EuroBasket 2015

[maja_jevtic]

Upoznajte domaćine Evrobasketa
Ovogodišnje Evropsko prvenstvo biće 38. po redu, a nestabilna situacija u Ukrajini dovela je do iznuđenog rešenja da ono bude održano u četiri različite zemlje.

Getty Images
Izbor je pao na Francusku, Nemačku, Hrvatsku i Letoniju, a najbolje košarkaše današnjice od 5. do 20. septembra ugostiće Monpelje, Berlin, Zagreb, Riga i Lil.

Tokom 16 dana ljubitelji košarke će imati priliku da odgledaju 78 utakmica, a ta čast da bude domaćin onih najvažnijih biće Lil, na stadionu „Pjer-Moroj“.


Monpelje

Getty Images
Univerzitetski grad na jugu Francuske, u kojem skoro trećinu stanovništva čine studenti – to je Monpelje. Osmi je grad po naseljenosti u Francuskoj, a treći najveći na Azurnoj obali, posle Marseja i Nice. Prostire se na površini od skoro 57 kvadratnih kilometara i ima preko 250.000 stanovnika.

Zanimljivo, Monpelje je jedan od retkih gradova na jugu Francuske koji nemaju nikakvo rimsko nasleđe, a ni starogrčko. Veruje se da je grad nastao u XII veku i tada se istakao kao trgovinski centar, a još od tada datiraju fakulteti medicine i prava, koji se i danas smatraju među najcenjenije u Evropi na tom polju. Nekoliko vekova kasnije, taj grad je postao industrijski centar, a u drugoj polovini prošlog veka viđen je porast populacije, najviše posle proglašenja nezavisnosti Alžira.

Getty Images
Monpelje se nalazi na dva brda, a prvobitno ime – Mospessulanus značilo je ’golo brdo’, pošto nije bilo nikakve vegetacije na njemu. Međutim, tokom vekova se to promenilo, sigurno i zbog mediteranske klime, pa je grad pozeleneo, kao i brda oko njega. Centar grada predstavlja Plas de la Komedi, na kojem se nalazi i poznata Opera, izgrađena 1988. godine.

Većina zgrada u samom centru izgrađeno je između XVI i XVII veka, a u Monpeljeu se nalazi i najstarija botanička bašta u Francuskoj, koja je otvorena 1953. godine. Najstarija građevina u gradu je Tur de Pan, jedina preostala kula zidova koji su okruživali grad i koja datira sa kraja XII veka.

Berlin

Getty Images
Prestonica Nemačke je jedan od najprivlačnijih evropskih gradova za turiste. Nalazi se na severo-istoku zemlje, ima tri i po miliona stanovnika, što ga čini najvećim nemačkim gradom. Berlin je smešten na rekama Špreja i Havel, a trećinu grada pored njih čine šume, parkovi, bašte i jezera.

Berlin je osnovan u XIII veku, a tokom svoje istorije između ostalog, bio je prestonica Pruskog kraljevstva, Nemačkog carstva i trećeg Rajha. Jedan od ključnih trenutaka u istoriji grada desio se posle II svetskog rata, kada je podeljen na dva dela Berlinskim zidom, koji je bio granica između Zapadne Nemačke i Istočne Nemačke.

Berlinski zid je postojao od 1961. do 1989. godine, a posle ujedinjenja zemlje ponovo je postao glavni grad Nemačke. Zid je srušen u novembru 1989, ali na raznim mestima duž grada postoje ostaci i podsetnici gde je on ranije stajao.

Getty Images
U bombardovanjima i nemirima tokom II svetskog rata veliki broj zgrada je srušeno, a isti slučaj je bio i tokom perioda kada je grad Berlinskim zidom bio podeljen. Zbog toga je Berlin danas pretežno moderan grad, ali su pojedini istorijski spomenici rekonstruisani, među kojima su i Državna opera, palata Karlotenburg, kao i katedrale na Gendarmenmarktu, jednom od glavnih trgova.

Danas je Berlin grad umetnosti, sporta, politike, medija i nauke, poznat po velikom broju renomiranih univerziteta i muzeja. Najpoznatiji je po Branderburškoj kapiji, koji nije samo jedan od najlepših spomenika u gradu, već i u celoj Nemačkoj. Za sve koji posete Berlin, to je nezaobilazno mesto, isto kao i zgrada nemačkog parlamenta – Rajhštag, kao i Muzejsko ostvro, koje je UNESCO uvrstio u Svetsko nasleđe. Teško je nabrojati sva mesta koja vrede u Berlinu, ali je to jedan od gradova za koje će vam svi reći da ga obavezno posetite.

Zagreb

Foto: B92
Zagreb je smešten na reci Savi i najveći je grad u Hrvatskoj, uz to i glavni grad. Ima oko 800.000 stanovnika i nalazi se severo-zapadu zemlje, blizu granice sa Slovenijom. U istorijskim knjigama Zagreb se pominje već u XI veku, a uprkos tome i dalje traje misterija kako je dobio svoje ime. Veći deo grada je ravničarski, ali se u okviru njega nalazi i planina Medvednica, na kojoj se nalazi Sljeme, koje je svake godine tradicionalno domaćin trka u Svetskom kupu u alpskom skijanju.

U svojoj ranijoj istoriji, Zagreb je imao dva centra – Kaptol i Gradec, a ujedinio ga je ban Josip Jelačić, po kojem je glavni trg u centru i dobio ime. Prestonica Hrvatske Zagreb je postao kada je Hrvatska proglasila nezavisnost od Jugoslavije, a do tada je bio jedan od glavnih ekonomskih centara u zemlji.

Foto: B92
Sredinom prošlog veka, Zagreb je proširio svoje granice, između ostalog preko Save, a taj deo grada očekivano je dobio ime Novi Zagreb. Upravo u tom delu grada nalazi se i „Arena“ u kojoj će se igrati utakmice prve faze na ovogodišnjem Evropskom prvenstvu. Slično kao i Beogradu, usred grada se nalazi jezero – Jarun, koji je letnji centar grada.

Sam centar grada smešten je oko Trga bana Jelačića, iznad kojeg se nalazi Gornji grad, u kojem je smeštena Crkva Svetog Marka, na koju gleda sedište Vlade Hrvatske. Do Gornjeg grada vodi i Tkalčićeva ulica, koja može da se okarakteriše zagrebačkom ulicom Strahinjića bana. U bliizini se nalazi i Hrvatsko narodno pozorište ispred kojeg se nalazi fontana „Izvor života“, jedno od najpoznatijih dela Ivana Meštrovića, uz „Pobednika“ u Beogradu.

Riga

Getty Images
Više od trećine letonskog stanovništva stanuje u Rigi, najvećem gradu svih baltičkih država. Prestonica Letonije ima oko 650.000 stanovnika, nalazi se u Riškom zalivu, na ušću Zapadne Dvine. Grad je osnovan početkom XII veka i pravi je primer umetničkog pravca Secesije, koji se pojavio u pretprošlom veku.

Tokom Srednje veka, Riga je bila centar trgovine između vikinga, a stanovnici tog grada uglavnom su se bavili ribolovom, trgovinom, a kasnije i izradom raznih predmeta od kostiju i drva. Zbog toga ne čudi što je Riga kasnije postala glavni predstavnik arhitekture u kojoj je drvo bilo jedan od glavnih materijala u gradnji.

Getty Images
Riga se danas sastoji od 58 naselja i jedan je od glavnih finansijskih centara na Baltiku. Polovina poslova u celoj Letoniji se obavlja baš u Rigi, pa ne čudi što iz nje dolazi više od 50 odsto svih prihoda države, kao i od polovine izvoza. Poslednjih godina sve veći broj turista bira Rigu za svoju destinaciju, pa otuda i porast prihoda koji se beleži posle globalne finansijske krize.

Jedan od najzanimljivijih spomenika u Rigi sigurno je radijski i televizijski toranj koji je visok 368 metara i treći je najviši toranj u Evropi. Nalazi se na ostrvu Zakusala, nasred Zapadne Dvine, a na njenim obalama smešten je poznati Riški zamak, koji datira iz XIV veka. Riga obiluje brojnim spomenicima, među kojima je i Spomenik slobode, koji je podignut u znak sećanja na vojnike koji su poginuli u ratu za nezavisnost.

Lil

Velvet/Wikimedia Commons
Sigurno najseverniji među deset najvećih gradova u Francuskoj, Lil se nalazi u Flandriji, blizu granice sa Belgijom. Zajedno sa urbanim delom, Lil zauzima površinu od skoro 35 kvadratnih kilometara i ima oko 250.000 ljudi, što ga čini desetim po veličini gradom u Francuskoj. Ime je dobio po tome što je taj deo Francuske bio močvaran, pa je izgledao kao ostrvo. Grad ima i svoje holandsko ime – Rijsel, koje ima isto značenje.

