- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Sindrom iscrpljujućeg hroničnog bola
Primarno pogađa određene delove mozga gde nije dobro regulisana sekrecija prenosnika spoljašnjih nadražaja
Zavirivanjem u internet tražeći odgovore za mnogobrojne bolesti, u poslednje vreme često se čuje rečenica "bolujem od fibromijalgije". Mnogi su skloni da tako nešto izreknu samo na osnovu pročitanih simptoma. Zanimljivo je da sa ovako donetom "autodijagnozom" odlaze lekaru, unapred tražeći rešenje za svoje tegobe. Doktori obično ostaju u neverici zbog onoga što su čuli, jer im nije jasno čime se dotična osoba rukovodila prilikom konstatacije da boluje baš od te bolesti. Pozivanje na navedene simptome nije dovoljno, jer oni mogu da ukazuju i na neki drugi zdravstveni problem.
Da, fibromijalgija kao bolest postoji, a šta je karakteriše, objašnjava reumatolog dr Goran Radunović iz Instituta za reumatologiju:
- Fibromijalgija predstavlja sindrom, odnosno skup više bolesti sa sličnim simptomima, a da bi se ustanovila, neophodno je ozbiljno i detaljno praćenje obolelog. Karakteriše je hronični rašireni bol, koji je često praćen osećajem umora i gubitkom koncentracije. Bolovi se najčešće ispoljavaju u predelu osovinskog skeleta, odnosno kičme.
* Koliko je oboljenje rašireno?
- Od nje boluje između dva i tri odsto populacije, i to pre svega žene. Mada, neki noviji podaci koji nam dolaze iz SAD govore da čak osam odsto populacije ima fibromijalgiju. Očigledno je prisutnija kod pripadnica nežnijeg pola, jer statistika pokazuje da na devet do deset obolelih žena dolazi tek jedan oboleli muškarac. Baš zbog toga bolest se teško prepoznaje kod muškaraca, pa oni često bivaju izloženi komplikovanim ispitivanjima dok se ne postavi prava dijagnoza.
* Kada se bolest obično javlja?
- Javlja se u različitim životnim dobima, ali najveći broj žena oboleva u vreme menopauze, što se vezuje za hormonske promene. U stvari, svaki šesti, odnosno sedmi pacijent koji dođe u reumatološku ambulantu ima fibromijalgiju. Bolest se manifestuje mnogobrojnim simptomima, a najčešće slabo definisanim bolovima u predelu kičme, kolena, kukova, i to u dubini tkiva. Otuda pacijenti uglavnom i dolaze kod nas, mada ih nikada ne leči samo reumatolog. Otežavajuća okolnost je i to što bilo kakvim dopunskim ispitivanjem, zapravo, ništa posebno ne može da se otkrije, a nema ni bilo kakvog vidljivog oštećenja. To je zato što bolest primarno pogađa određene delove mozga, gde nije dobro regulisana sekrecija neurotransmitera, odnosno prenosnika spoljašnjih senzacija ili nadražaja. Zbog takve situacije prag bola kod ovih pacijenata je veoma nizak, a manifestuje se već navedenim simptomima. Međutim, ipak treba biti oprezan u postavljanju dijagnoze, jer i neke druge bolesti, koje se često javljaju uporedo sa fibromijalgijom, imaju nizak prag bola.
* Koji problem preovladava kod fibromijalgije?
- Poremećaj spavanja često može biti ključ problema. Zapravo, oboleli ne uspevaju da utonu u dubok san, pa ujutru ustaju bez osećaja odmora i svežine. Tako razbuđeni imaju osećaj otečenosti šaka i podbulosti lica, iako se to objektivno ne registruje. Uz to, loš san je često kombinovan sa sindromom apneje, odnosno prekidom disanja tokom spavanja koje je karakteristično za hrkače. I, naravno, oboleli od fibromijalgije često i hrču. Baš zbog svega što preživljavaju tokom spavanja, oni su ujutru umorni, malaksali i bezvoljni.
* Šta još takve osobe osećaju?
- Pacijenti sa fibromijalgijom najčešće osećaju bol u karakterističnim tačkama, zbog čega je ranije upravo osetljivost tih karakterističnih tačaka služila za postavljanje dijagnoze. Karakterističnih tačaka za fibromijalgiju ima osamnaest. A da bi se ovaj znak smatrao pozitivnim, najmanje jedanaest tačaka treba da bude osetljivo na osrednji pritisak prilikom pregleda. Danas se ipak zna da pacijenti ne moraju da imaju osetljive ove tačke čak i ako imaju fibromijalgiju, već da one služe kao merilo težine bolesti. Zapravo, što je više osetljivih tačaka fibromijalgija je teža. Najveći broj ovih tačaka raspoređen je dužinom kičmenog stuba, a ostale oko kolena, laktova, kukova i grudne kosti. Dijagnozu, ipak, bez obzira na njihovu osetljivost nije lako uspostaviti. Da bi se ona potvrdila, mora da postoji difuzni bol, široko rasprostranjen, odnosno da se širi ispod i iznad pojasa, da bude prisutan i u levoj i u desnoj polovini tela i da simptomi traju najmanje tri meseca.
