đubrenje voćaka

[Nostradamus]

ĐUBRENJE VOĆAKA


[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Za pravilan razvoj i dobru rodnost voća neophodni su sledeći elementi: azot (N), fosfor (P), kalijum (K), magnezijum (Mg), kalcijum (ca), sumpor (S), bor (B), hlor (cl), bakar (cu), gvožđe (Fe), mangan (Mn), molibden (Mo) i cink (Zn). Pre unošenja dodatnih količina ovih elemenata, analizom treba ustanoviti njihovo prisustvo u zemljištu. Unošenje većih količina od onih koje su biljkama zapravo potrebne nepotrebno povećava troškove proizvodnje, a može dovesti i do opadanja kvaliteta ploda, pojave toksičnosti i nedostataka nekih drugih elemenata.

 

[Nostradamus]

Ako se ne primenjuju na adekvatan način, đubriva mogu biti zagađivači jezera, reka i podzemnih voda. Ona povećavaju količine nitrata u podzemnim vodama i fosfora u jezerima i rekama. Primenom đubriva na odgovarajući način i u odgovarajućim koncentracijama smanjuju se štetne posledice kretanja hranljivih materija iz biljaka i troškovi proizvodnje.

 

[Nostradamus]

IDENTIFIKACIJA I OTKLANJANJE
NEDOSTATAKA HRANLJIVIH ELEMENATA
Potrebe biljaka za hranljivim elementima i identifikacija njihovih nedostataka mogu se odrediti vizuelno na osnovu odgovarajućih simptoma na biljci i putem analize zemljišta ili biljnog tkiva. Pošto svaki od ova tri načina ima svoje prednosti i nedostatke, treba ih kombinovati i redovno primenjivati.
Vizuelna identifikacija
Nedostatak ili suvišak hranljivih elemenata obično izaziva određene simptome na biljci koji ukazuju na to da prisustvo pojedinih elemenata nije zadovoljavajuće. Ukoliko se poznaju tipični simptomi, pažljivim pregledom biljaka mogu se identifikovati poremećaji u prisustvu mineralnih hraniva. Nažalost, često je veoma teško uspostaviti pravilnu dijagnozu, pošto su “klasični” simptomi nedostatka ili suviška nekih elemenata međusobno veoma slični i jedan isti simptom u voćnjaku se može javiti u više oblika. Dijagnoza je dodatno komplikovana kada na stablu istovremeno postoji više simptoma nedostatka nekoliko hranljivih elemenata.

 

[Nostradamus]

ajveći problem kod identifikacije nedostatka ili suviška hranljivih elemenata na osnovu simptoma jeste taj što oni ukazuju da problem već postoji i ogleda se u smanjenom porastu, količini ili kvalitetu roda. cilj đubrenja jeste da spreči probleme koji se javljaju kao posledica neadekvatnog đubrenja i manifestuju u obliku odgovarajućih simptoma. Najčešće se javljaju nedostaci azota i kalijuma, zatim nedostaci P, Mg, B, Mn i Zn javljaju se sporadično, dok nedostaci ca, S, cl, cu, Fe i Mo se ređe pojavljuju.

 

[Nostradamus]

1.deo šeme - Nedostatak {belo polje}, 2.deo šeme - Optimum hraniva {zeleno polje}, 3.deo šeme - Toksičnost{belo polje}.
Azot (N)
Stabla sa nedostatkom azota imaju kratke vršne izdanke. Poređenja radi, na stablima sa odgovarajućom količinom azota vršni izdanci su sledeće dužine: kod još nerodne jabuke, kruške i trešnje – 30 do 60 cm; kod nerodne breskve – 35 do 60 cm; kod rodnih stabala jabuke, kruške i trešnje – 20 do 30 cm; kod rodne breskve – 30 do 38 cm. Nedostatak azota na listovima jabuke, breskve i trešnje ogleda se u svetlozelenoj do žutoj boji, a na listu kruške mogu se javiti bronzani tonovi. Ovi listovi su sitni, a njihova boja je ujednačena, bez šarenila ili pega. Azot se u biljci kreće iz starijeg tkiva ka mladim listovima koji aktivno rastu, pa se simptomi javljaju najpre na starijim listovima. Lišće obično opada rano u jesen, a izdanci su tanki. Zametanje plodova je slabo, i oni dosta opadaju u junu. Takode, mogu biti manji i često sazrevaju i dobijaju boju ranije nego obično. Suvišak azota javlja se periodicno i može ozbiljno smanjiti kvalitet i čvrstinu ploda. Na suvišak azota ukazuju veliki, tamnozeleni listovi koji se zadržavaju na biljci do kasne jeseni. Plodovi su neodgovarajuće boje, a uskladišteni lakše gube čvrstinu. Porast se nastavlja do kasnog leta i jeseni i biljke su podložnije oštećenjima od zimskih temperatura. Porast izdanaka uveliko premašuje gore navedene optimalne dužine.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Fosfor (P)
Ima važnu ulogu u fotosintezi i disanju biljaka. U zimaju ga u obliku P2O5. Ulazi u sastav belančevina i niza fermenata i vitamina. Pomaže formiranju cvetnih pupoljka i ubrzava sazrevanje plodova i drveta čime se povećava trajnost plodova pri čuvanju i otpornost drveta prema mrazu.
Manjak fosfora usporava stvaranje cvetnih i lisnih pupoljka, kao i razvoj mladara. Novo lišće je uspravno, tamnije zeleno i ne dostiže normalnu veličinu. Kasnije lišće dobija ljubičasto crvenu nijansu naročito peteljka i nervatura bliža njoj. Izraženo je u vreme hladnijih proleća i leta. Pri vrhu mladara ostane samo par listova purpurne crvene boje. Plodovi bivaju neugledni bez čvrstine. Višak fosfora ne utiče negativno na biljke, ali može izazvati manjak cinka.

