- Učlanjen(a)
- 24.07.2010
- Poruka
- 6.013
FUDBALSKA BAJKA Kako je jedan zubar od Islanđana stvorio najveće fudbalsko čudo
Kada ne brani za Island, 32-godišnji Hanes Haldorson radi kao reditelj TV spotova. Zapravo, time se bavio dok mu karijera nije krenula uzlaznom putanjom. On i njegovi saigrači su, samo naizgled, mali. Ali, oni su, zapravo, toliko veliki, da su sa pravom najveće čudo Evropskog prvenstva. Ovo je naša priča o njima.
Pobediti Engleze u fudbalu nije lako, ali nije baš i neizvodljivo jer... ma koliko, po mnogima, imali najzanimljiviju ligu na svetu, u reprezentativnom smislu nekako uvek uspeju da razočaraju. Ali, sila je to, svejedno. Naročito kada se pogledaju neka poređenja dve ostrvske selekcije. Na primer ove brojke:
U Engleskoj, prema zvaničnoj statistici, postoji 4.164.110 fudbalera. Nisu svi profesionalci, naravno, mnogi od njih igraju rekreativno fudbal, ali, svejedno, nisu mala ta četiri miliona. Kao što nije malo imati 42.490 registrovanih klubova, koliko ih ima u Engleskoj. A Island? Island ima 323.000 stanovnika. Ili, 12,9 puta je manje stanovnika Islanda nego fudbalera u Engleskoj.
Ali, kada bi samo brojke igrale fudbal, kada bismo samo tako posmatrali stvari, onda bi Kinezi i Indijci bili stalno u finalima Mundijala, zar ne?
Dobro, onda se nećemo previše držati brojeva. Ali, kad spomenusmo već posmatranje, oni koji vole da gledaju serije setiće se čuvenih Vikinga i još čuvenijeg Ragnara koji je baš Englezima zadavao muke. Imaju i ovi Islanđani svog Ragnara. Sigurdsona, dao je sinoć gol Engleskoj, iako mu to uopšte nije primarno zanimanje na terenu.
"Ja verujem da možemo da dobijemo Englesku. Naša vera, to uverenje da je nemoguće zapravo moguće, nas je i dovelo dovde. Dobro, i malo onog našeg, islandskog ponosa", rekao je Ragnar pred utakmicu. Posle koje je čitav svet, a ne samo Engleska, ostao u šoku.
Samo... Kako se stiže do takvih podviga? Ne može svako da bude viking, pa je logično potražiti recept. Vera, koju spominje Ragnar? Hm. Moguće, ali kako kaže stara mudrost "vera bez dela je mrtva vera". Evo u čemu, zapravo, leži tajna islandskog fudbalskog čuda. U ovim delima:
Kada je svojevremeno 110. selekcija sveta angažovala čuvenog Šveđanina Larsa Lagerbeka za selektora, njemu je ubrzo pridodat jedan zubar. Ne običan, da se razumemo. Ovo i nije obična priča. Heimir Halgrimson je stvarno zubar. Onako usput, mnogo voli i fudbal, pa je i lokalni trener. Nije loš, smatrali su u Savezu, pa su ga pridodali Lagerbeku da jedan fudbalskim iskustvom iz Evrope, a drugi poznavanjem mentaliteta, usmere taj vikinški brod u drugom smeru.
"Imao sam prvo dva zadatka. Jedan je da podsetim fudbalere šta mogu. A drugi je da podsetim narod šta možemo zajedno", kaže ovaj zubar, selektor Islanđana.
Prvi zadatak je, kaže, obavio lako. Zar je stvarno bilo lako?
"Ljudi, ja sam stomatolog. Meni je posao da sa svakim ponaosob pronađem način da mu prija ono što treba da odradimo zajedno", prisećao se pred početak EURO2016.
A drugi zadatak?