* Može li još neki zdravstveni problem da dovede do fibromijalgije?
- Do ovog sindroma mogu da dovedu i mnoge druge bolesti, a onda je reč o takozvanim sekundarnim fibromijalgijama. Simptomi ovakvih fibromijalgija javljaju se tokom sistemskih bolesti vezivnog tkiva, virusnih i bakterijskih infekcija, degenerativnih reumatskih bolesti... Međutim, čak i te takozvane sekundarne fibromijalgije treba lečiti na adekvatan način. Ovo naglašavam, jer oboleli sa ovim bolestima često nekritično uzimaju uobičajene lekove za bolove koji nisu efikasni, a posle više godina uzimanja mogu da izazovu oštećenje organa za varenje, otoke nogu, povećanje krvnog pritiska i oštećenje bubrega.
* Kako se onda bolest pravilno leči?
- Fibromijalgija se leči lekovima za hronični bol. Danas se najčešće koriste medikamenti iz grupe antiepileptika i specijalnih antidepresiva. Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup, a uključuje i primenu psihoterapije, aerobne fizičke aktivnosti, akupunkturu...
Nažalost, ishod lečenja nije za sve najpovoljniji. Posle dve godine neophodnog udruženog lečenja reumatologa, psihijatra i fizijatra, četvrtina bolesnica se izleči, polovina se bolje oseća, dok preostala četvrtina terapiju napušta kao da se ništa nije ni preduzelo. Govorim o ženama jer su one, kao što smo već rekli, primarno pacijenti. Uz to, bolju prognozu u toku lečenja imaju mlađe osobe i one kod kojih poremećaj kraće traje.
VAŽNOST PSIHOTERAPIJE
Pacijenti sa fibromijalgijom često imaju različite psihijatrijske bolesti. Najčešće se radi o depresiji na neurotskom ili čak psihotičnom nivou. U takvoj situaciji bolest se leči antidepresivima ili anksioliticima, sa ciljem da se savlada strah i popravi spavanje. A da bi se bolest u potpunosti kontrolisala, neophodno je sprovesti određene vidove psihoterapije, kao i fizikalnu terapiju.
(Novosti)
Primarno pogađa određene delove mozga gde nije dobro regulisana sekrecija prenosnika spoljašnjih nadražaja
Zavirivanjem u internet tražeći odgovore za mnogobrojne bolesti, u poslednje vreme često se čuje rečenica "bolujem od fibromijalgije". Mnogi su skloni da tako nešto izreknu samo na osnovu pročitanih simptoma. Zanimljivo je da sa ovako donetom "autodijagnozom" odlaze lekaru, unapred tražeći rešenje za svoje tegobe. Doktori obično ostaju u neverici zbog onoga što su čuli, jer im nije jasno čime se dotična osoba rukovodila prilikom konstatacije da boluje baš od te bolesti. Pozivanje na navedene simptome nije dovoljno, jer oni mogu da ukazuju i na neki drugi zdravstveni problem.
Da, fibromijalgija kao bolest postoji, a šta je karakteriše, objašnjava reumatolog dr Goran Radunović iz Instituta za reumatologiju:
- Fibromijalgija predstavlja sindrom, odnosno skup više bolesti sa sličnim simptomima, a da bi se ustanovila, neophodno je ozbiljno i detaljno praćenje obolelog. Karakteriše je hronični rašireni bol, koji je često praćen osećajem umora i gubitkom koncentracije. Bolovi se najčešće ispoljavaju u predelu osovinskog skeleta, odnosno kičme.
* Koliko je oboljenje rašireno?
- Od nje boluje između dva i tri odsto populacije, i to pre svega žene. Mada, neki noviji podaci koji nam dolaze iz SAD govore da čak osam odsto populacije ima fibromijalgiju. Očigledno je prisutnija kod pripadnica nežnijeg pola, jer statistika pokazuje da na devet do deset obolelih žena dolazi tek jedan oboleli muškarac. Baš zbog toga bolest se teško prepoznaje kod muškaraca, pa oni često bivaju izloženi komplikovanim ispitivanjima dok se ne postavi prava dijagnoza.
* Kada se bolest obično javlja?
