Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Evropa traži otvaranje dosijea
Izvor: Večernje novosti
Beograd -- Ako novi saziv skupštine posluša preporuku EP da otvori arhive bezbednosnih službi, Srbija će poslednja u Evropi posle osam godina otvoriti tajne dosijee.
Osim toga, da bi integracije naše zemlje bile sigurne, proces rehabilitacije moraće da se okonča. I to tako što će svim oštećenim biti isplaćene odštete.
Ako se uzme u obzir da je do sada doneto oko 1.700 rešenja o rehabilitaciji, kojima je obuhvaćeno oko 2.000 osoba, to za državni budžet neće značiti mali izdatak.
Samo prošle godine u radu sudova bilo je 1.114 predmeta, od čega je 500 rešeno. Očekuje se da ostatak bude okončan do kraja ove godine.
Otvaranje dosijea nije uslov da Srbija dobije datum za otpočinjanje pregovora sa EU, ali kada budete krenuli u pregovore, prvo vas čeka otvaranje poglavlja 23 u okviru kog je i to pitanje, kaže Jelko Kacin, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju.
"Vi ste jedina zemlja koja nije zakonski regulisala ovu oblast. Biće to izazov posle izbora i za vladajuću koaliciju i za opoziciju. Stvar vaše države je kako će zakon regulisati ovu materiju, ali svaki građanin mora da ima pravo uvida u svoj dosije i niko drugi nema pravo da zloupotrebi podatke iz njegovog dosijea", kaže Kacin.
Državni sekretar u ministarstvu pravde Slobodan Homen kaže da on lično podržava donošenje zakona o otvaranju dosijea
"Građani imaju pravo da znaju ko je bio saradnik službi i ko je cinkario srodnike i prijatelje. Za takve nema mesta u javnom životu, a lica koja su oštećena imaju pravo na obeštećenje" kaže Homen.
Homen veruje da će nova vlast postići političku saglasnost oko donošenja zakona, jer je to jedan od uslova za naše dalje evrointegracije.
Pravo da zaviri u arhive Službe bezbednosti zatražilo 8.000 građana, ali samo malom broju za dve godine to uspelo. Na otvaranje duže od decenije čeka oko 100.000 postojećih dosijea.
Dosijea
SVETLO dana u beleške tajnih službi provirilo je samo u vreme važenja Uredbe koja je dozvoljavala da građani pogledaju svoj dosije - od maja 2001. do juna 2003. Oko 8.000 građana od Bezbednosno-informativne agencije zatražilo je odgovor na pitanje imaju li "karton" u arhivama. U dokumentacijama je pronađeno 420 dosijea, a samo 380 građana je pročitalo službene beleške o sebi.
Najjači signal da će gotovo 100.000 "fascikli prošlosti" biti odbravljeno stigao je od Evropskog parlamenta, koji traži da Srbija hitno reši ovo pitanje. Iako se još od 2000. godine govori o otvaranju tajnih dosijea, beleške saradnika službi bezbednosti još uvek su pod ključem. Osnovna prepreka donošenju zakona koji bi rasvetlio poluvekovnu prošlost bila je nedostatak volje među partijama da se ovaj problem reši.
Državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, međutim, smatra da otvaranje dosijea može da bude lako sprovedeno, kao i da za to postoji politička volja.
- Pitanje otvaranja nije komplikovano - kaže Homen i napominje da je reakcija Evropskog parlamenta po ovom pitanju samo jedan u nizu zahteva koji će na putu u EU biti postavljeni pred Srbiju.
Najdelikatnije pitanje u vezi sa otključavanjem arhiva je obelodanjivanje imena doušnika koji su za račun službi pisali "karakteristike" o građanima. Na imenima saradnika "zapeo" je i nacrt zakona o otvaranju tajnih dosijea koji je još 2004. predložio Srpski pokret obnove. Ova stranka zalaže se za potpuno otkrivanje svih koji su sarađivali sa Službom, dok većina ostalih stranaka ne gleda blagonaklono na ovakav predlog.
Profesor Bogoljub Milosavljević sa Univerziteta "Union" kaže da nigde gde su dosijei otvoreni na ispravan način imena doušnika nisu obelodanjena.
