u ponoć, kada se na Staroj tvrđavi osvetli ogroman natpis „Hristos Anesti!“ (Hristos voskrese!) i purpurni krst postane beo, počinje pravi spektakl. Iz crkava i manastira iznosi se sveti plamen „Agio fos“ i prenosi se od čoveka do čoveka, sve dok svi prisutni ne zapale sveće. Kada se završi služba, kreće veličanstven vatromet, a ljudi jedni drugima čestitaju praznik kucajući se crvenim uskršnjim jajima.

Izvor: ALO!

 

[zvrka]

Samaria je provalija tj. klanac (zapadni Krit) duzine 18 km najveci u Evropi. Nekada davno skroviste stanovnistva od osvajaca a sada atrakcija za turiste.

 

[macula]

Grčka ostrva- raj za turiste

Grčka ostrva- raj za turiste​

Grčka ostrva su najdelikatnija turistička pikanterija. Ako i vi ne možete da im odolite predstavljamo najinteresantnije agencijske ponude.​

zena.blic

KRIT
S obzirom na to da je Krit najveće grčko ostrvo, teško možete da ga obiđete za desetak dana, posebno ako svaki dan planirate kupanje na jednoj od brojnih i nikad prepunih plaža. Hanija se smatra najlepšim gradom ostrva. Ostrvo je podeljeno na četiri administradivna dela, od zapada ka istoku: Kania, Retimno, Heraklion i Lasiti. Poznato je po gostoljubivosti i dugovečnosti stanovništva. Heraklion je i glavni i najveći grad, a i najpopularnije turističko mesto. Krit je udaljen od Beograda 1.330 km, a avionom se stiže za dva sata.

KEFALONIJA
Kefalonija je najveće Jonsko ostrvo. Različiti tipovi turista mogu na njoj naći idealna mesta za odmor. Kefalonija može biti centar ludog provoda, a može biti i raj za prave „Robinzone“. Postoje izuzetno lepi obalski i unutrašnji delovi ostrva u kojima je teško videti živu dušu danima. Glavni grad je Argostoli. On je ujedno i sedište Grčke pravoslavne crkve. Za izletnike ovo ostrvo je pravi raj. Ima šume, planine, pećine, zlataste plaže i kristalnu vodu. Vino sa Kefalonije važi za jedno od najboljih grčkih vina. Na predivnim mestima Kefalonije sniman je film “Mandolina kapetana Korelija”. Najpoznatija plaža je Myrtos (po lepoti, ne i praktičnosti zbog ogromnih talasa), na severu ostrva, i rangirana je kao peta najlepša plaža na svetu.

​

SKIJATOS
Skijatos je najzapadnije ostrvo severnih Sporada. Glavni, a ujedno i jedini grad je Skijatos koji se nalazi u istočnom delu ostrva. Ovo je relativno malo ostrvo, zauzima svega 50 km2. Međutim, uprkos veličini, postoji čak 65 plaža. Većina teritorije je prekrivena divnim i mirisnim borovim šumama. Najbolji barovi su u ulicama Politehniou i Papadiamantos. Klubovi se nalaze na obali, malo van samog centra. Kokteli su najveća stavka na Skijatosu, kreću se oko 15 evra, iako je vanpansionska potrošnja slična kao nu ostalim delovima Grčke. Ljubitelji filma imaju na raspolaganju otvoreni bioskop.

KRF
Zbog blage klime i velike vlažnosti, Krf, jedno od sedam Jonskih ostrva, poznat je po smaragdnim uvalama, kristalno čistom moru, lepim plažama okruženim zelenilom, nepreglednim brdima obraslim maslinjacima i, u novije vreme, luksuznim hotelima. Istoimeni glavni grad ostrva jedan je od najlepših gradova u Grčkoj, prepun zelenila, divnih trgova, uskih uličica u kojima preovlađuje venecijanska i engleska arhitektura, dobro sačuvane znamenitosti ranijih osvajača. Zelenije je od ostalih grčkih ostrva. Ima dva miliona stabala maslina. Na Krfu se mogu naći moderni vidovi zabave, luksuzni hoteli i uznapredovali gradovi, ali je takođe uobičajeno naići i na ljupka tradicionalna sela u kojima se ljudi bave gajenjem maslina, limuna ili žitarica, a gde je glavno prevozno sredstvo još uvek – magarac.

