LEGEND
- Učlanjen(a)
- 08.02.2009
- Poruka
- 5.533
F.E.A.R. 2: Project Origin opis
Većina FPS zajednice se seća ne tako daleke 2005. kada je F.E.A.R. ugledao svetlost dana. Niko do tad nije mogao ni da nasluti da je moguće napraviti takav spoj prvoklasne akcije propraćene zastrašujućim horor momentima. Monolith nas je pokosio oštrim klizećim startom, ostavivši nas danima u dubokom transu. Ne baš sjajne ekspanzije donekle su pokvarile utisak, no F.E.A.R. je i dalje važio za prvoklasan FPS. Danas, nakon nešto manje od četiri godine, pred nama je i zvanični nastavak jedne od najboljih FPS igara današnjice. Logično pitanje koje se može postaviti je da li je Project Origin dorastao tome da sebe naziva nastavkom? Utisak koji smo mi stekli jeste da je ovo definitivno punokrvni F.E.A.R nastavak, ali da li su slow-mo napucavanja i bauci koji nas čekaju iza svakog slabo osvetljenog ćoška zaista dovoljni, kao što je to bilo pre nekoliko godina?
Lov u mutnom
Prvi interval igre počinje pola sata pre završetka originala. Naime, SFOD-D odred biva poslat u misiju koja za zadatak ima da spasi predsednicu za paranormalna istraživanja Dženeviv Aristid. Gospođa Aristid ima (ne)posredne veze sa Project-om Origin, kao i sa glavnim junakom Majklom Beketom i misterioznom Almom. Glavni protivnici - Armacham Technology Corporation, rešavaju da ukinu sve paranormalne projekte naredivši “čišćenje” svega i svih koji su imali posla sa tim istraživanjima. Nekoliko trenutaka nakon upada u kancelariju doktorke uslediće iznenadna nuklearna eksplozija, nakon koje se više neće znati ko pije a ko plaća.
Nedorečenost, konfuznost i očigledan izostanak kvalitetnog scenarija su opšte prisutni tokom čitave igre. Autori su naglasili da će dvojka biti fokusirana na raskrinkavanje Alminog identiteta, kao i na to šta se sa njom u stvari zbilo. Bez obzira što se priča definitivno kreće ka tom pravcu, osećaj nedorečenosti je uvek tu. Jedini način na koji je donekle moguće zaokružiti priču oko Alme je putem raštrokanih izveštaja i cd-ova na koje ćete nailaziti tokom igre. Pored toga što su primarni izvor informacija ukoliko iole želite da imate predstavu o pozadinskoj priči, izveštaji će vam baciti i po koji info o članovima vašeg tima.
Tihi profesionalac
Kad smo već kod gomile multietnički ravnopravnih specijalaca, veza između Beketa i ostatka ekipe je strogo profesionalna tokom čitave igre. Tek će suvoparno obraćanje od strane članova ekipe ostvariti utisak neke emotivne veze između vas i ostatka F.E.A.R. jedinice. Međutim, takvi momenti mogu se na prste prebrojati i uglavnom će se dešavati pred smrt nekog od vaših “konpadrea”.Beket, po uzoru na dobrog kolegu Gordona Frimena, ne priča mnogo. Doduše, ukoliko uzmemo u obzir šta se sve ovom nesrećnom blek-ops specijalcu izdešavalo u životu, ni ne čudi nas zašto je Majkl povučeni momak koji će umesto reči radije razmenjivati metke.
Akciono remek delo
Sa druge strane, ukoliko izuzmemo scenarijsku traljavost i posvetimo se onom FPS delu igre, F.E.A.R. 2 je u svakom pogledu brži, bolji i veći od prethodnika. Svi gameplay elementi koji su krasili original podignuti su na viši nivo. Najzaslužniji za ovu tvrdnju je novi, redizajnirani endžin, koji borbama daje neverovatnu dozu realističnosti. Tu je i fenomenalna horor atmosfera, koja će vas u pojedinim trenucima držati na ivici stolice. Autori su rešili da ponekad monotona napucavanja po hodnicima i kancelarijama osveže borbama na otvorenom, kao i upravljanjem mecha jedinicama. Vožnja džinovskog robota će vas apsolutno ostaviti bez daha, i poželećete da ne izlazite iz istog. Nažalost, ove deonice ne zauzimaju preveliki deo igre, tako da će se i dalje 80% odvijati u mračnim zatvorenim prostorijama. Arsenal je osvežen sa dva nova oružja: bacač plamena i laserski top. Oba su veoma efikasna; međutim, municiju za iste nećete nalaziti toliko često. Zbog njenog manjka, u obračunima sa protivnicima uglavnom ćete se držati stare dobre automatske puške. Još jedna od novina u gameplay-u je i mogućnost obaranja obližnjih predmeta poput stolova i klupa kako biste napravili zaklon od protivničke vatre. Ona će vam i te kako spasavati kožu, i to u situacijama kada su stub ili zid predaleko. Nasuprot tome, opcija za naginjanje ulevo i udesno je izbačena, tako da je sad provirivanje iza zaklona pusta želja. Ovo pravi veliki problem, jer ćete u 99% slučajeva tokom izvirivanja na klasični ”strejf” način zagristi protivnički metak, a pritom treba imati u vidu da nećete uvek nositi pancir i biti punog hp-a.
