- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Godine nisu prepreka za veštački zglob
Dr Zoran Baščarević, o kriterijumuma za ugradnju veštačkog kuka, mogućim komplikacijama i trajnosti implantata: Implantati su ranije ugrađivani samo starijim pacijentima, a sada se ugrađuju svima bez obzira na starost
Do pre desetak godina veštački kuk bio je namenjen samo starijim osobama. Kako je njegova trajnost deceniju i po do dve, smatralo se da ga pacijentu treba ugraditi tek kada „zađe“ u godine, kada će mu veštački zglob trajati do kraja života.
To znači da su ljudi čiji su kukovi oštećeni raznim degenerativnim bolestima bili prinuđeni da godinama, pa čak i decenijama trpe bolove čekajući neizbežnu ugradnju implantata. Zato je u svetu, pa i kod nas, zauzet drugačiji stav.
- Na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ sada razmatramo ugradnju veštačkih zglobova svima za koje medicina nema drugo rešenje, bez obzira na razlog tog stanja i starost pacijenta - kaže za „Novosti“ dr Zoran Baščarević, ortopedski hirurg.
* Da li su trajniji materijali označili prekretnicu u kriterijumu kada će biti ugrađeni veštački kuk?
- Dugo su postojale kontroverze u svetkim ortopedskim krugovima, a opstaju i danas, o tome kada je neko dovoljno star da mu zglob bude zamenjen veštačkim. Pre 20 godina vladalo je mišljenje da mlađim ljudima ne treba ugraditi veštački zglob, jer on, izvesno, neće trajati do kraja njihovog života. Ali, postavlja se pitanje znamo li mi kakav je kvalitet života kojim neko živi, koliko će da živi? Naposletku, ne znamo koliko će medicina napredovati i kakve će njene mogućnosti biti za dve decenije, kada se ugrađeni zglobovi pohabaju.
* Šta je, onda, indikacija za ugradnju veštačkog kuka?
- Prva i najhitnija indikacija je trauma, tj. prelom koji ne može da se reši drugačije nego veštačkim zlobom. Odmah zatim tu su degenerativna oboljenja zgloba, koja su se nekada smatrala sastavnim delom procesa starenja. Međutim, danas znamo da to nije cela istina. Degenerativna bolest kuka može da nastane kao posledica brojnih bolesti iz detinjstva. Na ovim prostorima oko dva odsto populacije ima endemsku bolest - „razvojni poremećaj kuka“, koja se ranije zvala „urođeno iščašenje kuka“. Ukoliko se ona ne prepozna na vreme i ne izleči u dečjem uzrastu, onda ta deca kasnije boluju od rane degenerativne bolesti kuka. Uz to, tu su i sistemske bolesti poput reumatoidnog artritisa, koje razaraju sve zglobove, pa i kukove. Takva stanja mogu biti rešena samo ugradnjom veštačkog kuka.
* Da li je razvojni poremećaj kuka razlog što je ugradnja implanta kod mladih ovde relativno česta?
- Imamo značajan broj mladih ljudi koji pate od razvojnog poremećaja kuka i vrlo rano izgube svaku šansu da nekom drugom operacijom poprave to stanje. U svetu nema mnogo mesta gde ljudi u tolikoj meri boluju od ove bolesti i posledičnih ranih atroza. Na sreću, i kod nas se broj takvih slučajeva znatno smanjio od kada imamo zakonom obavezan rani ultrazvučni pregled kukova. Ugradnja veštačkih kukova i kod veoma mladih pacijenata, već u adolescentnom uzrastu, započeta je pre desetak godina na inicijativu profesora dr Zorana Vukašinovića, eksperta za dečju ortopediju, koji je prepoznao potrebu mladih pacijenata da dobiju novi zglob.
* To znači da na duži rok, ugradnja veštačkih kukova kod mlađih ljudi predstavlja uštedu za državu?