ZAKINTOS
Zakintos je pretežno brdovit i ima dosta podzemnih voda, pa samim tim i brojne izvore slatke vode. Zbog toga je ostrvo zeleno, jednim delom od maslinjaka, vinograda i limunovog drveća, jednim delom od voćnjaka i žitarica, kao i brojnih šuma koje se spuštaju sve do mora. Klima je umerena, a prosečna letnja temperatura je 27 stepeni. Ovo prelepo ostrvo biraju turisti željni provoda u mestu Argasiju, ali i oni koji, pak, žele odmor u pravom smislu te reči, mogu da se odluče za Tcilivi. Temperature vode je oko 23 stepena. Među najpoznatijim atrakcijama Zakintosa su definitivno Plave pećine. Zakintos je ostrvo sa prelepim plažama. Jedna od njih je i simbol ostrva. To je plaža Navagio. Poznata je kao mala rajska uvala sa zlatni sitnim peskom i nasukanim starim brodom.

 

[macula]

Jerisos

Jerisos​

​

Jerisos se nalazi u severnom delu Halkidikija na poluostrvu Atos. Od Soluna je udaljen 118 km, a od Poligirosa 80 km. Jerisos je sa 3000 stanovnika jedno od većih mesta u oblasti Halkidikija, istovremeno i najstariji i najveći grad opštine Stagira Akantus. Istovremeno je i vrlo važna luka. Poznato je po ribarstvu, i vrlo ukusnoj ribi.

Prelepe peščane plaže od kojih jedna ima plavu zastavicu privlače turiste iz svih krajeva. Glavna plaža se prostire kilometrima uz obalu. Noćni provod je miran i prijatan. Ima puno kulturnih manifestacije koje imaju za cilj da prikažu tradiciju. Takvi su festivali u crkvi Agios Pavlos 29. juna i u crkvi Proroka Ilije 20. juna.

Područje Jerisosa je naseljeno još od praistorije. Sredinom VII v.pne.naseljavaju ga doseljenici iz Androsa. U antičko doba Jerisos se zvao Akantus. Za vreme persijskih ratova, Akanćani su dobrovoljno učestvovali u izgradnji kanala za Kserksa, dobro su dočekali Persijance i za to bili nagrađeni mnogobrojnim poklonima.
Posle persijskih ratova Akantus je postao član Atinske Lige. Godine 424.pne. Akantus se pridružio Spartancima. Rimljani su zauzeli i spalili grad 168.g.pne. Ubrzo su se tu nastanili rimski legionalri.

Jerisos je idealno mesto za porodice sa decom ili za mlađe i romantičnije duše koje ne vole vašare i gužve, a opet žele umeren i spontan provod na moru. Posetioci se osećaju dobrodošlo zahvaljujući izuzetnoj ljubaznosti stanovništva i domaćina. Jerisos je pun zelenila i parkova, te oni željni prirode mogu potpuno da se odmore od gradske vreve.


superodmor

 

[zjovan29]

Meteora-stijene obješene o nebo





Meteora (grčki: Μετέωρα, lebdjeće stijene ili stijene obješene o nebo) je skupina grčkih pravoslavnih manastira izgrađenih na visokim kamenim liticama koje poput stupova strše u nebo, pored grada Kalambakija u zapadnoj Tesaliji.





Manastiri su izgrađeni na prirodnom stijenama vapnenca visokim i do 500 metara, na sjeverozapadnom rubu Tesalske ravnice, u blizini rijeke Penej na istočnim padinama planinskog masiva Pind u centralnoj Grčkoj. Meteora je bila skupina od čak 24 manastira, danas je preostalo samo šest (pet muških i jedan ženski). To su manastiri; Veliki Meteoron (Megalou Meteorou ili Metamorphosis), Varlam (Agios Varlaam), Sveti Stjepan (Agios Stephanos), Sveto Trojstvo (Agia Triada), Sveti Nikola Anapausas (Agios Nikolaos Anapavsas) i Rousanou (Agios Rousanou, Arsanou).



1988. godine kompleks manastira Meteora uvršten je na UNESCO-ov popis Svjetske baštine.








Do danas nije potpuno jasno kada je osnovan prvi manastir u Meteori, ali se zna da su već od 11. st. redovnici pustinjaci počeli živjeti u spiljama i umjetno isklesanim nastambama u stijenama Meteore.
Na kraju 11. ili početkom 12. stoljeća osnovan je Skit Stagoi (mali pustinjački manastir) koji je bio smješten oko crkve Theotokos (Bogorodica), a njegovi ostatci nalaze se tu i danas.
U 14. st. došlo je do prodora otomanske vojske na prostor Grčke, te su monasi stali tražiti prostor koji bi im omogućio kakvu takvu sigurnost, to su pronašli na teško dostupnim ( zapravo nedostupnim) kamenim stupovima Meteore, koji su se pokazali kao idealno utočište.
Pristup samostanima na vrhovima kamenih stijena bio je izvorno izuzetno težak i pogibeljan, koristile su se duge ljestve od užadi, ili velike mreže kao kabine primitivnih dizala, kojima su se prebacivali ljudi i roba do manastirskih objekata na vrhovima stijena (Manastir Verlam je na stijeni visokoj 373 metra).



izvor:svijetokonas