- U dokumentima koji su otvoreni za uvid saradnici su precrtavani crnim linijama, tako da se imena nisu mogla pročitati, ili su korišćeni samo inicijali - objašnjava Milosavljević. - Imena saradnika su otkrivena u Češkoj, gde su dosijei otvoreni mimo redovne procedure.
Iako je deo dokumentacije Resora državne bezbednosti uništen, procenjuje se da se broj dosijea građana meri desetinama hiljada. Samo je BIA Arhivu Srbije predala oko 70.000 "kartona" starijih od tri decenije.
EVROPSKI ZAHTEV SAMO SRBIJI
ZAHTEV da se reši pitanje otvaranja tajnih dosijea Evropski parlament uputio je jedino Srbiji, dok ovakav uslov nije postavljao Sloveniji, Hrvatskoj, pa ni Crnoj Gori, primećuje profesor Milosavljević. On napominje da stranke u Srbiji ovo pitanje same nikada ne bi rešile, i da će pritisak iz Evrope verovatno ubrzati ovaj proces.
[h=1]"Tajni dosijei ne donose rešenja“ [/h] Izvor: B92
Beograd -- Otvaranje tajnih dosijea je osetljivo pitanje i treba da stavimo tačku na prošlost, ali ne mislim da će to doneti neka rešenja, kaže Dragan Šutanovac.
Ministar odbrane je u emisije „Između dve vatre“ rekao da nije imao lične motive da „kopa“ po dosijeima i da ga oni ne interesuju i ne fasciniraju. "Ja nisam nikada nijedan dosije video ili tražio. Nije u opisu mog posla“, kaže Šutanovac. . Kandidatkinja LDP-a za ministra odbrane Nataša Mićić kaže da se ta stranka uvek zalagala za otvaranje tajnih dosijea, zajedno sa strankama kao što je SPO.
"I pre nego što je EU obelodanila da je uslov, mi smo se otvoreno zalagali za otvaranje dosijea. Potrebno je da ga rešimo zbog nas. 2003. godine je donet zakon o lustraciji i uslov da se primenjuje je otvaranje dosijea. Taj zakon je i dalje na snazi, ali nijedan predsednik skupštine nije predložio članove komisije, tako da imamo zakon koji je na snazi, a nema političke volje ni želje“, kaže Mićićeva.
[h=1]Prvo zakon, pa otvaranje dosijea [/h] Izvor: Danas
Beograd -- Problem otvaranja dosijea je osetljivo pitanje za svaku državu, pogotovo određivanje kriterijuma koji će podaci iz arhiva postati dostupni javnosti, piše Danas.
Ilustracija (sxc.hu)
Predstavnici službi bezbednosti u Srbiji saglasni su da je potrebno da se usvoji zakon o otvaranju tajnih dosijea građana Srbije, ali i napominju da se to pitanje mora precizno regulisati i definisati čiji podaci smeju da budu dostupni, bilo da je rečo žrtvi, javnosti ili pravosuđu. Evropska praksa nalaže da svaki građanin ima pravo uvida u svoj dosije i niko drugi nema pravo da zloupotrebi podatke iz njegovog dosijea. Iako se zasad ne zna kako će zakon regulisati ovo pitanje, može se očekivati, u skladu sa praksom iz istočnoevropskih država, da neće biti dostupni celokupni dosijei, jer će oni biti detaljno pregledani, kako bi se iz njih uklonila bezbednosno osetljiva mesta, odnosno ono što bi moglo da ugrozi nacionalne interese.
Direktor Vojnobezbednosne agencije Svetko Kovač kaže za Danas da je, u skladu sa zakonom da se arhivska građa starija od 30 godina učini dostupnom javnosti, kao i činjenicom da je tokom rada vojne službe bezbednosti nastala bogata arhivska građa, značajna za naučnoistraživačku i stručnu javnost, ministar odbrane 20. decembra 2006. godine, na predlog Vojnobezbednosne agencije, doneo odluku o predaji arhivske građe VBA Vojnom arhivu.
