Ginter Gras (Günter Wilhelm Grass)

[crvendac_011]

Günter Wilhelm Grass

Гинтер Вилхелм Грас (нем. Günter Wilhelm Grass; Гдањск, Пољска, 16. октобра 1927 – 13. април 2015) био је немачки књижевник. Добитник је Нобелове награде за књижевност 1999. године. Његово најпознатије дело, Лимени добош, припада жанру магичног реализма. Његова дела често имају снажну социјалистички оријентисану политичку димензију. Грас је био велики присталица Социјалдемократске партије Немачке. Кад је 2006. године, после деценија прикривања истине, признао да је као младић последњих неколико месеци Другог светског рата био у елитним нацистичким СС јединицама, било је предлога да му се Нобелова награда одузме, што није могуће.

Живот
​

Гинтер Грас је рођен у Данцигу (данашњи Гдањск у Пољској) 16. октобра 1927. године, у породици Вилија Граса, немачког протестанта и Хелене Кноф Грас, католкиње пољског порекла. Грас је васпитаван у духу католичанства. Његови родитељи су у тадашњој градској општини Лангфур поседовали пиљарницу и стан. Имао је сестру која је рођена 1930. године.
​

Грас је у родном граду завршио основну школу и гимназију. Волонтирао је у подморничкој служби како би „изашао из скучености коју је као младић осећао у родитељском дому“. Године 1942. приступио је Рајсарбајтдинсту, а новембра 1944. Вафен СС-у. Грас се борио у Десетој СС тенковској дивизији Фрундсберг од фебруара 1945. до 20. априла 1945. године када је рањен и пребачен у амерички логор за ратне заробљенике.
​

Од 1946. до 1947. године радио је у руднику и учио каменорезачки занат. Неколико година је студирао скулптуру и графику, прво на Диселдорфској уметничкој академији, а затим на Берлинском факултету уметности. Поред тога бавио се писањем и често је путовао. Оженио се 1954. године и од 1960. живео у Берлину. Развео се 1978. и поново се оженио наредне године. Од 1983. до 1986. био је на челу Берлинске академије уметности.

Стваралаштво
​

Гинтер Грас је широј читалачкој публици познат као аутор романа Лимени добош (Die Blechtrommel), објављеног 1959. године (по књизи је снимљен филм 1979). Затим су уследила дела Мачка и миш (Katz und Maus, 1961), па Псеће године (Hundejahre, 1963), која заједно са Лименим добошем чине „Данциг трилогију“. Заједничка нит која их повезује тиче се успона нацизма и ратног искуства у јединственој културној средини Данцига и ушћа Висле. Роман Псеће године, који многи сматрају наставком Лименог добоша, описује просторно измешане етницитете и сложену историјску позадину.
​

Грас је добио мноштво међународних награда, а 1999. године примио је највише књижевно признање: Нобелову награду за књижевност. Његова књижевност се обично сврстава у уметнички покрет Vergangenheitsbewältigung, што грубо преведено значи „споразумевање са прошлошћу“.
​

Грас се 2002. године враћтио у сам врх светске књижености књигом Ходом рака (Im Krebsgang). Ова новела, чији се главни ликови прво појављују у Мачки и мишу, сматра се Грасовим најуспешнијим делом.
​

Године 2006. објавио је аутобиографију под насловом Љуштећи лук (Beim Häuten der Zwiebel).

Најважнија дела​

• Die Vorzüge der Windhühner (poems, 1956)
• Die bösen Köche. Ein Drama (play, 1956)
• Hochwasser. Ein Stück in zwei Akten (play, 1957)
• Onkel, Onkel. Ein Spiel in vier Akten (play, 1958)
• Danziger Trilogie
  • Die Blechtrommel (1959)
  • Katz und Maus (1961)
  • Hundejahre (1963)
• Gleisdreieck (poems, 1960)
• Die Plebejer proben den Aufstand (play, 1966)
• Ausgefragt (poems, 1967)
• Über das Selbstverständliche. Reden - Aufsätze - Offene Briefe - Kommentare (speeches, essays, 1968)
• Örtlich betäubt (1969)
• Aus dem Tagebuch einer Schnecke (1972)
• Der Bürger und seine Stimme. Reden Aufsätze Kommentare (speeches, essays, 1974)
• Denkzettel. Politische Reden und Aufsätze 1965-1976 (political essays and speeches, 1978)
• Der Butt (1979)
• Das Treffen in Telgte (1979)
• Kopfgeburten oder Die Deutschen sterben aus (1980)
• Widerstand lernen. Politische Gegenreden 1980–1983 (political speeches, 1984)
• Die Rättin (1986)
• Zunge zeigen. Ein Tagebuch in Zeichnungen (1988)
• Unkenrufe (1992)
• Ein weites Feld (1995)
• Mein Jahrhundert (1999)
• Im Krebsgang (2002)
• Letzte Tänze (poems, 2003)
• Beim Häuten der Zwiebel (2006)
• Dummer August (poems, 2007)
• Die Box (2008)

Извор: Википедија​

 

[crvendac_011]

Odlazak Gintera Grasa: Bio je obožavan i osporavan

Onaj ko teško daje obećanja vernije ih održava, reči su slavnog nemačkog pisca koji je umro juče u 87. godini.