- Ovakve operacije počeli smo 2005. godine. Koliko će trajati veštački kukovi ugrađeni mladim, veoma aktivnim ljudima, ne može se sa sigurnošću odrediti. Veoma je povoljna okolnost da već godinama koristimo najkvalitetnije implantate velike trajnosti. Rezultat je da danas imamo zadovoljne i srećne mlade ljude, koji bi bez veštačkog kuka bili osuđeni na patnju, bol i invalidnost. Oni se potpuno vraćaju normalnom životu već u prvim mesecima posle operacije. Postaju vredni i sebi i društvu, završavaju škole, zapošljavaju se, i ne žive kao socijalni slučajevi, radno nesposobni i ceo život zavisni od analgetika.
* Kakav je „životni vek“ današnjih veštačkih kukova?
- Poslednjih deceniju-dve napredak u materijalima je ogroman. Danas se koriste razne legure, najčešće titanijumske, sa primesama aluminijuma, vanadijuma, kobalta, hroma i drugih metala, koje su se u telu pokazale kao inertne. Ali, nije važan samo materijal od kojeg je sačinjen implantat, podjednako je bitan „oslanjajući par“. To je deo veštačkog zgloba u kome se dešavaju pokreti, odnosno delovi koji imitiraju zglobne površine glave butne kosti i čašice kuka (acetabuluma). Kombinacije materijala od kojih se „oslanjajući par“ izrađuje su različite: može da bude sačinjen samo od metala, u kombinaciji metalne glave i polietilenskog (plastičnog) uloška, a može da se čitav izradi od keramike. U oslanjajućim parovima je tajna trajnosti veštačkog zgloba. Jer, na njegov „vek“ ne utiče samo prost protok vremena, već pre svega ukupan broj pokreta tokom kojih se taj zglob haba.
* Kod aktivnijih ljudi će i habanje zgloba biti veće?
- Da. Za njih je veoma važno da im se ugrade implantati sa oslanjajućim parovima koji su sačinjeni od materijala koji se malo habaju. To su danas implantati sa keramičkim oslanjajućim parom, gde je habanje malo, a čestice koje se tom prilikom emituju su prihvatljive za telo, koje na njih ne reaguje odbrambenim mehanizmima. Iako nema čvrstinu kao metal i može da se slomi, prelomi keramike veoma su retki, a prelomi najnovije vrste keramike do sada nisu zabeleženi.
* Da li su implantati od savremenih materijala dostupni i kod nas?
- U našoj bolnici od 2001. godine koristimo najsavremenije implantate i oslanjajuće parove. U Institutu godišnje ugradimo oko 2.000 veštačkih zglobova (uključujući i koleno), a do sada smo ugradili nekoliko stotina keramičkih veštačkih kukova. Oni su namenjeni uglavnom mlađim pacijentima, zbog očekivanog dugog roka trajanja. Moram da naglasim da u poređenju zglobovima od modernih polietilena gotovo da nema razlike, i da su i oni izuzetno trajni. Razlike mogu da se uoče, možda, tek u drugoj deceniji eksploatacije zgloba.
* Koja je korist za pacijenta od minimalno invazivnih tehnika prilikom operacije?
- Danas su operativne tehnike toliko napredovale da pacijenti sutradan po ugradnji kuka prohodaju, u bolnici ostaju samo sedam dana i najčešće izlaze samo sa štapom. Minimalno invazivna procedura je sjajna za pacijenta, jer pored toga što ima mali ožiljak, brže se u prvim nedeljama i mesecima rehabilituju. Prilikom ove operacije, trauma unutrašnjih tkiva je minimalna, pa je postoperativni oporavak mnogo lakši i brži, a krvarenje i upotreba analgetika smanjeni. Ali, moram da naglasim da je posle tri-četiri meseca funkcionalni rezultat obe operacije isti.
* Mogu li te minimalno invazivne tehnike da se primene kod svih pacijenata?
- Ne mogu svi pacijenti i sva patološka stanja da budu rešeni minimalnim procedurama, a nema ni mnogo ortopedskih hirurga i hirurških timova sposobnih da izvedu ovakve operacije. Onoliko koliko je minimalno invazivna hirurgija laka za pacijenta, toliko je teška za hirurga.
LISTE ČEKANjA
* MNOGI pacijenti se žale na liste čekanja koje su prilično duge?