"Na osnovu te odluke, Vojnom arhivu je krajem 2006. godine i početkom 2007. godine, predato oko 50.000 stranica arhivskog materijala," objašnjava Kovač. On dodaje da je 40 odsto te dokumentacije starije od 50 godina.
Kovač objašnjava da su u dokumentima koja su predata obuhvaćene veoma značajne teme, kao što su svedočenja naših logoraša u koncentracionim logorima Buhenvald, Dahau i Aušvic, ratni dokumenti Ozne, terorizam, odmetništvo i banditizam krajem Drugog svetskog rata i neposredno posle, kontrarevolucionarno ugrožavanje zemlje delovanjem Informbiroa, obaveštajna služba Jugoslovenske vojske u otadžbini, neprijateljska propaganda, presude dezerterima iz JNA, školovanje naših oficira u inostranstvu i pripadnika stranih armija u SFRJ.
"Kada je rečo Informbirou, VBA je Vojnom arhivu predala svu raspoloživu dokumentaciju, što je ukupno oko 2.000 stranica," kaže Kovač.
Prema njegovim rečima, u navedenoj dokumentaciji nalaze se spiskovi lica koja su sagledavana zbog delovanja sa pozicije Informbiroa, o povratnicima i onima koji su se školovali u bivšem SSSR-u, spiskovi hapšenih i suđenih, razne procene o delovanju sa pozicije Informbiroa, instrukcije za rad prema licima indiciranim sa pozicije IB.
On dodaje da Vojnom arhivu zasad nisu predata jedino dosijea o licima, zato što za to ne postoji zakonska osnova. Takođe, kao razlog on navodi i to što je rečo vrlo osetljivom pitanju, a VBA se zalaže da se postupanje sa dosijeima za lica precizno uredi donošenjem posebnog zakona, u skladu sa savremenim standardima.
"Od donošenja Zakona o službama bezbednosti SRJ, jula 2002. godine, od kada je VBA obavezna da obavesti građanina, na njihov zahtev, da li su prema njemu preduzimane mere prikupljanja podataka i da li se u VBA vodi evidencija o njegovim ličnim podacima, do danas se VBA obratilo ukupno 14 osoba, od toga jedan aktivni i tri penzionisana pripadnika Vojske i 10 civila," ističe Kovač.
Jovan Stojić, šef kabineta direktora BIA, kaže za Danas da je Agencija predala nadležnom Arhivu sav registratorski materijal stariji od 30 godina, kako je i predviđeno Zakonom o arhivskoj građi. On dodaje da je rečo registratorskom materijalu, koji je vođen po ideološkim osnovama.
"Taj proces je i dalje u toku, jer se starosna granica od 30 godina svake godine pomera," ističe Stojić.
Inače, BIA je već predala Arhivu Srbije više od 70.000 političkih dosijea od Drugog svetskog rata.
Međutim, iako je osnovna ideja otvaranja dosijea pre svega da se obelodane zločini iz prošlosti, mora se voditi računa o tome da se ne prekrše ponovo ljudska prava.
Poznat je primer Čehoslovačke, gde je tajna policija imala vremena da uništi veliki broj osetljivih dosijea tokom "plišane revolucije", kao i da su među saradnike službe državne bezbednosti upisivana imena ljudi koji nisu bili agenti službe da bi se tim ljudima nanela šteta. Sačuvana je i direktiva čelnika STB, izdata 11 dana posle prevrata, a pre izvršenih promena u službi, da se obavi infitracija agenata službe u strukture novih vlasti, sačuva mreža saradnika i dosijea unište ukoliko su inkriminisala zaposlene i važne agente te službe. Spekuliše se da je takvih radnji bilo i u Srbiji, kao i u drugim zemljama regiona.
U postkomunističkim državama bilo je nekoliko pristupa, kada je rečo tajnim dosijeima. U Grčkoj su na primer uništeni dosijei, nakon pada režima u toj zemlji, dok su u Španiji dosijei predati arhivima, uz njihovo zatvaranje na duži vremenski period, posle smrti generala Franka. Ipak, većina bivših komunističkih zemalja opredelila se za otvaranje tih dosijea. Oni su stavljeni na uvid onima o kojima su vođeni ili njihovim naslednicima, a uz saglasnost tih lica i javnosti. Otvaranje tajnih dosijea jeste jedna od važnih mera u procesu savladavanja nasleđa komunističkih režima.
