Signup Now
Da bi mogli da pišete na forumu, otvarate nove teme, kao i da vidite download
linkove morate prvo da se registrujete.

Ukoliko Vam nije jasan proces registracije, molimo vas da kliknete OVDE
Ako ste zaboravili lozinku, kliknite OVDE :)

Duško Trifunović

Diskusija u 'Književnost' započeta od Ana_ana, 06.12.2009.

  1. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    Duško Trifunović


    [​IMG]


    (1933 - 2006)

    Pesnik Duško Trifunović rođen je 1933.godine u selu Sijekavac, kraj Bosanskog Broda. Sa 24 godine prvi put je došao u Sarajevo da bi radio kao bravar, a kada je napunio 25-tu, objavio je svoju prvu knjigu pesama.

    „S jedne strane imali smo utisak da je prihvaćen, popularan pesnik, i da je dobrodošao", priseća se Trifunovićev prijatelj i poštovalac, Jovan Zivlak. „S druge strane, imao je jednu vrstu unutrašnjeg nesporazuma sa svetom i, rekao bih, taman doživljaj tog sveta. To se vidi i u njegovoj poeziji i u njegovom životu. Čitaoci i javnost su teško prihvatali ili nisu hteli da vide jednu vrstu rezignacije, skeptičnosti i čak fatalizma u njegovoj poeziji, pa i njegovoj ličnosti. Neosporno je to osećanje pojačano iznuđenim dolaskom u Novi Sad, jer je morao da napusti Sarajevo i počne život u neprilično doba. Ne može se reći da nije bilo dobre volje u Novom Sadu prema njemu, ali to je prevashodno bila volja prijatelja i pojedinaca. Ne mogu da svedočim, ali pričalo se da su ga izdali nekadašnji veliki prijatelji. Meni se čini da je on bio suštinski usamljen. Živeo je poeziju."
    Dusko Trifunović je prvenstveno pesnik, ali napisao je i nekoliko romana i drama. Preko trista njegovih pesama je komponovano, a najpoznatije su one koje su izveli Bijelo dugme, Zdravko Čolić, Arsen Dedić, Neda Ukraden i Vajta. 1958.godine dobio je Brankovu nagradu, a tih godina postao je i stanovnik Novog Sada i Sremskih Karlovaca (koji su tada bili jedan grad).

    Znanje
  2. EuroTurs
  3. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    Greh

    GREH

    Gresio sam mnogo a sad mi je zao
    sto nisam jos vise i sto nisam ludje
    jer samo gresi kad ja budem pao
    bice moje delo a sve drugo tudje

    Gresio sam mnogo vezbao da stradam
    leteo sam iznad vase mere stroge
    ziveo sam gresno i jos cu ja se nadam
    svojim divnim grehom da usrecim mnoge

    Gresio sam priznajem
    nisam bio cvece
    gresio sam za sve vas koji niste smeli

    i sad deo greha mog
    niko od vas nece
    a ne bih vam dao i kad biste hteli
  4. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    Zlatne suze

    ZLATNE SUZE

    Da nije mene bilo
    da nisam bio jak
    ko bi sa duse tvoje
    sklonio veciti mrak

    Da nije tebe bilo
    na teskom putu mom
    ja nikad pevao ne bih
    jer ne bih imao kom

    I kad sam padao
    ja sam se nadao
    postoje sigurna vrata

    Pevao plakao
    gasio pakao
    suzama svojim od zlata
  5. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    U nameri

    U NAMERI

    U nameri da budemo isti
    sa sto manje razlika u sreci
    sa svoje sam silazio zvezde
    trudio se da ne budem veci

    Ceo svet sam drzao na oku
    da ne cini sto ti ne bi htela
    revolver sam nosio o boku
    spremao se na opasna dela

    Kad si ruku pruzila za dugom
    plako sam od velike casti
    gospdar sam al cu biti slugom-
    smanjujem se da ti mozes rasti


    Sta je posle bilo ne zna niko
    i za dugo niko nece znati
    ja je cekam zna se tek toliko
    da mi se sa svoje zvezde vrati
  6. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    Suparnica

    SUPARNICA

    Suparnica to je zena
    koja hoce sto ja hocu
    ispruza se ruka njena
    da me gurne u samocu

    Ona nece ljubav tvoju
    hoce mene da istisne
    Uzmi drugu bilo koju
    a nju pusti neka svisne

    Ako sam ti ikad ista
    znacila u tvom zivotu
    nemoj s njom
    nemoj s njom
    Uzm drugu bilo koju
    neku strasnu kao grom
    al molim te nemoj s njom

    Nije mi do tebe stalo
    nisi mi ti neko cvece
    al kad je njoj na um palo
    da te otme-e bas nece
  7. Ana_ana
    Online

    Ana_ana pored Bokija Administrator

    Postova:
    26.134
    Zahvala:
    702
    Pol:
    Ženski
    Ludo i nezaboravno

    LUDO I NEZABORAVNO

    Ne uzdiši u mom zagrljaju
    Zli duhovi mogu da čuju
    Priveli smo našu lađu kraju
    I sad mirno čekamo oluju.

    Ništa nije za veke vekova
    Sve što imamo to je ludost ova
    Mladost kakve ne beše odavno
    - Beše ludo i nezaboravno.

    Jednog dana u godine teške
    Kada sednem da saberem greške
    Smeškaću se i hvaliti javno
    - Beše ludo i nezaboravno.
  8. Rascanka
    Offline

    Rascanka Član

    Postova:
    2
    Zahvala:
    0
    Dva su jarca vrlo prosta
    posli preko uskog mosta
    jedan s jedne strane drugi s druge strane
    Skupili se navijaci
    da gledaju ko je jaci
    ili jedna starana ili druga strana

    Stali jarci pa se mjere
    onda poce da se dere
    jedan s jedne strane drugi s druge strane

    Sklanjaj mi se ruzna stoko
    bacicu te u duboko
    vice jedna strana vice druga strana

    Kad su dosli nasred mosta
    jedan rece - sad je dosta
    i sa jedne strane i sa druge strane

    Vratimo se svako sebi
    da do tuce doslo ne bi
    ni sa jedne strane ni sa druge strane

    Vratise se pa se smiju
    pusti ljude da se biju
    i sa jedne strane i sa druge strane

    Vi ste ovu pricu znali
    niste n ivi s kruske pali
    jedan s jedne grane drugi s druge grane

    Dodato posle 20 minuta:
    --------------------------------------------------------------------------

    [ame=http://www.youtube.com/watch?v=MP9X3x4SnPE]YouTube - Arsen Dedić ~ U namjeri da budemo isti[/ame]
    Poslednja izmena: 13.05.2010
  9. 7thPhoenix
    Offline

    7thPhoenix Član

    Postova:
    479
    Zahvala:
    0
    Lokacija:
    Hromozom na ringispilu
    Šta bi dao da si na mom mjestu...Da te mrze a da ti se dive...

    Ovaj čovjek je legenda,napisao je najboilje pjesme koje su muzičari iskoristili...

    Dodato posle 20 Sati 18 minuta:
    --------------------------------------------------------------------------

    Eh da,zaboravila sam reći da je ovaj čovjek živio dugo na relaciji Beograd-Bar.Kako to,ako mu je žena bila u Novom Sadu?

    Pa pošto je bio izbjeglica,dobijao je besplatne kupone za voz i u vozu je živio i pisao :clapping:
    Poslednja izmena: 30.05.2010
  10. kunalagon
    Offline

    kunalagon Član

    Postova:
    1
    Zahvala:
    0
    DUŠKO TRIFUNOVIĆ - TAJNA VEZA


    Najbolje su one pesme koje znamo napamet. Kada sam dosegnuo tu izvanrednu misao shvatio sam srećan čovek jer moje pesme napamet peva preko milion ljudi. To je za literaturu previše, a za sreću pesnika-dovoljno... Ko sve nije imao koristi od ovih stihova?! I mladi nadobudni pevači, veliki ljubavnici i sitni švaleri, menadžeri, biznismeni, i askete - koji su iz prikrajka tiho izgovarali - po meni se ništa neće zvati - i bili zadovoljni tom činjenicom, kao što je autor tih stihova, ponosan što se život ponašao tako da je pesma ispala proročanska... Bilo je mnogo protivnika ovim pesmama: literate su govorili - to nije književnost, a muzičari - to je prepametno za muziku. I jedni i drugi su se opirali - letarate: On se ubacuje jer tamo ima para i pevačica, a muzičari: on je ubačen da kontroliše naš rad... A ja sam znao da će mnogi od njih izumreti u pakosti i sumnji, a mnoge od ovih pesama da će sačuvati svežinu i snagu događaja čak i za generacije kojima bih mogao biti deda...

    Novi Sad, decembar 1996.