"To je već išlo malo... drugačije. Kada smo počeli da radimo u reprezentaciji, nije uopšte postojala podrška navijača. I, rešim ja tako da odem u Tolfan, jedan skoro pa ugašeni klub navijača u Rejkjaviku. Divni momci i devojke, stvarno. Imaju svoj pab i ja im kažem 'Dva, dva i po sata pred svaku našu utakmicu koju igramo kao domaćini, dolaziću u ovaj pab i reći vam apsolutno sve šta smo spremili za taj meč. Prvi ćete saznati startnu postavu'. I, za meč sa Farskim Ostrvima došlo je otprilike desetak ljudi. Stvarno sam im saopštio sastav, kako ćemo da igramo, pokazao im motivacioni spot koji smo snimili za fudbalere i zamolio ih da ga pogledaju u isto vreme kada ga budu gledali igrači. I... evo, vreme polako ali sigurno prolazi. Sad kad odem tamo, da isto to obavim pred bilo koji naš meč, bude i oko 400 ljudi. A menja se i kultura navijanja. Ranije su Islanđani kasno dolazili na utakmicu. Sada dolaze dva i po sata ranije, u onaj pab, u dresovima, gledaju moju prezentaciju. Znam da nije baš uobičajeno da selektori to rade, ali... Islanđani smo. Mi se i usuđujemo da budemo malo drugačiji", kaže uz osmeh Heimir Halgrimson.
Organizovati publiku je jedno. Ma koliko umeli da postoje sjajni načini poput ovog. Ali, organizovati tim...
"Znate, mi nemamo mnogo poznatih igrača. Eto, Ejdur Gudjonsen je jedan od retkih u tom smislu, igrao je za Čelsi i Barselonu, osvojio Ligu šampiona. I, mnogima bi bilo normalno da sad on dođe na trening reprezentacije i kaže "Ljudi, ovako ćemo, tako smo radili u Barsi...". Ali, da bi stvari funkcionisale, morate da ih postavite na svoje mesto. To sam od Larsa naučio. Kada se susretnete sa toliko različitih ličnosti, koji su svi trenirani na neki drugačiji način, onda morate da uvedete striktna pravila. Prosto, igrači su radili kako im trener reprezentacije kaže. Znanje iz kluba je druga stvar. "Ovde se igra ovako", to im kažete, i onda im objasnite zašto je bitno poslušati", naglašava Halgrimson.
Poslušanje. Pa, to je toliko daleko od nas, ovakvih, pogubljenih i pogrešno uverenih da sve najbolje znamo. Ali, ma koliko nam to bilo daleko, eto, bar da se podsetimo da poslušanje postoji. Taman da pokušamo da razumemo kako se to u fudbalu stiže tamo gde bi voleli mnogi. Međutim, ako je to isuviše daleko, evo jedne bliže odrednice.
"Mi smo bili na korak od plasmana na prošli Mundijal, Hrvati su nas izbacili u dva baraž meča. Nismo imali razloga da mnogo žalimo, stvarno smo naišli na dobrog rivala. Ali, kada smo već bili dotle stigli, postali smo uvereni da ćemo na EURO2016 da odemo. Prosto, verovali smo da je došlo naše vreme. Isto kao i sada", prisećao se selektor pred početak šampionata, dodajući: "Isto kao što sada, u dubini svog srca znam, verujem da ćemo proći grupu. A onda? Verovatno će nas čekati neka vrhunska ekipa. Statistički mi i nećemo imati neku šansu. Ali...", rekao je i - zastao. A onda se osmehnuo. To je onaj osmeh sa verom u Dobro. A ta vera nije bila bez dela.
Islandska bajka... Nestvarna, zar ne? Kao i sve bajke, uostalom. Golman im je, stvarno, reditelj. Ali, mnogo voli fudbal. Selektor je, u stvari, zubar. Ali, sa vizijom.
...
Ne morate da budete viking da biste postali svetsko čudo.
