Drvo

[Nostradamus]

Mere negovanja sadnica drveca podrazumevaju:

-mehanicku obradu zemljista,
-zalivanje,
-prihranjivanje,
-malciranje,
-orosavanje,
-orezivanje,
-zastitu.

Mehanicka obrada zemljista

Da bi se sadnice drveca po sadnji i u kasnijim godinama normalno razvijale, neophodna je stalna obrada zemljista oko njih radi sprecavanja evaporacije - isparavanje vode i susenja zemljista; zatim radi sleganja zemljista koje nastaje usled padavina i zalivanja; radi uklanjanja korovskih biljaka. To sve utice na normalan razvoj korenovog sistema, a preko njega i citave sadnice.
Ova mera nege podrazumeva: okopavanje, plevljenje i prasenje.
Okopavanje se vrsi motikom u prvoj godini, posle sadnje, i to tri puta u toku godine: u prolece, leto i jesen, a u narednim godinama dva puta redje. S okopavanjem se prestaje podle 10 godina. Medjutim, kod brzorastucih vrsta taj period je i kraci ( 5 - 6 godina). Oko sadnica stabala cije se zemljiste vise ne okopava sadi se trava. Okopava se uvek nesto plice u neposrednoj blizini korenovog vrata, a sve dublje sto se ide dalje od njega,cime se sprecava ozledjivanje korenovih zila. Dubina prolecnog okopavanja je oko 15 cm i njime se zemljiste sitni. Letnjim okopavanjem, koje se obavlja na dubini oko 10 cm, sprecava se isparavanje vode iz zemljista, a jesenjim okopavanjem koje se obavlja na dubini od 20 cm sitni se zemlja kako bi lakse primila vlagu od snega.
Paralelno sa prolecnim okopavanjem preporucuje se i prihranjivanje. U tom cilju povrsina zemljista oko stabla prekrije se
slojem oko 10 cm treseta ili komposta.

Plevljenje se mora redovno sprovoditi kao mera nege da bi se povrsina zemljista oko sadnica drveca stitila od korovskih
biljaka. Korovske biljke se uklanjaju sa korenom, a ne samo njihov nadzemni deo.

Prasenje zemljista oko sadnica je mera nege kojom se postize rahljenje povrsinskog sloja zemljista na kome se stvorila
pokorica, tako da se zemljiste ucini rastresitim.

Zalivanje

Razlicite vrste drveca imaju razlicite potrebe za vodom, sto zavisi od vise cinilica, a u prvom redu od stepena vlaznosti
zemljista i starosti biljke.

Kontrolom vlaznosti zemljista moze da se ustanovi potreba biljaka za vodom. Postupak je sledeci: na dubini jednog asova ( 25 - 30 cm)
izvadi se uzorak zemlje, uzme se u ruku i ukoliko su cestice slepljene, u zemljistu ima dovoljno, vlage, u protivnom, vodu je potrebno
zalivanjem nadoknaditi. Pvaj postupak je dobro ponoviti jednom ili dva puta mesecno tokom toplog perioda godine. U principu, mladje
sadnice treba vise zalivati, a starije znatno redje, jer imaju znatno veci koren koji prodire dublje u zemljiste. Sadnice koje postignu
fizicku zrelost vise nije potrebno zalivati. Zaliva se u jutarnjim ili vecernjim satima.

 

[Nostradamus]

Prihranjivanje

Svaka sadnica drveca, bez obzira na to u kom se uzrastu nalazi, ima velike koristi od naknadnog dodavanja hranljivih materija u vidu razlicitih djubriva: stajnjak, kompost, zeleno djubrivo, treset i razna mineralna, vestacka djubriva. Najbolje vreme za prihranjivanje tj. djubrenje u nasim klimatskim uslovima su april, maj, oktobar. Djubrivo se dodaje u zonu korena, tzv. dubinsko prihranjivanje, ili rasturanjem po povrsini zemljista, tzv. povrsinsko prihranjivanje, odnosno preko lisne mase, tzv. folijalno prihranjivanje.
Dubinsko prihranjivanje izvodi se pomocu injektora kojima se djubrivo ubacuje u rastvorenom ili suvom stanju u dno korenovog vrata u zemljistu. Dubinsko prihranjivanje se obavlja i na drugi nacin, tako sto se na jednakom odstojanju ( 50 x 70 cm) oko sadnice iskopaju rupe precnika oko 5 cm, dubine 40-50 cm i u njih se stavlja odredjena kolicina djubriva, a preko njega sloj peska i na kraju busen trave. Zatim se citava povrsina malo zalije

 

[Nostradamus]

Malciranje

Ova mera nege ima za cilj da spreci preterano zagrevanje povrsine zemljista, isparavanje vode iz zemljista, odrzavanje zemljista u rahlom stanju, i kao zastita od izmrzavanja osetljivih delova stabala. Malciranje se izvodi paralelno sa obradom zemljista u prolece, posle presadjivanja, prihranjivanja i zalivanja.
Za malciranje se koriste razni materijali (folije, stajnjak, treset, mahovina, slama) kojima se pokrivaju odredjene povrsine. Povremeno se u toku godine proverava stanje zemljista razgrtanjem malca. Malc se odgrce, a zatim se vraca na isto mesto.