    ZLATNE SUZE

    Da nije bilo tebe
    da nisam bio jak
    ko bi sa duše tvoje
    sklonio večiti mrak

    Da nije tebe bilo
    na teškom putu mom
    ja nikad pevao ne bi
    jer ne bi imao kom

    I kad sam padao
    ja sam se nadao
    postoje sigurna vrata

    pevao plakao
    gasio pakao
    suzama svojim od zlata





    Mene su 1971. godine zamolili da pređem iz Park-kafane na televiziju. Na rad. Dewvet godina sam bio slobodni umetnik tj. “ne radim”, nemam platu, a ide mi radni staž. No tada su bila krizna vremena, i trebalo je paziti šta ko radi, pa je tako neko mislio i na mene. Zaposlen čovek je sklonjen na sigurno gde ga lakše možeš kontrolisati i dati mu zadatak ako primetiš da se bavi besposlicama. Ovako sam lako mogao postati nepodoban. Oko mene su se sakupljali mladi pesnici, oni su bili najopasnija neorganizovana snaga toga doba. Bolje je da nisam ja s njma, jer dokle su tako lepršavi i neorganizovani dotle su bezopasni... Ja nikad nisam saznao u čemu je pesnička opasnost po društvo- osim ako pišu loše pesme. A možda su opasni i zbog toga što pišu, beleže, govore, a to može uticati na pisanje istorije; oni pišu nezvaničnu istoriju, ali pišu u zanosu, a to smeta dobu bez zanosa, i upravi toga doba... “Moji” pesnici su pisali najbolje od svih svojih vršnjaka u Jugoslaviji. Voleli su svoje generacijske kolege, ali ljubav za ljuba,v a kvalitet za kvalitet. Shvatili su ono što sam im govorio. Jednom svetu, jedan pesnik, jedne vrste - sasvim dosta! To je bio naš manifest koji je zahtevao od svakoga da bude svoj. I bili su. Ja sam bio stariji od njih 10 -15 godina. Ali to nije smetalo ni meni ni njima. Budu tako neke godine kada smo vršnjaci. To su godine kada su ljudi okupljeni oko neke ideje. To su bili - Rajko Petrov Nogo, Abdulah Sidran, Srevan Tontić, Tomislav Obradović, Ahmed Muhamed Imamović, Josip Osti, Marko Vešović, Drago Jovanović, Radovan Karadžić, Avdo Mujkić, Rank Risojević, Todor Dutina, Rade Budalić, Ljubica Ostojić, Ivan Kordić, Milan Nenadić, Branko Čučak... I još dvadesetak imena koje sam zvao zajedničkim imenom Sudbonosni dečaci. To je bila prva generacija pismenih pisaca u Bosni i Hercegovini u tolikoj količini. Svi su studirali. Pre toga kod nas su se pesnici regrutovali iz “širokih slojeva”, važno je bilo da imaš buran život i društvenu potrebu da svom napaćenom narodu saopštiš svoja iskustva. Ovi sudbonosni dečaci, nisu bili takvi. Oni su znali da svoj “teški život” i burnu biografiju treba treba oplemeniti pa je ond akao uzvišeno delo ponuditi ili naturiti drugima...
    Morao sam da napustim tako divno društvo, morao sam da ih prepustim njihovoj slavi i mladosti, i da pređem među muzičare. Da tamo pomognem. Da pomognem muzičarima ja koji ne znam pevati ni himnu. Možda je to bio onaj stil rada kadrovske politike - neutralisati aktivnost ako je ne možeš kontrolisati... Homo politikus bije je najveća zver tih godina u našoj sredini...




    ŠEKSPIR

    Već se gasi renesansa
    Al još sjaje koloriti
    Vidi Šekspir - sad je šansa
    Sa je - Biti il ne biti

    Za njim Henrik do Henrika
    Magbet Cezar naubusiti
    Hamlet mladić bleda lika
    Kaže - Biti il ne biti

    Gle Romea Kralja Lira
    Svi su spremni otrov piti
    Al sve zavisi od Šekspira
    Dal će Biti il ne biti




    * * *

    Kad ptice krenu
    jesen je
    Kad mravi krenu
    glad je
    Kad čovek hoće pa hoće
    siguran budi
    Mlad je

    Pusti ga nek luta
    kroz divna snoviđenja
    ukloni mu se s puta
    i reci
    Doviđenja

    Dok mladost traje
    šansa je
    Kad krila žele
    leta
    nek srce odma
    krene
    daleko preko sveta

    Pusti ga nek luta kroz divna snoviđenja
    ukloni mu se s puta
    i reci
    Doviđenja




    IZ OVE KOŽE

    Iz ove kože
    srce
    nemaš kuda

    ostani tu
    i troši se polako
    a burno živi koliko se može
    i pitaj me
    dokle ćemo tako

    Iz ove kože
    srce
    sar bi htelo
    zar misliš da se negde
    bolje živi

    ja budno pratim svako naše delo
    ma nikom nismo ni dužni ni krivi

    Ne traži vraga
    i ne pravi skandala
    niko ti za to neće reći hvala
    već burno živi
    a troši se polako
    i ne pitaj viže dokle ćemo tako




    NI PO BABU

    Sišao sam ko što mnogi čine
    sa planine pune mesečine
    otud gde se zemlja ne okreće
    gde se mora i ono što se neće

    Verujte mi da još takvih ima
    ni po babu ni po stričevima

    Shvatio sam sad bez zavičaja
    šta me veže a šta me razdvaja
    nostalgiju i ostale tuge
    i da moram nadmašiti druge

    Ja sam uvek govorio svima
    Ni po babu ni po stričevima

    Jedno dana nemoćna i mala
    pred životom mojim si stala
    … Od tada se samom sebi čudim
    niti sanjam ni da se probudim

    Nit je leto niti znam dal je zima
    ni po babu ni po stričevima...




    SVE JE PRED NAMA

    Sve je pred nama bilo
    koze nam bile na broju
    svima se isto snilo
    čekali šansu svoju

    čekali da se krene
    i da se stigne do cilja
    nosili svoje toteme
    i topili se od milja

    A nismo znali gde smo
    nismo li ili jesmo
    na pravom putu

    Sad nam se mnogi čude
    Kakve su one lude
    u demode kaputu




    MALI JE SVET

    O kad je tako mali svet
    i kad je jasan svaki trag
    zar nisi moga
    ti do nje doći
    još dok si bio drag

    Ni sada nisi na kraju puta
    lutaj
    neko mora da luta
    ali zato večno budi taj koji pamti
    kuda udara bura ljubavi
    i ko to viče
    ne dam ti dalje
    ne dam ti...

    I nije mali svet kada se traži
    ljubav ga silno širi
    i sužava
    Ti zato budi cvet
    sam na straži
    Bura ljubavi
    Bura ljubavi
    kada naleti
    ti javi
    da se spasava.





    Na Televiziji među muzičarima zatekao sam stvaralački haos: Svi su se znali, svi sve radili, pozivali se na svoja samoupravna prava kada im se nešto nije sviđalo da urade: to nije moj posao! A osim Milana Bilbije i tehničke ekipe nikog nije znao šta mu je posao. Skup genijalaca. Demokratija koja se uvek pojavi kad voda ne zna na koju bi stranu. Jedino su tačni u svemu bili doušnici. Ja sam za sve odgovarao, pa sam se trudio da što manje odgovaram. Pozvao sam komozitore i “tekstopisce”. To je bilo doba pesma Op-cup-poskočiću i Kad bi bio bijelo dugme. Kompozitori su se držali ritma, jurili melodiju i njegovali kosu. A pisci tekstova su lutali i “ubadali” jednosložne reči na kraju stiha. Donesu mi ovakve stihove:
    Sedimo u parku na klupi ti i ja
    sva divna para na mesečini toj...
    Upozorim ga da popravi tu grešku.On kaže da nema greške samo treba da je nastavim, pesma će biti odlična.
    - Kako nema greške?! Koliko vas je to na mesečini?
    - Ja i pikana
    - Pa to je jedan par. Dva para su četvore...
    - Nema veze. Nisam na to ni mislio.
    Niko neće primetiti samo ti nastavi...




    VELIKE VATRE

    Prvo sam znao ko sam
    a onda krenuo svuda
    gde ima i gde nema
    što usamljeni traže

    Od svega digao ruke
    ko zverka na oprezu
    kroz pojas mrtve straže
    krenuo u tu jezu

    Što god sam goreo duže
    manje sam grejao zna se
    Velike vatre služe
    da male vatre gase




    HILJADU ČUDA

    U svetu ovom sa hiljade čuda
    svaki čovek živi svoje drame
    I moja pesma neka prođe tuda -
    u svemu tome ina nešto za me

    I baš me briga i sve me se tiče
    jer pesma jedna dolazi iz tame
    i reči njene na molitvu liče -
    u zvuku njenom ima nešto za me

    U ruci koja maše ili preti
    u noći kad su zvezde tužno same
    u suncu koje nikad neće mreti -
    u svemu tome ima nešto za me.




    PUSTO POLJE

    Kad nisi znao ništa bolje
    od svega što život može dati
    ti onda idi u pusto polje
    i tamo pati pati pati...

    Tvoja će svaka suza pasti
    na zemlju koja stostruko rada
    i teško tebi kada počne rasti
    reka od suza i na njoj lađa

    Ja nemam nameru
    ni želju da te pratim
    tebi je tvoje u meni moje draže

    ja svoju patnju
    na drugi način patim
    i ne dam srcu svom da samo sebe laže.




    MOJE I TVOJE

    Moje i tvoje važno nije
    opšti je pohod na vidiku
    ko prvi kreće stiže prije
    ne dajte slamku davljeniku

    Svet je siguran večan biće
    dok muž je jak a zdrava žena
    milosti nema za slabiće
    živeti treba za sva vremena




    PUTUJU ČAROBNJACI

    Putuju svetom čraobnjaci
    da nađu mira srcu svom
    Nad njima sunce i oblaci
    i pesme nežne planinom

    Kuda idete čarobnjaci
    i što po svetu tražite vi
    Idemo kuda nas vode znaci
    kroz gustu šumu ljubavi

    Zar nije bilo dosta čuda
    Zar svetu nije dosta vas
    Kuda vas nosi pamet luda
    Zar u njoj neko vidi spas

    Mi znamo da nama nema leka
    i naš je život strašan krug
    Al sve dokle nas neko čeka
    mi ćemo ići - naš je dug





    Ovo nisu pesme visokog literarnog sjaja.
    One su nastale tako što je nekom od mladića ili devojaka iz moje okoline bila potrebna baš takva pesma. Onda sam ja pisao kako sam najbolje znao, kao da se sva ta potreba za pesmom odnosi samo na mene - a ta mladost je pevala. Tako su ove pesme davale sjaj sedamdesetim godinama. One su doživele ono što najviše može da doživi pesma - da budu pevane, da budu deo muzike, da budu deo nečije mladosti, da se daleko čuju...
    Na njima su isprobali svoje kompozitorske sposobnosti muzičari iz moga kruga.
    Krhke poruke ovih pesama pronosili su u svom divnom malom znanju najbolji muzičari sedamdesetih godina... Reči ovih pesama rastegnute u melodijama i rastavljene na slogove daleko su se čule i mobilisale mlade ljude oko ljubavi, svuda - od zadružnih domova, domova kulture, gradskih trgova do stadiona prepunih poklonika... Ja nikad nisam bio ni na jednom koncertu gde su se pevale moje pesme, ali one su i bez mene vrlo visoko kotirale... Video sam na te-ve kako hiljadu ljudi u ekstazi izgovara moje reči u svoje potrebe. Tom masom su upravljali idoli te mase; masa je o svojim idolima sve znala i verovala da oni tim pesmama govore o svojoj sudbini i životnom iskustvu... A deo te sudbine bio sam ja negde tamo daleko po strani, daleko od euforije; postrani a u centru zbivanja; zadovoljan što su mi te pesme bar malo produžile mladost...
    Mene je ta mladost pozivala da joj se pridružim, ali ja sam znao gde mi je mesto i nisam se mešao drukčije osim pesmom - ako su je hteli.
    Sada kas se smirila buka i ovacije,
    buka muzike i ovacije pokreta sledbenika, kad mladi pevaju nešto drugačije pesme na istu temu, kad su moje pemse postale tekstualni anahronizam, kad su se zagubili neki muzičari i trake, i ploče i dinamika refrena... kad sam ostao sam sa svojim rečima - uviđam da nije bilo uzalud, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, uviđam da se i ovako ogoljene, bez muzike, ove reči daju izgovarati i da njihov sadržaj ima smisao koji sam im namenio... Ove pesme su ispunile svoju misiju; bile su hitovi, sad mogu mirnije. Sad one liče na mene, koji sam jedno vreme pristajao da budem igračka; sad one, ovakve, traže novog čoveka koji će u svojoj samoći da ih čita i da dopunjava njihov sadržaj svojim sadržajem... A ja ću opet da budem po strani, kao što mi i priliči...