Probirljivi AI
AI je bio ono što je izdvajao ovu igru od ostatka sličnih FPS igara. Nažalost, pruža se osećaj da je F.E.A.R. 2 otišao korak unazad po tom pitanju. Biće dosta situacija kada će se protivnici bez skoro ikakve organizacije zaletati na vas. Čak i na najvećoj težini moguće je iz šteka pobiti čitav garnizon negativaca bez većih problema. Doduše, biće i trenutaka u kojima će AI zaista briljirati, terajući vas da valjano oznojite guzicu ne biste li prošli dalje. Krajnji utisak je da AI ume drastično da varira od situacije do situacije, nemajući nameru da zaista namuči igrača. Isto važi i za sveukupnu težinu igre. F.E.A.R. 2 je neuporedivo lakši od svog starijeg brata. Čak i na hard nivou, iskusnijim igračima biće potrebno svega 6-7 sati kako bi igru priveli kraju. Iako je igra relativno kratka, treba istaći da svaka od deonica poseduje gomilu dodatnih putanja i prostorija u kojima se nalaze skrivene refleks injekcije, kao i preko potrebni izveštaji. Ukoliko ste istraživačkog duha, ovo će vam produžiti trajanje igre, ali ne više od sat vremena.
Krvi do kolena
Atmosfera koja će vas pratiti tokom lutanja u polumračnim hodnicama bolnice ili kroz školske hodnike teraće vam jezu kroz telo. Sa druge strane, preterana grotesknost, koja se ogleda u hektolitrima krvi i izmasakriranim leševima koji će biti prisutni na svakom koraku, veoma brzo će vas zasititi. Nakon sat vremena igranja naletećete na toliko grotesknog sadržaja da ćete zaželeti da vam je “gore” serviran u umerenim količinama. Ubrzo nakon što se budete navikli na scenografiju, moći ćete tačno da predvidite iza kojeg ćoška vrebaju Alma i ostali bauci. Postojaće deonice u kojima će se horor scene nadovezivati jedna za drugom, te će se dešavati da, usred totalne pogubljenosti, neku od istih ne doživite onako kako su autori zamislili.
Odlična optimizovanost
Kao što je već spomenuto, grafički igra zaista deluje fantastično. Za ovo je najzaslužniji motion blur, kao i novi specijalni efekti koji su implementirani u endžin. Iako se u statičnim scenama može primetiti da su teksture lošijeg kvaliteta, ruku na srce - kada se budete nalazili usred akcije ponajmanje ćete zagledati njihov kvalitet. Jedini značajniji minus je selektivna fizika, koja neće obuhvatati sve predmete, već uglavnom one “lagane” koji se budu nalazili na policama. Direktna posledica ovih rešenja je hardverska zahtevnost koja neće nikome praviti glavobolje. Zbog toga će se F.E.A.R. 2 vrteti sa maksimalnim podešavanjima na većini današnjih računara. Zvučna podloga je takođe vrhunska. Moguće je čuti svaki pojedini detalj kojim ćete biti okruženi, dok će vas iznenadni krici i vapaji Alme u nekim trenucima naterati i da poskočite sa stolice.
Moglo je i bolje
Krajnji utisak je niz pomešanih osećanja. Činjenica je da je Monolith odradio odličan posao podarivši nam još jedan odličan FPS. Međutim, mlako i nedorečeno pripovedanje, kratak singleplayer, kao i poprilično glup cliffhanger završetak nateraće vas da spustite loptu. Obožavaoci F.E.A.R. igara reći će čak da Project Origin i nije u potpunosti pružio ono što se od njega očekivalo. Naš krajnji utisak je da je ovo jedan odlični FPS, koji možda neće biti igra godine, ali će zato definitivno pružiti vanserijsku zabavu svima onima koji je budu odigrali.
Naziv igre: F.E.A.R.2: Project Origin
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: Monolith
Izdavač: Warner Bros. Interactive Entertainment
Datum izlaska: 13. februar 2009.