Legenda kaže da je Lil osnovan još 640. godine, arheološka nalazišta nagoveštavaju da je postojao i 2.000 godina pre nove ere, ali se grad prvi put u arhivama pominje u XI veku. Tada je bio i mesto poznate Bitke u Lilu, a od tada je grad promenio veliki broj vladara, a populacija se samo povećavala. Početkom prošlog veka, Lil je profitirao od Industrijske revolucije, posebno zahvaljujući uglju.

Getty Images
Posle ratova, usledio je težak period za Lil, upravo zbog nedostatka uglja, ali je od osamdesetih godina usledio novi preporod grada, posebno zbog lokacije. Lil je zahvaljujući liniji brzog voza (TGV) povezan sa Parizom, pa je put između dva grada sada trajao samo sat vremena, a probijanje Evrotunela Lil je stavio u središte trougla između Londona, Pariza i Brisela. Lil je nekada bio centar prehrambene, tekstilne i mehaničke industrije, ali je u poslednjih 20 godina polovina stanovništva zaposleno u drugim granama, uključujući transport.

Sam grad obiluje zgradama različitih stilova, na kojima dominira crvena cigla, a kao u Belgiji, u mnogim naseljima postoje nizovi više stambenih zgrada koje su povezane. Grand plas predstavlja centar grada, na tom trku se nalazi spomenik Boginji, posvećena jednoj od bitaka u okviru ratova Francuske revolucije u septembru 1792. godine. Od ostalih znamenitosti, tu su Katedrala i pozorište Sebastopol.

 

[maja_jevtic]

Četiri zemlje – četiri dvorane, jedan stadion
Prvi put u istoriji Evropsko prvenstvo zajednički će organizovati četiri zemlje – Francuska, Nemačka, Letonija i Hrvatska.

Getty Images
Ovogodišnji Evrobasket je prvobitno dodeljen Ukrajini, ali je zbog nestabilne situacije u toj zemlji Svetska košarkaška federacija odlučila da joj oduzme organizaciju.

Zbog toga, ali i kratkog roka za novi izbor domaćina, pošto se sve desilo prošle godine, odlučeno je da šampionat bude održan u četiri zemlje, tako što će svaka preuzeti organizaciju po jedne grupe.

Zvanične kandidature podneli su Hrvatska, Finska, Francuska, Nemačka, Izrael, Letonija, Poljska i Turska. Za domaćine su izabrani Zagreb, Berlin, Riga, Monpelje, gde će biti igrana grupna faza, dok će se mečevi nokaut faze igrati u Lilu, na fudbalskom stadionu „Pjer-Moroj“, koji ima kapacitet 27.000 mesta.

Park & Suits arena (Monpelje) – kapacitet 10.700 mesta

Jonath841/Wikimedia Commons
Od svih dvorana koje će ugostiti najbolje košarkaše u Evropi, hala u Monpeljeu do sada je najmanje bila domaćin košarkaških utakmica. Od otvaranja 2010. godine u njoj se svake godine održava teniski turnir, a evropske mečeve u njoj igra rukometni klub Monpelje. Bila je i domaćin Svetskog prvenstva u ritmičkoj gimnastici 2011. godini. Za košarkaške utakmice ima kapacitet od 10.700 mesta.

Mercedes-Benc arena (Berlin) – kapacitet 14.500 mesta

Getty Images
Dvorana koja je do ove godine bila poznata pod imenom „O2 vorld“ sigurno je najsavremenija od svih na Evrobasket. Njena izgradnja je koštala 165 miliona evra, a odgovor na pitanje zašto baš toliko nalazi se u činjenici da je fasada dvorane opremljena posebnim LED ekranima koji menjaju boju.

Svoje utakmice u „Mercedes-Benc“ areni igraju košarkaši Albe i hokejaši Ajsberena, a ponekad se koristi i za rukometne mečeve. Bila je domaćin ’fajnal fora’ Evrolige 2009. godine, a isto će i biti u predstojećoj sezoni elitnog takmičenja. Kapacitet dvorane je 14.500 za košarkaške utakmice, a za 300 mesta manji za hokej na ledu.

Arena (Zagreb) – kapacitet 16.500 mesta

Ex13/Wikimedia Commons
Najveća dvorana u Hrvatskoj izgrađena je krajem 2008. godine, koštala je oko 90 miliona evra i ima kapacitet od 16.500 mesta. Prvo veliko takmičenje koje je održano u njoj bilo je Svetsko prvenstvo za rukometaše 2009. godine. Od tada, u „Areni“ su viđeni okršaji i u hokeju na ledu, futsalu, atletici, košarci i odbojci, a bila je i domaćin brojnih koncerata, izložba i kongresa.

Arena (Riga) – kapacitet 11.200 mesta

Cap1000/Wikimedia Commons
Izgradnja Arene u Rigi trajalo je godinu i po dana, koštalo je 20 miliona evra i ona je otvorena početkom 2006. godine. Primarno je dom hokejaša Dinama, koji se takmiče u Kontinentalnoj hokejaškoj ligi (KHL), a bila je i domaćin Evrobasketa za žene 2009. godine. Za hokejaške utakmice njen kapacitet iznosi 10.300 mesta, dok se za košarkaške povećava na 11.200. Za sada su u njoj igrane utakmice u samo ta dva sporta, ali je u njoj organizovan i veliki broj koncerataa.

Stadion Pjer-Moroj (Lil) – kapacitet 27.000 mesta

Getty Images
Prvi put na Evropskom prvenstvu u košarci utakmice će biti odigrane na fudbalskom stadionu u dvoranskim uslovima. Fudbaleri Lila će na desetak dana prepustiti svoj dom košarkašima, a u njihovim potezima na svakoj utakmici će moći da uživa 27.000 gledalaca. Naredne godine na njemu će biti igrane utakmice još većeg takmičenja – Evropskog prvenstva u fudbalu.

Stadion je izgrađen za tri godine, koštao je 282 miliona evra, a otvoren je pre tri godine. Zanimljivo je da ima dva nivoa, a polovina terena se nalazi na hidrauličnom liftu, pa za samo tri sata može da se podigne iznad druge polovine. Upravo to će se desiti tokom završnice Evrobasketa, a takav izgled terena već je viđen u prošlogodišnjem finalu Dejvis kupa između Francuske i Švajcarske.

 

[maja_jevtic]

Grupa A:

1. Izrael
2. Francuska
3. Finska
4. Poljska
5. Rusija
6. Bosna i Hercegovina


Grupa B:

1. Srbija
2. Turska
3. Španija
4. Italija
5. Nemačka
6. Island


Grupa C:

1. Grčka
2. Makedonija
3. Hrvatska
4. Slovenija
5. Holandija
6. Gruzija


Grupa D:

1. Belgija
2. Litvanija
3. Češka
4. Letonija
5. Estonija
6. Ukrajina

 

[maja_jevtic]

All eyes on me – pet najvećih zvezda
Košarka je timski sport, titule osvajaju najbolji timovi, ne igrači, ali ovaj sport ne bi bio to što jeste da nema fantastičnih individualaca.

Tako će biti i na ovom Evrobasketu, jednom od najizjednačenijih kada su u pitanju konkurenti za titulu, gde će se prvo pričati o velikim zvezdama, a tek onda na njihovim ekipama.

Skup najboljih evropskih selekcija garantuje učešće na desetine spektakularnih igrača, ali smo se mi odlučili da izdvojimo samo petoricu.

Apostrof je naravno na NBA zvezdama, liderima glavnih favorita, ali tu su i aduti Evrolige, u pitanju su Toni Parker, Pau Gasol, Nemanja Bjelica, Dirk Novicki i Vasilis Spanulis.

Nemoguće je reći koji je od njih najbolji, Novicki je svakako čovek za koga se može reći da je nedodirljiv kada su u pitanju Evropljani, Parker je višestruki NBA šampion, Gasol jedan od najdominantnijih centara ovog veka, Spanulis je čovek u čijoj igri uživaju svi, bez obzira za koga navijaju, dok je Bjelica aktuelni najkorisniji igrač Evrolige.

Toni Parker (Francuska)

foto: Getty images
Francuska se ne može pohvaliti bogatom košarkaškom tradicijom, pre svega reprezentativnom, ali nije ni prva ni poslednja država koja je zbog jednog čoveka ušla u red najvećih.

Toni Parker je čovek koji je jedini pravi sinonim za francusku košarku, čovek koji je prva i jedina asocijacija kada se pomene Francuska u vezi sa ovim sportom.

Pre njega košarka je bila marginalni sport u ovoj zemlji, a sada su branioci titule prvaka Evrope. S obzirom da ima 33 godine ovo mu je verovatno poslednji nastup za nacionalni tim, a gde će imati bolji oproštaj nego u domovini.