    1986.




    NA MLADIMA

    Mi smo došli pre roka
    svi naivni bez poroka
    a vidi gde smo sad

    Svi su drugi već u kući
    a ti moraš glavom tući
    u zid jer si mlad

    Na mladima svet ostaje
    a život se smeši
    to će prvo razmotriti
    pa će da nam reši

    Rešiće nam sve probleme
    da se ne patimo
    na nama će svet ostati
    kada ostarimo




    NAJ NAJ NAJ

    Ti si mi u svemu bila
    naj naj naj

    I u dobru
    i u zlu
    i na javi
    i u snu
    naj naj
    u svemu naj

    Verovali ili ne
    ti si meni sve
    u svemu naj

    Svi mi drugi svoju tamu nude
    a iz tebe blista večni sjaj

    zato si u svemu za mene
    naj
    naj naj




    JEZERO

    Jezero
    to malo srce more
    lutalo
    dugo po svetu
    došlo do ovih gore

    Ovde je
    nekada more bilo
    u njemu
    u dubinama
    srce se ovo krilo

    More je otišlo svojim putem
    čak tamo iza brega
    a srce došlo da mene vidi
    i ja da vidim njega

    Jezero, jezero drago moje
    da li je tuga mori
    što nisi nigde u oekanu
    umesto sa mnom u gori




    RAZGLEDNICE

    Iz gradova za koje si možda čula
    možda nisi
    javljam ti se da ti kažem ma gde bila
    sa mnom ti si

    Razglednice koje šaljem preko sveta
    sa svih strana
    znak su da je naša ljubav s nama svuda
    svakog dana

    Razglednice žarke slike usamljene
    što se zlate
    mene zovu da napišem po sto puta
    mislim na te
    mislim na te
    mislim na te




    PEGAVA DEVOJKA

    Ona je stišala strasti
    i htela da se smiri
    prestalo cveće rasti
    a miris i dalje širi

    Ona se mirno šeće
    a lovci idu po tragu
    njena se prošlost meće
    na sasvim drugu vagu

    Koga su zveri klale
    taj na oprezu živi
    naše su šanse male
    i kada nismo krivi




    OSTANITE TU

    Ostanite tu
    svet je tako mali
    tražili ste mene
    a niste ni znali

    Ostanite tu
    moja pesma znade
    za svu vašu sreću
    za sve vaše jade

    Ostanite tu
    jer moj život vredi
    samo ako put
    neko sa mnom sledi

    Ostanite tu
    neka pesma traje
    vratiće se dug
    svakom koji daje




    U NAMERI

    U nameri da budemo isti
    sa što manje razlika u sreći
    sa svoje sam silazio zvezde
    trudio se da budem veći

    Ceo svet sam držao na oku
    da ne čini što ti ne bi htela
    revolver sam nosio o boku
    spremao sa na obasna dela

    Kad si ruku pružila drugom
    plakao sam od velike časti,
    gospodar sam al ću biti slugom -
    smanjujem se da ti možeš rasti

    ….....................

    Šta je dalje bilo ne zna niko
    i za drugo niko neće znati
    ja je čekam zna se tek toliko
    da mi se sa svoje zvezde vrati




    TEŠKA VREMENA

    Ova će godina biti teška
    za sve koji misle svojom glavom
    potrkala se svetu negde greška
    i sabrinut je s pravom

    Ova će godina biti teška
    svetu ljubav nije jača strana
    nestaje sa lica mnoga smeška
    al verujem biće boljih dana

    živi idu dalje
    oni znaju kuda
    naviknut je svet na iskušenja

    ne traži niko
    da se dese čuda
    već traži samo malo poverenja.

    1980.




    PISMO

    Pišem ti pismo i šaljem ti cvet
    zovem te - hjajde da popravimo svet

    Puca je mala al uzdiže je let
    zovem te - hajde da popravimo svet

    Ti budi sunce a ja suncokret
    zovem te - hajde da popravimo svet

    Rođeni nismo tek da bi mogli mret
    učini nešto da popravimo svet




    SVET SE DELI NA DVOJE

    Meni se čini da nije
    nikada bolje bilo
    i da će zemlji žao biti
    što se i dalje kreće

    nikuda stići neće
    nikuda stići neće

    Svet se deli na dvoje
    na moje i tvoje
    i sve se na to svodi
    ponovo da se rodi

    Meni se čini da nije
    potrebna viša sikla
    da bi i tebi jasno bilo
    to što je meni jasno

    Mnogima biće kasno
    mnogima biće kasno

    Svet se deli na dvoje
    na moje i tvoje
    i sve se na to svodi
    ponovo da se rodi...





    Štefanija me na moru učila mađarski.
    More je tenger, voda je viz, jo regelt - dobro jutro, jo isokat - laku noć...
    A između dobro jutro i laku noć mi na suncu. Mi stanujemo u istoj kući, vrata do vrata. Ja čujem kako Štefanija meni svako veče peva uspavanku. Ja ne ulazim u njenu sobu jer smo se tako dogovorili. Ona u moju ulazi jer se o tome nismo dogovorili. Štefanija ulazi u moju sobu, ali neće da spava kod mene jer želi da se još malo nanosi vitkosti: njene tetke čim su počele da spavaju sa muskarcima - odmah su se udebelile.
    To je nasledno, kaže.
    Ja sam cenio njenu vitkost, zbog zoga i jesam glavni na plaži što se drušim s njom. cenim njenu lepotu pa se zato suzdržavam. Suzdržavam se, ali ipak svako veče pitam: Mogu li večeras da dodđem u tvoju sobu? Ona je odlazila i zaključavala se, i otud mi pevala uspavanku...
    Jeli smo krupne breskve - toliko se po nama cedio sok.
    Pčele su nas obletale, a ja sam opet pitao mogu li večeras, pošto je poslednji dan na moru, da udđem u njenu sobu. Rekla mi je da je to ponovo pitam, a ona će mi odgovoriti na mađarskom, pa ako budem znao šta je rekla, biće kako ja hoću...
    Kleknuo sam pred nju onako sladak od bresaka i pčela i pitao:
    Mogu li večeras da uđem u tvoju sobu?
    Lehet. Kaže Štefanija. Lehet...
    Činilo mi se da od svih mađarskih reči, jedino nikad nisam čuo reč Lehet...
    Nisam znao, ali nisam priznavao da ne znam, nego sam ponavljao lehet, lehet...
    skočio u more, sprao sa sebe svu slast i dok se Štefanija ozbiljna , sunčala - iskrao sam se sa plaže, otišao u svoju sobu, uzeo stvari i otputovao bez pozdrava...
    Pet godina posle toga dođe Lenđel u Sarajevo i prvo što mi padne na pamet - pitam ga: šta je to lehet? Pre se toga nisam setio da pitam, a imao sam priliku, ali nisam se setion, ako što se nerado sećam poraza...
    Lehet je - može, kaže Lenđel.
    Može!
    Odmah sam odjurio u Taj grad. Odmah. Kao što sam i onda odmah pobegao bez pozdrava.
    Ranja jesen, jutro, aleja, lišće, retki prolaznici, radnici izlaze iz kapija i oživljavaju grad...
    Ja stojim iza platana preko puta adrese i čekam da se pojavi Štefanija, ako je još tu, da joj odgovorim za lehet od pre 5 godina.
    Pojavila se. Isto ono lice, ona kosa...
    Porđe pored mene i ode u prekrasno radničko jutro, moja punačka Štefanija, čvrsta koraka koji odzvanja u aleji... nešto kao - lehet, lehet, lehet...
    Isto tako oglašavao se voz kojim sam se vraćao iz jedne od svojih dragih, glupih nespretnosti u ljubavi... Može li mi se to oprostiti? Lehet!





    ŠTEFANIJA

    U noći voz
    u vozu ja
    pore mene Štefanija
    okolo nas
    Panonija
    u vozu mi i muzika

    Jo isokat
    Jo almokat
    Violaž
    Čokokat

    Štefanija
    prevedi mi
    šta znači to što pevaš ti
    jer svaku reč
    želim da znam -
    da pevam to kada budem sam

    Jo isokat - laku ti noć
    Jo almokat - prijatne sne
    Violaž - u plavom snu
    Čokokat - poljubi me

    I celu noć na sastanku
    pevali smo uspavanku
    Jo isokat jo almokat
    violaž čokokat...




