Gajenje brokole

[Nostradamus]

Posle rasađivanja, pre nicanja ili u samom nicanju korova “Butisan S” (metazahlor 50 gr/1) 1,5-2,5 l/ha. Vrlo je pogodan herbicid, ali ga kod nas nema u prometu. Suzbija štir (Amaranthus retroflexus), pepeljugu (Chenopodium album), galinsogu (Galinsoga parviflora), hoću neću (Capsela bursa-pastoris), kamilicu (Matricaria chamomilla). Za dobro delovanje veoma je važno da u vreme primene zemljište bude dovoljno vlažno. Salata, mrkva, paštrnak mogu da se seju 5 meseci posle njegove primene.
Posle rasađivanja, protiv izniklih korova “Fusilade super” 1,5-2,0 l/ha, “Fusilade forte” 0,8-1,3 l/ha. Koristi se protiv divljeg sirka, muharika i samonikle pšenice i ječma. Karenca je 42 dana.
U drugim zemljama koristi se i “Focus ultra”, “Agil 100-E”, “Gallant super”.
“Lontrel 100” 0,8-1,2 l/ha. Preporučujemo ga samo za tretiranja ponegde, zbog ograničenja gajenja narednih kultura. U navedenoj višoj dozi suzbija palamidu (Cirsium arvense) u fazi rozete.

 

[Nostradamus]

BERBA BROKOLE
Berba počinje kada su cvasti u precniku 10-20 cm, mase 300-500 grama.
Centralna ruža se može ubirati kad je čvrsta i kompaktna, bez otvorenih cvetova. To je otprilike 60-100 dana od rasađivanja. Ružu sečemo sa držkom najmanje 12 cm dugačkom. Ne smemo dozvoliti da držka postane tvrda i drvenasta.
Nakon rezidbe centralne ruže, sa razvojem počinju bočni izdanci. Ovi mali bočni izdanci, kasnije male ruže, se seku svaka 2-4 dana. Ovako sa period berbe brokole može produžiti na 40-80 dana, u zavisnosti od klimatskih uslova, kondicije biljke, kao i lokaliteta.
U hladnijim regionima berba obično traje u 4-7 dnevnom intervalu, da bi se izbeglo prezrevanje ruže. U toplijim regionima, ovaj period traje 2 do 5 dana. Ukoliko gajenje brokole ide po svim principima agrotehnike, period berba treba da obezbedi minimalno 2-3 ekonomski isplative berbe ruža.

 

[Nostradamus]

Vreme optimalne zrelosti cvasti, odnosno ruže, veoma kratko traje, svega nekoliko dana, te ako se tada ne ubere dolazi do otvaranja cvetova.
Tada brokola više nema nikakvu upotrebnu vrednost, posebno u uslovima visokih temperatura i niske vlažnosti zemljišta.
Cvast brokole može da cveta i posle ubiranja. Osim toga vrlo brzo gubi turgor, te zbog toga mora da se čuva kraće vreme u uređajima za rashlađivanje, a duže zamrznuta. Primarne cvasti iznose se na tržište pojedinačno, dok se sekundarne, ili bočne vezuju u vezice. Berbe može da bude jednokratna za industrijsku preradu, ili višekratna, svaki dan, ili dva tri puta nedeljno. Prinosi se kreću od 15 do 30 tona primarnih i do 0.5 do tri tone sekundarnih cvasti po hektaru.