Statistika nije nešto što je potrebno pominjati kada se priča o Parkeru, dovoljno je reći da je četiri puta osvajao NBA ligu, i to ne kao epizodista, već kao lider San Antonio Sparsa, pa da bude jasno o kakvom se igraču radu.

Iako je Francuz, s obzirom na tok njegove karijere teško ga je svrstati u evropskog košarkaša, jer je od 19. godine u NBA ligi, pa nije greška i odrediti ga kao predstavnika američkog stila košarke, poput naturalizovanih Amerikanaca u brojnim evropskim selekcijama.

Iako je svake sezone igrao završnicu NBA lige, nakon čega većina Evropljana odustaje od nastupa za reprezentaciju, Parker se uvek bez mnogo pompe odazivao pozivima selektora, pa je igrao na svakom od prethodnih sedam evropskih prvenstava.

Do prve medalje momak iz Briža je stigao u Beogradu 2005, Francuska je osvojila bronzu, korak više napravio je 2011, a onda je pre dve godine pokorio Evropu.

Parker je poznat kao jedan od najbržih košarkaša u NBA ligi, napad mu je jači od odbrane, a napade često završava eksplozivnim prodorima u reket uz polaganje ili “floter”. Uprkos tome što spada u red nižih igrača (188cm), često predvodi NBA ligu u poenima iz reketa.

U prvim godinama profesionalne karijere često je šutirao za tri poena, ali su treneri Sparsa uneli raznovrsnost u njegovu napadačku igru što je donelo porastu procenta ubačenih šuteva. Ono na šta je negativno uticao njegov ekslozivan stil igre su kolena, česti problemi sa upalom tetiva.

Prosečno je na prvenstvima Evrope beležio 16,8 poena, 3,2 asistencije i 2,8 skokova.

Pau Gasol (Španija)

foto: Getty images
Neki ga vole, neki ga mrze, ali niko ne može osporiti da je Pau Gasol jedan od najboljih centara u istoriji evropske košarke.

Iako mu je 35 godina, i dalje je jednako dominantan u reketu, a da će i na ovom EP biti pošast po protivničke koševe, pokazao je dominantnim predstavama u pripremnim utakmicama.

Gasol je deo generacije koja je dominirala evropskom i svetskom košarko u mlađim kategorijama krajem prošlog veka, a da dominacija je samo nastavljena u seniorskoj konkurenciji.

Predvođeni Gasolom, Španci su osvajali evropska i svetska zlata i srebra, kao i olimpijske medalje, ali već pet godina su bez odličja.

Kada je centar Čikago Bulsa bio nezasutavljiv, poput EP 2009. i 2011, tada je i Španija bez problema osvajala titule.

Verovatno bi danas uživao u reprezentativnoj penziji da “furija” nije razočarala na Svetskom prvenstvu prošle godine na svom terenu, jer Gasol želi oproštaj sa medaljom, verovatno isključivo zlatnom.

Izostanak nekoliko važnih igrača, poput njegovog brata Marka i Huana Karlosa Navara su oslabili Španiju, ali je Pau više nego ikad motivisan da pobedi sve.

Njegov odlazak predstavljaće kraj jedne blistave ere u evropskoj košarci, što samo daje veću draž predstojećem Evrobasketu.

Za 213 centimetara visokog čoveka prilično je pokretljiv i brz, pa je često tokom karijere igrao krilnog centra, a sjajnim igrama je doživeo da ga porede sa Tonijem Kukočem i Dirkom Novickim, iako mu je Nemac savremenik.

Najjače oružje su mu šutevi sa posta i poludistance, gde koristi širok dijapazon oružja – skok-šut, horog, lažnjake, “zavlačenja” pod ruku rivala, a podjednaka umešnost sa obe ruke posebno otežavaju odbranu čuvaru.

Pokretljiva stopala ga čine ubitačnim i u kontranapadima, a neretno zna da postigne i trojku. Jednostavno rečeno, ne znate odakle može da napadne.

Nemanja Bjelica (Srbija)

foto: StarSport
Srbija je uvek bila “bogata” velikim košarkaškim zvezdama, u ovom veku je ta dominacija polako počela da bledi, sve smo se manje oslanjali na pojedince, sve više na tim, a kako se selekcija postepeno oporavljala od velikekrize iz sredine prošle decenije, tako su počeli da se izdvajaju i individualni igrači.

Jedan je posebno bio upečatljiv u poslednjih nekoliko godina, tiho, nečujno i pomalo neočekivano Nemanja Bjelica je izrastao u jednog od najboljih evropskih igrača, da bi protekle sezone zasenio sve konkurente u Evroligi i podsetio na svojevremenu dominaciju Dejana Bodiroge.

Pre manje od deset godina je razmišljao o kraju igračke karijere, koja je tek bila počela, a onda ga je otkrio Svetislav Pešić. Polako, korak po korak, napredovao je prvo u Crvenoj zvezdi, potom u Laboral Kuči, da bi zenit doživeo u Fenerbahčeu.

Sa 208 centimetara zvanična pozicija mu je krilni centar, ali zahvaljujući Pešićevom forsiranju na poziciji plemejkera povremenu u Zvezdi, usavršio je tehniku, pa je prošle sezone u Feneru bio dominantan na više pozicija, što mu je redovno donosilo dabl-dabl, a ponekad i tripl-dabl učinke.

Njegova univerzalnost, tehnika i snalaženje u reketu ga čine potpuno nepredvidljivim, a Aleksandru Đorđeviću omogućava da preko njega rešava sve probleme u napadu, ali i u odbrani.

Sa Srbijom ima dva seniorska srebra, po jedno sa EP i SP, ali se na ovom Evrobasketu očekuje od njega da bude lider tima u pogodu na evropski tron.

Bez obzira na učinak u klupskoj karijeri, titule u Evroligi, poene, skokove i blokade u NBA ligi, nijedan srpski igrač nije mogao da stekne status ikone u ovoj zemlji košarke bez velikog uspeha sa reprezentacijom.

EP u Berlinu i Francuskoj su šansa za Bjelicu da stane rame uz rame sa Bodirogom, Đorđevićem, Danilovićem, Divcem, Paspaljem, Kićanovićem, Koraćem, Dalipagićem…

Krov Evrope, pa NBA lige, da li ćetim putem Nemanja Bjelica?

Dirk Novicki (Nemačka)

foto: Getty images
Nemoguće je reći za nekog igrača da je najbolji u istoriji, čak i na samo jednom kontinentu. Posebno ako je taj kontinent Evrope. Mnogi će upravo to reći za Dirka Novickog, najefikasnijeg stranca u istoriji NBA lige.

Bilo je Evropljana koji su blistali u NBA ligi, poput Sabonisa, Kukoča, Divca, Petrovića, ali nijedan od njih nije imao status superstara na nivou Džordana, Medžika, Birda, Abdul-Džabara, Brajanta, kao što ima Novicki.

Osvojio je sve što jedan pojedinac može ostvariti u NBA ligi, bio i šampion, i najkorisniji igrač regularnog dela sezone u finala, igrao na više od deset Ol-star utakmica, bio član najboljih timova, pobedio u šutiranju trojki, ali jedna stvar mu nedostaje, titula sa Nemačkom.

Najbliži je bio 2005. u Beogradu, “leteo” je po Areni i sa lakoćom gazio rivale, ali je ipak neočekivano zaustavljen u finalu.

To je bio i poslednji put kada smo gledali “pravog” Novickog u dresu reprezentacije. Igrao je on i kasnije, ali je prioritet imao napad na NBA titulu, a kada je to ostvareno 2011, usledila je borba sa povredama.

Sa 37 godina odavno je spreman za penziju, ne samo reprezentativnu nego i klupsku, ali kao čoveku kojem je košarka u krvi, teško mu je da napusti parket.

U međuvremenu je propustio nekoliko međunarodnih takmičenja, 2011. u Sloveniji je bio samo bleda senka popularnog “Dirkenštajna”, što je najavilo njegov kraj u dresu Nemačke, ali nije mogao da odoli da ga još jednom obuče na domaćem terenu.

Nakon što je konačno vezao dve kompletne sezone u Dalasu, koje je odigrao na izuzetno visokom nivou za svoje godine (17,3p; 5,9s; 1,9as prethodne), Berlin je spreman za spektakl.

Novicki se tokom karijere izgradio kao univerzalno krilo, koje povremeno može da odigrao i “peticu”, ali je izuzetan šut ono što ga čini fenomenalnim.

Samo su Hakim Oladžuvon, Bob Petit i Eldžin Bejlor uspevali da poput njega imaju prosek od 20+ poena i 10+ skokova u NBA plej-ofu, što je radio pre dve sezone.

Dostigao je i učinak legendarnog Džerija Vesta kao tek drugi igrač sa 14 utakmica u plej-ofu sa najmanje 30 poena.