    DALJINE

    Daljina ništa nije
    ona uzalud mami
    ako na kraju puta
    opet živimo sami

    Vekovi ništa nisu
    samo slojevi praha
    ako je ljubavi bilo
    uvek manje od straha

    Daljine ništa nisu do zanitželje puke
    jer sve što je moje na ovome svetu
    to je na dohvat ruke

    Vekovi neka teku po svome tajnom planu
    a sve što je moje može da se desi
    u samo jednom danu




    JEDAN OSMEH

    Jedan osmeh i jedan pogled
    za nas je bilo dosta
    od tada više našoj deci
    ne treba drugog mosta

    Duša se moja sa tvojom slila
    i sliku sveta menja
    osećam da sam tvoja bila
    još davno pre rođenja

    Naša ljubav
    ljubav naša
    ima svoje strašne ćudi
    ona ne yna
    ne zna ona
    gde je zemlja gde su ljudi

    ona samo
    leti leti
    leti kud je nose krila
    ionako niko neće
    verovati da je bila




    I TO JE PROŠLO

    I to j prošlo
    sada sam sama
    mada sam sama
    ne plačem više
    bilo pa prošlo
    sve među nama
    sve među nama
    ko letnje kiše

    Dok sam bila
    bila sam
    dok si bio
    bio si
    sve što imam
    snila sam
    sve što imaš
    krio si
    samo dok smo
    lagali
    dotle smo se
    slagali
    sad pravimo
    podelu
    jer je sve na videlu

    Da li me voliš
    ne pitam više
    ne pitam više
    sada sam druga

    na nebu mome
    blista se duga
    prošla je tuga
    ne plačem više




    GDE BI NAM BIO KRAJ

    Kad sam te prvo srela
    da sam te odmah htela
    gde bi nam bio kraj

    Kad si me pogledao
    da si mi želju znao
    gde bi nam bio kraj

    Kad si me zavoleo
    da si mi veran bio
    gde bi nam bio kraj

    Kad si me ostavio
    da si me zaboravio
    tu bi nam bio kraj




    NOVI ROBINZONI

    Nismo tako sami kako nam se čini
    to je varka samo
    potrebna sanjaru
    želja da se nađe mera veličini
    koje smo vredni
    u mladalačkom žaru

    Nismo tako sami
    Lažu pesme naše!
    Ali u toj laži moje srce drhti
    ko da stvarno pati
    jer nečim mora duša da se snaži
    i ja svetu dajem što od mene traži

    Leti pesmo moja
    pesmo miliona
    šta bi svet da nije lažnih robinzona

    Leti pesmo moja
    letom bivaš veća
    bolje lažna tuga nego lažna sreća.




    SAMA NA BALKONU

    Ja stojim sama na balkonu
    kao da čekam serenadu
    a noć je tiha grad se gasi
    i nikog nema da me spasi

    Jesam li čula
    ili mi se čini
    da neko peva po mesečini

    … kako moj dragi u lov ide
    kako je ubio strašnog zmaja
    … kako je leteo neki soko
    kako je soko imao srce
    i u tom srcu ključ od grada
    kako moj dragi
    ključ taj hoće
    da spasi mene od samoće da spasi mene od samoće...
    ja stojim sama
    grad se gasi
    i nikog nema da me spasi...




    SUNCOKRET

    Povedi me u žarko polje
    u polje puno suncokreta
    pomozi mi da vidim bolje
    da shvatim tajnu ovog sveta

    Nauči me da vidim bilje
    da vidim seme kako klija
    otrgni me od ove zbilje
    hoću da biljka budem i ja

    Sve što je ikad sjalo
    sve što je ikad znalo
    kakav je ovaj svet

    sve što ti na um palo
    sve je to tako malo
    kakav je suncokret!




    ŽIVOT PIŠE ROMANE

    Život piše romane o svemu što se zbiva
    a mene nigde nema kao da nisam živa

    Život piše romane a ja mu nisam tema
    jer tako mnogo snage za moju tugu nema

    Život piše romane
    a mesto imena moga
    ostavlja prazne strane
    a ni sam ne zna za koga




    NAŠA PISMA

    Naša su se pisma mimoišla
    žurila sam da ti javim sreću
    al po tvojih nekoliko reči
    videla sam - više pisat neću

    Ja sam pisala
    kako molim sunce
    da te kao moje srce prati

    a ti si pisao
    da nemaš vremena
    i da ne znaš kad ćeš ga imati

    Naša su se pisma mimoišla
    sve što sam ti pisala - ne važi
    naša su se pisma mimoišla
    a ni jedno odgovor ne traži




    BREZA NA MESEČINI

    Ja nisam tvoga kova
    Tebi se samo čini
    nisam iz tvojih snova
    breza na mesečini

    Ti želiš da se vratim
    U tvoju ljubav setnu
    Da tvoju dušu shvatim
    I da me čuvaš sretnu

    Ne treba meni nežnost
    ni tvojih reči svila
    zar ne mogu da se vratim
    gde nikad nisam bila




    BIĆE BOLJE

    Donesi mi brige svoje
    i nauči zauvek:
    za sve naše nespokoje
    ima jedan divan lek

    Biće bolje
    biće bolje
    ne živi se
    samo sad
    mesto večne glavobolje
    samo reci
    ponekad

    biće bolje
    i
    biće bolje

    Podmiti me poljupcima
    obećaj mi skupi dar
    Ne donesi nikad ništa
    ali reci jednom bar

    biće bolje
    i
    biće bolje




    PRIZNALA SAM

    Priznala sam da si bolji
    laskala sam tvome hiru
    da ti bude po volji a da pustiš me na miru

    Nisi bio zagoentka
    izdalo me tajno čulo
    sve je s tobom od početka
    mirisalo na rasulo

    Zar ti nije bilo dosta
    pusti me ne kvari
    idi gledaj svoja posla
    a mene zanemari
    Pred tobom su druge žene
    iza tebe pusto
    setićeš se opet mene
    kad ti bude gusto




    GLAVNI JUNAK

    Glavni junak jedne knjige
    došao bi da se žali
    Divno beše glavni biti
    dok me nisu pročitali

    Saznali su moje mane
    moje tajne moje tuge
    pokidali neke strane
    i sad pošli da traže druge

    Svetu je svega dosta
    on čeka svoga gosta
    a duša se trudi svaka
    da ima svog junaka




    JANUAR

    Kada više ni za šta snage nemaš
    i kada misliš - propala stvar!
    Nađeš se opet na početku
    jer je došao januar.

    Nekad si mislio: Ti i ona
    bićete najlepši srećni par
    al ona svojim putem krene
    a tebi opet - januar.

    Ovo je doba baš po meri
    jer svaki čovek jednom bar
    želi da počne iz početka
    a zato služi - januar.




    FEBRUAR

    Sećaš li se kućo stara
    onog našeg Februara

    kad smo vitki ko dva paža
    bili njena mrtva straža

    pratili je kud god krene
    sve puteve znali njene

    ali celu mladost dragu
    bili smo na krivom tragu

    Sa koliko dragog bola
    plaćala se ova škola

    Stari druže Kućo stara
    sećaš li se Februara?!




    MART

    Što su gori vihori
    što je moru vir
    što su reci izvori
    to je duši mir

    Ali mira nema
    duša moja vri
    oluja se sprema
    a ne znam gde si ti

    Da mi nisi tako mnogo draga
    pustio bih da ideš do vraga
    jer na svetu žive mnoge žene
    ali samo ti si deo mene




    APRIL

    Istina je život ljudski
    a laži su ljudska dela
    a nikad nisu poslve crna
    nikad nisu posve bela

    Sve istine čovek stvara
    ali ne zna gde je prava
    zato vešto vedro laže
    a da ga laž uveseljava

    Laž ima kratke noge
    ali zato ima krila
    ona leti ko albatros

    kao ptica iz romana
    sa dalekih okeana
    leti leti kao albatros




    MAJ

    Upusan si u veliku školu
    u život koji traži
    da položiš račune
    ostani sam i velik u svom bolu
    a ljubav tvoja neka diže bune

    Vidio si kako pola sveta
    od ljubavi živi
    a polovina strada
    daj prestani da budeš asketa
    koji živi samo zato što se nada




    JUNI

    Juni znači mladi
    najlepše doba to je
    da vidiš šta se radi
    i kako stvari stoje

    Juni je tu da deli
    a isto tako da spaja
    koliko od početka ima
    još toliko do kraja




    JULI

    Ana mi kaže: Priđi bliže
    pogledaj ovo moje cveće
    sada je leto sad je juli
    i nikada lepše biti neće

    Ja Ani kažem da sam tužan
    što cveće mnogo liči na žene
    jer svuda raste svuda cveta
    a samo u mojoj ruci vene

    Ana mi kaže: Šta te briga
    i zagonetne osmehe šalje
    da ne bi cveće uvelo samo
    ti ga uberi - pa idi dalje




    AVGUST

    Avgust nema vremena za šalu
    i njemu su odbrojali dane
    Glavni je na svakom karnevalu
    al ne može stići na sve strane

    Otkako je počelo postanje
    otkad sunce na čoveku misli
    avgust zemljom sele blagostanje
    Neka sija - predugo smo kisli




    SEPTEMBAR

    Septembar
    sav u znaku Device i Vage
    dolazi da nas opomene:
    Vreme je kaže
    za misli blage
    i da se srede uspomene

    Septembar
    sav u znaku jeseni i leta
    sve što je bilo više nije
    Rano je
    da nas obuzme seta
    a kasno za sve iluzije

    Sve što je ludo bilo
    stalo
    da se zamisli
    malo
    da se nagleda
    sveta
    dok nije sunce palo.




    OKTOBAR

    Oktobarske čarolije
    sve su deo istorije
    za velike i za male
    izobiljem svi se hvale

    Tad se zbiva ona skaska
    kada mrav sa cvrčkom ćaska
    Ali što se tebe tiče
    pamtiš samo moje priče

    Kako sam ti govorio:
    budi dobra do oktobra
    posle ćemo lako

    Znaš li stare običaje
    tad se ženi i udaje
    i mi ćemo tako




    NOVEMBAR

    Da se nađe bolje mesto
    za Julija i Avgusta
    premešten je gde mu je presto
    ovavija magla gusta

    Znaš - novembar - ono nove
    to je devet kad se broji
    ali on se tako zove
    jer mu carstvo ime skroji

    Primeri su takvi česti
    devet si a jedanaesti...




    DECEMBAR

    Decembar je nekad bio u sred leta
    kad je žega
    radio je ša je hteo poštovati
    svi su njega
    Imao je svoju stražu stekao je slavno
    ime
    al mu jednog dana kažu:eek:d sada si
    vođa zime
    Uzmi svoje pa se seli i napravi
    tamo reda
    tužna srca rayveseli u veselim
    dospi jeda
    Decembar je tužan bio što ne može
    da se spasi
    on je tada izmislio kako konac
    delo krasi.