[h=2]Uništavanje dokumentacije i saradnici[/h]Jedan od glavnih argumenata protiv otvaranja dosijea koji se često iznosi u javnosti, jeste da su dosijei nepotpuni, delom netačni, prepravljeni ili uništeni. Poznato je da je istočnonemački Štazi ostavio iza sebe oko šest miliona dosijea, odnosno oko 200 kilometara građe i da je za Štazi radio svaki sedmi građanin.
Kada se govori o otvaranju tajnih dosijea prevashodno se misli na dosijea službi državne bezbednosti bivših komunističkih režima. Nije reč o svim dosijeima koje su službe vodile, već one koji su vođeni o političkim protivnicima komunističkog režima, piše Danas.
Bilo je i pokušaja da se navodni sadržaji dosijea povremeno zloupotrebe, piše ovaj list. Danas podseća da autor knjige „Leh Valensa i tajne službe“ tvrdi da je nekadašnji lider sindikata „Solidarnost“, dobitnik Nobelove nagrade za mir i bivši predsednik Poljske, pokušao da izbriše iz svoje biografije da je tokom sedamdesetih godina prošlog veka bio saradnik tajne službe komunističke Poljske. Pod nadimkom Bolek ocinkario je, navodno, više od dvadeset kolega. Valensa, međutim, odgovara kako je reč o notornim lažima.
Srbija će, osim civilnih, morati da otvara dosijee politički nepodobnih kod Vojske i MSP. Najviše poverljivih "kartona" bilo posle Brionskog plenuma - 2,8 miliona
Tajna dosijea
NIKO nema ni približnu procenu koliko je tajnih političkih dosijea do danas nastalo o našim građanima. Samo u jednom trenutku, posle Brionskog plenuma, kada su reformisane bezbednosne službe, bilo ih je 2,8 miliona!
Kasnije je pridodato, kako govore neke procene, između 100.000 i 400.000. Danas se obradom podataka o ličnosti, na ovaj ili onaj način, bavi više od 200.000 institucija.
Izvesno je da su dosijee istrajno vodile SDB, VOA, VBA, i služba Ministarstva spoljnih poslova, kaže Bogoljub Milosavljević, profesor Fakulteta "Union":
- Samo je Ministarstvo spoljnih poslova imalo dve službe - takozvanu "malu", koja se bavila bezbednosnom procenom diplomata i diplomatskih objekata. Njena dosijea otvorio je Vuk Drašković, ali se pokazalo da su podaci nevažni.
Druga, ozbiljnija služba je SID, koja je skupljala podatke od značaja za spoljnu politiku, i tu bi moglo biti zanimljivih podataka o emigraciji. Milosavljević napominje i da su sve komunističke partije imale ideološke komisije i arhive. Ne zna se šta je u međuvremenu bilo sa papirologijom SKJ i da li su je, kao i nekretnine, nasledili socijalisti.
Zatim, tu su i policijski dosijei, sudski, zatvorski... Mada se u javnosti stekao utisak da predlog Zakona o otvaranju dosijea podrazumeva otvaranje samo civilnih, to nije tačno. Kada se budu otvarali, otvaraće se svi politički dosijei. Zatvoriće se samo oni vezani za organizovani kriminal, špijunažu, terorizam...
- Kao šef diplomatije iskoristio sam diskreciono pravo i naložio da se otpečate arhive vođene o zaposlenima - kaže za "Novosti" Vuk Drašković. - To mora da se desi i sa ostalim službama, jer u EU nećemo ući dok se ne otvore arhive, ne žigošu zločini, zločinci i nalogodavci. I ne obelodane imena onih saradnika službi koji su prijavljivali komšije, kojima je posle oduzimana imovina, pa čak i život!
Kada je Bugarska to isto uradila, ispostavilo se da su mnoge vladike, ministri, diplomate radili za bezbednosne službe. Drašković veruje da je i kod nas slično i da je baš zato toliki otpor prema ovoj temi.
