- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Filosofski kuvar: Um počinje već u kuhinji
Dragan Bogutović | Večernje novosti
"Filosofski kuvar" Marijane Rirmajer i Petera M. Štajnera, podstiče intelektualni i gastronomski apetit. Posebnu draž čini 60 recepata za spremanje jela sa trpeza filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika...
KAKO bi bilo primeniti filozofiju na jelovnik ili, obrnuto, jelovnik na filozofiju? Ovo pitanje postavljaju i daju odgovor Marijana Rirmajer i Peter M. Štajner u nesvakidašnjoj knjizi "Filosofski kuvar" sa podnaslovom "Za stolom sa velikim misliocima", u izdanju "Logosa". Kroz sedam poglavlja, idući kroz istoriju filozofije, od njenih početaka, pa do našeg vremena, autorski tandem uspostavlja karakteristične veze između mišljenja i jela, između filozofije i kulinarskih recepata.
Posebnu draž knjizi daje 60 recepata za spremanje jela, na način na koji je to činjeno u ona doba kada su bila na trpezi njihovih savremenika: filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika, monaha, običnog puka...
- Svoj neobično smeli poduhvat autoritativno razgraničavaju od raznih vulgarizacija sa kojima se suočava pojam filozofije kada se, najčešće pozivanjem na imena njenih znamenitih predstavnika, žrtvuje kako bi izazvala nečiju zainteresovanost. U knjizi se traži i otkriva, argumentovano, čvrsta veza ili spoj između dve ljubavi: gastrofilije i filozofije - kaže za "Novosti" urednik i prevodilac knjige Momir Đoković.
Filozofija traga za istinom pomoću logosa, reči, pojma i govora. Kako bi vino ovde moglo da pomogne? Ni u jednom antičkom tekstu ova povezanost nije jasnije i istovremeno lepše predstavljena nego u Platonovoj "Gozbi", napisanoj 380 godina pre n. e. U ovom delu, datom u dijalozima, mladi pisac tragedija Agaton pozvao je na gozbu i razgovor najznačajnije atinske mudrace tog vremena, među kojima su Sokrat, Aristofan, Fedar, doktor Eriksimah. Pošto su se složili da je opijanje štetno iz "medicinskih razloga", oni piju samo "iz zadovoljstva" i odlučuju da dan provedu u razgovoru o Erosu. Pod uticajem pića, međutim, dijalog će ići neočekivanim tokom.
- Opijanje vinom koje je Platon u "Gozbi" postavio na filozofsku scenu, služi za ispitivanje društvenih vrlina. Na taj način konzumiranje pića poprima kod Platona fundamentalan značaj za obrazovanje čoveka i njegov uspešan život u zajednici. I sledstveno tome, raspomamljeni i delom uništavajući učinak dionizijskog opijanja vinom može da bude obuzdan - ističu autori.
Inače, Platon je na jednom putovanju bio zarobljen i prodat kao rob. To teško vreme proživljavao je uz pomoć suvih smokava i maslina, koje je veoma voleo. Ovu Platonovu ljubav, ali i njegovu filozofiju uopšte karikirao je antički filozof istorije Diogen Learćanin. Sedeći na ivici puta i sa smokvama u ruci, Diogen se obratio Platonu koji je bio u prolazu: "Hoćeš li da učestvuješ?", kada je Platon posegnuo za smokvama, ovaj ga je udario po prstima i rekao: "Učestvovati, a ne jesti sa mnom!" To je, naravno, bila zajedljiva aluzija na Platonovo učenje o bestelesnim idejama, u kojima, "participiraju" fizičke ili čulno opažljive stvari.
Nasuprot Platonu, koji je prema jelu i piću imao uzdržan odnos, Epikur je pisao: "Poreklo i koren svega dobroga je zadovoljstvo stomaka; jer i mudrost i tananost u vezi su sa tim."
