- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Grad – najveća inspiracija 20. veka
Više od 30 slika različitih umetnika nadahnutih Parizom, Oslom, Beogradom, Dubrovnikom od večeras na izložbi u beogradskom Legatu Čolakovića
Vojo Stanić „Uspomena iz Osla“ Foto S. Reljić
Luksemburški park i Notr-Dam, Terazije i Monmartr, cirkusi i parade, ali i usamljenost i pusta dvorišta motivi su na slikama koje će od večeras biti predstavljene na izložbi „Grad-hronike urbanog prostora” u beogradskom Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Postavka autorke koncepcije Mišele Blanuše, koja je sa Žaklinom Ratković i kustos izložbe, pokazuje više od 30 radova 20. veka iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u okviru kojeg radi i Legat Čolakovića. Zlatna nit koja povezuje različite jugoslovenske umetnike, poput Save Šumanovića, Nedeljka Gvozdenovića, Koste Hakmana, Petra Lubarde, Krsta Hegedušića, Predraga – Peđe Milosavljevića, Milene Pavlović-Barili, Ljubice – Cuce Sokić i drugih, jesu prizori metropola na njihovim slikama.
– Predstava grada je veoma zastupljena u umetnosti 20. veka – objašnjava Mišela Blanuša.
– Grad je izuzetno važan kao tema jer njegova javna dešavanja, spektakli, parade, cirkusi i kulturni život privlačni su umetnicima.
Za Cucu Sokić, na primer, grad nije bio opsesija, ali jeste tema na kojoj je eksperimentisala i tražila osobeni likovni izraz.
Na izloženim platnima preovladavaće gradski život nasuprot gradskim pejzažima: lica, trgovi, kafei, kafane, duh i dah metropola. Međutim, slikari posleratnog perioda često nisu doživljavali grad kao polis u kome se građani druže i razmenjuju mišljenja. Ljudi su se na njihovim platnima zavukli u kuće, ulice su opustele, a samoća je postala opipljiva.
– Pojedini slikari su predstavili otuđenost i usamljenost kao produkte savremenog društva u kome se živi toliko brzo da nemamo vremena za sebe, porodicu i prijatelje. To se vidi na slikama iz kasnijeg perioda kao što su „Mrtva ulica” Milana Cmelića ili „Dvorište” Krsta Hegedušića, ali i ranije, na pariskim slikama Save Šumanovića.
Upravo je Pariz velegrad koji je izgleda najviše uzbuđivao domaće umetnike 20. veka. Tamo su odlazili na fakultet, studijske boravke ili jednostavno da posete pariske muzeje.
– Gvozdenović je, na primer, bio oduševljen Parizom, fascinirao ga je pogled sa njegovog prozora i sviđalo mu se sve od zavesa preko roletni do krovova.
Kao što će se i videti na izložbi koja traje do 22. maja, Pariz su slikali i Nedeljko Gvozdenović, Veljko Stanojević, Kosta Hakman, Cuca Sokić i mnogi drugi. Petar Lubarda je ovekovečio Dubrovnik, Lojze Spacal je voleo Piran, a Vojo Stanić će ostati upamćen i po „Uspomenama iz Osla”.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Putujuća izložba
„Grad-hronike urbanog prostora” jedna je od deset putujućih izložbi Muzeja savremene umetnosti čija se zgrada na Ušću trenutno obnavlja. Zbog radova, muzej ne može da prikaže svoju zbirku, ali su zato organizovali postavke u drugim prostorima širom zemlje. Pomenuta postavka već je gostovala u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Gradskoj galeriji u Užicu i Gradskom muzeju u Subotici.
Objavljeno: 27.04.2011.
Izvor: Politika
Više od 30 slika različitih umetnika nadahnutih Parizom, Oslom, Beogradom, Dubrovnikom od večeras na izložbi u beogradskom Legatu Čolakovića
Vojo Stanić „Uspomena iz Osla“ Foto S. Reljić
Luksemburški park i Notr-Dam, Terazije i Monmartr, cirkusi i parade, ali i usamljenost i pusta dvorišta motivi su na slikama koje će od večeras biti predstavljene na izložbi „Grad-hronike urbanog prostora” u beogradskom Legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića.
Postavka autorke koncepcije Mišele Blanuše, koja je sa Žaklinom Ratković i kustos izložbe, pokazuje više od 30 radova 20. veka iz kolekcije Muzeja savremene umetnosti u okviru kojeg radi i Legat Čolakovića. Zlatna nit koja povezuje različite jugoslovenske umetnike, poput Save Šumanovića, Nedeljka Gvozdenovića, Koste Hakmana, Petra Lubarde, Krsta Hegedušića, Predraga – Peđe Milosavljevića, Milene Pavlović-Barili, Ljubice – Cuce Sokić i drugih, jesu prizori metropola na njihovim slikama.
– Predstava grada je veoma zastupljena u umetnosti 20. veka – objašnjava Mišela Blanuša.
– Grad je izuzetno važan kao tema jer njegova javna dešavanja, spektakli, parade, cirkusi i kulturni život privlačni su umetnicima.
Za Cucu Sokić, na primer, grad nije bio opsesija, ali jeste tema na kojoj je eksperimentisala i tražila osobeni likovni izraz.
Na izloženim platnima preovladavaće gradski život nasuprot gradskim pejzažima: lica, trgovi, kafei, kafane, duh i dah metropola. Međutim, slikari posleratnog perioda često nisu doživljavali grad kao polis u kome se građani druže i razmenjuju mišljenja. Ljudi su se na njihovim platnima zavukli u kuće, ulice su opustele, a samoća je postala opipljiva.
– Pojedini slikari su predstavili otuđenost i usamljenost kao produkte savremenog društva u kome se živi toliko brzo da nemamo vremena za sebe, porodicu i prijatelje. To se vidi na slikama iz kasnijeg perioda kao što su „Mrtva ulica” Milana Cmelića ili „Dvorište” Krsta Hegedušića, ali i ranije, na pariskim slikama Save Šumanovića.
Upravo je Pariz velegrad koji je izgleda najviše uzbuđivao domaće umetnike 20. veka. Tamo su odlazili na fakultet, studijske boravke ili jednostavno da posete pariske muzeje.
– Gvozdenović je, na primer, bio oduševljen Parizom, fascinirao ga je pogled sa njegovog prozora i sviđalo mu se sve od zavesa preko roletni do krovova.
Kao što će se i videti na izložbi koja traje do 22. maja, Pariz su slikali i Nedeljko Gvozdenović, Veljko Stanojević, Kosta Hakman, Cuca Sokić i mnogi drugi. Petar Lubarda je ovekovečio Dubrovnik, Lojze Spacal je voleo Piran, a Vojo Stanić će ostati upamćen i po „Uspomenama iz Osla”.
J. Stevanović
-----------------------------------------------------------
Putujuća izložba
„Grad-hronike urbanog prostora” jedna je od deset putujućih izložbi Muzeja savremene umetnosti čija se zgrada na Ušću trenutno obnavlja. Zbog radova, muzej ne može da prikaže svoju zbirku, ali su zato organizovali postavke u drugim prostorima širom zemlje. Pomenuta postavka već je gostovala u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, Muzeju rudničko-takovskog kraja u Gornjem Milanovcu, Gradskoj galeriji u Užicu i Gradskom muzeju u Subotici.
Objavljeno: 27.04.2011.
Izvor: Politika