    Tada su svi već počeli da dižu ruke od mene. Bilo im je prviše moje jasnoće i dobrih namera. I brige za druge...
    To je bio vrhunac Sedamdesetih godina. Moj Urednik na TeVe po kuriru mi poručuje da mu se moja emisija ne sviđa i da je skida sa repertoara. Urednik uredniku po kuriru... Predao sam knjigu pesama. Telefonom mi kažu da je “situacija” i da knjiga ne ide. Za roman su mi rekli da nema papira... Niko sa mnom ne govori. Sve samo poruke iz treće ruke. Starih prijatelja sve manje, a za Nove više nemam vremena... Sve moje ljubavi počinju da se povlače na sigurnije. Polako se povlače. Tajno. Da me ne povrede... Deca su moja - malena, vesela, pametna, zdrava, ali bespomoćna pred velikim svetom koji mene a i njih uz mene ugrožava... Tih godina je bilo slobode svuda na pretek. Svuda i za svakoga. To je opasno. Trudim se da ne slutim rasulo... Da li da dignem ruke od svega ili da sačekam... !? Sačekao sam. Da vidim ko će dokle. Koliko može i koliko još toga ima... Tog dana popijem najžešće što sam imao u kući i sednem među decu da ne bih plakao, i uključimo televizor... Čim se slika izbistri, preda mnom, koji suzdržavam suze, zabruji pesma, poznata, ali nejasna - imaneKA tajnaveZA... Sto hiljada ljudi na stadionu peva sa Bijelim Dugmetom: ImaneKA tajnaveZA... Sto hiljada pevača izgovara u transu moje reči i poručuje meni ništavnom da tonemo skupa sa tom lađom jer sam i ja deo nje...
    Tih sto hiljada pevača toga časa spaslo je jedan od mojih sto života...

    Novi Sad, 15.1.1992.





    TAJNA VEZA

    Ima neka tajna veza
    za sve ljude zakon krut
    njome šovek sebe veže
    kada bira neki put

    Ima neka tajna veza
    tajna veza za sve nas
    njome šovek sebe veže
    kada traži duši spas

    Sidro koje lađu čuva
    da ne bude buri plen
    tone skupa sa tom lađom
    jer je ono deo nje




    NE OČEKUJ

    Ne očekuj da te iko razume
    radi svoje - ti si čovek od zanata
    svu nesreću oko tebe što se vije
    stvorile su sitne duše iz inata

    Imao si ludu sreću da si bolji
    Zar još čekaš da si svima baš po volji
    Spalio si što je moglo da izgori
    Pomogao ko je hteo da se bori
    Voleo si ko je znao da ti vrati
    Davao si - imalo se kome dati
    Plamen prođe a pepeo večno traje
    Grejao si na plamenu svoga dara
    hladna srca čije sunce davno zađe
    Pod pepelom tvojim ima starog žara
    za onoga ko bi znao da ga nađe

    Al ti ne očekuj da te iko razume
    Radi svoje ti si čovek od zanata
    Svu nesreću oko tebe što se vije
    stvorile su stine duše - iz inata...




    GLAVO LUDA

    Glavo luda
    sve se menja
    šta će nama izmirenja
    ako srce nije vruće
    sve je nemoguće

    ko ne želi
    da se menja
    vole ga iz sažaljenja
    pamti to za ubuduđe
    sad je nemoguće

    promenila
    riba more
    rob čuvara
    zverka gore
    kožu zmija
    duga boje
    a ti smao teraš svoje
    zavede me u bespuće
    živeti je nemoguće...
    zavede me u bespuće
    živeti je nemoguće...




    LET I PAD

    Moj život nosi bure
    ta bura ima krila
    ta krila sad lete
    nose mene iznad sveta
    sa kojim se ja ne mirim
    zato svoja krila širim

    Kad bi bilo nas pet
    bilo bi mesta za nadu
    ovako usamljen šta će mi let
    samo se nadam padu.




    PAD I LET

    I pad i je let i pad je let

    Ljudi su deo čuda
    koja se zovu luda

    takav je svet takav je svet

    I pad je let i pad je let

    Ako smo svi u padu
    onda smo svi u letu

    takav je svet takav je svet

    I pad je let i pad je let

    Čoveku nije dosta
    što može preko mosta

    On želi let - takav je svet




    ZLATNA RIBICA

    Lovio jedan čovek ribu
    lovio lovio celi dan
    pa ulovio ribicu zlatnu
    a to će reći - ribarski san

    Pusti me - kaže riba mala
    ispuniću ti jednu želju
    provešćeš život ko niko tvoj
    u pravoj sreći i veselju

    Zar samo jednu - ribar pita
    dosad je uvek bilo tri
    kaka su ovo došla vremena
    možda i nisi zlatna ti

    Vremena ova kakva su da su
    Šta te briga - reci želju
    i provedi svoj život ko niko tvoj
    u pravoj sreći i veselju

    E kad je tako kad si takva
    Idi neka te drugi hvata
    Ja nisam čovek od jedne želje
    … I pusti ribu iz inata




    PRVO VOĆE

    Bio sam dečak i mudrost bilo
    u mojoj maloj glavi
    da najviše slasti ima u voću
    koje se prvo javi

    Rastao dečak rasli snovi
    ko nebo što se plavi
    al najviše slasti beše u voću
    koje se prvo javi

    Ljubavi išle jedna za drugom
    život život pravi
    al najviše slasti beše u voću
    koje se prvo javi

    Video ljude video sveta
    išao prema slavi
    al najviše slasti beše u voću
    koje se prvo javi

    I sve je prošlo ostalo samo
    u srcu i u glavi
    da najviše slasti ima u voću
    koje se prvo javi




    KNJIGA MOG ŽIVOTA

    Knjiga mog života sad se piše
    to je knjiga velika i draga
    o ljubavi kakve nema više
    zato mora ostaviti traga

    Knjigu mog života piše duša
    koja pamti neke bolje dane
    Ja govorim a ona me sluša
    zlatnim perom ispisuje strane

    Zlatnim perom
    zlatno slovo
    počinjemo
    sve ponovo
    što je bilo
    sve se briše
    što će biti
    tek se piše

    Knjigu mog života kad shvate
    iz nje će uzimati reči
    i davati svima koji pate
    od samoće teške da ih leči

    Zlatnim perom
    zlatno slovo
    počinjemo
    sve ponovo
    čto je bilo
    sve se briše
    što će biti
    tek se piše




    MATURANTI

    U životu idu maturanti
    na ispit izlazi škola
    život je profesor ljut
    na vrata starog sveta
    kucaju srca nova
    da nađu sebi put.

    Ne zna za školu za profesore
    već za život učili smo
    stigli smo na burno more
    al još zaplovili nismo

    Mi još ništa dali nismo
    ali sve se od nas čeka
    mi smo kao drugo pismo
    što dolazi iz daleka

    Šta je bolje a šta gore
    mi još svoju rekli nismo
    ne za školu profesore
    već za život učili smo.




    TRUBADUR

    Ja ostajem da pevam
    i kad prođe matura
    jer sve bi tužan bio
    da nije trubadura

    Vi ćete svojim pute
    za svojom zvezdom poći
    a ja ću ostati večno
    u ovoj svečanoj noći

    Vi ćete stvarati čuda
    misleći malo na mene
    a ja ću pesmom o nama
    da čuvam uspomene

    Zato ostajem ovde
    i kada prođe matura
    jer svet bi tužan bio
    da nema trubadura




    PONAVLJAČI

    Bili smo loše sreće
    od takvih divnih tema
    mi smo shvatili samo
    da pravde uopšte nema

    Odgovor koji smo dali
    niko ne zna šta znači
    mada smo odlično znali
    ipak smo ponavljači

    Škole će večno biti
    zato se nama ne žuri
    mnogi su veliki ljudi
    padali na maturi





    Godina je 1975. Bijelo Dugme je kod Rogatice na Borikama skupa sa lovorikama, živelo životom slavnih mladića: Pobegli od rulje, a davali glasa o svom begu toliko da su bili više prisutni ovde nego tamo gde su bili. Šestog juna, ko malo ždrebe koje ne zna na koju bi stranu pre, u Park-kafanu uđe Željko Bebek. Reče mi da se sutra vraća “gore”, pa bi poneo ako imam nešto za njih... Gledao sam ga onako kosmatog, vedrog, asketski mršavog; gledam kako mu se dive, kako mu se obraća i onaj ko nema šta da mu kaže... To je to! On je taj koji ima pravo da nas sve začikava, da se hvali blagostanjem svog sretnog trenutka! Ja, koji sve znam, kad bih upitao - šta bi dao da si na mom mjestu - svi bi sa lakoćom odgovorili - Ništa! A to njemu ne mogu reći, jer on je taj koga mrze a kome se dive u isti mah.
    Znao sam šta treba napisati tog 6.6.75. godine. S lakoćom sam to izveo, jer je i mojih pet minuta.





    ŠTA BI DAO

    Šta bi dao da si na mom mestu:
    Da te mrze a da ti se dive
    Šta bi dao za veliku gestu
    Mesto svoga da tvoj život žive

    Šta bi dao da možeš ovako
    dići ruku a puk da te sledi
    dal bi i ti u svom srcu plako
    kao što se moje srce ledi

    Budi srećan što si prekoputa
    i što nas strašna provalija deli
    jer ovo je mojih pet minuta
    a pred tobom stoji život celi




    CIMCIRASTE ŠAMŠARE

    Učio sam reči strane
    vagabunde bonvivane
    i dolče far njento znao
    sav se bio na to dao

    Rekli su da nije loše
    ali da to nije sve
    svetu treba nešto jače
    i za javu i za sne

    Svetu treba hokus-pokus
    mađija end kabare

    svetu treba nešto kao
    cimciraste šamšare

    Cimciraste šamšare
    za glande i žedne
    cimciraste šamšare
    svakome po jedne

    cimciraste šamšare
    za ljubavne jade
    cimciraste šamšare
    za stare i mlade

    Jer svetu treba hokus-pokus
    mađija end kabare
    a pre svega potrebne su
    cimciraste šamšare...




