Gajenje radiča

[Nostradamus]

U korenu preovladava inulin prva 4 meseca uzgoja, a posle toga njegova količina više ne raste. Asimilati, koji dolaze iz lišca, ostaju u obliku fruktoze, ili se vežu u saharozu. Količina saharoze imala je opravdan uticaj na prinos nakon pospešivanja. Tokom skladištenja raste količina saharoze i fruktoze na račun inulina, a to utiče na veći prinos izboja.
Radič posejan u junu, u kontinentalnim područjima, zreo je za vađenje početkom novembra. Način vađenja zavisi od raspoložive mehanizacije. Koren se podreže na dubini od 15 do 17 cm, a zatim se čupa i podrezuje lišće, slično kao kod vađenja mrkve.

 

[Nostradamus]

Visinu podrezivanja lišća treba podesiti tako da se ne povredi vegetacitivni vrh. Prinos korena može biti 15 do 25 t/ha uz 8 do 10 t/ha lišća, koje se može koristiti za stočnu hranu ili zaorati za zeleno đubrenje.
Pre skladištenja, koren radiča klasira se prema prečniku gornjeg dela glave, a odbacuju se manji do 3 i veći od 6 cm, jer oni ne dalju standardne izboje nakon pospešivanja. Pre pospešivanja, koren mora proći razdoblje mirovanja pri nižim temperaturama (2 do 4 0 C) kroz najmanje 8 do 10 dana, zavisno od kultivara.

 

[Nostradamus]

Pospešivanje radiča
Pospešivanje radiča vrlo je stara praksa u Francuskoj i Belgiji, a novi izboji radiča tokom zime bili su vrlo cenjena salata, dok još proizvodnja u zaštićenim prostorima nije bila raširena. Koren radiča spremao se u podrumima ili trapovima i pospešivao u šupama, stajama ili drugim prostorima u gazdinstvu.
Za postizanje potrebne toplote za aktivnost vegetativnog vrha najviše se koristio bioenergetski materija -sveže stajsko đubrivo u sloju oko 20 cm. Na njega je stavlje sloj zemlje, koja se pri razgradnji đubriva ugreje na 12 do 16 0 C. Na nju se slažu korenovi prekraćeni na 15 do 18 cm, tako da su glave korenova u istom nivou.

 

[Nostradamus]

Na 1 m2 tako pripremljene gredice, može se složiti 300 do 400 korenova, a pokriju se s oko 15 cm rastresite zemlje, koja se tokom pospešivanja održava vlažnom. Ako je temperatura u zoni korena oko 12 0 C, a okolnog prostora 3 do 5 stepeni niža, izboji će se razviti za 5 do 6 nedelja. Umesto zagrevanja bioenergetskim materijalom, neki proizvodači donji sloj zemljišta zagrevaju toplom vodom iz centralnog grejanja u kući, ili električnom strujom preko ogrevne mreže.
Ovaj način zahteva mnogo rada, pa se u proizvodnji za tržište više ne koristi.
Sl. 4 Pre pospešivanja koren Witlofa seče se na 20 cm, a nadzemni deo se ostavlja na 3 sm dužine.

 

[Nostradamus]

Sledeći način da korenovi radiča tipa Witloof pospešivani su u drvenim sanducima „ jabučarima“ dimenzija 60x40x30 cm. Za ulaganje korenova korištenje jedan manji sanduk „šablona“, kome su spoljne dimenzije odgovarale unutrašnjim dimeznijama „jabučara“.
Korenovi se ulažu u sanduk-šablon s glavom prema dole, gusto jedan do drugoga. Predugački korenovi prekrate se, a međuprostori među korenovima popune se sa dve lopate vlažne rahle zemlje, koja se, protresanjem, glatko poravna.
Preko sanduka šablona stavi se PE folija, poklopi jabučarom, okrene glavama prema gore i sanduk šablona izvuče iz jabučara. Sanduci su pokriveni crnom PE folijom i stavljeni u prostoriju sa dnevnom temperaturom od 15 do 16 0 C.