 

[Nostradamus]

Prolećni tip brokolija beremo isključivo u jutarnjim satima, da bi smo izbeli uvenuće.
Ukoliko se ruže brokole ne uberu na vreme, mnoge biljke procvetaju u prvoj godini života.
Prinos brokole kao i veličina ruža su uslovljeni razmakom sadnje na jednoj strani i gustinom sadnje na drugoj strani. Povećanje broja biljaka na gajenoj površini povećava prinos, ali zato smanjuje veličinu i masu ruže.
ČUVANJE BROKOLE
Brokola ima vrlo kratak period čuvanja. Ruže brokole ako su vrlo zbijene i kompaktne, pokazuju simptone žutila cvetnih drški. Zato je neophodno da se brokola rashladi do blizu 0 0 C, što je pre moguće nakon berbe. Razvoj cvetića u cvasti može naglo da umanji kvalitet (spoljašnji izgled i ukus). Cvast se reže kada dobije tamnozelenu boju i ne sme biti previše zrela. Brokola kao i kukuruz šećerac ima najveći intenzitet disanja od svog povrća.

 

[Nostradamus]

Brokola mora biti obrađena odmah po branju da ne bi izgubila na kvalitetu. Prevelike cvasti se seku ili se zamrzavaju sa manjim bočnim cvastima. Tom prilikom odstranjuje se deo stabla i tada može ostati samo stablo dužine od 10-15 cm. Posle pranja, brokola se blanšira 3 do 5 minuta, da bi se uništila katalaza i peroksidaza. Posle toga brokola se hladi na 10 do 15 0 C da bi se očuvali boja i ukus a zatim se upakovana zamrzne na -20 0 C.
Brzo hlađenje:
Vrlo je važno da temperatura bude smanjena na 0 0 C neposredno nakon berbe. Forsirano vazdušno hlađenje ili hidro hlađenje upotrebljavaju se u ove svrhe. Prepokrivanje ledom tokom transporta daje takođe dobre rezultate, i vrlo često se primenjuje.
Dužina čuvanja:
Ako je brokola brzo rashlađena i čuvana na 0 0 C pri visokoj relativnoj vlažnosti, životni vek se može produžiti na 10-14 dana. Uopšteno, brokola ima vrlo kratak period čuvanja, obično kraći od jedne nedelje.Tačka smrzavanja: 0,6 0 C.

 

[Nostradamus]

Modifikovana atmosfera:
Brokola može dobro da se čuva u modifikovanoj atmosferi. Ugljen dioksid sa koncentracijom od 5-20% dovodi do učuvanja zelene boje, nežnosti tkiva i redukovanja bolesti. Neposrednim zadevanjem rastegljivom (x-tend) folijom ili PE-vrećicama možemo uticati na povećanje ugljen dioksida i menjanje atmosfere, što dovodi do povećanja dužine čuvanja.
Oslobođena tolota disanjem je visoka (Wati/tona) i na određenim temperaturama iznosi
Poremećaji tokom čuvanja:
Ozlede niskim temperaturama; se dešavaju na oko –0,6 0 C. Mlade cvasti u središnjim delovima »ruže« su najosetljivije na smrzavanje, i nastanku promene boje (zatamljena-browing) nakon topljenja.
Bolesti:
Najčešće oboljenje koje se javlja tokom čuvanja brokole je Erwinia spp. Čuvanjem na hladnom se umanjuju procesi bolesti. Niža relativna vlažnost od 90% na preporučljivim temperaturama umanjuje nastanak bolesti.

 

[Nostradamus]

Čuvanje u kući:
Brokola se čuva u frižideru prepokrivena plastičnom folijom i treba je konzumirati brzo.
Zamrznuto kupusno povrće čuva se na temperaturama od 12 do 23 0 C. Na temperaturi od 12 0 C, brokola može da stoji od 6 do 8 meseci. Pri temperaturi od 23 0 C, brokola je upotrebljiva više od 24 meseca.
Sl. 1 i 2 Simptomi plamenjče brokole.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Sl. 3 Simptom nedostatka bora.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
SORTIMENT BROKOLE
Na teritoriji Srbije su od strane Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (završno sa 2005 godinom) za gajenje odobrene sledeće sorte i hibridi:
Corvet, Cruiser, Citation, Skiff, Monopoly, Marathon.