 

[Nostradamus]

Orosavanje

Orosavanje podrazumeva zalivanje lisne mase sadnice drveca radi uklanjanja (spiranja) razlicitih primesa ( u vidu taloga) sa povrsine lista. Orosavanje je najefikasnije u letnjim mesecima, ali i u jesen i prolece, u zavisnosti od koncetracije mehanickih cestica u vazduhu. Izvodi se u vecernjim satima, radi sprecavanja isparavanja vode. Sadnice se moraju zalivati indirektno, u vidu vestacke kise, kako jaki mlazevi vode ne bi polomili grane i listove.
Ucestalost orosavanja zavisi od stepena zagadjenosti vazduha. Ukoliko je podrucje jako zagadjeno, orosavanje je neophodno svakog dana, a u drugim slucajevima dovoljno je 1-2 puta u toku vegetacionog perioda. Orosavanje kao mera nege primenjuje se bez obzira na starost sadnica, kondiciju i zdrastveno stanje.

 

[Nostradamus]

Drvece u rasadniku

1. Priprema i obrada zemljista za setvu

-Priprema obuhvata dve faze:
1. Gruba priprema
2. Fina priprema

-Pod pripremom jednog zemljista podrazumeva se uklanjanje svih pokretnih i nepokretnih, vestackih i prirodnih delova koji sprecavaju pristup i obradu zemlje.
-Obradu zemljista treba prilagoditi osobinama postojeceg zemljista, reljefu, makro i mikro klimatskim uslovima i buducoj nameni.
-U grubu obradu podrazumeva se:
*oranje ili riljanje zemljista na dubini od 25 do 30 cm, od 25 do 40, 50 cm. Oranje znaci okretanje zemlje. Vreme kad se vrsi gruba obrada je jesen. Izuzetak je prolece ako jesenji klimatski uslovi nisu dozvoljavali. U grubu obradu spada i djubrenje prirodnim stajskim djubrivom, radi poboljsanja fizickih, hemijskih i bioloskih disciplina.
- Fina obrada podrazumeva usitnjavanje zaoranog zemljista koje se vrsi tanjiracom, drljacom, kultivatorom i rotofrezom. Posle toga se vrsi nivelacija-poravnanje.
-oblikovanje radnih povrsina ili leja
-Setva ili sadnja

 

[Nostradamus]

2. Nacin setve

1. Omaskom
2. Redovi ili brazde
3. Jamice
-Vrsta setve zavisi od krupnoce semena. Setva se obavlja masinski.

 

[Nostradamus]

3. Agro prekrivac

-Su materijali izradjeni od prirodnih i vestackih vlakana. Izgledaju kao tkanina velike povrsine. Postavljaju se preko zasejanih i sluze kao dobar:

1. termicki izolator +-5 C
2. Sprecavaju padanje semena korova sa okolnih povrsina
3. Propustaju svetlost i vlagu
4. Nisu teski pa ne ostecuju ni najsitniji i najnezniji ponik

 

[Nostradamus]

4. Agrotehnicke mere do pojave ponika

1. Prekrivanje agro prekrivacima
2. Zalivanje
3. Plevljenje po potrebi - cupanje korova

 

[Nostradamus]

5. Agrotehnicke mere posle pojave ponika

1. Zalivanje - po potrebi
2. Okopavanje - Razbijanje pokorice i provetravanje zone korenovog sistema.
3. Proredjivanje - cupanje biljaka koje su u visku da ponik ne bi bio gust.
4. Prihranjivanje - po potrebi
5. Zastita od mrazeva - agro prekrivac
6. Pinciranje - Zalamanje vrhova kod onih biljaka gde treba da se napravi bokor. Primenjuje se samo kod biljaka ciji habitus to dozvoljava.

Iz sejalista biljke idu u odeljak za skolovanje. Imamo odeljak za 1. Skolovanje drveca, 2. Odeljak za skolovanje zbunja
-Skolovanje drveca traje duze a skolovanjem se neguje i nadzemni i podzemni deo biljke.