Screenshot-ovi: F.E.A.R.2: Project Origin
Minimalna konfiguracija:
CPU: P4 2.8GHz
RAM: 1GB
VGA: Nvidia 6800 256MB
Preporučena konfiguracija:
CPU: Core 2 Duo 2.2Ghz
RAM: 1.5 GB
VGA: ATi 2900XT 512MB
Izvor: PC Igre
Većina FPS zajednice se seća ne tako daleke 2005. kada je F.E.A.R. ugledao svetlost dana. Niko do tad nije mogao ni da nasluti da je moguće napraviti takav spoj prvoklasne akcije propraćene zastrašujućim horor momentima. Monolith nas je pokosio oštrim klizećim startom, ostavivši nas danima u dubokom transu. Ne baš sjajne ekspanzije donekle su pokvarile utisak, no F.E.A.R. je i dalje važio za prvoklasan FPS. Danas, nakon nešto manje od četiri godine, pred nama je i zvanični nastavak jedne od najboljih FPS igara današnjice. Logično pitanje koje se može postaviti je da li je Project Origin dorastao tome da sebe naziva nastavkom? Utisak koji smo mi stekli jeste da je ovo definitivno punokrvni F.E.A.R nastavak, ali da li su slow-mo napucavanja i bauci koji nas čekaju iza svakog slabo osvetljenog ćoška zaista dovoljni, kao što je to bilo pre nekoliko godina?
Lov u mutnom
Prvi interval igre počinje pola sata pre završetka originala. Naime, SFOD-D odred biva poslat u misiju koja za zadatak ima da spasi predsednicu za paranormalna istraživanja Dženeviv Aristid. Gospođa Aristid ima (ne)posredne veze sa Project-om Origin, kao i sa glavnim junakom Majklom Beketom i misterioznom Almom. Glavni protivnici - Armacham Technology Corporation, rešavaju da ukinu sve paranormalne projekte naredivši “čišćenje” svega i svih koji su imali posla sa tim istraživanjima. Nekoliko trenutaka nakon upada u kancelariju doktorke uslediće iznenadna nuklearna eksplozija, nakon koje se više neće znati ko pije a ko plaća.
Nedorečenost, konfuznost i očigledan izostanak kvalitetnog scenarija su opšte prisutni tokom čitave igre. Autori su naglasili da će dvojka biti fokusirana na raskrinkavanje Alminog identiteta, kao i na to šta se sa njom u stvari zbilo. Bez obzira što se priča definitivno kreće ka tom pravcu, osećaj nedorečenosti je uvek tu. Jedini način na koji je donekle moguće zaokružiti priču oko Alme je putem raštrokanih izveštaja i cd-ova na koje ćete nailaziti tokom igre. Pored toga što su primarni izvor informacija ukoliko iole želite da imate predstavu o pozadinskoj priči, izveštaji će vam baciti i po koji info o članovima vašeg tima.
Tihi profesionalac
Kad smo već kod gomile multietnički ravnopravnih specijalaca, veza između Beketa i ostatka ekipe je strogo profesionalna tokom čitave igre. Tek će suvoparno obraćanje od strane članova ekipe ostvariti utisak neke emotivne veze između vas i ostatka F.E.A.R. jedinice. Međutim, takvi momenti mogu se na prste prebrojati i uglavnom će se dešavati pred smrt nekog od vaših “konpadrea”.Beket, po uzoru na dobrog kolegu Gordona Frimena, ne priča mnogo. Doduše, ukoliko uzmemo u obzir šta se sve ovom nesrećnom blek-ops specijalcu izdešavalo u životu, ni ne čudi nas zašto je Majkl povučeni momak koji će umesto reči radije razmenjivati metke.
Akciono remek delo
Sa druge strane, ukoliko izuzmemo scenarijsku traljavost i posvetimo se onom FPS delu igre, F.E.A.R. 2 je u svakom pogledu brži, bolji i veći od prethodnika. Svi gameplay elementi koji su krasili original podignuti su na viši nivo. Najzaslužniji za ovu tvrdnju je novi, redizajnirani endžin, koji borbama daje neverovatnu dozu realističnosti. Tu je i fenomenalna horor atmosfera, koja će vas u pojedinim trenucima držati na ivici stolice. Autori su rešili da ponekad monotona napucavanja po hodnicima i kancelarijama osveže borbama na otvorenom, kao i upravljanjem mecha jedinicama. Vožnja džinovskog robota će vas apsolutno ostaviti bez daha, i poželećete da ne izlazite iz istog. Nažalost, ove deonice ne zauzimaju preveliki deo igre, tako da će se i dalje 80% odvijati u mračnim zatvorenim prostorijama. Arsenal je osvežen sa dva nova oružja: bacač plamena i laserski top. Oba su veoma efikasna; međutim, municiju za iste nećete nalaziti toliko često. Zbog njenog manjka, u obračunima sa protivnicima uglavnom ćete se držati stare dobre automatske puške. Još jedna od novina u gameplay-u je i mogućnost obaranja obližnjih predmeta poput stolova i klupa kako biste napravili zaklon od protivničke vatre. Ona će vam i te kako spasavati kožu, i to u situacijama kada su stub ili zid predaleko. Nasuprot tome, opcija za naginjanje ulevo i udesno je izbačena, tako da je sad provirivanje iza zaklona pusta želja. Ovo pravi veliki problem, jer ćete u 99% slučajeva tokom izvirivanja na klasični ”strejf” način zagristi protivnički metak, a pritom treba imati u vidu da nećete uvek nositi pancir i biti punog hp-a.