Među 100 najboljih pojedinačnih učinaka u plej-ofu u poslednjih 20 godina, osam njih pripada Novickom, što je rekord.

Kada se priča o Dirkovoj igri često se pominju imena kao što su Čarls Barkli, Karim Abdul-Džabar, a zauvek će ostati urezan u istoriju NBA lige čuvenim “fejdavej” štom za pobedu u NBA finalu 2011. Godine.

Uoči te sezone LeBron Džejms je taj njegov potez označio kao drugi najnezaustavljiviji šut, nakon Abdul-Džabarovog horoga.

Majkl Džordan ga je 2013. godine izdvojio uz Kobija Brajanta, Lebrona Džejmsa i Tima Dankana kao igrača iz današnjeg vremena koji bi i u njegovoj eri mogao biti jednako uspešan.

Na to se više nema šta dodati.

Vasilis Spanulis (Grčka)

foto: Beta/AP
On je Grk, ali ima teren u Beogradu. Zaboravićete njega dok traje sezone, a onda će vas prodrmati u roku od pet minuta predstavom vrednom titule prvaka Evrope.

Vasilis Spanulis je bio dovoljan da Olimpijakos tri puta postane prvak Evrope u poslednjih šest godina, iako je klub iz Pireja u svakoj od tih sezona bio daleko od statusa favorita.

Nije se proslavio u NBA ligi, ali mu u Evropi nema ravnog. Ostvario je sve što može u klupskoj košarci , a i sa reprezentacijom je dostigao vrh, u Beogradu 2005. Iako tada tek 23-godišnjak, bio je ključni igrač u pogodu na neočekivano zlato.

Narednih godina Spanulis je bio predvnodnik Grčke, znao je da ubaci 24 poena dominantnim Špancima, ali Grčk nikad više nije prišla ni blizu treće titule prvaka Evrope.

Niko im ne daje mnogo šansi ni ove godine, ali ono u šta se Grci nadaju je da će popularni “Bili” upotrebiti svoju magiju iz Pireja i u nacionalnom dresu, i od autsajdera opet stvoriti šampiona.

Idol mu je Majkl Džordan, Amerikanci vole da ga nazivaju evropskim Derikom Rouzom, pre svega zbog toga što 90% igre provodi van linije za tri poena, te ima fantastičan dribling, bez obzira što je atletski daleko iza zvezde Čikaga.

 

[maja_jevtic]

Tu su samo da popune broj, ili ne?
Pred svako veliko takmičenje imate priliku da čitate o favoritima, zvezdama, mladim nadama i velikanima, dok su 'male' reprezentacije uvek u drugom planu.

Getty Images
Ovoga puta, sportska redakcija B92 odlučila je da ispravi tu nepravdu i posveti tekst momcima koji su prevalili težak i dugačak put kako bi obradovali svoju naciju.

Imaćete priliku da se upoznate sa istorijom, uspesima, velikanima i samim sistemom košarke u zemljama za koje, najverovatnije, ne biste ni rekli da imaju dodirnih tačaka sa basketom.

U spomenutim zemljama košarka ne spada u sportove od nacionalnog značaja – šta više, dobar deo populacije verovatno ni ne zna sva pravila jednog od najstarijih sportova na svetu.

Novi format takmičenja, u kom učešće uzima 24 tima, omogućio im je da uz dosta manje muke obezbede put na Evrobasket, što im je u prošlosti takođe bio jedan od problema, a mi smo iz svake grupe izabrali po jednu selekciju.

Ipak, to sigurno neće sprećiti – a predstavljaće im i svojevrsni dodatni motiv – Fince, Islanđane, Holanđane i Estonce da podignu nivo ove divne igre na još viši nivo, i nateraju što veći broj klinaca da u budućnosti krenu njihovim stopama.

Finska – košarka uz 'nemačku' melodiju

Getty Images
Priču o nacijama Starog kontinenta – kojima košarkaška lopta, obruč i mrežica – nisu nešto ’potpuno normalno’ počećemo iz Skandinavije. Tačnije iz Finske – trenutno 35. reprezentacije sveta.

Iako kada vam neko spomene Fince najpre pomislite na zimske sportove, hokej ili Kimija Rainkonena, ’Suomi’ imaju dugu istoriju negovanja košarke i učešća na međunarodnim takmičenjima širom planete. Šampionat Evrope u Francuskoj, gde će igrati u grupi A zajedno sa Rusijom, Bosnom i Hercegovinom, Poljskom, Izraelom i ekipom domaćina, biće im 15.

Prvo učešče na Evropskim prvenstvima ostvarili su u godini početka drugog Svetskog rata, kada su na završnom turniru u Litvaniji 1939. zabeležili svih sedam poraza i završili kao osmoplasirana selekcija – poslednji – sa koš razlikom 70:541. Na naredno veliko takmičenje morali su da čekaju 11 godina, do prvenstva u Francuskoj, da bi u Parizu pokazali da su značajno napredovali. Računajuči i kvalifikacije, zabeležili su sedam pobeda i dva poraza, ali im polovičan učinak u grupnoj fazi nije bio dovoljan da se domognu druge faze.

Getty Images
Samo godinu dana kasnije, glavni grad njihove zemlje, Helsinki je bio domaćin Olimpijskih igara, pa su Finci po prvi put uzeli učešće na najvećoj svetskoj smotri sporta. Međutim, nisu nastavili da postepeno podižu rejting svoje zemlje u košarkaškom svetu, pošto su doživeli poraze od Sovjetskog Saveza, Meksika i Bugarske, završivši svoj nastup pred domaćim navijačima već u grupi.

Plasmanu na Svetsko prvenstvo mogli su i dalje samo da se nadaju, dok su, s druge strane, na Evropskim prvenstvima postali redovni učesnici. Priliku da ih vidi na delu imala je i publika u tadašnjoj Jugoslaviji na mečevima u Hali beogradskog Sajma.

Ipak, na prvi prolaz u nokaut fazu Evropskog šampionata – ujedno i svoj najveći uspeh u istoriji – morali su da čekaju sve do 1967. godine, kada su se ponovo našli u ulozi domaćina. Ostvarili su šest pobeda i tri poraza, da bi slavljem protiv Izraela u razigravanju osvojili šesto mesto. Tri godine ranije, upisali su i svoj drugi nastup na OI, pošto su u Japanu zauzeli 11. mesto.

WikiCommons
U godinama stvaranja košarkaškog identiteta među mnogobrojnim reprezentativcima izdvajalo se samo jedno ime. Čovek koga smatraju najuspešnijim članom nacionalnog tima u istoriji, a može se reći i najboljeg pojedinca u istoriji Finske ikada – Sepa Kuselu.

Kusela je rođen u Helsinkiju 25. februara 1934, umro je 16. oktobra prošle godine, i važi za igrača sa najimpozantnijom biografijom na parketu. Svestrani plej, po potrebi i bek šuter, bio je učesnik pet prvenstava Evrope (od. 1955. do 1963.), jedanaest puta osvajao je nacionalni šampionat, dok je titulu najboljeg igrača zemlje zaslužio u dva navrata. Jedan je od najvažnijih pojedinaca za razvitak i popularizaciju košarke u Finskoj, kao i implementaciju modernijih shvatanja i pristupasamoj igri.

Šta više, njegovim odlaskom u penziju – ’otišla’ je i finska košarka. Iako je ’67 ostvaren najveći uspeh, usledila je osmogodišnja pauza, da bi, posle još jednog ispodprosečnog nastupa u Belgiji, na početak ’modernog doba’ Finci morali da čekaju sve do 1995. godine i završnog turnira u Grčkoj – koji svi mi i te kako dobro pamtimo. Ali, posle još jednog razočaranja u nizu došla je, treća, najveća pauza – duga deceniju i po.

Getty Images
Povratak na veliku scenu dogodio se 2011. u Litvaniji, u zemlji u kojoj su prvi put i nastupili 72 godine ranije, gde su lepom, disciplinovanom igrom i trijumfom nad Crnom Gorom i BIH obezbedili šokantan prolazak u narednu rundu, poslavši spomenute rivale kući. Iako su u novoformiranoj grupi sva tri meča izgubili ispisali su nove strane istorije. Zajedno sa Grčkom, Turskom i Brazilom dobili su pozivnicu FIBA za predstojeći Mundobasket u Španiji 2014. godine – čime su se automatski kvalifikovali i za predstojeći Evrobasket.

U međuvremenu, basket je počeo da dobija sve veći broj fanatika u ovoj skandinavskoj zemlji, a sistem postavljen početkom novog milenijuma počeo je da daje rezultate. Novi trener istanbulskog Bešiktaša – Henrik Detman, osvajač svetske bronze sa Nemačkom u Indijanopolisu 2002, preuzeo je nacionalni tim 2004. godine, kada je i krenuo rapidan boljitak, da bi pre dve godine u Sloveniji Finci pokazali da nisu nezasluženo dobili ’wild card’.