    MAMINA MAZA

    Rodila majka mazu
    nikom je nije dala
    čuvala staklenu vazu
    ko da je od kristala

    Kad si jednog dana
    otrkiula da nisi mala
    padoše mamini snovi
    ko da su od kristala

    Da si znala kako sve je fini
    ostala bi u svojoj vitrini

    A da si ostala mogla si sjati
    mami i tati mami i tati

    a sad si moja sad si moja
    a ja te neću nikome dati




    DO POSLEDNJE KAPI ŽIVOTA

    Kome je srce mlado
    i zna šta je lepota
    taj će živeti srećno
    do poslednje kapi života

    Njegove divne strasti
    nikakva nisu sramota
    Ljubav je pitanje časti
    do poslednje kapi života

    Jedan je svet i vek
    i troši se lepota
    a život teče od prve
    do poslednje kapi života




    SUSRET

    Gledam te dugo i vidim da te znam
    Tvoj lik mene negde u detinjstvo nosi.
    Ti si neko iz moga života
    al ne mogu da se setim ko si.

    Gledam te dugo i vidim da si žena
    cveće koje poznajem po rosi.
    ti si neko iz moga života
    al ne mogu da se setim ko si...




    STRANO

    Napiši nešto lepo
    opiši nju i mene
    da meni zavide ljudi
    a njoj da zavide žene

    Ti ljubav imao nisi
    i tebi je to strano
    al zato o meni piši
    i budi moj Sirano

    Napiši kako žene
    prelaze pola sveta
    samo da vide mene
    kako sa njom šetam

    Napiši sve o strasti
    o ljubavi i boli
    neka se naša ljubav
    proušava u školi

    Dečaci neka pate
    curice neka ciče
    posle svakog časa
    i posle naše priče

    Ti ljubavi imao nisi
    i tebi je to strano
    al zao o meni piši
    i budi moj Sirano




    HLEB I SO

    Detinjstvo divno naše
    najviše što se voli
    nije nam previše dalo
    al jeste hleba i soli

    Došli su neki ljudi
    umorni, bosi i goli
    iznesi sve što imaš
    al prvo hleba i solihttps://docs.google.com/document/d/13sFchgHze6YTWxhKZDHb0Dp9WOGNai6NCtDRLQ3cUQE/edit?hl=en

    Ratovi kada su bili
    suze i krv se proli
    zato u ratu nema
    ni hleba niti soli

    Najviše soli ima
    u krvi i u suzi
    zato ga mora biti
    u sreći i u tuzi

    Kroz celi život s nama
    idu neki simboli
    a samo jedan je pravi
    simbol od hleba i soli.




    NEMA VIŠE

    Nema više starih bura
    pučina se mirna blista
    sve ja manje avantura
    a više avanturista

    Sve ne živi od ideja
    neko mora i da kopa
    sve je više Odiseja
    a sve manje Penelopa

    Sve se manje pitam šta je
    sve ovo što sada traje
    a sve više biva tema
    ono čega nigde nema




    PROBUDI SE

    Probudi se
    nešto se dešava
    nemoj reći da to nisi znao
    i tvoja se sudbina rešava
    moglo bi ti jednom biti žao

    Probudi se nešto se dešava
    kajaće se ko ovo prespava

    Probudi se nešto se dešava
    ne mogu ti jasno reći šta je
    ni laž nije istina prava
    al osetim dugo će da traje

    Probudi se nežto se dešava
    kalaće se ko ovo prespava

    Probudi se nešto se dešava
    u prostoru izvan naše volje
    od ljubavi neko nas spasava
    i govori da je tako bolje

    Probudi se nešto se dešava
    kajaće se ko ovo prespava




    LJUBOMORA

    S dušom mojom
    iz davnina
    sa dalekih mrklih gora
    sišla je ko zla sudbina
    ljubomora
    ljubomora
    Sve ljubavi
    i sva blaga
    sve zidove srećnih dvora
    srušila se mračna snaga
    ljubomora
    ljubomora
    Došla je da svuda vlada
    od ljubavi da strada
    Dok na svetu
    prepun što je
    ne ostanu samo dvoje




    LJUBAV NEMA BOLJE DANE

    Ljubav nema bolje dane
    sve je sad i nikad više
    sve što iza toga dođe
    dođe samo da nju zbriše

    Ljubav nema bolje dane
    nema sutra nema juče
    to je škola za ludake
    koji malo teže uče

    Ljubav nema bolje dane
    sama kreće sama stane
    sama pali sama gasi

    Nas uništi sebe spasi...
    Nemoj da joj brojiš mane
    ljubav nema bolje dane




    NA MENE SU PRSTOM REKLI

    Na mene su prstom rekli
    za sve ovo on je kriv
    za njega bi bolje bilo
    da odavno nije živ

    Za njega ne važi zakon
    njemu niko nije rod
    ko mu pravi duši zaklon
    kad ponese bura brod

    Neka prizna šta se pita
    da ne pravi vise sram
    kako sme da se skita
    i da živi tako sam

    Ko to stoji iza njega
    ko mu nosi zlatni štit
    takva drskost iznad svega
    nit je bila nit će bit

    Ako takvi uzmu maha
    i drugi će dići glas
    više neće biti straha
    svi će poći protiv nas

    Kaznite ga mnog teže
    da za primer bude svim
    za stub sramni da se veže
    i da gori skupa s njim

    Rekli su mi mnogo više
    nego što se o tom zna
    ali nisu smeli prići
    buktinji što večno sja




    ZAVIST

    Imam problem sa čovekom
    (nek ostane među nama)
    Obdaren kratkim vekom
    i ispunjem zabludama

    Svaki čovek cela drama
    al još ne zna šza ga čeka
    (nek ostane među nama)
    Nema leka za šoveka

    Od zabluda duša peni
    a zavist je kruna svemu:
    Nije važno da daš meni
    Važno je da ne daš njemu




    O TOM - POTOM

    Sve što mislim i sve što kažem
    ima veze sa životom
    ne veruju meni mnogo
    a ja kažem
    o tom potom

    Trošio sam snagu svoju
    tragajući za lepotom
    živeo ko ružno pače
    a čekao
    o tom potom

    Ne može se među ljude
    osmesima i dobrotom
    lud i dobar to je isto
    dok ne dođe
    o tom potom

    Nastavis li tako dalje
    lipsaćeš sa nekim plotom
    A ja kažem svak zna svoje
    zdravo žurim
    o tom potom




    PATNJA

    Patio sam
    više nego iko
    dok se nisam na nevolje sviko
    patio sam
    nije bilo lako
    onda sam se sredio nekako

    Možete li zamisliti mene
    kako patim zbog obične žene kako
    trčim i nosim joj cveće
    kako molim
    a ona me neće

    Uzeo sam
    koliko je dala
    poljubio
    i rakao hvala
    Opet vidim crno mi se piše
    jer sad patim što ne patim više.




    MASKENBAL

    Obuci staru krinolinu
    prebaci beli šal
    ja ću da sviram violinu
    počinje maskenbal

    Zaigraj
    kao da more šumi
    a ti si jedan val
    pred svima veliku tajnu glumi
    život je masknbal

    Nemoj da kriješ lice malo
    pusti ga neka sja
    nikome do danas nije stalo
    sami smo ti i ja

    Život je masenbal
    svako se krije
    ako u sebe siguran nije

    Život je masenbal
    ako smo krivi
    pod tuđom maskom lakše se živi




    BAM - BADAVA

    Malo nade
    malo sumnje
    malo slatkog zaborava
    to je sve što ljubav traži
    ostalo je
    bam-badava

    Orao sam svoja polja
    mirisala gorka trava
    želeo sam da me vidiš
    video sam
    bam-badava

    Učio sam sto zanata
    znao dušu grubih sprava
    slušale su šta im kažem
    a ti ništa
    bam - badava

    Prošao sam teške škole
    sipao ko iz rukava
    sve mudrosti ovog sveta
    a ti ništa
    bam - badava

    Pitao sam - rekli su mi
    gde ljubavni uspeh spava
    rekli su mi ali kasno
    sve je bilo
    bam - badava

    A malo nade
    malo sumnje
    malo slatkog zaborava
    to je sve što lubav traži
    ostalo je
    bam - badava




    GREH

    Grešio sam mnogo a sad mi je žao
    što nisam još više i što nisam luđe
    jer samo gresi kad ja budem pao
    biće moje delo a sve drugo tuđe

    Grešio sam mnogo vežbao da stradam
    leteo sam iznad vaše mere stroge
    Živeo sam grešno i još ću ja se nadam
    svojim divnih grehom da usrećim mnoge

    Grešio sam priznajem
    nisam bio cveće
    grešio sam za sve vas koji niste smeli

    i sad deo greha mog
    niko od vas neće
    a ne bih ga dao i kad biste hteli




    ZAKOPANO BLAGO

    Tražite
    tu je zakopano blago
    čekalo na vas iz divnih vremena
    uzmite
    svaki kolko vam je drago
    ukrasa sjajnog sa mirisom žena

    Najbolje
    što su imali da kažu
    rekli su ovim blagom što ti nude
    kraj njega
    nisu postavili stražu
    učini s njime šta ti volja bude

    Videćeš
    jednom da je u tom sjaju
    gročine mnogo radosti i tuge
    i sada
    s njime sve to tebi daju
    ponovo da ga zakopaš za druge




    PONAVLJA GREŠKE

    Već je vreme
    da govorim o svemu
    što sam saznao
    živeći burno
    od ovoga trenutka

    Već je vreme
    al ja se pitam - čemu
    jer još čemo se sresti
    bezbroj puta

    Ponavljaj svoje greške
    i na njima se uči
    a mene pusti da pevam
    o svemu što nas muči

    Pitanja mnoga na svetu
    ne traže odgovore
    Važno je živeti život
    i negde biti prvi

    Ljubav se stvara od vazduha
    od zemlje i od mora
    a čovek živi od zabluda
    i plamena u krvi

    Ponavljaj svoje greške
    i na njima se uči
    a mene pusti da pevam
    o svemu što nas muči




    SVOJE RUKE

    Uzeo sam sve u svoje ruke
    Odavno je to morao neko
    Sasmog sebe staviti na muke
    Do granice i još malo preko

    Rešio sam da napravim reda
    U svom srcu i okolo njega
    Da oprobam kako to izgleda
    Dok još nije kasno posle svega

    Sve sam dao
    Što se moglo dati
    Prijatelju životu i ženi

    Sve sam dao
    Al se mora znati
    Koliko je još ostalo meni




    * * *

    Čini mi se da uzimam više
    od života nego što me sledi
    u Zakonu o ljubavi piše
    što je moje svima više vredi

    Mene vodi crni fantom
    ja sve mogu i sve znadem
    mada nemam pravo na to
    od života svoga kradem

    Videli ste sve procveta
    što je moja ruka takla
    il ćeš sa mnom na kraju sveta
    il bez mene na dno pakla...