Budite ono što jeste.
(Darko Nikolić)
Izvor: sport.blic.rs
Kada ne brani za Island, 32-godišnji Hanes Haldorson radi kao reditelj TV spotova. Zapravo, time se bavio dok mu karijera nije krenula uzlaznom putanjom. On i njegovi saigrači su, samo naizgled, mali. Ali, oni su, zapravo, toliko veliki, da su sa pravom najveće čudo Evropskog prvenstva. Ovo je naša priča o njima.
Pobediti Engleze u fudbalu nije lako, ali nije baš i neizvodljivo jer... ma koliko, po mnogima, imali najzanimljiviju ligu na svetu, u reprezentativnom smislu nekako uvek uspeju da razočaraju. Ali, sila je to, svejedno. Naročito kada se pogledaju neka poređenja dve ostrvske selekcije. Na primer ove brojke:
U Engleskoj, prema zvaničnoj statistici, postoji 4.164.110 fudbalera. Nisu svi profesionalci, naravno, mnogi od njih igraju rekreativno fudbal, ali, svejedno, nisu mala ta četiri miliona. Kao što nije malo imati 42.490 registrovanih klubova, koliko ih ima u Engleskoj. A Island? Island ima 323.000 stanovnika. Ili, 12,9 puta je manje stanovnika Islanda nego fudbalera u Engleskoj.
Ali, kada bi samo brojke igrale fudbal, kada bismo samo tako posmatrali stvari, onda bi Kinezi i Indijci bili stalno u finalima Mundijala, zar ne?
Dobro, onda se nećemo previše držati brojeva. Ali, kad spomenusmo već posmatranje, oni koji vole da gledaju serije setiće se čuvenih Vikinga i još čuvenijeg Ragnara koji je baš Englezima zadavao muke. Imaju i ovi Islanđani svog Ragnara. Sigurdsona, dao je sinoć gol Engleskoj, iako mu to uopšte nije primarno zanimanje na terenu.
"Ja verujem da možemo da dobijemo Englesku. Naša vera, to uverenje da je nemoguće zapravo moguće, nas je i dovelo dovde. Dobro, i malo onog našeg, islandskog ponosa", rekao je Ragnar pred utakmicu. Posle koje je čitav svet, a ne samo Engleska, ostao u šoku.
Samo... Kako se stiže do takvih podviga? Ne može svako da bude viking, pa je logično potražiti recept. Vera, koju spominje Ragnar? Hm. Moguće, ali kako kaže stara mudrost "vera bez dela je mrtva vera". Evo u čemu, zapravo, leži tajna islandskog fudbalskog čuda. U ovim delima:
Kada je svojevremeno 110. selekcija sveta angažovala čuvenog Šveđanina Larsa Lagerbeka za selektora, njemu je ubrzo pridodat jedan zubar. Ne običan, da se razumemo. Ovo i nije obična priča. Heimir Halgrimson je stvarno zubar. Onako usput, mnogo voli i fudbal, pa je i lokalni trener. Nije loš, smatrali su u Savezu, pa su ga pridodali Lagerbeku da jedan fudbalskim iskustvom iz Evrope, a drugi poznavanjem mentaliteta, usmere taj vikinški brod u drugom smeru.
"Imao sam prvo dva zadatka. Jedan je da podsetim fudbalere šta mogu. A drugi je da podsetim narod šta možemo zajedno", kaže ovaj zubar, selektor Islanđana.
Prvi zadatak je, kaže, obavio lako. Zar je stvarno bilo lako?
"Ljudi, ja sam stomatolog. Meni je posao da sa svakim ponaosob pronađem način da mu prija ono što treba da odradimo zajedno", prisećao se pred početak EURO2016.
A drugi zadatak?
