Gajenje šitake na drvenim oblicama

[Nostradamus]

2. Optimalni uslovi čuvanja oblica su 55-65% vlažnosti i 13 - 18 0 C (prema pojedinim autorima, optimalna temperatura koja determiniše dužinu i vreme plodonošenja 22.5 0 C).
3. Potrebno je da prode najmanje 30 dana posle berbe do novog natapanja. U tom periodu micelija stvara hranljive supstance potrebne za razvoj gljiva.
Najpogodnije vreme za setvu je micelije je u proleće. U toku 3 – 4 meseca micelija proraste trupac i za to vreme nije potrebno ništa raditi. Onda se otkrivaju trupci i postavljaju u kosi položaj jedan do drugog. Ovako složene trupce treba jednom nedeljno zaliti , a ako je godina vlažna onda se u jesen javljaju prva plodna tela, ali najčešće prva berba je iduće godine. Optimalna temperatura za razvoj plodnih tela se kreće od 14 - 20 0 C, a optimalna vlažnost od 80-90%. Trajnost drveta zasejanog shitake gljivom iznosi 5 – 6 godina. Za to vreme se postiže se prinos do 15 - % težine zasejanog drveta.

 

[Nostradamus]

PODNOŠENJE, BERBA, PAKOVANJE I PLASMAN
Gljive se ubiru rano ujutru nakon pucanja vela (opne ) dok us kapice (klobuci) još nabranih krajeva. Pre berbe treba pripremiti:
1. Odgovarajuću ambalažu ( korpe , kutije.. ),
2. Naoštriti i dezinfikovati noževe za ubiranje gljiva.
3. Dezinfikovati odela – uniforme berača.
Gljive se beru kada se klobuk otvori 50 do 70% , pečurke se beru oštrim nožem i pakuju u gajbice u visini sloja od 10 do 15 cm. Trenutak berbe ne zavisi samo od veličine plodnog tela gljive već i od njenog izgleda. Kod mladih gljiva rub klobuka je zavrnut prema dole, a zatim se postepeno izravnava. Bere se kada rub klobuka dođe u ravninu, boja gljive potamni, a na mestu gde je klobuk vezan sa stručkom raširi se ble navlaka od hifa. Kada gljiva dostigne navedenu fazu rasta uskoro će započeti i sporonošenje, odnosno izbacivanje spora u obliku belog praha.

 

[Nostradamus]

Berbu treba zapoceti pre izbacivanja spora. Prerasle gljive pocinju menjati oblik i postaju levkastog oblika ili rub postaje valovit. Gljive treba da se beru oštrim i dezinfikovanim nožem da bi se izbegla mogucnost pojave zelene plesni na ostacima strucaka (stabla) gljive. Ne sme se ostaviti da gljiva prezri jer iako joj raste velicina, gubitak u masi iznosi 20 – 30 a kvalitet se znatno pogoršava.

 

[Nostradamus]

Takve gljive obicno idu za sušenje. Gljiva se za sušenje nareže u rezance do 6mm pa se suši na promajnom mestu ili posebnim sušarama za gljive. Za prodaju su najbolji klobuci jer su stručci nešto žilaviji pa se kod berbe stručci režu 1 do 2 cm ispod klobuka. Gljiva se treba isporučiti na prodajno mesto adekvatno složena u odgovarajućoj ambalaži po mogućnosti kartonskoj, isti dan kada se vrši berba. Gljiva se slaže u ambalažu uredno, klobuk do klobuka tako da gornji klobuci ne pritiskaju donje i da se vidi kvalitet svih gljiva a ne samo onih koje su na vrhu. Sveže ubrani šitake klasira se na osnovu prečnika šešira – klobuka pečurke :
I klasa: Prečnik klobuka 6 do 8 cm
II klasa: Prečnik klobuka 4 do 6cm
III klasa: Prečnik klobuka < 4 cm.
Sveže gljive šitake mogu se čuvati 2 do 3 nedelje u hladnjači a onda plasirati na tržištu. Količina gljiva koja se ne može ponuditi sveža na tržištu, suši se prirodnim putem na vetrovitom mestu i kasnije plasira kao izvanredan začin.

 

[Nostradamus]

Godišnja proizvodnja gljive u periodu plodonošenja na mini farmi sa 5000 oblica iznosi 1274 kilograma pri cemu se realizuje 60% sveže i 40% sušene gljive. Odnos između svežih i suvih gljiva je 1:7, potrebno je 7kg svežih gljiva za 1kg sušenih.
Organizovana proizvodnja ove gljive na našim prosotirima nije identifikovana u većem obimu i odnosi se na sporadicne slučajeve pokušaja gajenja šitake, zbog toga konkurencija u pravom smislu te reči ne postoji.
Na osnovu dosad izloženog može se izvesti zaključak da je ovo nova i veoma interesantna proizvodnja. Međutim pažljivim razmatranjem mogu se uočiti pozitivne i negativne strane poduhvata gajenja gljive šitake o kojima bi budući uzgajivači morali voditi računa.

 

[Nostradamus]

Slika: Pakovanje pečuraka.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
NEGATIVNE STRANE
Ekstenzivna tehnologija proizvodnje gljive kod nas nije šire zatupljena te se zbog toga i ne znaju mogući tehnološko – proizvodni rizici koji prate ovaka vid proizvodnje.
Dug period od inokulacije do plodonošenja (1 god ) uvek je rizičan jer se jednostavnim metodama ne može pouzdano utvrditi da li je inokulacija uspela.
Promenama inputa i otputa dovodi u pitanje ekonomsku celishodnost projekta.Veoma dug period od 4-5 godina dokazivanja i osvajanja ekstenzivne proizvodnje gljive.
Ako se za finansiranje mini farme koriste pozajmljena sredstva pri sadašnjim cenama kapitala (minimum od 10% na godišnjem nivou ), ekonomski pokazatelji se znatno smanjuju

 

[Nostradamus]

POZITIVNE STRANE
Nova proizvodnja i skoro odsustvo konkurencije.
Ekstenzivni način proizvodnje angažuje mali broj radnika (prema američkim normativima o farmi šitake sa 10000 oblica brinu dva radnika)
Mogućnost proširenja kapaciteta proizvodnje.
Nakon osvajanja ekstenzivne proizvodnje stvaraju se uslovi za prelazak na intenzivnu proizvodnju u strogo kontrolisanim uslovima gde je proces plodonošenja skraćen na 3 meseca.
Finansijski pokazatelji, ekonomičnost i rentabilnost pod uslovom da je obezbeđen kontinuirani plasman gljive i da ne postoje ozbiljni problemi u proizvodnji izrazito su dobir i ohrabrujući.