Najpre su srušili Tursku, a zatim i komšije iz Švedske. Usledio je poraz od Italije, ali zatim i velike pobede nad Rusijom, posle dva produžetka, i Italijom za drugo mesto u grupi D. Ipak, nisu imali snage da nastave u istom ritmu, poraženi su od Hrvatske i Španije, da bi šampionat okončali slavljem nad selekcijom domaćina i na dobar način najavili svoj prvi svetski šampionat.

FIBA
Zajedno sa njima na Iberijsko poluostrvo stiglo je i 40 aviona ili ti preko 8.000 navijača, ali je i ovoga puta kontinuitet uspeha izostao. Očekivano su poraženi od Sjedinjenih Američkih Država, koji su anulirali već protiv Ukrajine, a neočekivani poraz od Dominikanske Republike značio je i kraj nadanja o plasmanu u narednu fazu.

Takmičenje su završili na poslednjem mestu, sa negativnom koš razlikom. Ipak, jedan Finac ostao je zapisan u istoriji – pošto je Petri Koponen sa 5,8 asistencija po meču bio najbolji dodavač turnira u Španiji. Ni to nije uzdrmalo klupu Detmanu, a tim će i na predstojećem šampionatu činiti uglavnom igrači iz nacionalnog šampionata, uz nekoliko nosilaca igre koji imaju status internacionalaca.

Prve zvezde tima su momak koji pokriva pozicije četiri i pet – član Mursije Džerald Li, čiji je otac, inače Amerikanac, i sam bio reprezentativac Finske sredinom sedamdesetih godina, a u čije ste kvalitete mogli da se uverite kada je igrao za podgoričku Budućnost.

Getty Images
Zatim, novi igrač Gran Kanarije Sasu Salin, dugogodišnji član ljubljanske Olimpije, i spomenuti Koponen iz ruskog Himkija, kao i ’najsvežjiji Finac’ – 31-godišnji plej Džamar Vilson.

U timu neće biti dugogodišnji kapiten Hano Motola, koji se posle decenije povukao iz reprezentacije, ali je tu Erik Marfi, stariji od braće (Aleks) koji su se školovali na Univerzitetu Ostin u Teksasu. Nekada je igrao za Čikago Bulse, trenutno je krilni centar turskog Bešiktaša, a tu je i, još jedan Amerikanac, Šon Haf.

Ostaje da se vidi koliko ’Čopor Vukova’ može u nezgodnoj grupi A u Monpeljeu, ali – jedno je sigruno, nikome neće biti lako da ih savladaju, a nemojte se iznenaditi ako opet budu na pobedu od plasmana i u samu završnicu. Prvi duel imaće petog septembra – kada će im rival biti aktuelni prvak Evrope Francuska.

Island – I njihov 'Vlade' je igrao sa Medžikom

kki.is
I naredna ’egzotična’ košarkaška nacija takođe nam dolazi sa hladnog severa, a ovoga puta idemo blago ulevo, na ostrvo sa populacijom od samo 330.000 stanovnika, kako bi vam predstavili selekciju Islanda.

Ostrvce na granici između Atlantika i Artičkog okeana poznato je po doktorima, fizičarima, višestukim osvajačima Svetskog šampionata najjačih ljudi, sjajnim rukometašima i nekolicini veoma dobrih fudbalera (Albert Gudmundson, Ejdur Gudjonsen, Gifli Sigurdson...). Takođe, Rejkjavik, glavni grad Islanda, može se pohvaliti da je njegov građanin, od marta 2005. godine, i šahovski velemajstor i nekadašnja ’prva figura’ sveta – Bobi Fišer. Dakle, sve-sve, samo košarkaške lopte nigde.

Nacionalni savez, drugog omiljenog sporta u zemlji, osnovan je 1961. godine, ali, osim uspeha u regionalnim turnirima, u narednih 50 godina nisu uspevali da naprave neki zapaženi uspeh, a ni da se barem plasiraju negde. Tamošnji šampionat sastoji se od 12 timova, u svakoj od prve tri lige, a upravo je on bio glavni, može se reći i jedini, oslonac kada je u pitanju fond igrača i kandidata za nacionalni tim. A tako je i sada, uz nekoliko izuzetaka.

kki.is
Za razliku od Finaca, koji imaju bogatu košarkašku istoriju i osam decenija iskustva takmičenja na raznim šampionatima, Islanđani ne mogu da se pohvale niti jednim učešćem na nekom od relevantnijih prvenstava. S druge strane, mogu da se pohvale da je njihov zemljak nastupao u najjačem takmičenju na svetu – NBA ligi. Jedan od prvih evropskih igrača koji je zaigrao ’preko bare’ – i to ni manje ni više nego u Los Anđeles Lejkersima sa Irvingom ’Medžikom’ Džonsonom – bio je Petur Karl Gudmundson, 218 centimera visoki i 118 kilograma teški centar iz Rejkjavika.

Posle stasavanja u matičnom Valuru, Gudmundson se odlučio za srednju školu u Merseru u Vašingtonu, gde je kasnije pohađao i koledž. Kao 61. pika, u trećoj rundi drafta 1981. godine, izabrali su ga Portland Trejl Blejzersi, a u svojoj ruki sezoni beležio je prosečno tri poena i tri skoka – za nešto malo više od 12 minuta na terenu.

Međutim, usledio je trejd u Detroit Pistonse koji nisu računali na njegove usluge, da bi posle četiri sezone u rejkjavičkom Isrotafelagu i razvojnim timovima Tampa Bej Trilers, Kanzas Siti Sizlers potpisao ugovor sa slavnim timom iz ’Grada anđela’. U međuvremenu mu je Imigraciona kancelarija odbila zahtev za vizu, kada je trebalo ponovo da zaigra za Sizlerse, ali se situacija promenila kada je stigao poziv ’Jezerdžija’.

kki.is
NI u El Eju se nije proslavio, odigrao je samo osam susreta – upisivavši 7,3 poena i skoro pet uhvaćenih lopti po meču. U Kaliforniji je takođe proveo samo jednu sezonu, pre nego što je poslat u San Antonio Sparse. U Teksasu se najviše zadržao, dve sezone, dres ’Mamuza’ nosio je 74 puta – uz učinak karijere – 13 poena, deset skokova i tri asistencije.

Narednih nekoliko sezona proveo je ponovo u nekolicini timova iz razvojnih liga, pre nego što se na početku devedesetih vratio u domovinu i nastupao u UMF Tindastolu, a karijeru je završio 1992. godine u SAD u Sihouks Fals Skajforsima. Osam godina kasnije vratio se na Island i postao, što mu je do sada jedini angažman, trener Valura. Ostao je blizak savezu, živi na relaciji Island-SAD, a 30. oktobra živa legenda Islanda napuniće 57 godina.

Činjenica da su imali njega u timu nije pomogla ’Ribarima’ da stignu ni blizu Evrobasketu, a kamoli Mundobasketu, ali daleko od toga da njegovo prisustvo nije uticalo na razvoj i popularizaciju basketa na ostrvu u blizini Severnog pola. Sve više klinaca odlučilo za košarkašku – umesto rukometne ili fudbalske lopte. Osim njega, jednim od najzaslužnijih ljudi za razvoj košarke je i dugogodošnji predsednik Saveza Olafur Rafnson – koji je 2010. izglasan i za prvog čoveka FIBA Evrope.

kki.is
Danas, ’ulogu’ Gudmundsona preuzeo je još jedan momak rodom iz Rejkjavika – Jon Arnor Stefanson. Daleko je najbolji igrač reprezentacije, iako je kroz karijeru igrao beka šutera i po potrebi nisko krilo (195 cm), u nacionalnom timu igra pleja, a lopta je uglavnom u njegovim rukama. Kao i slavni predak karijeru je otpočeo u domovini, da bi ga 2003. potpisali Dalas Meveriksi.

Međutim, pošto u Teksasu nije ni ’video’ parket, odlučio se za povratak u Evropu i sa Dinamom iz Sankt Peterburga osvojio Evrokup. Tridesetdvogodišnji momak nastupao je uglavnom u Španiji i Italiji, a trenutno je član Unikahe. Vazi za veoma dobrog šutera, sa istančanim osećajem za igru.