- Svima bi trebalo da bude jasno da se veštački zglob ne može dobiti odmah kada se to poželi. Tu „privilegiju“ imaju samo traumatizovani pacijenti. Oni sa degenerativnim stanjima moraju da budu na listama čekanja, ne samo kod nas, već svuda u svetu. Ali ne čeka se zbog implantata, njih imamo, ali je malo hirurških timova koji mogu da rade te intervencije. Nešto brže na listi čekanja napreduju pacijenti koji imaju veliki broj degenerativno promenjenih zglobova koji zahtevaju operaciju, ili oni koji imaju ozbiljne sistemske bolesti, pre svega reumatizam.
ZAMENA IMPLANTATA
* ŠTA kada se veštački zglob pohaba?
- Kada dođe do propadanja endorpotetskog sistema, rade se ponovne operacije i jedan implantat zameni drugim. Postoji mogućnost, ako se na vreme uoči pohabanost komponenti, da se samo deo endoprotetskog sistema zameni. Ali, reviziona ortopedska hirurgija nije široko rasprostranjena, radi se samo u velikim centrima i rade je posebni hirurški timovi koji su za to pripremljeni. U našoj ustanovi ponovne ugradnje kuka rade se više od dvadeset godina. Poslednjih godina na „Banjici“ u proseku uradimo nekoliko stotina revizionih operacija godišnje.
ŽIVOT POSLE OPERACIJE
* DA li veštački kuk omogućava normalno funkcionisanje u punoj meri, čak i mlađima?
- U najvećoj meri da. Ipak, u prvim mesecima posle operacije pacijenti treba da se pridržavaju relativno poštednog režima: ne smeju da leže na operisanoj strani, trebalo bi da paze kako sedaju, ustaju, i u prvih mesec dana ne bi trebalo da voze auto. Kada prođe dovoljno vremena od operacije, oni mogu i da se bave sportom, najpre plivanjem, vožnjom bicikla, pa čak i skijanjem. Jedino im se ne preporučuju kontaktni sportovi i trčanje. Oni mogu da potrče, ali trčanje mnogo haba zglobove pa se zato ne preporučuje.
(Večernje novosti)
Dr Zoran Baščarević, o kriterijumuma za ugradnju veštačkog kuka, mogućim komplikacijama i trajnosti implantata: Implantati su ranije ugrađivani samo starijim pacijentima, a sada se ugrađuju svima bez obzira na starost
Do pre desetak godina veštački kuk bio je namenjen samo starijim osobama. Kako je njegova trajnost deceniju i po do dve, smatralo se da ga pacijentu treba ugraditi tek kada „zađe“ u godine, kada će mu veštački zglob trajati do kraja života.
To znači da su ljudi čiji su kukovi oštećeni raznim degenerativnim bolestima bili prinuđeni da godinama, pa čak i decenijama trpe bolove čekajući neizbežnu ugradnju implantata. Zato je u svetu, pa i kod nas, zauzet drugačiji stav.
- Na Institutu za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ sada razmatramo ugradnju veštačkih zglobova svima za koje medicina nema drugo rešenje, bez obzira na razlog tog stanja i starost pacijenta - kaže za „Novosti“ dr Zoran Baščarević, ortopedski hirurg.
* Da li su trajniji materijali označili prekretnicu u kriterijumu kada će biti ugrađeni veštački kuk?
- Dugo su postojale kontroverze u svetkim ortopedskim krugovima, a opstaju i danas, o tome kada je neko dovoljno star da mu zglob bude zamenjen veštačkim. Pre 20 godina vladalo je mišljenje da mlađim ljudima ne treba ugraditi veštački zglob, jer on, izvesno, neće trajati do kraja njihovog života. Ali, postavlja se pitanje znamo li mi kakav je kvalitet života kojim neko živi, koliko će da živi? Naposletku, ne znamo koliko će medicina napredovati i kakve će njene mogućnosti biti za dve decenije, kada se ugrađeni zglobovi pohabaju.
* Šta je, onda, indikacija za ugradnju veštačkog kuka?