 

[Nostradamus]

Preko sanduka šablona stavi se PE folija, poklopi jabučarom, okrene glavama prema gore i sanduk šablona izvuče iz jabučara. Sanduci su pokriveni crnom PE folijom i stavljeni u prostoriju sa dnevnom temperaturom od 15 do 16 0 C.
Pospešivanje je trajalo 15 do 22 dana, a sanduci su tokom tog razdoblja zalivani sa 5 do 14 l vode po sanduku. Pospešivanje je tokom zime ponovljeno u 5 turnusa, a prinos po sanduku bio je 3,25 do 6 kg, odnosno 13 do 24 kg/m2. Mladi izboji dobiveni na ovaj način nisu tako beli kao s pokrovnom zemljom, a često ma je i vrh malo otvoren, ali bolja je mogućnost kontrole tokom pospešivanja i lakša berba.
Dalje poboljšanje tehnologije pospešivanja radiča jeste pospešivanje u vodi ili zaštitnom rastvoru.

 

[Nostradamus]

I ova tehnologija ima više različitih varijanti. Pospešuje se u zamračenoj prostoriji koja se može, prema potrebi, zagrevati i dobro provetravati. Koreni se slažu u plastične sanduke ili police postavljene po 5 do 6, jedna iznad druge. Voda se dovodi, uz pomoć pumpe, u najgornje sanduke iz kojih kruži prema donjima, tako da u svakom sanduku ostane po 5 cm vode. Dok korenovi ne počnu razvijati nove korenčiće, voda se ne zagreva, a posle 8 do 10 dana, voda se zagreva na 16 do 20 0 C, a temperatura vazduha održava se na 12 do 16 0 C. Uz pomoć ventilatora, održava se ujednačena količina kiseonika i ugljen-dioksida u prostoriji. Na ovaj način, pospešivanje traje 3 do 4 nedelje. Novi izboji nastaju iz zaliha asimilata u korenu.

 

[Nostradamus]

Osim radiča tipa Witloof mogu se pospešivati i neki lisnati radiči. Oni ne stvaraju čvrstu zatvorenu glavicu, nego rozetu nežnog krhkog obojenog lišća.
Sl. 5 do 8 Postupak pospešivanja (forsiranja) witlofa.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Berba i prinosi
Kao što je već opisano, različiti tipovi radiča beru se i pripremaju za tržište, ili upotrebu u domaćinstvu, u različitim fazama razvitka, zavisno od navika tržišta u pojedinim područjima.
Mladi listovi gusto posejanog radiča beru se rano ujutru makazama kad dostignu 7 do 10 cm visine, operu se u hladnoj vodi, ocede i tako dolaze na lokalno tržište pakovani u plitke letvarice pokrivene folijom. Pojedinačna pakovanja od po 200 ili 500 g u perforirane PE vrećice imala bi prednost. Prinos radiča, iz takva uzgoja, je vrlo teško proceniti, jer zavisi od postignute gustoće useva i broju berbi. Uz 5 do 6 berbi može se računati na prinos do 2 kg/m2.

 

[Nostradamus]

Kultivari od kojih se koristi već razvijena rozeta, beru se u različitim fazama u zavisnosti od kultivara i navikama tržišta. Bere se rezanjem u području korenova vrata i očiste stariji listovi tako da ostanu samo mladi i mekani.
U Italiji beru i s delom korena, koji se očisti od žilica, što omogućuje bolju održivsot tako pripremljenog radiča.
Pakuje se takođe u plitke letvarice ili kartonske kutije. Prinosi su različiti, zavisno od kultivara, vremena berbe i ostvarenom sklopu, a prosečno se može računati na 15 do 30 t/ha.
Glavati radič se bere kad glavica postigne čvrstinu i boju svojstvenu za kultivar. Reže se iznad listova rozete i slaže u letvarice, obično samo po jedan red. Prosečna težina glavice okruglih, crvenih i šarenih kultivara može biti od 200 od 500 g, a izduženog tipa i više. Prinosi zavise od kultivara, sezoni gajenja, broju biljaka po jedinici površine, pa se može postići do 30 t/ha, a zelenih izduženih glavica, i više.