Osim zvanično najboljeg sportiste Islanda, u prošloj godini, ističe se samo još izvesni Ukrajinac Pavel Ermolinski. Krilo rođeno u Kijevu karijeru je počelo upravo na Islandu, a najveći uspesi u karijeri su mu osvajanje nacionalnog šampionata, dok je, što se inostranstva tiče, nastupao uglavnom u španskoj i italijanskoj drugoj i trećoj ligi – izuzev sezone 2004/05 kada je bio član Unikahe. Ostatak reprezentacije čine momci iz domaće lige, dok nekolicina nastupa u ’okolnim’ šampionatima Švedske i Finske.

kki.is
Činilo se da ni ovoga puta neće stići do svoj prvog učešća na Evrobasketu, pogotovo posle prve faze kvalifikacija – gde su dva puta poraženi od Bugarske, uz dva trijumfa protiv 'uvek neugodne' Rumunije.

U narednoj fazi našli su se u grupi zajedno sa Bosnom i Hercegovinom i Velikom Britanijom, a ponovo je Stefanson gotovo sam doneo ekipi istoriju. BIH ih je dva puta savladala, sa ukupno 40 razlike, ali su pobede nad, takođe uvek neugodnim, Britancima bile dovoljne za plasman na završni turnir.

Hteli, ne hteli, gledaćete ih osmog septembra, kada u Berlinu budu bili rival našoj selekciji u grupi B. Osim ’Orlova’, od kojih su poslednjih put poraženi u kvalifikacijama 2012. sa 114:58, rivali će im biti i Turci, Španija, Italija i domaćin Nemačka. Izabranici Krega Pedersena i sami su svesni činjenice da su im šanse za bilo kakav uspeh gotovo nepostojeće, ali sigurno se neće predati, već će dati sve od sebe da im prvi nastup ne protekne kao čista formalnost.

Holandija – igra li se košarka u zemlji lala?

basketball.nl
Kada pomislite na Holandiju i sport verujemo da će vam sve pasti na pamet, ali ne i košarkaška selekcija ’zemlje lala’. Pored Britanaca, možda i najveća misterija modernog doba kada je u pitanju basket i njegov razvitak.

Šta više, Holanđani i nisu preterano ’niska’ nacija, kao ni zemlja u kojoj je košarka ’mlad’ sport. Za početak setite se braće Van der Gor – Majka i Basa – odbojkaša koji su visoki gotovo 210 centimetara, pa ostaje dodatno čuđenje kako ih nema ’ni na mapi’, barem. Iako su relativno rano počeli da se bave košarkom, a uzevši u obzir i da će im predstojeći Evrobasket biti 17. u istoriji, dosta je logično da je prelaskom u moderno doba nešto ’pošlo po zlu’.

Bili su učesnici četiri vezana posleratna šampionata, a i njih je publika u Jugoslaviji imala priliku da vidi na delu 1961. godine, kao i dve i po decenije kasnije. Nastavili su sa redovnim učešćima na završnim šampionatima Starog kontinenta, da bi najveći uspeh u svojoj istoriji ostvarili u Francuskoj 1983. – kada su završili takmičenje na četvrtom mestu, porazom od Sovjetskog Saveza u borbi za bronzu.

Getty Images
Tri godine kasnije, upisali su svoje prvo, i jedino, učešće na Mundobasketu u Španiji, predvođeni zvezdom Indijana Pejsersa Rikom Smitsom. Ali, posle razočaravajućeg 14. mesta, umesto postepenog dizanja igara i rejtinga svoje zemlje – desilo se totalno suprotno.

Posle drugog šampionata u SFRJ nisu uspevali da se domognu ni druge faze kvalifikacija za Evrobasket, a potpuni sunovrat na ulasku u XXI vek nije uspeo da spreči ni Francisko Elson – NBA šampion sa San Antonio Sparsima iz 2007. godine.

Takođe, još jedan momak iz najjače lige sveta imao je udela u propadanju holandskog basketa. Den Gadžurić, momak sa desetogodišnjim NBA iskustvom, uvek je uspešno odbijao da se cima natrag u domovinu, često smišljajući najneverovatnije razloge.

Posle dvadeset godina nevidljivosti, ’cirkus’ se nastavio 2012. godine, kada je Nacionalni savez odlučio da mu više ne pada na pamet da ulate novac u sport za koji većina stanovnika Holandije ne zna ni da postoji.

WikiCommons
Momci koji su nastupali u DBL odlučili su da se pobune protiv državnog ’aparthejda’, a na njihov apel reagovala je televizija ’Sport 1’ i postala glavni sponzor lige, pa su ’Oranje’ ponovo našle na parketu. Da ’šou’ bude potpun potrudila se i uvek ozblljna FIBA – kada je, godinu dana kasnije, odlučila da poništi dve pobede Holanđana u kvalifikacijama za predstojeće EP – jer su reprezentativci Šon Kaningem i Muhamed Kerazi proglašeni ’strancima’, a prema propisima dovoljen je nastup samo jednog naturalizovanog igrača.

Novi težak udarac ’Narandžasti lavovi’ doživeli su kada je i liga odustala od nacionalnog tima, a, ovogo puta, u ulozi spasioca našao se sadašnji selektor Ton van Helfteren. Čovek koji je 207 puta nosio dres sa državnim grbom latio se posla kao volonter, a nije ga obeshrabrila ni činjenica da su se – od 42 igrača, koliko je uvrstio na svoj prvi spisak – samo sedmorica odazvala njegovom pozivu. Uprkos svim nedaćama – Van Helfterenovi momci uspeli su da šokiraju košarkaški svet u godini za nama.

Ni slučaj Kaningem-Kaziri, zbog kog su prva dva susreta izgubli službeno sa 20:0, nije ih zaustavio na putu ka Zagrebu i prvenstvu Evrope. Posle pobede nad Bugarskom i poraza od Izraela, prelomni momenat po njih pogodio se u Podgorici, a svi Crnogorci dugo će pamtiti Holanđane. Predvođeni Rolandom Šaftnerom i Nikom Udendagom utišali su Moraču, da bi, ovoga puta na krilima Arvina Slotera i Kazirija, još bolju igru prikazali šest dana kasnije u Laidenu protiv ’Sokolova’ – za novo slavlje i povratak na prvenstvo Starog kontinenta posle dve i po decenije.

basketball.nl
Veliku satisfakciju za svoje mučenje Ton je doživeo na ulasku u 2015. Posle povratka na veliku scenu NMT – jedna od vodećih firmi u oblasti brodogradnje – preuzela je brigu nad finansijama Saveza, on je potpisao ugovor, a vodeći internacionalci redom su izražavali želju da budu deo nacionalnog tima. Simpatični brka nije mogao da bude srećniji i ponosniji.

Van Helfteren našao se na ’slatkim mukama’, ali je povukao i nekoliko neočekivanih poteta – kada je u pitanju selekcija najboljih dvanaest pojedinaca. Spomenuti Udendag i Kevin Blaker, koji su izneli dobar deo tereta u kvalifikacijama, neće se naći u avionu za Zagreb, kao ni Kaningem.

S druge strane, među odabrane su upali Robin Smaulders i Henk Norel – iako nisu odigrali ni minut u kvalifikacijama – a upravo se od njih očekuje da, uz kapitena Slotera, donesu Holandiji rezultat. Prvi, dugogodišnji krilni centar bundesligaša Oldenburga prva je opcija za poziciju četiri u timu, i od njegove saradnje sa članom Saragose Norelom, nekadašnjim pikom Minesotra Timbervulvsa, u velikoj meri zavisi igra ’Lala' pod košem. Na poziciji pleja, Sloter bi trebalo da ima veliku pomoć u mlađanom Leonu Vilijamsu, saigraču iz SPM Šutersa iz Den Boša.

'Oranje' u Hrvatskoj sigurno neće imati osećaj moranja, već će se truditi da maksimalno uživaju i prikažu se u što boljem svetlu. A, pod takvim okolnostima, nije nemoguća misija da se domognu druge faze. Takmičenje otvaraju duelom sa Gruzijom, dok će šansu za prolaz sigurno tražiti protiv Makedonije – pošto je pitanje koliko mogu protiv u mečevima protiv Grčke, Slovenije i domaćina Hrvatske. U svakom slučaju, nemojte propustiti da ispratite mečeve ekipe harizmatičnog i energičnog Tona van Helfterena. Igraju brzu, disciplinovanu košarku, ne odstupajući previše od ’školskog’ pristupa samoj igri.

Estonija – 'taoci' Sovjetskog Saveza

WikiCommons
Našu priču o nacija koje nisu preveliki faktor u košarkaškom svetu završićemo na Baltiku, a, iako zemlje iz ovog dela Evrope važe za izuzetno talentovane kada su u pitanju sportovi sa loptom, na sudbinu Estonije najviše je uticala politička situacija.

O Litvancima ne treba previše trošiti reči, dok se, s druge strane – jedan od domaćina – Letonija može pohvaliti zlatom sa Evrobasketa i nekolicinom pojedinaca koji nastupaju u vodećim evropskim ligama. Međutim, takav slučaj nije i sa Estonijom.