 

[Nostradamus]

Kalijum (K)
Nedostatak se prvenstveno ogleda u žutilu tkiva duž ivica listova. Ono kasnije dobija bronzanu boju i odumire, a sa povećanjem nedostatka ivice listova postaju suve i krte. Suve zone ne javljaju se izmedu lisnih nerava. Pošto se kalijum kreće kroz biljku, simptomi se javljaju prvo na starijem lišću, a u slučajevima ozbiljnijeg nedostatka mogu se pojaviti i na mladim listovima. U plodovima voća akumuliraju se velike količine K, pa su simptomi nedostatka ozbiljniji i uočljiviji kako se plodovi približavaju fazi pune zrelosti u veoma rodnim sezonama. Iako suvišak kalijuma sam po sebi nije toksičan za biljku, velike količine ovog elementa u zemljištu mogu inhibirati usvajanje Mg ili ca i na taj način dovesti do njihovog nedostatka.
Ove nedostatke videšete na sledeše tri fotografije:
Simptom nedostatka kalijuma na jabuci- nekroza i sušenje ivica listova, breskvi i višnji - nekroza ivica i uvrtanje listova
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Magnezijum (Mg)
Nedovoljna količina magnezijuma dovodi do pojave hloroze tkiva duž ivica listova i izmedu glavnih lisnih nerava. Slično kao kod nedostatka kalijuma, prvi simptomi javljaju se duž ivica listova. Kako se nedostatak magnezijuma nastavlja, hlorotične zone tamne i odumiru, a iza njih ostaje zvezdasta zona zelene boje duž glavnih nerava i u srednjem delu lista. Magnezijum se takode kreće kroz biljku, i simptomi se prvo javljaju na starijim listovima, i to obično sredinom vegetacione sezone. Višak toksicmo deluje posebno na mlado lišće voćaka.

 

[Nostradamus]

Bor (B)
Nedostatak bora na trešnji – odumiranje terminalnih delova izdanaka, na jabuci listovi su zadebljali i sitniji, nepravilnog oblika i nekroza unutrašnje strane kore zbog odumiranja kambijalnog tkiva. Nedostatak B kod kruške izaziva pucanje ploda
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Do nedostatka bora obično dolazi kod koštičavog voća i njegov simptom su sitniji listovi, bez jasnog šarenila na pojedinačnim listovima. Porast novih izdanaka je jako smanjen, a vrhovi izdanaka u težim slučajevima nedostatka odumiru. Zametanje plodova je slabije, a oni koji su zametnuti pucaju. Na mladim izdancima jabuke može doci do tamnjenja zone neposredno ispod kore, slično kao kod pojave krastavosti koju izaziva suvišak mangana.
Kalcijum (ca)

 

[Nostradamus]

Kalcijum (ca)
Slika:
Nedostatak kalcijuma na plodu jabuke uzrokuje “gorku pegavost” – nekrotične lezije odmah ispod pokožice ploda.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Utiče na razvoj korenovog sistema mladara i lišća kao i na izgradnju koštice, zbog čega je posebno potreban koštičavom voću. Važan je za neutralisanje kiselosti zemljišta, s obzirom da takva nisu pogodna za gajenje voća. Plodovi su boljeg kvaliteta. Manjak kalcijuma izaziva smolotočinu, posebno kod koštičavih vrsta voća, a kod jabučastih dolazi do pojave ožegotina na obodu lista. Višak kalcijuma izaziva žućenje lista pri vrhu mladara, naročito na kruški i dunji.