I ministarka pravde Snežana Malović slaže se da će vlast morati da nađe snage da tako nešto uradi. Na pitanje da li imena saradnika treba obelodaniti, kaže:
- Imamo primer Istočne Nemačke gde su imena objavljena, gde su bračni drugovi uhodili jedni druge, pa su mnoga deca ostajala bez porodica. Ali, i mađarski model koji je, po mom mišljenju, dobar. Svaki javni funkcioner, pre nego što bude imenovan na neku državnu funkciju, automatski pristaje na otvaranje svog dosijea javnosti. Tako se odbacuje mogućnost da interesi tajnih službi budu zastupljeni u javnom sektoru.
U ARHIVU HILjADE STRANICA
POSLEDNjI dosijei koji su iz BIA stigli u Arhiv Srbije, po Zakonu o arhivskoj građi, odnose se na 1982. i godine unazad, do 1945. Do sada je, kako kažu u BIA, predato oko 80.000 dosijea. I VBA je do sada predala oko 50.000 stranica arhivskog materijala, a 40 odsto dokumentacije starije je od četiri decenije. Samo o Informbirou, VBA je Vojnom arhivu predala svu raspoloživu dokumentaciju, što je oko 2.000 stranica.
Tragovi o najpoznatijem jugoslovenskom disidentu ipak postoje u Arhivu Srbije. Dokument zapečaćen dok se ne otvore policijski dosijei
Milovan Đilas
DOSIJE najpoznatijeg jugoslovenskog disidenta i prvog pobunjenika među vođama socijalističke revolucije Milovana Đilasa, za kojim su tragali mnogi stručnjaci, čuva se u Arhivu Srbije, saznaju "Novosti".
To je "Novostima" potvrdila Marija Nenadić, zadužena za arhivsku građu BIA.
Iako se očekuje da će dosije Đilasa biti veliki korak napred u postupku rehabilitacije koji je pokrenut pred Višim sudom u Beogradu, svi detalji o njemu ostaće tajna dok se ne donese zakon o otvaranju tajnih dosijea. Tako, ne samo da javnost neće moći da sazna ko je, kako, gde i koliko pratio Đilasa, već su nedostupni i podaci čak i o tome koliko strana ima dosije, pa i njegov službeni broj.
Istoričar Srđan Cvetković koji je do sada pronašao jedan od retkih pisanih tragova o Đilasu - transkript sa prvog suđenja koje je bilo tajno - prekopao je do sada razne arhive, ali ovaj dosije nije našao.
- Tražio sam u arhivi MUP i BIA i rekli su da ga nemaju - kaže Cvetković, inače jedan od autora knjige "Rađanje jeretika" u kojoj je opisano suđenje najpoznatijem jugoslovenskom disidentu. - Tražio sam podatke i u zatvoru u Sremskoj Mitrovici u kome je izdržao prvu kaznu, ali ni tamo nije bilo ničega. Tek sam u biblioteci bivšeg Centralnog komiteta našao samo transkript sa suđenja.
Cvetković napominje da Đilas, uprkos bogatoj biografiji, nije jedini slučaj o čijem je "sudskom" životu ostalo malo pisanih tragova. Ista situacija dogodila se i sa nekadašnjim profesorom Pravnog fakulteta i jednim od najvećih intelektualaca svoga doba Dragoljubom Jovanovićem.
- Sud nije mogo da ga rehabilituje dok nismo pronašli presudu - kaže Cvetković.
Marija Nenadić kaže da je Arhiv od 2006. godine, kada je donet Zakon o rehabilitaciji, dobio 2.308 zahteva za izdavanje dosijea o građanima, koje su tražili sudovi i građani.
- Pronašli smo relevantne dokumente i dostavili njihove kopije sudovima za 789 zahteva - kaže Nenadićeva. - Povodom njih, istražujemo nekoliko različitih fondova arhivske građe - Bezbednosno-informativne agencije, Vrhovnog suda NRS, Zemaljske komisije za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača, Ministarstva finansija NRS i ostale. Sudovima dostavljamo overene kopije dokumenata najkasnije u roku od 60 dana od prijema zahteva.