Čuveni književnik, nobelovac Ginter Gras preminuo je juče u bolnici u gradu Libeku. Rođen je 1927. godine u poljskom mestu Dancigu (danas Gdanjsk), a svetsku slavu stekao je romanom “Limeni doboš”, koji je objavio 1959. i po kojem je dve decenije kasnije Šlendorf snimio istoimeni film ovenčan i Oskarom i kanskom Zlatnom palmom. Nobelovu nagradu za književnost dobio je 1999. Njegova književnost se obično svrstava u umetnički pokret Vergangenheitsbewältigung, što u prevodu znači “sporazumevanje sa prošlošću”. U čuvene naslove kojima je osvojio i ovdašnju čitalačku publiku ubrajaju se “Mačka i miš”, “Pseće godine”, “Hodom raka”…

Snaga iz poraza

- Sa smrću Gintera Grasa, nešto slično kao i sa Saramagovom pre nekoliko godina, iz evropske književnosti polagano odlazi onaj moćni duh epske volje koja je težila ne samo da obuhvati svet u njegovom totalitetu nego i da ga objasni, ma koliko to danas izgledalo izlišno i nemoguće - kaže Mihajlo Pantić.


- Mada se ne bih mogao ubrojati u pasionirane čitaoce Grasovih dela, to nipošto ne znači da se ne divim stvaralačkom naporu te volje, koja se u velikoj meri oslanja na duboku tradiciju, a snagu crpe iz globalnog ljudskog poraza 20. veka. Grasovi romani, pre svih „Limeni doboš“ i „Lumbur“, ostaju kao važno fikcionalno svedočanstvo toga civilizacijskog poraza u kojem se uklanjanje i relativizacija svakog moralnog korektiva pokazala kao pogubna. Van svakog spora, veliki pisac sa biografijom čija kontroverznost upotpunjuje utisak o sveopštem posrnuću sveta - napominje Pantić.

„Ljušteći luk“

Ginter Gras, sin nemačkog trgovca, bio je i slikar, grafičar, politički aktivan renomirani intelektualac...


Godine 2006. objavio je autobiografsku knjigu “Ljušteći luk”, a u tom periodu i progovara o tome da je kao mladić krajem Drugog svetskog rata bio u nacističkim SS jedinicama, što je izazvalo burne polemike, tim pre što je decenijama pre toga slovio za moralnu instancu posleratne Nemačke.


Bilo je predloga da mu se Nobelova nagrada oduzme i polemika oko toga. Zabranjen mu je ulazak u Izrael, a Nobelova nagrada mu nije oduzeta. Kod nas je polemika i osporavanja bilo i po pitanju njegovog odnosa prema NATO bombardovanju Srbije 1999.


- Bio sam protiv bombardovanja Srbije i Beograda, pogotovo kada su te čuvene kolateralne greške uzele maha... To je bila moja pogrešna procena, danas bih se s dodatnim iskustvom sa američkim vojnim intervencijama i njihovim posledicama zalagao protiv bombardovanja - rekao je prošle godine Gras povodom svog ranijeg odnosa prema agresiji na SR Jugoslaviju.


Dragan Velikić i napominje da nema sumnje da je Ginter Gras veliki, zaista veliki književnik.


- Uz to on je čovek koji je revidirao neke svoje društvene, političke stavove. Imao je snage i hrabrosti da se suoči sa stvarima, da revidira stavove - zaključuje Velikić.


Bio za demokratiju i socijalizam

Kada je o politici reč, Gras je za sebe (intervju u “Vremenu” novembra 2014) rekao da je demokratski socijalista: ”Pojmovi demokratija i socijalizam su neodvojivi, jedno uslovljava drugo. Bez socijalne pravde demokratija ne može da funkcioniše i obrnuto, bez demokratske kontrole socijalizam se izvitoperi u jednopartijski sistem, što smo Često bili u prilici da vidimo.”

Izvor: Blic Online​