"To je već išlo malo... drugačije. Kada smo počeli da radimo u reprezentaciji, nije uopšte postojala podrška navijača. I, rešim ja tako da odem u Tolfan, jedan skoro pa ugašeni klub navijača u Rejkjaviku. Divni momci i devojke, stvarno. Imaju svoj pab i ja im kažem 'Dva, dva i po sata pred svaku našu utakmicu koju igramo kao domaćini, dolaziću u ovaj pab i reći vam apsolutno sve šta smo spremili za taj meč. Prvi ćete saznati startnu postavu'. I, za meč sa Farskim Ostrvima došlo je otprilike desetak ljudi. Stvarno sam im saopštio sastav, kako ćemo da igramo, pokazao im motivacioni spot koji smo snimili za fudbalere i zamolio ih da ga pogledaju u isto vreme kada ga budu gledali igrači. I... evo, vreme polako ali sigurno prolazi. Sad kad odem tamo, da isto to obavim pred bilo koji naš meč, bude i oko 400 ljudi. A menja se i kultura navijanja. Ranije su Islanđani kasno dolazili na utakmicu. Sada dolaze dva i po sata ranije, u onaj pab, u dresovima, gledaju moju prezentaciju. Znam da nije baš uobičajeno da selektori to rade, ali... Islanđani smo. Mi se i usuđujemo da budemo malo drugačiji", kaže uz osmeh Heimir Halgrimson.
Organizovati publiku je jedno. Ma koliko umeli da postoje sjajni načini poput ovog. Ali, organizovati tim...
"Znate, mi nemamo mnogo poznatih igrača. Eto, Ejdur Gudjonsen je jedan od retkih u tom smislu, igrao je za Čelsi i Barselonu, osvojio Ligu šampiona. I, mnogima bi bilo normalno da sad on dođe na trening reprezentacije i kaže "Ljudi, ovako ćemo, tako smo radili u Barsi...". Ali, da bi stvari funkcionisale, morate da ih postavite na svoje mesto. To sam od Larsa naučio. Kada se susretnete sa toliko različitih ličnosti, koji su svi trenirani na neki drugačiji način, onda morate da uvedete striktna pravila. Prosto, igrači su radili kako im trener reprezentacije kaže. Znanje iz kluba je druga stvar. "Ovde se igra ovako", to im kažete, i onda im objasnite zašto je bitno poslušati", naglašava Halgrimson.
Poslušanje. Pa, to je toliko daleko od nas, ovakvih, pogubljenih i pogrešno uverenih da sve najbolje znamo. Ali, ma koliko nam to bilo daleko, eto, bar da se podsetimo da poslušanje postoji. Taman da pokušamo da razumemo kako se to u fudbalu stiže tamo gde bi voleli mnogi. Međutim, ako je to isuviše daleko, evo jedne bliže odrednice.
"Mi smo bili na korak od plasmana na prošli Mundijal, Hrvati su nas izbacili u dva baraž meča. Nismo imali razloga da mnogo žalimo, stvarno smo naišli na dobrog rivala. Ali, kada smo već bili dotle stigli, postali smo uvereni da ćemo na EURO2016 da odemo. Prosto, verovali smo da je došlo naše vreme. Isto kao i sada", prisećao se selektor pred početak šampionata, dodajući: "Isto kao što sada, u dubini svog srca znam, verujem da ćemo proći grupu. A onda? Verovatno će nas čekati neka vrhunska ekipa. Statistički mi i nećemo imati neku šansu. Ali...", rekao je i - zastao. A onda se osmehnuo. To je onaj osmeh sa verom u Dobro. A ta vera nije bila bez dela.
Islandska bajka... Nestvarna, zar ne? Kao i sve bajke, uostalom. Golman im je, stvarno, reditelj. Ali, mnogo voli fudbal. Selektor je, u stvari, zubar. Ali, sa vizijom.
...
Ne morate da budete viking da biste postali svetsko čudo.
Budite ono što jeste.
(Darko Nikolić)
Izvor: sport.blic.rs