    BILO JE LJUDI

    Bilo je ljudi i vremena
    al nikad nije ovakvih žena
    koje se trude da me shvate
    i sve što dajem - više vrate

    One su meni rekle tužno
    - Ne čini ništa što je ružno
    A ja sam njima uz osmeh blago
    - Činite sa mnom šta vam je drago

    Ne mora nigde to da piše
    al sve mi kaže da pravde ima
    jer ja sam znao da uzmem više
    od onog što se nudilo svima

    Bilo je dana kad sam znao:
    Što nije pravo - nije pravo
    al ako sudim po svom užitku
    ni one nisu na gubitku




    NE BIH MOGLA

    Ne bih mogla ne bih htela
    još jedanput
    iz početka

    preživeću mnogo lakše
    bez još jednog
    crnog petka

    Ne bih mogla zato neću
    u taj lom
    ne treba mi ljubav takva
    šta ću sa njom

    Ne bih mogla da podnesem
    da još jednom
    sve izgubim

    Ljubav traje dok se kaje
    svak za svoje
    promašaje

    Ni u tvome oku nije
    stari sjaj
    U njmeu se od početka
    krio kraj




    * * *

    Grešio si od prvoga dana
    ali tad sam znala da opraštam
    a šta imam ja od tvojih mana
    osim što ću zbog njih da ispaštam

    Grešio si jer si grešne vrste
    jer si takav i takvoga soja
    Dugo sam ti gledala kroz prste
    zato što sam htela biti tvoja

    Dodajem ti dodajem
    sve što imam ja ti dam
    svoje zlatne odaje
    ja pred tobom otvaram

    Dodajem ti dodajem
    ali mora da se zna
    šta li tebi ostaje
    kada svoje uzmem ja...




    ROMANTIČARI




    Reci mi pravo druže stari
    ko su bili romantičari

    kakvi su oni morali biti
    kad nisu bili kao ja i ti

    Ako su bili kako se hvale
    šanse im nisu bile male

    Bili su lepo mladi i ludi
    više ideje nego ljudi

    Svi su imali u duši vragha
    zbog toga od njih nema ni traga

    Đavo je smislio greh
    da ljude kvari

    a za to plaćaju ceh
    romantičari...




    HAZARDERI

    Mi koji smo ko anđeli
    popadali
    u prostore izobilja

    sve smo brzo prokockali
    pre doskoka
    i pre cilja

    Mi koji smo niotkuda
    ni iz čega
    prosto nikli kao trava

    ničega se ne sećamo
    a već željni
    zaborava

    Još letimo još lebdimo
    isto kao
    prvog dana

    još čekamo na svečano
    otvaranje
    padobrana




    POLA MILIONA ŽENA

    Pola miliona žena viška ima
    u prostoru kojim luta
    duša moja

    Siguran sam da si i ti mežu njima
    okružena veličinom
    nespokoja

    Pola miliona žena kakva slika
    Otkuda u srcu mome
    ti podaci

    Svaka od njih čeka Princa Pobednika
    a dočeka da dođemo
    Mi prostaci




    LUDO I NEZABORAVNO

    Ne uzdiši u mom zagrljaju
    Zli duhovi mogu da čuju
    Priveli smo našu lažu kraju
    I sad mirno čekamo oluju

    Ništa nije za vek vekova
    Sve što imam to je ludost ova
    Mladost kakve ne beše odavno
    - Beše ludo i nezaboravno

    Jednog dana u godine teške
    Kada sednem da saberem greške
    Smeškaću se i hvaliti javno
    - Beše ludo i nezaboravno




    TRAŽIM SPASA

    U muzici tražim spasa
    Zaljubljen sam
    Noć je letnja
    Mojoj ruci oko pasa
    Treba jedna
    Žena setna

    Mesečina gde da nađem
    Zaljubljen sam
    Šta ću s tobom
    Potonuće moje lađe
    Skupa s rekom
    i tegobom

    Po pravilu - tačka devet
    Zaljubljen sam
    Stana peta
    Uvlačim se u tvoj krevet
    I budim se...

    Kakva šteta!




    PRESOVAN CVET

    Knjigu sam zlantu listala
    nešto da dušu odmori
    i našla presovan cvet

    na tom se mestu otvori
    i poče da me zaziva
    u ono vreme lakoće

    kada se mladost razmeće
    pa neće i što hoće

    Sećam se one sreće
    mogla sam da poletim
    al ko mi cveće da de

    Ne mogu da se setim

    Naviru uspomene
    kao zvezde iz tame
    a suvi cvet me gleda

    i mnogo liči na me.




    SVAĐA

    Na mene si lgedao popreko
    Reko si - Budi i ti Neko

    A to meni nije teško biti
    Samo kad bi Neko bi i ti

    Ja sam tebe hvalila
    pred svima
    I što nemaš lagala sam: Ima !

    Tako lažuć stigli smo daleko
    Po meni si i ti sada neko

    Ne vređaj me ne pravi skandala
    Ni za tebe više nisam mala

    Među nama računi su čisti
    Svađamo se zato što smo isti.




    IGRA

    Igramo se ko će koga
    ko će kome stat u trag
    igramo se osim toga
    ko je kome više drag

    Igramo se ko će više
    ko će kome na rep so
    kome li se crno piše
    igramo se - to je to

    Igramo se šale radi
    podižemo urnebes
    igramo se jer smo mladi
    bolje frka nego bes




    NA TRAPEZU

    Gledamo se kao u groznici
    u cirkusu na visokoj žici

    Sve zavisi dok padam u luku
    hoćeš li mi pružiti ruku

    Hoćemo li pokazati svima
    kakav magnet u ljubavi ima

    ili ćeš me pustiti na kraju
    da uživaš u mom promašaju




    * * *
    Na sve sam bila pristala
    tugu na tugu slagala
    Mnogo sam luda ispala
    što reči nisam vagala

    Za njega sve sam stvroila
    za sebe samo sam disala
    crnu knjigu ostvorila
    sama se u nju upisala

    Sada bih samo vriskala
    što častan život vodim
    a opet nisam čista

    Na sve sam bila pristala
    i da se ponovo rodim
    opet bih bila ista




    NEVIDLJIVI ČOVEK

    Da sam nevidljiv i da me nema
    a da se moja senka kreće
    kroz mlaku maglu teorema
    kroz mladi vetar u proleće

    U svako doba na svako mesto
    nevidljiv stuižem sa malom zlobom
    jer svi se čude gde sam nešto
    a niko ne zna da sam s tobom

    Nevidljivi svetom vlada:
    Ko me mrzi - nek strahuje
    Ko me voli - nek se nada
    neka viče - tu je tu je!
    Ko me mrzi - nek se boji
    Ko me voli nek se divi

    Jednog dana dragi moji
    svi će biti nevidljivi...




    LEPTIR

    Leptir je cveće koje leti
    uživa kratko u živoj zgodi
    ne može ničega da se seti
    on živi samo da lubav vodi
    Leptir je cveće koje leti

    Prošara vazduh ukrasi sliku
    od srce ne zna šta da radi
    sličan je vedrom umetniku
    što vek provodi na estradi
    Prošara vazduh ukrasi sliku

    Prošlost je teška iza njega
    ličinke neke što lišćem mile
    jajašca žuta ispod snega
    i lutkice ispod svile
    Prošlost je teška iza njega

    Produži život ako se vine
    u žarkoj želji za slobodom
    Ukrase njime svoje vitrine
    kad ga probodu sjajnom čiodom
    Produži život ako se vine...




    ZODIJAK

    Noćnim nebom iznad mraka
    kruže znaci Zodijaka
    svije gledaju sa visine
    i utiču na sudbine.

    Prvo ide stari dasac
    Vodolija vatrogasac
    za njime Ribe namiguše
    rečne štuke morske skuše

    Ovan vežba gimnastiku
    da postane ravan Biku

    Neke vežu neki lanci
    pa su skupa ko Blizanci

    Rakov izum svud se štuje
    on unatraga napreduje

    Lav Devici po bontonu
    Vaga tačno Škorpionu

    zato Strelac gađa Jarca
    Al ne dođe do udarca
    jer sve kreće kao prije
    ponovo od Vodolije...