Ako se dostavljaju kopije dokumenata iz dosijea BIA, objašnjava Nenadić, prvo se uradi anonimizacija podataka o ličnosti drugih osoba. U praksi to znači da se, osim podataka o osobi za koju je vođen dosije, zatamnjuju podaci svih drugih osoba koje se pominju u dosije. Kopije ovih dokumenata su dostupne samo višim sudovima u zemlji.
ARHIV ĆE DATI PAPIRE SUDU
PORTPAROL Višeg suda u Beogradu Dušica Ristić, kaže da se sud, u većini slučajeva kada je reč o postupcima za rehabilitaciju, mora obratiti arhivu, organima uprave ili drugim sudovima za dostavljanje dokaza. - Ako imaju dokaze, oni nam ih dostave ili nas obaveste da ih nemaju i eventualno ukažu na neki drugi organ u čijem se posedu ti dokazi nalaze - kaže Ristićeva. U slučaju Đilas, Arhiv će dostaviti dokumenta.
Srbija jedina u Evropi nije otvorila tajne dosijee
Srbija jedina u Evropi nije otvorila tajne dosijee
Radio Slobodna Evropa
Srbija je jedina zemlja u Evropi koja još nije otvorila svoje tajne arhive. Jedina je od bivših socijalističkih zemalja koja nije obelodanile tajna dosijea. Upućeni kažu da arhive u Srbiji imaju hiljade tajnih dokumenata o ucenjivanju političara, politički motivisanim ubistvima, o saradnicima domaćih i stranih obaveštajnih službi.
Javnost očekuje možda previše, da policijske arhive rasvetle mnoga politički motivisana i najblaže rečeno, zagonetna ubistva.
Od, kako neki smatraju, misteriozne pogibije prvog čoveka UDBE Slobodana Penezića Krcuna dalekih 60-ih, preko ubistva novinara Slavka Ćuruvije 1999. godine, do pogibije vojnika u Topčiderskoj kasarni 2004. Objavljivanje tajnih dosijea obaveza je Srbije, uslov za ulazak u EU, podsetio je u martu Evropski parlament u svojoj Rezoluciji.
A poslanički klub SPO i Demohrišćanske stranke najavio je potom da će, po ko zna koji put, podneti Skupštini predlog Zakona o otvaranju tajnih dosijea. S obzirom da je čelnik SPO-a Vuk Drašković bio meta nekoliko atentata u Miloševićevo vreme u kojima su izgubili život pripadnici njegove stranke, nije čudno što ova partija već više od decenije pokušava da izdejstvuje otvaranje tajnih dosijea i arhiva.
Nisu preskočili nijednu vlast. Ni Koštuničinu, ni Tadićevu, neće ni Nikolićevu, odnosno Dačićevu. Potpredsednik SPO-a Aleksandar Jugović kaže da je ova partija Zakon o dosijeima podnela još 2004. godine u vreme Vlade Vojislava Koštunice i da on nije prošao, zatim da je predlog ponovljen 2010. godine i da tada nisu dobili podršku svojih koalicionih partera. O tom Predlogu zakona koga su pisali poznati pravnici okupljeni oko JUKOM-a, nevladine organizacije pravnika na čelu sa pokojnom Biljanom Kovačević Vučo, Aleksandar Jugović kaže:
„U njemu je sadržano najbolje iskustvo Istočne Nemačke, Poljske, Češke, svih bivših komunističkih zemalja. Koalicionim partnerima SPO-a pre dve godine ( Tadićevim demokratama, Dačićevim socijalistima, Dinkićevim G17 plus...) je bilo sporno što bi se imena doušnika saznala, što u tom Zakonu piše da bi nezavisna komisija objavila spisak ljudi koji su činili zločine..To nam je sugerisano u neformalnim razgovorima i mi smo odustali“. Na naše pitanje koje to sugerisao, Jugović je precizirao da je razgovor on vodio sa Nadom Kolundžijom ( šeficom poslaničke grupe DS). "Ona je rekla da postoje razlozi da se zaštite pojedina lica , jer su se oni plašili da bi na taj način, ukoliko bi se otvarali dosijei kako je tražio SPO, ugrozila bezbednost države.“
Nadu Kolundžiju, funkcionerku Demoratske stranke, na koju se poziva naš sagovornik, nismo uspeli da kontaktiramo ali smo razgovarali sa Nenadom Konstantinovićem, bivšim članom Otpora, narodnim poslanikom Demokratske stranke i u bivšem i u sadašnjem skupštinskom sazivu.