- Prva i najhitnija indikacija je trauma, tj. prelom koji ne može da se reši drugačije nego veštačkim zlobom. Odmah zatim tu su degenerativna oboljenja zgloba, koja su se nekada smatrala sastavnim delom procesa starenja. Međutim, danas znamo da to nije cela istina. Degenerativna bolest kuka može da nastane kao posledica brojnih bolesti iz detinjstva. Na ovim prostorima oko dva odsto populacije ima endemsku bolest - „razvojni poremećaj kuka“, koja se ranije zvala „urođeno iščašenje kuka“. Ukoliko se ona ne prepozna na vreme i ne izleči u dečjem uzrastu, onda ta deca kasnije boluju od rane degenerativne bolesti kuka. Uz to, tu su i sistemske bolesti poput reumatoidnog artritisa, koje razaraju sve zglobove, pa i kukove. Takva stanja mogu biti rešena samo ugradnjom veštačkog kuka.
* Da li je razvojni poremećaj kuka razlog što je ugradnja implanta kod mladih ovde relativno česta?
- Imamo značajan broj mladih ljudi koji pate od razvojnog poremećaja kuka i vrlo rano izgube svaku šansu da nekom drugom operacijom poprave to stanje. U svetu nema mnogo mesta gde ljudi u tolikoj meri boluju od ove bolesti i posledičnih ranih atroza. Na sreću, i kod nas se broj takvih slučajeva znatno smanjio od kada imamo zakonom obavezan rani ultrazvučni pregled kukova. Ugradnja veštačkih kukova i kod veoma mladih pacijenata, već u adolescentnom uzrastu, započeta je pre desetak godina na inicijativu profesora dr Zorana Vukašinovića, eksperta za dečju ortopediju, koji je prepoznao potrebu mladih pacijenata da dobiju novi zglob.
* To znači da na duži rok, ugradnja veštačkih kukova kod mlađih ljudi predstavlja uštedu za državu?
- Ovakve operacije počeli smo 2005. godine. Koliko će trajati veštački kukovi ugrađeni mladim, veoma aktivnim ljudima, ne može se sa sigurnošću odrediti. Veoma je povoljna okolnost da već godinama koristimo najkvalitetnije implantate velike trajnosti. Rezultat je da danas imamo zadovoljne i srećne mlade ljude, koji bi bez veštačkog kuka bili osuđeni na patnju, bol i invalidnost. Oni se potpuno vraćaju normalnom životu već u prvim mesecima posle operacije. Postaju vredni i sebi i društvu, završavaju škole, zapošljavaju se, i ne žive kao socijalni slučajevi, radno nesposobni i ceo život zavisni od analgetika.
* Kakav je „životni vek“ današnjih veštačkih kukova?
- Poslednjih deceniju-dve napredak u materijalima je ogroman. Danas se koriste razne legure, najčešće titanijumske, sa primesama aluminijuma, vanadijuma, kobalta, hroma i drugih metala, koje su se u telu pokazale kao inertne. Ali, nije važan samo materijal od kojeg je sačinjen implantat, podjednako je bitan „oslanjajući par“. To je deo veštačkog zgloba u kome se dešavaju pokreti, odnosno delovi koji imitiraju zglobne površine glave butne kosti i čašice kuka (acetabuluma). Kombinacije materijala od kojih se „oslanjajući par“ izrađuje su različite: može da bude sačinjen samo od metala, u kombinaciji metalne glave i polietilenskog (plastičnog) uloška, a može da se čitav izradi od keramike. U oslanjajućim parovima je tajna trajnosti veštačkog zgloba. Jer, na njegov „vek“ ne utiče samo prost protok vremena, već pre svega ukupan broj pokreta tokom kojih se taj zglob haba.
* Kod aktivnijih ljudi će i habanje zgloba biti veće?
- Da. Za njih je veoma važno da im se ugrade implantati sa oslanjajućim parovima koji su sačinjeni od materijala koji se malo habaju. To su danas implantati sa keramičkim oslanjajućim parom, gde je habanje malo, a čestice koje se tom prilikom emituju su prihvatljive za telo, koje na njih ne reaguje odbrambenim mehanizmima. Iako nema čvrstinu kao metal i može da se slomi, prelomi keramike veoma su retki, a prelomi najnovije vrste keramike do sada nisu zabeleženi.