    VEČERNJA ŠKOLA

    Ljubav je večernja škola
    u koju idu maze
    mangupi oba pola
    sposobni za ekstaze

    Ljubav je večernja škola
    danju se samo mašta
    a noću vrišti od bola
    voli mrzi i prašta

    Ljubav je večernja škola
    nauka nježna i gruba
    tu niko proći neće
    ako napamet buba

    Ljubav je večernja škola
    ludost je glavna tema
    raspored sati ne važi
    popravnog ispita nema

    Ljubav je večernja škola
    vesela promenada
    i ko je pao - prolazi
    i ko položi - pada




    KARAVAN

    Sunce zađe
    pade dan
    sve je prošlo
    samo još ide karavan

    Sve su sile protiv nas
    hladna noć i dalaje pas
    a prolazi karavan

    Pas laje
    vetar nosi
    zato pas laje niz vetar
    da se dalje čuje glas
    kako laje jedan pas
    a karavan prolazi

    Mi nosimo vama hleb i so
    pas laje jer ne zna za to

    Šta bi dao kad bi znao
    da karavan zato ide
    da i psi sveta vide

    Sve su sile protiv nas
    hladna noći laje pas
    a prolazi karavan




    MILICIJA

    Milicija ima dobrih strana
    što je lepa mlada i okretna
    dobroćudna i naoružana
    pa su djeca sigurna i sretna
    tako mlada lijepa i okretna

    Njihov poziv ima dobrih mana:
    Kad je kiša blato ili zima
    a lopovi dođu toga dana
    moraju se igrati sa njima
    bez obzira kiša blato zima

    Milicija trenira strogoću
    kao glumci pred uloge teške
    da ne bude sve kako ja hoću
    ako volim da ponavljam greške

    Milicija trenira strogoću
    da ne bude sve kako ja hoću




    ŠPIJUN

    Ima stvari koje ne sme niko znati
    naročito kad se sprema neka buna
    Za te stvari ni rođena ne zna mati
    al ne možeš da sakriješ od špijuna

    Špijun ima memoriju oštro oko
    po nemaru našem svuda on se mota
    To je zverka koja puca navisoko
    i nije joj mnogo stalo do života

    Špijun ima strast bolesnu da sve sazna
    on je hrabar a svake se senke plaši
    na kraju ga ipak stigne strašna kazna -
    uhvata ga - il njegovi ili naši




    JA ZNAM

    Pitajete mene gde se sakrilo sve što se
    sprema
    pitajte kako će početi ono čega još nema

    Ja znam sve odgovore na tako krupne
    stvari
    za koje pitaju mladi a mudro ćute stari

    Ja sam probao vatru ona je ljuta i vrela
    ona živi u meni i bije iz moga čela

    Ja sam probao vodu u ledu i u prahu
    ja sam pobednik i živio u strahu

    Ja sam vidio čudo što prema svetu
    baulja
    al neću da vas plašim jer nisam takva
    hulja

    Vi se volite nežno u sjaj ljubavne tame
    i samo malo pomalo ponekad mislite
    na me...




    BUDI JAČA

    Neću više da se igram toga
    Nešto mi je drugo na pameti
    Čini nešto od života svoga
    Budi jača pa mi se osveti

    Doseti se svake moje mane
    Svega što si nekad znala kleti
    Naljuti se kad pomisliš na me
    Budi jača pa mi se osveti

    Zaboravi da te volim žarom
    Od koga se može i umreti
    Obraduj me samo jednim darom
    Budi jača pa mi se osveti




    * * *

    Ne žalim se živeo sam dugo
    Imao sa zašto i za koga
    I sad ne znam šta da radim drugo
    No da berem plodove od toga

    Živim svoje
    I nek drugi žive

    Skretao sam pažnju na lepotu
    Uzimao sebi veći dio
    Sadio sam ruže po životu
    Da ih bere ko god bude hteo

    Živim svoje
    I nek drugi žive

    Ja sam stao na svoj kamen ludi
    Mom životu nećeš naći manu
    Učio sam od pametnih ljudi
    Da ne idem na njihovu stranu

    Živim svoje
    I nek drugi žive




    * * *

    Ima nešto u tom što me nećeš
    ostavljaš mi vremena za druge
    vidim kako veselo oblećeš
    kao leptir oko moje tuge

    Ima nešto u tom što me nećeš
    nešto čemu ni sam ne znaš ime
    sve što kažeš na šalu okrećeš
    a sve znači - ne zaborvi me

    Ima nešto u tom što me nećeš
    od te laži načisto umreću...

    Ima nešto u tom što me nećeš
    i u tome što ja tebe neću...




    CIRKUS

    Gutam vatru krotim lava
    letim na trapezu
    iznad vaših ludih glava
    šitim zlatnu jezu

    Strašću vrhnih manijaka
    moju smelost masa prati
    Svet navija za ludaka
    da svoj život obogati

    Svi čekaju da otkačim
    da probije telo mrežu
    da udarim svim i svačim
    o zemaljsku silu težu

    To će biti bum-bumova
    za udarne kolor strane:
    pada jedan od klovnova
    da ulepša naše dane...




    SUPARNICA

    Suparnica to je žena
    koja hoće što ja hoću
    ispruža se ruka njena
    da me gurne u samoću

    Ona neće ljubav tvoju
    hoće mene da istisne
    Uzmi drugu bilo koju
    a nju pusti neka svisne

    Ako sam ti ikad išta
    značila u tvom životu
    nemoj s njom
    nemoj s njom
    uzmi drugu bilo koju
    neku strašnu kao grom
    al molim te
    nemoj s njom

    Nije mi do tebe stalo
    nisi mi ti neko cveće
    al kad je njoj naum palo
    da te otme - e baš neće




    SAMOĆA

    Povlačim se u svoju samoću
    tamo gde su ljudi moga kova
    tamo gde se tepko živi noću
    od tišine i opasnih snova

    Digao sam ruke od skandala
    od prošlosti i pogrešnih želja
    od lepote izvora svih žala
    od ljubavi i od prijatelja

    Povlačim se a ostavljam ljude
    u njihovoj zabludi od zlata
    da me nađu kad i njima bude
    zakucala samoća na vrata




    TO SE TRAŽI

    U moj su život padobranom
    odmekud pali neki dečaci
    Došli sa svojim tajnim planom:
    Hoće da budu moji đaci

    Ja nisam hteo ni da čujem
    porokoa puna duša moja
    pa nema smisla da ih trujem
    gorčinom svoga nespokoja

    al za njih razlog moj ne važi
    Svi viču samo:
    To se traži
    to se traži...

    Naša je kuća puna morala
    tata i mama
    bez skandala
    bez skandala...

    Hoćemo malo ljudskih zala
    velika ljubav što si je dala
    Izmišljaj mudro
    osmisli laži
    jer i sam znaš
    da to se traži
    da to se traži...

    Redovi stoje pred mojom školom
    kao na nekoj počasnoj straži
    I ja ih trujem svojim bolom
    a oni vrište:
    to se traži
    to se traži...




    IGRAČKA

    Pristao sam da budem igračka
    da prodajem dušu vragu svome
    da ostane samo crna tačka
    posle ovde igre kad me mirno slome
    pristao sam da budem igračka

    Mislio sam da se zveri boje
    ove vatre koja trag mi prati
    a sad nosim kako mi ga skroje
    po meni se ništa neće zvati
    po meni se ništa neće zvati

    Zablude sam prestao da brojim
    nemam kome da se vratim kući
    dokle pevam dotle i postojim
    prijatelji bivši i budući
    pamtite me po pesmama mojim




    ZA POJAS ZADENI

    Imam snage
    ali neću više
    svega mi je dosta i previše

    Rešio sam
    i nek tako bude
    sinoć su mi došle moje lude

    došle lude
    pa govore meni
    svirao si za pojas zadeni

    Što je bilo
    bilo je zaprave
    zar ti nije svega preko glave

    živeo si
    kako ti želeo
    pevao si tužne veselo

    sve ostavi
    novim putem kreni
    Svirao si za pojas zadeni.




    OVAJ TREN

    Mogao sam biti lep i mlad
    makar ovaj tren
    makar ove noći
    dok je svuda miris njen
    mladosti njene goropad

    Mogao sam biti lep i mlad
    ali čemu to
    kad je mlada žena
    ona svakog trena zna
    da sama sebi sja

    Stara stvar je biti lep
    biti mlad
    bio sam to
    čemu ponovo nemam mir
    i biti slep
    ne znati svet
    voleti ludo
    ponovo imati smešni žar
    ponovo biti smešno čudo
    stara stvar
    stara stvar




    RAČUNI

    Počeo sam da svodim račune
    da vidimo u kojoj sam fazi
    odavno bi hteli da me zbune
    al ne mogu jer san još u snazi

    Računa se da sam bio zverka
    i da nisam imao problema
    stavlja mi se poneka zamerka
    ali u njoj ništa bitno nema

    Razbojnic ogrezli u slavi
    od mog srca naprave čitanku
    da prouče lekciju ljubavi
    u pećini na tajnom sastanku

    Od mene su napravili čudo
    nio pas maslo pojeo me ne bi
    svi veruju da ih volim ludo
    dok ja pesme pevam samo sebi



    ŠTA JE TU JE

    Ništa više nije čudno
    protiv vetra i oluje
    pevati je uzaludno
    šta je - tu je
    šta je - tu je

    Mislio sam sve će stati
    kad se moja pesma čuje
    svi će sa mnom zapevati
    šta je - tu je
    šta je - tu je

    Činilo se biće lako
    od mene se očekuje
    jer ne može svako tako
    šta je - tu je
    šta je - tu je

    Sad je kasno da se kaje
    meni to ne dolikuje
    uzaludno - pa neka je
    šta je - tu je




    MLADIĆI

    Ostaće posle mene Praznina da prkosi
    i vaša luda želja da uskočite sveži

    al biće kako bude kako vas đavo nosi
    i videćete sreću Prazninom kako beži

    Probajte divni Mladići
    Nema krivoga puta
    Neko će ipak stići
    Iako zasad luta

    Ni sreća sama ne zna
    Kojim putem da ide
    Neki će možda moći
    Izbliza da je vide

    Probajte divni Mladići


    Kunalagon Umuhanik
  11. death row
    Offline

    death row Član

    Postova:
    7.538
    Zahvala:
    2
    Duško Trifunović - Teška bolest

    Kakve li su tvoje misli
    dok ja smišljam
    kako da te pitam za njih

    za te misli
    sakrivene
    iza tvoga mirisnog lica
    na koje se privikavam

    Eto ležiš
    Evo ležim

    oko nas je besposlena romantika
    nož u zidu
    i haljina tvoja njime
    samo meni na videlu
    prikovana

    ja slušam tvoje srce
    ono mojoj ljubomori malo kaže

    ja hoću tvoje misli
    ja hoću da uništim zadnju kap
    u tvom tajnom kapilaru
    gde se krije

    povremeni san o njemu
    o detinjstvu
    o slobodi

    ja hoću tvoje misli
    sakrivene
    iza tvoga opasno lepoga lica
    na koje se ubistveno privikavam

    A ti ćutiš
    Nema leka​
Slične teme
Forum Naslov Datum
Domaće Knjige Dusko Trifunovic - Tumac tiranije 22.06.2009
Domaće Knjige Duško Tomić - Putevima smrti kozarske djece Četvrtak u 15:21
Zahtevi za Knjige Duško Radović - Parni valjak 16.02.2014
Zabavna Muzika Dusko Kulis 2013 24.11.2013
Zabavna Muzika Dusko Lokin-Zlatna kolekcija (2007) 20.03.2013

Preporučite stranicu