„To pitanje nikada nije bilo sporno u okviru DS. Dosijee treba otvoriti“, kaže Konstantinović.
Na pitanje zašto to do sada nije učinjeno, kada je DS bila godinama na vlasti, Konstantinović je rekao: „To pitanje nije zavisilo samo od DS. Da je od nje zavisilo, bilo bi rešeno.“
Odgovarajući na pitanje da li to znači da je Dačićev SPS kočio otvaranje dosijea, sagovornik RSE kaže: „Vi dobro znate ko je sve bio u tadašnjoj vladi, očigledno da konsenzusa oko toga nije bilo.“
Ivica Dačić, lider bivše stranke Slobodana Miloševića, Socijalističke partije Srbije pomalo cinično je svojevremeno rekao da se njegova stranka ne boji otvaranja dosijea:
“Baš bi bilo zanimljivo videti pod kojim su šifrovanim imenima neki iz tadašnje opozicije sarađivali sa državnom bezbednošću. Vi mislite da je neko iz SPS bio na listi saradnika DB? Sve Službe traže saradnike u redovima onih koje kontrolišu. Špijunirali su oni sami. Pa baš neka otvore dosijee. Jedva čekam. Ja sam za, apsolutno ću da im pomognem, ako smeju, neka ih otvore!”
Ako je tačno da se nijedna partija verbalno ne protivi otvaranju dosijea, pošto je to i eksplicitni uslov Brisela, reklo bi se da je lak posao pred Skupštinom. Ipak, Jugović kaže:
“Verujte mi da postoji u gotovo svim političkim strankama otpor otvaranju dosijea, nije u pitanju samo DS, ni SPS nije glasao za otvaranje dosijea, ni Srpska napredna stranka nije glasala, ni Srpska radikalna stranka..”
Profesorka prava Vesna Rakić Vodinelić svojevremeno je učestvovala u stručnim raspravama o rešenjima u Zakonu o tajnim dosijeima.
“Predlog SPO-a ima dva osnovna nedostatka, jedan je što bi dosije , po tom predlogu, trebalo da pripadne licu na koga se odnosi, što bi bilo protivno evropskim pravilima o čuvanju arhivske građe. DRuga primedba je što bi objavljivanje dosijea svake vrste koji se tiču podataka o privatnom životu, a dobijani su putem rekla-kazala, mogli da izazovu više štete nego koristi. Ali, ti nedostaci se lako mogu ukloniti i oni nisu razlog što Zakon nije usvojen. Ja verujem, mada to ne mogu da dokažem, da nedostatak volje da se objave dosijei, leži u sumnji da se oni odnose i na neke vrlo visokoplasirane čelnike političkih stranaka, da sadrže dokaze o njihovoj eventualnoj saradnji sa tajnim službama u vreme komunizma, a kasnije i u vreme Miloševića” kaže profesorka Rakić Vodinelić.
Da li građane, kada se otvore dosijei, čeka veliko iznenađenje, kao što je to bilo kod suseda u Bugarskoj u kojoj su otkriveni saradnici tajnih službi na najvišim položajima, na koje podseća Aleksandar Jugović.
“Četiri ministra, čak i predsednik Bugarske, nekoliko stotina diplomata, i sve to posle demokratskih promena. 11 od 15 bugarskih vladika je bilo u saradničkoj mreži njihove tajne policije. Dakle, bilo bi zaista neozbiljno misliti da slična situacija nije moguća i kod nas.”
Kada se usvoji Zakon, tek sledi suočavanje sa onim što se nalazi u arhivama sa kojih je u međuvremenu skidana prašina. Hoće li se ući u trag skrivenim i uništenim dosijeima, hoće li se prepoznati falsifikovani, doterani dokumenti? Ali, to je već druga priča.