Značaj čula ukusa filozofija je dugo omalovažavala, sve do doba prosvećenosti, kada se životni stil najbolje video u otmenim salonima. Skoro svi filozofi tog doba pozivali su na dobar ukus, u širem značenju te reči. Velikan Volter je zapisao: "Otkrio sam da su ljudi bogati duhom i darom za šalu uvek i sladokusci, dok su oni sa otupelim nepcem lišeni i jednog i drugog."
On je bio jedan od gostiju na gozbama koje je Fridrih Drugi redovno priređivao u Sansusiju. Trpezu su opsluživala dva "tuceta" kuvara, a razgovori su, kako je zabeležio Volter bili veoma prijatni, puni duha. U poslednjem periodu života Volter je bio i sam dobar domaćin, jer je na svom seoskom dobru u švajcarskom mestu Ferni, dočekivao goste iz svih krajeva kontinenta, zbog čega je sebe nazivao "gostioničarem Evrope". Pozivao je prijatelje da bi ih počastio ćurkom punjenom gljivama, "mekanom kao golubić i masnom kao biskup". Volter je i cenio kafu kao drogu za budnost: "Ona je trebalo da bude vrela kao pakao, slatka kao greh i crna kao noć".
Njegov intelektualni suparnik Žan Žak Ruso imao je i drugačiji stav prema hrani, pa je zalažući se za praiskonsko prirodno stanje čovečanstva isticao samo jednostavnu hranu - mleko, mlečna jela, povrće i voće. Hegel se prema uzimanju hrane odnosio kao prema nečem "spoljašnjem".
- Proces ishrane je po njemu proces životinjske asimilacije. Ishranu i razmenu materija Hegel shvata u smislu probave, pretvaranja, asimilacije materije koju primamo spolja, što se odvija na isti način i u životinjskom i u ljudskom organizmu - kažu autori knjige.
Otprilike u isto vreme Žan Alten Brija-Savane, sudija u Senatu pariskog Dvorskog suda, ušao je u istoriju kao jedan od prvih koji je kuvanje i uživanje izrazito filozofski promišljao. Čuvena je njegova rečenica: "Kažite mi šta jedete, i ja ću vam onda reći šta ste vi." Zastupao je uverenje da je gurmanstvo od umetnosti napredovalo u nauku. Nedugo pre smrti, u vreme kada je Hegel bio u zenitu svog berlinskog učiteljevanja, objavio je knjigu "Filozofija ukusa ili misli o transcedentnoj gastronomiji". Zapisao je: "Otkriće nekog novog jela čini više za ljudsku radost, neko otkriće neke nove zvezde."
Blizak ovim stavovima bio je i Fridrih Niče, koji je govorio: "Um počinje već u kuhinji". U svom delu "Vesela nauka", sastavljenom potpuno u stihovima, stoji i ovo: "Osmelite se na moju hranu, vi sladokusci!/ Sutra će vam prijati već bolje/ A već prekosutra sasvim dobro!" Niče je, međutim, bio podozriv, kako prema vegetarijancima, tako i prema onima koji "sve jedu i sve vare". Loše je podnosio alkohol: "Čaša vina ili pivo dnevno, potpuno su mi dovoljni da mi od života načine dolinu jada". Daleko humanija sredstva za uživanje video je u opijumu i u narkoticima. Razlog je verovatno to što je zbog dugogodišnje bolesti od sifilisa imao zapaljenje sluzokože jednjaka.
Austrijsko-britanski filozof Ludvig Vitgenštajn (1889-1951), koji se, iako iz bogate građanske kuće, odrekao nasledstva i živeo na najjednostavniji način, govorio je: "Svejedno je šta se jede. Glavno je ono što je uvek isto" (odnosno da čovek mora da jede). Jedenje je za njega moralo da ide brzo i trebalo je utažiti jednu, očigledno, mrsku potrebu. Takav ravnodušan odnos prema hrani imao je i francuski egzistencijalista i pisac Žan Pol Sartr. Gnušao se ostriga, rakova i svih omiljenih jela njemu omražene buržoazije. Ani Koen-Solal navela je u svojoj biografiji šta je Sartr uobičavao da uzima u toku 24 sata: dve paklice cigareta (uz veliki broj lula), litar alkoholnog pića, 200 miligrama amfetamina, 15 grama aspirina, više grama barbiturata, bočicu corydran-a, dakle stimulišuća sredstva za ublažavanje bola i uspavljivanje. Da li je onda čudno, pitaju se autori knjige, što se sa Sartrom "odvratnost" mogla uzdići na nivo filozofskog pojma. On je to u svakom slučaju, rešio sasvim egzistencijalistički: "Svaka hrana je simbol."