 

[Nostradamus]

MONOPOLYF1 (Syngenta seed)
visok potencijal prinosa u kombinaciji sa ujednačenošću plodova (ruža).
Veoma se dugo održava nakon branja. Preporučujemo ga za jesenju berbu. Fina struktura cvasti koja je blago ovalna. Pogodan je za svežu upotrebu i za industrijsku preradu. Dospeva za 80 dana od rasađivanja. Optimalan sklop 60x55 cm. Prosečna težina ruža 0.7-1.2 kg. Nakon berbe glavne cvasti možemo brati i manje cvasti sa zaperaka.
SKIFF F1 (Seminis)
robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu srednje ranih hibrida sa kompaktnom, plavozelenom bojom cvasti. Glavna cvast se formira iznad lisne rozete, čime je u mnogome olakšana berba ovog hibrida. Formira nekoliko bočnih cvasti.
CRUISER F1 (Seminis)
pouzdan i prinosan, rani i robustan hibrid, namenje pre svega svežoj preradi ali je pogodan i za preradu. Spada u grupu ranih hibrida sa kompaktnom, tamnozelenom bojom cvasti. Cvast je kupastoovalnog oblika. Nije podložan šupljikavosti stabla, zbog čega može da se gaji u toplijim i suvljim uslovima. Pošto je veličina biljke ograničena, moguća je i gušća sadnja ovog hibrida.

 

[Nostradamus]

CORVET F1 (Seminis)
spada u grupu srednje kasnih hibrida, pogodan za većinu agroklimatskih uslova, mada mu više odgovaraju hladniji uslovi. Pogodan je kako za svežu potrošnju, tako i za industriju. Ima takođe mogućnost da formira nekoliko bočnih izdanaka posle odstranjivanja centralne cvasti. Glavna cvast je kupastog oblika, tamno zelene boje. Biljke su srednje veličine, te im odgovara gušći sklop.
Dr Janko Červenski
Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo
BROKOLA PROTIV TRULEŽI
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Danas se dobar obrok ne može zamisliti bez dobre salate, a dobra salata je zelena salata. Zbog toga mnogi žele da salatu gaje u svojim baštama. Međutim, zbog povećane proizvodnje na malom prostoru i višegkatnog gajenja tokom godine, salata se sve više gaji na istom mestu (monokultura). Usled toge se javljaju mnogobrojne bolesti i drugi štetni organizmi, koji ugrožavaju ili otežavaju proizvodnju ove značajane povtarske biljke. Jedna od bolesti koja se sve češće javlja je kolaps ili trulež- salate

 

[Nostradamus]

Ovu bolest izizivaju dve gljive čija su stručna imena Sclerotinia sclerotiorum i Sclerotinia minor.
Obe gljive imaju posebno tvorevine za održavanje i razmnožavanje, tzv. skelerocije, koje su kod prve gljive krupnije veličine zrna pasulja, a kod druge znatno sitnije (minor). Sklerocije se u zemljištu mogu održati 6-8 godina. Tako su dugo izvor zaraze pri ponovljenom gajenju salate na istoj površini. Pošto su skleocije kompaktne i tvrde tvorevine, one se teško uništavaju, čak i pri hemijskoj dezinfekciji zemljišta,pa je zaštita od ove bolesti dosta komplikovana i teška.
Bolest se javlja na mladim i starim biljkama. Početni simptomi su uvenuće starijeg lišća na glavici. Sa napredovanjem zaraze prema unutrašnjem lišću, cela biljka, uključujući i glavicu, vene. Zatim se vlažna trulež širi na nadzemne i podzemne delove biljke. Po vlažnom vremenu gljve na zahvaćenoj biljci formiraju snežnobelu prevlaku, a sa donje strane lišća, na kruničnom delu i duž korena nastaju crne sklerocije patogena. Cela biljka može uvenuti i osušiti se samo za nekoliko dana, otude naziv bolesti-kolaps salate.