Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Gajenje jagoda

Diskusija u 'Bašta i Vrt' započeta od Mr.Daky, 02.07.2010.

  1. Mr.Daky

    Mr.Daky Cupidon VIP

    Postova:
    5.319
    Zahvala:
    248
    Lokacija:
    In heart!
    Gajenje jagoda​





    Jagode zahtevaju dosta vlage i sunca. Prinos jagoda direktno zavisi od nege koju im pružate.
    Glavni neprijatelji jagoda su crvi i korov. Najbolje je da jagode sadite u leje u kojima je nešto bilo posadjeno ranije, odnosno koje su i ranije bile kultivirane.(Nemojte saditi u leje gde je skoro bio posadjen paradajz ili krompir). Ovo je donekle garancija da u leji nema mnogo crva i korova.
    Ako nemate leju u kojoj je već nešto bilo zasadjeno važno je da zemlju dobro pripremite pre sadnje zato što će jagode tu rasti bar dve naredne godine. Zbog malog i slabog korena sva voda i hranljivi sastojci koje jagoda uzima potiču iz desetak površinskih santimetara zemlje. Zemlju treba obogatiti kompostom, tresetom i djubrivom. Idealan pH faktor zemlje je 5,8 do 6,2.
    Jagode se najčešće sade u proleće. Koliko ćete jagoda zasaditi zavisi prvenstveno od toga koliki želite prinos. Ako sadite prvi put počnite sa 20 do 80 biljaka.
    Za sadnju je najlakše da napravite redove duž vaše leje koji će biti na rastojanju od 1metar. U redu, biljke sadite na rastojanju od 50cm. Ovako velika rastojanja omogućavaju biljkama da se dalje razvijaju i da stvaraju nove biljke na slobodnom prostoru oko sebe.
    Kada sadite, iskopajte rupu širine 15 do 20cm. Postarajte se da rupa bude dovoljno duboka da može da primi celokupan koren biljke. Postavite biljku u rupu i polako nasipajte zemlju vodeći računa da ne zatrpate nadzemni deo biljke.
    Tokom leta dobro je da zemlju prekrijete piljevinom ili sitnom korom drveta kako bi očuvala zemlju hladnom.

    Tokom prve sezone, uklanjajte cvetove kako biljka ne bi radjala. Ovo znači da prve godine nećete imati plodove, ali ćete zato sledeće i narednih godina imati znatno bolji i obilniji prinos.

    Trebalo bi da tokom zimskog perioda leje sa jagodama budu pokrivene slamom kako bi se zaštitile od oštre zime.



    Rano proleće je najbolje vreme za branje zrelih jagoda. Trebalo bi ih brati čim sazru. Ovo znači da možete brati jagode svakodnevno tokom sezone sazrevanja. Ubrane plodove čuvajte na hladnom mestu. Jagode perite neposredno pre jela ili zamrzavanja, jer ako stoje duže posle pranja brzo će se pokvariti.



    U Srbiji se gaji veliki broj sorti jagoda. Mi vam predstavljamo sorte koje su ispitivane u ogledima "Agroinstituta" Sombor u periodu 2004-2007god.
    Rane sorte:
    Honeoye. Plodovi su krupni, čvrsti, atraktivnog izgleda. Sorta pretežno srednjeranog vremena zrenja, sa plodovima kupastog oblika. Plodovi su neretko nakiselog ukusa, sa tendencijom menjanja ukusa kada prezre. Osetljiva je na trulež korena, mada se ovo
    oboljenje može kontrolisati. Otporna je na većinu bolesti listova.
    Senga Sengana. Plod je krupan i zadržava krupnoću tokom čitave sezone. Privlačnog je izgleda, a meso je srednje čvrsto. Ova sorta je pogodna za zamrzavanje.
    Camarosa. Plod je krupan, čvrsti plodovi kupastog oblika, svetlo crvene pokožice i bledo obojenog mesa. Dobrog je ukusa u punoj zrelosti. Ova sorta pogodna je za svežu upotrebu i zamrzavanje, a stvorena je za gajenje u plasteniku. Uspešno se može gajiti i u višegodišnjem sistemu, mada su u tom slučaju plodovi manje krupni. Srednje je osetljiva na smeđu pegavost lista, otporna na pepelnicu, a tolerantna prema crvenom pauku, kao i prema virusnim infekcijama.
    Elsanta. Visokog rodnog potencijala, sa krupnim i čvrstim plodovima prijatne arome. Pokožica je narandžaste boje, bledog mesa. Osetljiva je na trulež korena, antraknozu, trulež bokora, i traheoverticiliozu.
    Sorta kasnog vremana zrenja:
    Eris. Plodovi su krupni, mada delimično naborani, ne naročito privlačnog izgleda. Prinosi su zadovoljavajući ako su uslovi odgovarajući, mada ova sorta nema naročitu sposobnost obnavljanja. Osetljiva je na prisustvo grinje Phytonemus pallidus.
    Symphony. Rađa srednje do krupne, čvrste, tamno crvene plodove sa sjajnom pokožicom, Plod je kupastog oblika, a veoma teško obrazuje vrh. Dobra je za skladištenja i veoma je dobrog ukusa. Bujnog habitusa i dobrog potencijala rodnosti. Ova sorta otporna je na trulež bokora i traheoverticiliozu.
    Stalnoradjajuće sorte:
    Selva. Rađa srednje do izduženo kupaste plodove. Pokožica je svetlo crvene boje, čvrstog mezokarta, i često sa velikom šupljinom.
    Osim gore navedenih sorti u DP "Agroinstitut" Sombor dobro su se pokazale sorte Alba, Onda i Marmolada.
     

Preporučite stranicu