ISTREBLjIVANjE ZBOG HAMBURGERA
Savremeni filozof Peter A. D. Singer (1946) napisao je "Filozofiju vegetarijanstva", koja se zasniva na slavnom procesu protiv lanca brze ishrane "Mekdonalds", najdužem suđenju u istoriji britanskog pravosuđa održanom 1997.
- Mi rizikujemo nesagledive klimatske promene na našoj planeti - to jest i živote milijarde ljudi da ćutimo o iskorenjivanju hiljada biljnih i životinjskih vrsta, koje nisu u stanju da se brzo prilagode na izmenjene uslove - zbog jednog para hamburgera više - napisao je Singer, i svojoj argumentaciji priložio odgovarajući vegetarijanski recept, veoma jednostavan, hranljiv i prijatnog ukusa.
KANT PRAVIO SENF
Gozbe je redovno organizovao i Imanuel Kant, ali nedozvoljavajući za obedom filozofske teme. Sa svojim slugom Lampeom, savesno je pretresao redosled jela, a omiljeno mu je bilo dinstano pečenje i, uz svaki obed, senf koji je sam pravio. Gnušao se piva, pio je vino, ali sa merom i posle obilnog ručka više nije jeo. Govorio je: "Ako je telo neuhranjeno, tada ono ne može da nosi duh; ako je telo preterano uhranjeno, tada duh ne može da podnosi telo."
Dragan Bogutović | Večernje novosti
"Filosofski kuvar" Marijane Rirmajer i Petera M. Štajnera, podstiče intelektualni i gastronomski apetit. Posebnu draž čini 60 recepata za spremanje jela sa trpeza filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika...
KAKO bi bilo primeniti filozofiju na jelovnik ili, obrnuto, jelovnik na filozofiju? Ovo pitanje postavljaju i daju odgovor Marijana Rirmajer i Peter M. Štajner u nesvakidašnjoj knjizi "Filosofski kuvar" sa podnaslovom "Za stolom sa velikim misliocima", u izdanju "Logosa". Kroz sedam poglavlja, idući kroz istoriju filozofije, od njenih početaka, pa do našeg vremena, autorski tandem uspostavlja karakteristične veze između mišljenja i jela, između filozofije i kulinarskih recepata.
Posebnu draž knjizi daje 60 recepata za spremanje jela, na način na koji je to činjeno u ona doba kada su bila na trpezi njihovih savremenika: filozofa, vladara, crkvenih velikodostojnika, monaha, običnog puka...
- Svoj neobično smeli poduhvat autoritativno razgraničavaju od raznih vulgarizacija sa kojima se suočava pojam filozofije kada se, najčešće pozivanjem na imena njenih znamenitih predstavnika, žrtvuje kako bi izazvala nečiju zainteresovanost. U knjizi se traži i otkriva, argumentovano, čvrsta veza ili spoj između dve ljubavi: gastrofilije i filozofije - kaže za "Novosti" urednik i prevodilac knjige Momir Đoković.