Kao i komšije, oni su košarkom počeli da se bave još pre Drugog svetskog rata – a prvo pojavljivanje na nekom od velikih takmičenja imali su u Hitlerovoj Nemačko '36j, gde je po prvi put i igran basket kada su u pitanju OI. Takmičenje su otvorili trijumfom protiv Francuza, ali su porazima od Sjedinjenih Američkih Država i Filipina svoje prvo učešće okončali na devetom mestu.

Nastavili su postepeno da napreduju, da bi 1939. u Litvaniji takmičenje okončali na istorijskom petom mestu, sa pozitivnim skorom od 5 pobeda i tri poraza. Međutim, sve se promenilo posle okupacije od strane Sovjetskog Saveza, a dok su bili deo SSSR samo je jedan čovek uspeo da zasluži poziv u nacionalni tim nove 'domovine' – najbolji igrač u istoriji Estonije i sadašnji selektor – Tit Sok.

Getty Images
Upravo je njegovo prisustvo dovelo do toga da košarka ne bude totalno bačena u drugi plan u Estoniji, a vispreni plej najveće uspehe ostvario je na Olimpijskom igrama u Seulu 1988. i Svetskim šampionatima 1986. i 1990. godine, kada je osvojio zlato, odnosno dva srebra.

Posle uspeha na Igrama proglašen je za najboljeg sportistu svoje zemlje, da bi svoje uspehe naplatio prelaskom Panatinaikos. Posle četiri godine u Grčkoj dobio je njihovo državljanstvo, kao i grčko ime – Tut Đanopulos.

Karijeru je okončao 1998. godine kao član Arisa, da bi ubrzo dobio mesto i u Kući slavnih Estonije.

Nedugo zatim odlučio je da otvori školu košarke u Talinu i Tartuu, kako ne bi dozvolio da basket ponovo doživi stagnaciju, a kroz nju su prošli i njegovi sinovi Tanel i Sten. Da je učinio pravi potez govori i činjenica da je Sten trenutni plej reprezentacije, i to sa pravom, a Tanel njegova zamena.

Getty Images
Posle osamosaljenja krajem osamdesetih godina prošlog veka košarka u Estonije je u potpunosti oživela, kada su u pitanju domača lige i interesovanje za nacionalni tim, da bi se samo dve godine kasnije našla na završnom turniru u Nemačkoj.

Iako bez pomoći Soka i Martina Mursepa, nekadašnjeg krilnog centra Makabi Tel Aviva, Majami Hita i Dalas Meveriksa, bili su hit prvenstva – pošto su na otvaranju šampionata u Berlinu savladali, kasnijeg šampiona, Nemačku, da bi u konkurenciji još Belgije i Slovenije završili kao prvoplasirani tim grupe D.

Nastavili su u istom ritmu i u drugoj fazi, ali ih je poraz od Hrvata u poslednjem kolu poslao na 'braću' Ruse, koji nisu imali previše problema da ih eliminišu, pa su turnir okončali kao šestoplasirana selekcija Evrope.

Međutim, kada se očekivao novi zalet estonske košarke, usledio je novi neuspešan period. Na naredno relevantno takmičenje morali su da čekaju do 2001. i Turske, da bi na Bosforu doživeli tri ekspresna poraza. Nije im pomogla ni činjenica da je Mursepa ubacivao gotovo 20 poena po susretu, jer su nesuglasice i podele u timu učinile svoje.

Beta/AP
Tri godine kasnije, Sok se odlučio da po prvi put preuzme nacionalni tim, ali je posle tri razočaravajuče godine podneo ostavku. Ipak, nije mu dugo trebalo da promeni odluku, iako je sve vreme blisko sarađivao sa Savezom, pa je 2009. ponovo se na klupu svoje zemlje. Ovoga puta sve je išlo dosta bolje, a veliku pomoć imao je u vidu sina.

Estonce je dobro upamtila i ovdašnja pubilka, kada su u kvalifikacijama za EP u Sloveniji 2009. u potpunosti nadigrali ekipu tadašnjeg selektora Dušana Ivkovića i savladali je u Talinu, ali nisu uspeli konačni cilj i domognu se same završnice.

Ovoga puta situacija je bila dosta drugačija, a umnogome im je pomogao novi format takmičenja. U prvoj fazi kvalifikacija bez većih problema su porazili Holanđane, dok im je poraz od Portugala došao kao opomena u pravo vreme.

Plasirali su se direktno u polufinale razigravanja, da bi uz dosta problema ipak došli do vize za Letoniju. U polufinalu su silovitom igrom u Talinu nadoknadili minus od šest poena iz prvog duela sa Belorusijom, a tim na isti način nadoknadili deficit iz susreta u Sofiji sa Bugarskom.

Beta/AP
Kao i kroz istoriju, gro selekcije čine igrači iz domaćih klubova, uz nekoliko izuzetaka. Prva zvezda i kapiten ekipe je svakako dugogodišnji internacionalac Kristijan Kangur.

Tridesetdvogodišnje krilo trenutno nastupa za Palakanestro Vareze, dok je prethodno nosilo dres milanskog Armanija, Montepaskija iz Sijene i Virtusa iz Bolonje, kao i francuskog Asvela. Dugi niz godina važi za vođu tima, a sveukupni nastup Estonaca zavisiće najviše od njegovog 'raspoloženja'.

Tu je i spomenuti Sten Sok, novi igrač moskovskog Dinama, koji će najveću podršku u organizaciji igre imati u bratu Tanelu, sa kojim je zajedno nasupao u matičnom Tartuu. Osim spomenutog trojca, jedini preostali internacionalac u timu je 24-godišnji Sim-Sander Vene – krilni centar iz redova litvanskog Žalgirisa.

Od svih pobrojanih selekcija, Estonci možda imaju i najviše šansi da se domognu druge faze i ostvare značajniji uspeh. Osim domaćina Letonije i komšija iz Litvanije, rivali će im biti i Ukrajina, Češka i Belgija – a šansu da se nađu među četiri najbolje selekcije grupe D svakako će tražiti u duelima sa poslednje tri selekcije. Ostaje da vidimo da li će u tome i uspeti.

 

[maja_jevtic]

Koponen srušio Ruse 3 sek. pre kraja
Košarkaši Finske savladali su Rusiju 81:79, košem Peterija Koponena tri sekunde pre kraja.

foto: Getty images
U dramatičnom meču u Monpeljeu nijedan tim nije imao više od pet poena prednosti, finiš je doneo rezultatsku klackalicu, da bi Koponen tri sekunde pre kraja pogodio za trijumf Finaca.

Vitali Fridzon je pokušao uz zvuk sirene da donese trijumf Rusima, ali nije pogodio, pa je njegova selekcija doživela treći poraz.

Fince je u prvoj pobedi predvodio Erik Marfi sa 19 poena i 7 skokova, Sašu Salin je dodao 16 poena uz 4 skoka, dok je junak Koponen meč završio sa 12 poena i 6 asistencija.

Najbolji u ruskom timu bio je nesuđeni junak Fridzon sa 22 poena (4/7 za tri) i 4 asistencija, a pratili su ga Andrej Voroncevič sa 13 poena, 11 skokova i 5 asistencija, te Andrej Zubkov i Dmitrij Kvostov sa po 11 poena.

Grupa A, 3. kolo:
Finska – Rusija 81:79 (16:20, 20:18, 27:26, 18:15)
17:30 Izrael – BiH
21:00 Francuska – Poljska

Tabela:
1. Francuska 2 1 1 0 0 178:141 4
2. Izrael 2 2 0 0 0 155:139 4
3. Poljska 2 2 0 0 0 150:143 4
4. Finska 3 1 0 1 1 234:255 4
5. Rusija 3 0 0 0 3 231:239 3
6. BiH 2 0 0 0 2 118:149 2

 

[maja_jevtic]

Lodžeski šokirao Litvance!
Treći dan Evropskog prvenstva u košarci doneo je najveće iznenađenje, Belgija je pobedila košarkašku velesilu Litvaniju.

Košem Metjua Lodžeskog u poslednjoj sekundi Belgijanci su savladali favorita grupe D sa 76:74 (12:20, 23:15, 22:19, 19:20).

Pogodak beka Olimpijakosa je priznat tek nakon što su sudije pregledale usporeni snimak.

Litvanci su krenuli su poslednji napad, ali je Kalnijetis promašio šut za tri poena pet sekundi pre kraja utakmice.

Sem van Rosom je povukao kontru i promašio šut za pobedu, ali je Lodžeski stigao do lopte i uspeo da je ubaci u obruč pre isteka vremena, što su naknadno utvrdili arbitri.

Kod Litvanije najbolji je bio Jonas Valančunas sa 25 poena i 12 skokova, dok je Paulijus Jankunas dodao 13 uz po 4 skoka i asistencije.