Probirljivi AI
AI je bio ono što je izdvajao ovu igru od ostatka sličnih FPS igara. Nažalost, pruža se osećaj da je F.E.A.R. 2 otišao korak unazad po tom pitanju. Biće dosta situacija kada će se protivnici bez skoro ikakve organizacije zaletati na vas. Čak i na najvećoj težini moguće je iz šteka pobiti čitav garnizon negativaca bez većih problema. Doduše, biće i trenutaka u kojima će AI zaista briljirati, terajući vas da valjano oznojite guzicu ne biste li prošli dalje. Krajnji utisak je da AI ume drastično da varira od situacije do situacije, nemajući nameru da zaista namuči igrača. Isto važi i za sveukupnu težinu igre. F.E.A.R. 2 je neuporedivo lakši od svog starijeg brata. Čak i na hard nivou, iskusnijim igračima biće potrebno svega 6-7 sati kako bi igru priveli kraju. Iako je igra relativno kratka, treba istaći da svaka od deonica poseduje gomilu dodatnih putanja i prostorija u kojima se nalaze skrivene refleks injekcije, kao i preko potrebni izveštaji. Ukoliko ste istraživačkog duha, ovo će vam produžiti trajanje igre, ali ne više od sat vremena.
Krvi do kolena
Atmosfera koja će vas pratiti tokom lutanja u polumračnim hodnicama bolnice ili kroz školske hodnike teraće vam jezu kroz telo. Sa druge strane, preterana grotesknost, koja se ogleda u hektolitrima krvi i izmasakriranim leševima koji će biti prisutni na svakom koraku, veoma brzo će vas zasititi. Nakon sat vremena igranja naletećete na toliko grotesknog sadržaja da ćete zaželeti da vam je “gore” serviran u umerenim količinama. Ubrzo nakon što se budete navikli na scenografiju, moći ćete tačno da predvidite iza kojeg ćoška vrebaju Alma i ostali bauci. Postojaće deonice u kojima će se horor scene nadovezivati jedna za drugom, te će se dešavati da, usred totalne pogubljenosti, neku od istih ne doživite onako kako su autori zamislili.
Odlična optimizovanost
Kao što je već spomenuto, grafički igra zaista deluje fantastično. Za ovo je najzaslužniji motion blur, kao i novi specijalni efekti koji su implementirani u endžin. Iako se u statičnim scenama može primetiti da su teksture lošijeg kvaliteta, ruku na srce - kada se budete nalazili usred akcije ponajmanje ćete zagledati njihov kvalitet. Jedini značajniji minus je selektivna fizika, koja neće obuhvatati sve predmete, već uglavnom one “lagane” koji se budu nalazili na policama. Direktna posledica ovih rešenja je hardverska zahtevnost koja neće nikome praviti glavobolje. Zbog toga će se F.E.A.R. 2 vrteti sa maksimalnim podešavanjima na većini današnjih računara. Zvučna podloga je takođe vrhunska. Moguće je čuti svaki pojedini detalj kojim ćete biti okruženi, dok će vas iznenadni krici i vapaji Alme u nekim trenucima naterati i da poskočite sa stolice.
Moglo je i bolje
Krajnji utisak je niz pomešanih osećanja. Činjenica je da je Monolith odradio odličan posao podarivši nam još jedan odličan FPS. Međutim, mlako i nedorečeno pripovedanje, kratak singleplayer, kao i poprilično glup cliffhanger završetak nateraće vas da spustite loptu. Obožavaoci F.E.A.R. igara reći će čak da Project Origin i nije u potpunosti pružio ono što se od njega očekivalo. Naš krajnji utisak je da je ovo jedan odlični FPS, koji možda neće biti igra godine, ali će zato definitivno pružiti vanserijsku zabavu svima onima koji je budu odigrali.
Naziv igre: F.E.A.R.2: Project Origin
Žanr igre: FPS
Razvojni tim: Monolith
Izdavač: Warner Bros. Interactive Entertainment
Datum izlaska: 13. februar 2009.
Screenshot-ovi: F.E.A.R.2: Project Origin
Minimalna konfiguracija:
CPU: P4 2.8GHz
RAM: 1GB
VGA: Nvidia 6800 256MB
Preporučena konfiguracija:
CPU: Core 2 Duo 2.2Ghz
RAM: 1.5 GB
VGA: ATi 2900XT 512MB
Izvor: PC Igre