Filozofija traga za istinom pomoću logosa, reči, pojma i govora. Kako bi vino ovde moglo da pomogne? Ni u jednom antičkom tekstu ova povezanost nije jasnije i istovremeno lepše predstavljena nego u Platonovoj "Gozbi", napisanoj 380 godina pre n. e. U ovom delu, datom u dijalozima, mladi pisac tragedija Agaton pozvao je na gozbu i razgovor najznačajnije atinske mudrace tog vremena, među kojima su Sokrat, Aristofan, Fedar, doktor Eriksimah. Pošto su se složili da je opijanje štetno iz "medicinskih razloga", oni piju samo "iz zadovoljstva" i odlučuju da dan provedu u razgovoru o Erosu. Pod uticajem pića, međutim, dijalog će ići neočekivanim tokom.
- Opijanje vinom koje je Platon u "Gozbi" postavio na filozofsku scenu, služi za ispitivanje društvenih vrlina. Na taj način konzumiranje pića poprima kod Platona fundamentalan značaj za obrazovanje čoveka i njegov uspešan život u zajednici. I sledstveno tome, raspomamljeni i delom uništavajući učinak dionizijskog opijanja vinom može da bude obuzdan - ističu autori.
Inače, Platon je na jednom putovanju bio zarobljen i prodat kao rob. To teško vreme proživljavao je uz pomoć suvih smokava i maslina, koje je veoma voleo. Ovu Platonovu ljubav, ali i njegovu filozofiju uopšte karikirao je antički filozof istorije Diogen Learćanin. Sedeći na ivici puta i sa smokvama u ruci, Diogen se obratio Platonu koji je bio u prolazu: "Hoćeš li da učestvuješ?", kada je Platon posegnuo za smokvama, ovaj ga je udario po prstima i rekao: "Učestvovati, a ne jesti sa mnom!" To je, naravno, bila zajedljiva aluzija na Platonovo učenje o bestelesnim idejama, u kojima, "participiraju" fizičke ili čulno opažljive stvari.
Nasuprot Platonu, koji je prema jelu i piću imao uzdržan odnos, Epikur je pisao: "Poreklo i koren svega dobroga je zadovoljstvo stomaka; jer i mudrost i tananost u vezi su sa tim."
Značaj čula ukusa filozofija je dugo omalovažavala, sve do doba prosvećenosti, kada se životni stil najbolje video u otmenim salonima. Skoro svi filozofi tog doba pozivali su na dobar ukus, u širem značenju te reči. Velikan Volter je zapisao: "Otkrio sam da su ljudi bogati duhom i darom za šalu uvek i sladokusci, dok su oni sa otupelim nepcem lišeni i jednog i drugog."
On je bio jedan od gostiju na gozbama koje je Fridrih Drugi redovno priređivao u Sansusiju. Trpezu su opsluživala dva "tuceta" kuvara, a razgovori su, kako je zabeležio Volter bili veoma prijatni, puni duha. U poslednjem periodu života Volter je bio i sam dobar domaćin, jer je na svom seoskom dobru u švajcarskom mestu Ferni, dočekivao goste iz svih krajeva kontinenta, zbog čega je sebe nazivao "gostioničarem Evrope". Pozivao je prijatelje da bi ih počastio ćurkom punjenom gljivama, "mekanom kao golubić i masnom kao biskup". Volter je i cenio kafu kao drogu za budnost: "Ona je trebalo da bude vrela kao pakao, slatka kao greh i crna kao noć".
Njegov intelektualni suparnik Žan Žak Ruso imao je i drugačiji stav prema hrani, pa je zalažući se za praiskonsko prirodno stanje čovečanstva isticao samo jednostavnu hranu - mleko, mlečna jela, povrće i voće. Hegel se prema uzimanju hrane odnosio kao prema nečem "spoljašnjem".
- Proces ishrane je po njemu proces životinjske asimilacije. Ishranu i razmenu materija Hegel shvata u smislu probave, pretvaranja, asimilacije materije koju primamo spolja, što se odvija na isti način i u životinjskom i u ljudskom organizmu - kažu autori knjige.