* Da li su implantati od savremenih materijala dostupni i kod nas?
- U našoj bolnici od 2001. godine koristimo najsavremenije implantate i oslanjajuće parove. U Institutu godišnje ugradimo oko 2.000 veštačkih zglobova (uključujući i koleno), a do sada smo ugradili nekoliko stotina keramičkih veštačkih kukova. Oni su namenjeni uglavnom mlađim pacijentima, zbog očekivanog dugog roka trajanja. Moram da naglasim da u poređenju zglobovima od modernih polietilena gotovo da nema razlike, i da su i oni izuzetno trajni. Razlike mogu da se uoče, možda, tek u drugoj deceniji eksploatacije zgloba.
* Koja je korist za pacijenta od minimalno invazivnih tehnika prilikom operacije?
- Danas su operativne tehnike toliko napredovale da pacijenti sutradan po ugradnji kuka prohodaju, u bolnici ostaju samo sedam dana i najčešće izlaze samo sa štapom. Minimalno invazivna procedura je sjajna za pacijenta, jer pored toga što ima mali ožiljak, brže se u prvim nedeljama i mesecima rehabilituju. Prilikom ove operacije, trauma unutrašnjih tkiva je minimalna, pa je postoperativni oporavak mnogo lakši i brži, a krvarenje i upotreba analgetika smanjeni. Ali, moram da naglasim da je posle tri-četiri meseca funkcionalni rezultat obe operacije isti.
* Mogu li te minimalno invazivne tehnike da se primene kod svih pacijenata?
- Ne mogu svi pacijenti i sva patološka stanja da budu rešeni minimalnim procedurama, a nema ni mnogo ortopedskih hirurga i hirurških timova sposobnih da izvedu ovakve operacije. Onoliko koliko je minimalno invazivna hirurgija laka za pacijenta, toliko je teška za hirurga.
LISTE ČEKANjA
* MNOGI pacijenti se žale na liste čekanja koje su prilično duge?
- Svima bi trebalo da bude jasno da se veštački zglob ne može dobiti odmah kada se to poželi. Tu „privilegiju“ imaju samo traumatizovani pacijenti. Oni sa degenerativnim stanjima moraju da budu na listama čekanja, ne samo kod nas, već svuda u svetu. Ali ne čeka se zbog implantata, njih imamo, ali je malo hirurških timova koji mogu da rade te intervencije. Nešto brže na listi čekanja napreduju pacijenti koji imaju veliki broj degenerativno promenjenih zglobova koji zahtevaju operaciju, ili oni koji imaju ozbiljne sistemske bolesti, pre svega reumatizam.
ZAMENA IMPLANTATA
* ŠTA kada se veštački zglob pohaba?
- Kada dođe do propadanja endorpotetskog sistema, rade se ponovne operacije i jedan implantat zameni drugim. Postoji mogućnost, ako se na vreme uoči pohabanost komponenti, da se samo deo endoprotetskog sistema zameni. Ali, reviziona ortopedska hirurgija nije široko rasprostranjena, radi se samo u velikim centrima i rade je posebni hirurški timovi koji su za to pripremljeni. U našoj ustanovi ponovne ugradnje kuka rade se više od dvadeset godina. Poslednjih godina na „Banjici“ u proseku uradimo nekoliko stotina revizionih operacija godišnje.
ŽIVOT POSLE OPERACIJE
* DA li veštački kuk omogućava normalno funkcionisanje u punoj meri, čak i mlađima?
- U najvećoj meri da. Ipak, u prvim mesecima posle operacije pacijenti treba da se pridržavaju relativno poštednog režima: ne smeju da leže na operisanoj strani, trebalo bi da paze kako sedaju, ustaju, i u prvih mesec dana ne bi trebalo da voze auto. Kada prođe dovoljno vremena od operacije, oni mogu i da se bave sportom, najpre plivanjem, vožnjom bicikla, pa čak i skijanjem. Jedino im se ne preporučuju kontaktni sportovi i trčanje. Oni mogu da potrče, ali trčanje mnogo haba zglobove pa se zato ne preporučuje.
(Večernje novosti)