Belgijanci sada dele prvo mesto u grupi sa Litvanijom sa po dve pobede uz poraz, ali imaju bolji koš količnik i naravno međusobni skor.

Grupa D, 3. kolo:
Belgija – Litvanija 76:74 (12:20, 23:15, 22:19, 19:20)
17:30 Češka – Letonija
20:30 Ukrajina – Estonija

Tabela:
1. Belgija 3 2 0 0 1 227:207 5
2. Litvanija 3 2 0 0 1 211:193 5
3. Češka 2 2 0 0 0 158:121 4
4. Letonija 2 1 0 0 1 127:135 3
5. Ukrajina 2 0 0 0 2 132:147 2
6. Estonija 2 0 0 0 2 112:164 2

 

[maja_jevtic]

Datome ne igra do kraja grupne faze
Kapiten Italije Luiđi Datome zbog povrede propustiće preostale utakmice grupne faze na Evropskom prvenstvu, uključujući onu sa Srbijom, navodi Sportando.

Getty Images
Krilni košarkaš Fenerbahčea neće biti u sastavu za utakmice sa Španijom, Nemačkom i Srbijom zbog povrede koju je zadobio u pobedi nad Islandom sa 71:64.

Datome bi ekipi mogao da pomogne tek u drugoj fazi koja se igra u Lilu, u slučaju da ‘Azuri’ prođu grupu.

Italijani trenutno imaju po pobedu i poraz, a Datome je u prva dva meča na šampionatu prosečno beležio sedam poena, tri skoka i asistenciju.

Košarkaši Srbije i Italije sastaju se u poslednjem kolu B grupe, u četvrtak od 14.30.

 

[maja_jevtic]

Francuzima 17 miliona od Evrobasketa, Hrvatima dva
Košarkaški savez Francuske prihodovaće rekordnih 17 miliona evra od organizacije Evropskog prvenstva, preneo je “Jutarnji list”.

Foto: B92
Francuzi će do pomenute sume doći jer će dobiti dva miliona od države, po milion od lokalnih zajednica Lila i Monpeljea, a ostatak od prodaje ulaznica u prvoj i drugoj fazi šampionata i sponzora.

Poznato je da će se završnica igrati na fudbalskom stadionu Lila, koji ima kapacitet od 27.000 mesta, što će biti najveća poseta na prvenstvima još posle 2005. godine i utakmica u “Beogradskoj areni”.

Od ostalih organizatora Evrobasketa, Hrvatska će ukupno zaraditi oko dva miliona evra, Letonija nešto malo više, dok se Nemci ne bave finansijskim asptektima jer im je od velike važnosti bilo da NBA zvezda Dirk Novicki igra pred svojom publikom.

 

[maja_jevtic]

Skener: Tačno ono što nam je trebalo
Fizički i psihički reprezentacija Srbije imala je mnogo teži zadatak sa Nemačkom nego na startu Evrobasketa sa Španijom.


Starsport
Uprkos bledoj igri, naši momci nekako su održavali glavu iznad vode, a na kraju majstorijom Nemanje Bjelice došli do trijumfa velikog kao kuća – 68:66.

Utakmica sa Španijom bila je emotivno vrlo naporna, a samo 18 sati kasnije čekao nas je novi izazov – sudar sa Nemcima u kojem smo bili favoriti, pa se i pritisak više osećao.

Sve to učinilo je da gledamo igru Srbije znatno ispod mogućnosti – nije bilo energije i koncentracije u odbrani, zaostajalo se u rotacijama, a u prvom poluvremenu Nemci su se šetali kroz reket. Umor se ogledao i u promašenih nekoliko zicera i slobodnih bacanja.

Srbija je za tri šutirala 4-30 – ovih četiri brine manje, loš dan je uvek moguć, ali čak 30 pokušaja govori o nedostatku drugih rešenja u napadu. Dakle, nedostajala je ravnoteža između spoljne i unutrašnje linije, a na momente je bilo previše soliranja. Uz to, dali smo samo pet poena iz kontranapada.

Ko god se bavio sportom zna da ima dana kada jednostavno ništa ne ide, ali baš tada treba još jače zapeti i boriti se. Naši košarkaši to su učinili kada je bilo neophodno, imali su i malo sreće i fantastičnog Bjelicu.

Ovakva utakmica upravo je ono što je bilo potrebno selekciji Srbije – neće biti ’poletanja’, a nismo ni kažnjeni za slabiju partiju.

Ni da se dogodio poraz, to ne bi bila tragedija niti razlog za depresiju. Naravno, ovako je ipak lepše, zato što se nazire prvo mesto, a možda čak i mogućnost da se neki igrači odmore u poslednjem kolu ako se savlada Turska.

Ali o tome ćemo govoriti kada dođe vreme, sada je važno da je Srbija sebi obezbedila najbolju startnu poziciju i da sa manje tenzije može da čeka predstojeće mečeve.



4 Miloš Teodosić U prve dve utakmice šuterski nije na nivou od prošlog leta, sada je za tri gađao 0-9, a i na oba meča je naš kapiten bio nekarakteristično nervozan već od starta. Vidi se ogromna želja, a Teodosićevo prisustvo na parketu značajno je za ekipu i sa mentalnog aspekta. Možemo da očekujemo da će postepeno podizati formu.

5 Marko Simonović Savršena epizodna uloga – pogodio je sva tri bacanja u poluvremenu u kojem smo se mučili sa penalima , dva puta je preuzeo Novickog i oba puta mu maksimalno otežao poziciju za šut, a uz pet poena, uhvatio je i tri lopte.

6 Ognjen Kuzmić Promašio je dva zicera, ali generalno je utisak o njegovoj igri više nego pozitivan. Uhvatio je sedam lopti i reket nam je delovao izuzetno sigurno sa njime, samo je jednom dozvolio ofanzivni skok. Za očekivati je da se oslobodi kako bude imao više važnih utakmica, pa i da malo odlučnije prihvata loptu i napada. Uz malo sreće, mogao bi da bude otkrovenje EP.

7 Bogdan Bogdanović Iz sebe izvlači maksimum, sada je tri četvrtine odigrao odlično, iako se vidi da zbog povrede leđa igra sa zadrškom, naročito kada krene na prodor. Kao i sve, šut ga nije služio, ali je upisao četiri asistencije.

8 Nemanja Bjelica Bio je tih tokom većeg dela meča, a onda je eksplodirao u završnici – prodor i mudro polaganje levom rukom na drugi obruč, trojka i na kraju flouter sa mnogo osećaja za pobedu na 0,9 sekundi do kraja. “Bjelica je bolji od Mirotića, zna kako da igra, poseduje osećaj koji se ne može naučiti“, tu je poruku jedan NBA skaut poslao amerčkom novinaru Darenu Volfsonu posle meča sa Španijom. Osim osećaja, čini se da je Bjelica razvio i ’ubilački instiknt’. Samo tako nastavi.

9 Stefan Marković Rano je ušao u problem sa faulovima i za tri je šutirao 0-3, ali držao je nivo u odbrani i zabeležio tri asistencije i dve ukradene lopte. Deo je tima koji je uvek neophodan u različitim zamislima.

10 Nikola Kalinić Igrao je samo deset minuta, ali ih je odigrao na visokom nivou – onaj koš posle ofanzivog skoka u trenucima kada smo se mučili bio je tipično kalinićevski i trudio se da unese intenzitet u pomalo letargičnu igru ekipe. Možda je mogao i da dobije priliku u nastavku, pogotovo u trećem periodu, ali dobro, Šampionat je dug i biće prilike.

11 Nemanja Nedović Napadački nije bio tako raspoložen kao u prvoj utakmici, ali su oba njegova koša iz igre došla u važnim trenucima – trojka kada nismo mogli ni da je ’kupimo’, kao i odlučan levi dvokorak u samoj završnici. Ono što raduje više od toga jeste Nedovićeva prisutnost u drugim aspektima igre, što nije uvek slučaj – uhvatio je sedam lopti i bio je briljantan u odbrani (samo je jednom pogrešno procenio, pri skupljanju na Novickom).

12 Dragan Milosavljević Nije ulazio u igru.

13 Miroslav Raduljica Ponovo je bio u kontraritmu na oba kraja parketa, ali vremena za popravni ima više nego dovoljno. Selektor Đorđević s pravom mu veruje, a za ekipu je vrlo važno da Raduljica proradi.

14 Zoran Erceg Opcija sa Bjelicom i njime na centarskim pozicijama pokazala se kao dragocena u napadu – Erceg je sada pogodio važnu trojku i nekoliko puta je “ni iz čega“ iznudio faul. Solidan i u odbrani, uz jedan-dva propusta na skoku. Biće veoma značajan i u nastavku šampionata.

15 Nikola Milutinov Igrao je samo dva i po minuta.