Otprilike u isto vreme Žan Alten Brija-Savane, sudija u Senatu pariskog Dvorskog suda, ušao je u istoriju kao jedan od prvih koji je kuvanje i uživanje izrazito filozofski promišljao. Čuvena je njegova rečenica: "Kažite mi šta jedete, i ja ću vam onda reći šta ste vi." Zastupao je uverenje da je gurmanstvo od umetnosti napredovalo u nauku. Nedugo pre smrti, u vreme kada je Hegel bio u zenitu svog berlinskog učiteljevanja, objavio je knjigu "Filozofija ukusa ili misli o transcedentnoj gastronomiji". Zapisao je: "Otkriće nekog novog jela čini više za ljudsku radost, neko otkriće neke nove zvezde."
Blizak ovim stavovima bio je i Fridrih Niče, koji je govorio: "Um počinje već u kuhinji". U svom delu "Vesela nauka", sastavljenom potpuno u stihovima, stoji i ovo: "Osmelite se na moju hranu, vi sladokusci!/ Sutra će vam prijati već bolje/ A već prekosutra sasvim dobro!" Niče je, međutim, bio podozriv, kako prema vegetarijancima, tako i prema onima koji "sve jedu i sve vare". Loše je podnosio alkohol: "Čaša vina ili pivo dnevno, potpuno su mi dovoljni da mi od života načine dolinu jada". Daleko humanija sredstva za uživanje video je u opijumu i u narkoticima. Razlog je verovatno to što je zbog dugogodišnje bolesti od sifilisa imao zapaljenje sluzokože jednjaka.
Austrijsko-britanski filozof Ludvig Vitgenštajn (1889-1951), koji se, iako iz bogate građanske kuće, odrekao nasledstva i živeo na najjednostavniji način, govorio je: "Svejedno je šta se jede. Glavno je ono što je uvek isto" (odnosno da čovek mora da jede). Jedenje je za njega moralo da ide brzo i trebalo je utažiti jednu, očigledno, mrsku potrebu. Takav ravnodušan odnos prema hrani imao je i francuski egzistencijalista i pisac Žan Pol Sartr. Gnušao se ostriga, rakova i svih omiljenih jela njemu omražene buržoazije. Ani Koen-Solal navela je u svojoj biografiji šta je Sartr uobičavao da uzima u toku 24 sata: dve paklice cigareta (uz veliki broj lula), litar alkoholnog pića, 200 miligrama amfetamina, 15 grama aspirina, više grama barbiturata, bočicu corydran-a, dakle stimulišuća sredstva za ublažavanje bola i uspavljivanje. Da li je onda čudno, pitaju se autori knjige, što se sa Sartrom "odvratnost" mogla uzdići na nivo filozofskog pojma. On je to u svakom slučaju, rešio sasvim egzistencijalistički: "Svaka hrana je simbol."
ISTREBLjIVANjE ZBOG HAMBURGERA
Savremeni filozof Peter A. D. Singer (1946) napisao je "Filozofiju vegetarijanstva", koja se zasniva na slavnom procesu protiv lanca brze ishrane "Mekdonalds", najdužem suđenju u istoriji britanskog pravosuđa održanom 1997.
- Mi rizikujemo nesagledive klimatske promene na našoj planeti - to jest i živote milijarde ljudi da ćutimo o iskorenjivanju hiljada biljnih i životinjskih vrsta, koje nisu u stanju da se brzo prilagode na izmenjene uslove - zbog jednog para hamburgera više - napisao je Singer, i svojoj argumentaciji priložio odgovarajući vegetarijanski recept, veoma jednostavan, hranljiv i prijatnog ukusa.
KANT PRAVIO SENF
Gozbe je redovno organizovao i Imanuel Kant, ali nedozvoljavajući za obedom filozofske teme. Sa svojim slugom Lampeom, savesno je pretresao redosled jela, a omiljeno mu je bilo dinstano pečenje i, uz svaki obed, senf koji je sam pravio. Gnušao se piva, pio je vino, ali sa merom i posle obilnog ručka više nije jeo. Govorio je: "Ako je telo neuhranjeno, tada ono ne može da nosi duh; ako je telo preterano uhranjeno, tada duh ne može da podnosi telo."