- Javlja se u različitim životnim dobima, ali najveći broj žena oboleva u vreme menopauze, što se vezuje za hormonske promene. U stvari, svaki šesti, odnosno sedmi pacijent koji dođe u reumatološku ambulantu ima fibromijalgiju. Bolest se manifestuje mnogobrojnim simptomima, a najčešće slabo definisanim bolovima u predelu kičme, kolena, kukova, i to u dubini tkiva. Otuda pacijenti uglavnom i dolaze kod nas, mada ih nikada ne leči samo reumatolog. Otežavajuća okolnost je i to što bilo kakvim dopunskim ispitivanjem, zapravo, ništa posebno ne može da se otkrije, a nema ni bilo kakvog vidljivog oštećenja. To je zato što bolest primarno pogađa određene delove mozga, gde nije dobro regulisana sekrecija neurotransmitera, odnosno prenosnika spoljašnjih senzacija ili nadražaja. Zbog takve situacije prag bola kod ovih pacijenata je veoma nizak, a manifestuje se već navedenim simptomima. Međutim, ipak treba biti oprezan u postavljanju dijagnoze, jer i neke druge bolesti, koje se često javljaju uporedo sa fibromijalgijom, imaju nizak prag bola.
* Koji problem preovladava kod fibromijalgije?
- Poremećaj spavanja često može biti ključ problema. Zapravo, oboleli ne uspevaju da utonu u dubok san, pa ujutru ustaju bez osećaja odmora i svežine. Tako razbuđeni imaju osećaj otečenosti šaka i podbulosti lica, iako se to objektivno ne registruje. Uz to, loš san je često kombinovan sa sindromom apneje, odnosno prekidom disanja tokom spavanja koje je karakteristično za hrkače. I, naravno, oboleli od fibromijalgije često i hrču. Baš zbog svega što preživljavaju tokom spavanja, oni su ujutru umorni, malaksali i bezvoljni.
* Šta još takve osobe osećaju?
- Pacijenti sa fibromijalgijom najčešće osećaju bol u karakterističnim tačkama, zbog čega je ranije upravo osetljivost tih karakterističnih tačaka služila za postavljanje dijagnoze. Karakterističnih tačaka za fibromijalgiju ima osamnaest. A da bi se ovaj znak smatrao pozitivnim, najmanje jedanaest tačaka treba da bude osetljivo na osrednji pritisak prilikom pregleda. Danas se ipak zna da pacijenti ne moraju da imaju osetljive ove tačke čak i ako imaju fibromijalgiju, već da one služe kao merilo težine bolesti. Zapravo, što je više osetljivih tačaka fibromijalgija je teža. Najveći broj ovih tačaka raspoređen je dužinom kičmenog stuba, a ostale oko kolena, laktova, kukova i grudne kosti. Dijagnozu, ipak, bez obzira na njihovu osetljivost nije lako uspostaviti. Da bi se ona potvrdila, mora da postoji difuzni bol, široko rasprostranjen, odnosno da se širi ispod i iznad pojasa, da bude prisutan i u levoj i u desnoj polovini tela i da simptomi traju najmanje tri meseca.
* Može li još neki zdravstveni problem da dovede do fibromijalgije?
- Do ovog sindroma mogu da dovedu i mnoge druge bolesti, a onda je reč o takozvanim sekundarnim fibromijalgijama. Simptomi ovakvih fibromijalgija javljaju se tokom sistemskih bolesti vezivnog tkiva, virusnih i bakterijskih infekcija, degenerativnih reumatskih bolesti... Međutim, čak i te takozvane sekundarne fibromijalgije treba lečiti na adekvatan način. Ovo naglašavam, jer oboleli sa ovim bolestima često nekritično uzimaju uobičajene lekove za bolove koji nisu efikasni, a posle više godina uzimanja mogu da izazovu oštećenje organa za varenje, otoke nogu, povećanje krvnog pritiska i oštećenje bubrega.
* Kako se onda bolest pravilno leči?
- Fibromijalgija se leči lekovima za hronični bol. Danas se najčešće koriste medikamenti iz grupe antiepileptika i specijalnih antidepresiva. Lečenje zahteva multidisciplinarni pristup, a uključuje i primenu psihoterapije, aerobne fizičke aktivnosti, akupunkturu...
Nažalost, ishod lečenja nije za sve najpovoljniji. Posle dve godine neophodnog udruženog lečenja reumatologa, psihijatra i fizijatra, četvrtina bolesnica se izleči, polovina se bolje oseća, dok preostala četvrtina terapiju napušta kao da se ništa nije ni preduzelo. Govorim o ženama jer su one, kao što smo već rekli, primarno pacijenti. Uz to, bolju prognozu u toku lečenja imaju mlađe osobe i one kod kojih poremećaj kraće traje.
VAŽNOST PSIHOTERAPIJE
Pacijenti sa fibromijalgijom često imaju različite psihijatrijske bolesti. Najčešće se radi o depresiji na neurotskom ili čak psihotičnom nivou. U takvoj situaciji bolest se leči antidepresivima ili anksioliticima, sa ciljem da se savlada strah i popravi spavanje. A da bi se bolest u potpunosti kontrolisala, neophodno je sprovesti određene vidove psihoterapije, kao i fizikalnu terapiju.
(Novosti)